Predsednik nije rekao gde će naći novac za ova obećanja.

Majke

„To dajemo majkama, majke primaju novac na račun, prijavljivanje od 20. avgusta, ako ima troje dece dobiće 30.000 dinara. Ukoliko se samohrani otac stara, on će dobiti novac, ukoliko staratelji, oni će dobiti novac“, rekao je Vučić.

Prosveta

Najpre, navodi, doneta je odluka da se posebno uvećaju zarade u prosveti.

„Od 1. septembra idemo na povećanje plata 5,5 odsto, a od 1. decembra ili 1. januara, još 10 odsto, što je kumulativno 16 odsto“, naveo je Vučić.

Medecinske sestre

Medicinske sestre i medicinski tehničari, ukupno 59.128 zaposlenih, dobiće od 1. septembra 5,5 odsto povećanje plata i dodatnih 10 odsto u decembru ili januaru, najavio je Vučić.

Nakon što je predsednik objasnio porast plata u školstvu i delu zdravstva, najavio je povećanja penzija.

Penzije

„Penzionerima će od 1. oktobra primanja biti povećana za 5,5 odsto, a od 1. januara 14,6 odsto“, kazao je on.

Kumulativno, od prošle godine, to je 44 odsto povećanje penzija, izračunao je predsednik.

„Godine 2012. penzija je bila 204 evra, a u januaru će biti 390 evra. Približavamo se zacrtanom cilju od 450 evra. Ovo je važno za naše penzionere, oni znaju da kod nas nema kašnjenja ni dana. Oni će sa sadašnjih 324 evra prosečne penzije za samo šest meseci imati u proseku 39 evra“, rekao je predsednik i ocenio da je to najveće povećanje u istoriji Srbije.

Meso

Postoji problem sa mesom i to će se pitanje u narednim danima rešavati, kazao je predsednik.

„Tajkuni su tražili na svaki način da se drže izuzetno visoke cene, na nivou najviših evropskih. Našim ulaganjem od 3,2 miliona evra, za hleb „Sava“ (koji se najviše proda) spustićemo cenu sa 57 na 54 dinara. Biće niža od oko pet procenata, što nam je važno zbog smanjenja inflacije“, rekao je Vučić.

Struja

Dodao je da će moliti MMF da omogući da se ne poveća cena električne energije.

„Važno nam je da to ne utiče na povećanje drugih cena, kako bismo ubrzali smanjenje inflacije“, kazao je on i ponovio da će hleb već od petka biti jeftiniji za tri dinara.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Stižu dinari za pojedine građane u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji svega 300 očeva godišnje iskoristi tu mogućnost, a glavna urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak kaže za Danas da se mame i tate međusobno dogovaraju, a da žene češće uzimaju odsustvo zbog dojenja.

“Prvih nekoliko dana očevi imaju jako malo slobodnih dana da budu tu i možda je to važnije nego ko će ostati sa bebom. Na to utiče i to što uglavnom muškarci više zarađuju, više je žena koje ne rade uopšte i kada se to preračuna, onda se više isplati da žena koristi odsustvo”, ističe Mihnjak.
Ona kaže da imamo situaciju da tate ne mogu da zamene na odsustvu mame preduzetnice koje moraju da se vrate ranije na posao.

“U tom slučaju muškarci i nemaju pravo na odsustvo radi nege deteta jer mama nije u radnom odnosu, već je preduzetnica. Vrlo je kompleksno i zavisi od 100 različitih faktora”, napominje Mihnjak.

Bojana Selaković iz Udruženja Roditelj kaže da u početku,kada je uvedeno da tate mogu da kroiste odsustvo radi nege deteta roditelji to nisu ni znali.

Majke i dalje dominantne

“Sada se to popravilo, ali i dalje majke uzimaju odsustvo u većoj meri i to je posledica polarizacije roditeljske uloge u podizanju dece. Istraživanja pokazuju da su majke i dalje dominantno te koje preuzimaju na sebe tu odgovornost, s druge strane ima i situacija kada tate žele da idu na odsustvo, ali im to ne dozvoljavaju poslodavci”, naglašava Selaković.

U Skandinaviji, navodi ona, postoji obaveza da oba roditelja podjednako učestvuju u odgajanju dece. Kod nas, kako kaže, ima i drugih problema, poput onog da su tate ograničene, da ne mogu da budu pratnja deci u bolničkom lečenju, ako na primer, u sobi ima više majki.

Polako se menja svest

“Bitno je da se polako menja svest. Važno je da se ohrabre oni očevi koji to žele, da se njima ne uskraćuje kao i da se radi na edukaciji poslodavaca i opštem podizanju svesti da oba roditelja bude jednako uključena u odgajanje dece”, ističe Bojana Selaković.

Da se svest menja primeri su nekoliko porodica iz Zrenjanina.

Porodica Vrzić ima blizance, dečaka i devojčicu. Razmišljali su da otac, koji je uključen u odgajanje blizanaca, iskoristi deo porodiljskog odsustva, ali im je prosta računica pokazala da im se to ne isplati. Otac, kao preduzetnik, ima relativno malu platu i računica nije postojala.

“Jednako učestvujemo u odgajanju dece, ali nismo razmišljali o tome da ja koristim porodiljsko bolovanje jer nismo ni znali mnogo o tome. I mislim da mogu više da zaradim kad radim”, kaže Slobodan Popov.

Bojan Cvejić je otac od pre mesec dana. Radi na određeno vreme i razmišlja o tome kako da mu posao preraste u stalan.

“Ravnopravno delimo sve poslove oko bebe, od prvog dana sve znam šta treba da se oko nje radi, ali trenutno nam je kao porodici najvažnije, osim bebe i njenog zdravlja, to da počnem da radim za stalno”, kaže Bojan Cvejić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko u Srbiji očevi koriste pravo na porodiljsko се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Žene koje rode decu u ovoj godini i imaju primanja do iznosa prosečne plate, a nemaju nijednu nekretninu u vlasništvu ili suvlasništvu, apsolutno imaju pravo na ovu subvenciju i podnose dokumentaciju samo za sebe i dete”, navode u ovom ministarstvu.

Moram li da imam muža ili vanbračnog partnera

Moram li da imam muža ili vanbračnog partnera da bih podnela zahtev za subvenciju, ili mogu da konkurišem kao samohrana majka? Ovo pitanje postavila nam je čitateljka portala N1, zbunjena posle iščitavanja Uredbe o načinu ostvarivanja prava na kuću ili stan po osnovu rođenja deteta. Zbunjeni su bili i u roditeljskom portalu Bebac, pa su i sami zatražili tumačenje od nadležnog ministarstva. Rečeno im je, potvrđuje urednica portala Jasmina Mihnjak, isto – samohrane majke imaju pravo na subencije za kupovinu prvog stana ili kuće.

Dakle muž – ni venčani, ni nevenčani – nije potreban za ostvarivanje prava na subvenciju. Ali, zašto je onda nastala dilema?

Pomenutom uredbom propisano je da majka mora, prilikom podnošenja zahteva, da dostavi i dokaze.

Osim onih koji se odnose na nekretnine u vlasništvu i visinu prihoda, traži se dokaz o bračnoj ili vanbračnoj zajednici – venčani list ili izjava overena kod notara.

Druga opcija predviđena istim članom uredbe je – dokaz o statusu “jednoroditeljske porodice”. Međutim, da bi porodica zvanično bila “jednoroditeljska”, neophodno je da samo jedan roditelj ima roditeljsko pravo, a Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom tačno precizira koji su to slučajevi.

To su, između ostalog, slučajevi gde je drugi roditelj nepoznat, ili je preminuo, ili je u zatvoru na duže vreme, ili je lišen roditeljskog prava, ili je dužan da plaća izdržavanje, ili je oslobođen obaveze plaćanja izdržavanja deteta…

Uslov jednoroditeljske porodice, tako, ispunjavaju i očevi dece, u slučaju smrti majke, i to je jedina mogućnost kada očevi, a ne majke, mogu da zatraže ovu subvenciju.

Međutim, ovde bi mogle da budu u problemu majke koje same podižu dete, a ne “vode” se kao jednoroditeljska porodica.

Dokazi za jednoroditeljsku porodicu

Kako za portal N1 objašnjava Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, takvih porodica – gde postoji sudska presuda o izdržavanju deteta koja se ne izvršava – ima jako mnogo.

„Jednoroditeljska porodica definisana je Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i ona nije tako loša, mada sadrži nekoliko velikih nelogičnosti. Najveće ograničenje je svakako činjenica da će se jednoroditeljskom porodicom smatrati situacija u kojoj ‘drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima’. Ovo je užasno rešenje situacije u kojoj majka treba prvo da tuži oca za izdržavanje, da dobije presudu, da konstatuje kako on presudu ne izvršava, da proba prinudno izvršenje presude, pa tek onda da stekne status jednoroditeljske porodice. U pitanju su, dakle, godine razvlačenja po sudovima“, pojašnjava Reljanović.

Dokazivanja statusa jednoroditeljske porodice

U uredbi, inače, kod dokazivanja statusa jednoroditeljske porodice stoje sledeći neophodni dokumenti: izvod iz matične knjige rođenih za novorođeno dete, izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja, rešenje invalidske komisije ili potvrda Fonda za PIO da nije ostvareno pravo na penziju, ne starije od mesec dana.

„Majkama je omogućeno ostvarivanje prava na subvenciju bez obzira da li su u bračnoj, ili vanbračnoj zajednici ili u odnosu na to da li je otac deteta upisan u matičnu knjigu rođenih. Dakle – svim majkama je omogućeno ostvarivanje ovog prava“, ističu u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

Navedeni dokazi potrebni su, dodaje se u odgovoru, ako postoji bračna ili vanbračna zajednica, kao i slučajevi jednoroditeljske porodice koje čine majke deteta čiji je otac nepoznat, odnosno, ime oca nije upisano u izvod iz matične knjige rođenih za dete.

“Ukoliko je slučaj ovo poslednje, da otac nije upisan u matičnu knjigu rođenih dostavlja se samo izvod iz matične knjige rođenih za dete”, pojašnjavaju u Ministarstvu.

Kako se ističe u odgovoru, ako majka ispunjava ostale uslove predviđene Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i pomenutom uredbom – da u vlasništvu i suvlasništvu nema nekretninu, niti da ju je imala i prodala u poslednjih pet godina, kao i da prihoduje manje od prosečne plate – ona ima pravo da na osnovu rođenja deteta u ovoj godini dobije subvenciju od države u visini od 20 odsto od vrednosti nekretnine koju kupuje, ili 50 odsto, ako živi u nekoj od 19 devastiranih opština.

Maksimalni iznos subvencije je 20.000 evra.

Čiji se prosek traži

Uredbom se precizira da se, prilikom podnošenja zahteva za ovu subvenciju, prilaže i dokaz “da su ukupni prihodi podnosioca zahteva i supružnika, odnosno vanbračnog partnera na mesečnom nivou, na dan podnošenja zahteva, niži od dve prosečne neto mesečne zarade zaposlenih u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku”.

Stavke šta od dokaza o visini plate treba da priloži majka, i kolika ta plata treba da iznosi u uredbi – nema.

“Ukoliko majka sama podnosi zahtev, dakle nema supružnika ili vanbračnog partnera – priložiće dokaz samo o visini svoje zarade koja mora da bude ispod visine zvanične prosečne plate”, ističu u Ministarstvu.

Prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji je 70.920 dinara (za januar 2022.)

Šta ako ima muža, a ne prijavi ga

Ova uredba otvara i druga pitanja.

Neka od njih su i kako će se sprečiti eventualne zloupotrebe u slučaju da majka koja konkuriše za subvenciju ne prijavi da ima vanbračnog supružnika koji ima nekretninu u vlasništvu, ili sa čijom zaradom prihodi premašuju zakonski maksimum za subvenciju?

“Propisano je da majka u trenutku podnošenja zahteva za subvenciju ne sme da ima nekretninu u vlasništvu, kao i da je nije imala i otuđila u poslednjih pet godina. Za supružnika – bračnog ili vanbračnog – uredba propisuje samo da nema stan ili kuću u zajedničkoj svojini sa ženom koja podnosi zahtev, stečenu po osnovu bračne tekovine ili zajednice života. Svoj stan, u ličnoj svojini, može da ima”- kažu u ministarstvu.

Zakon, inače, predviđa da stan ili kuća koja se kupuje kroz subvencionisanje postaje posebna imovina majke.

Prava očeva

Upravo ta činjenica – da kupljeni stan ili kuća postaju posebna imovina majke, uslovila je dodatna pitanja na koje ukazuje i roditeljski portal Bebac.

„Postavlja se pitanje koja su tu prava oca? Ako za kupovinu kuće ili stana njen suprug podigne kredit koji će zajedno otplaćivati, nejasno je kako ta nekretnina može da postane posebna imovina majke, na koju supružnik nema pravo. Ili ako suprug uloži deo neke svoje ušteđevine za kupovinu. Jer, država plaća samo određeni, manji procenat vrednosti te nekretnine“, ukazuje Jasmina Mihnjak.

U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju objašnjavaju kako će teći upis vlasništva u tom slučaju.

“Ukoliko suprug ili vanbračni partner majke koja je podnosilac zahteva podigne kredit za kupovinu tog stana, majka će kao nosilac ovog prava biti upisana kao vlasnik na idealnom delu stana u srazmeri sa dobijenim sredstvima od države – i to će biti njena posebna imovina, dok na ostalom delu stana, kao vlasnik može biti upisan njen suprug ili oboje supružnika”, precizira se u odgovoru.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Samohrane majke koje rode dete u 2022. godini imaju pravo na subvencije za kupovinu prvog stana се појављује прво на Biznis i Finansije.