Aprilski fjučersi za zlato su poskupeli za jedan odsto na berzi „Komeks“, do 1.862 dolara za uncu.

Tržišta reaguju na geopolitičke rizike „odlazeći u ‘sigurne luke’ i takva dinamika aktivno podržava dragocene metale“, rekao je analitičar „Aktiv trejdsa“ Rikardo Evangelista.

Međutim, rast cena zlata se ublažava jačanjem dolara, koji se takođe smatra pouzdanim kapitalom i plus dobija podršku na račun očekivanja da će se uskoro povećati osnovne kamatne stope Federalnih rezervnih sistema, dodao je analitičar.

U međuvremenu martovski fjučersi za srebro su tokom današnjeg dana poskupeli za 2,1 odsto do 23,86 dolara za uncu.

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost DŽejk Salivan je 11. februara izjavio da postoji mogućnost da će Rusija napasti Ukrajinu ne čekajući da se završi Olimpijada u Pekingu.

U subotu 12. februara je održan telefonski razgovor između predsednika Rusije Vladimira Putina i njegovog američkog kolege DŽozefa Bajdena, ali razgovor nije uspeo da smanji napetost, navodi agencija „Blumberg“. Bajden je isključio mogu

Чланак Geopolitika „pumpa“ cene plemenitih metala се појављује прво на Biznis i Finansije.

U četvrtak su fjučersi za kafu na Njujorškoj berzi dosegli 2,46 dolara, što je najviša cena od 2011. godine, kada je kafa probila vrednost od tri dolara za pola kilograma, piše CNBC, prenosi Indeks.

Cene kafe dostigle su 10-godišnji maksimum, a analitičari očekuju da će se napetosti na tržištu nastaviti sve do 2023. godine.

U međuvremenu, referentna cena Međunarodnog udruženja za kafu u petak je bila 2,07 dolara po pola kilograma, što je 85 posto više u odnosu na godinu ranije. Ole Hansen koji je na čelu robne strategije u Saxo Bank-u, rekao je da se u prošlih 12 meseci „dogodila savršena oluja koja je našem voljenom zrnu dala podsticaj“.

„Buduća cena zavisi od toga koliko će ti događaji biti dugotrajniji. Mislim da se moramo usredsrediti na ono što se događa u Brazilu ove godine, gde smo imali niske temperature i mraz koji je pogodio neka područja uzgoja, a imali smo i razdoblje suše. Sve to dovodi u pitanje urod 2022. godine“, rekao je Hansen.

Cene bi mogle još da rastu

Hansen je dodao da će ove nepovoljne vremenske prilike uticati na prinos krajem ove godine, kao i 2022, a potencijalno i 2023. godine: „Videli smo kako je kafa porasla na oko tri dolara 2011. godine, kada smo takođe imali poteškoća u Brazilu. Ovo su stvarno brojke koje podstiču nagađanja o dostizanju tog nivoa. Ako projekcije za Brazil u narednim mesecima nastave da potvrđuju smanjenje proizvodnje, onda je rizik od poskupljenja vrlo stvaran“.

Uz loše vreme, globalna ograničenja ponude imala su značajan uticaj na tržište kafe jer se proizvođači i pržionice, firme koje prerađuju kafu u proizvod koji pijemo, često nalaze u različitim zemljama. Neizvesnost tržišta takođe proizlazi iz izvoznica, kao što su Etiopija, koja je na granici građanskog rata, ili Vijetnam, koji beleži porast slučajeva kovida 19 koji bi mogli da poremete proizvodnju.

„Mislim da u celini imamo tržište koje je prvi put nakon nekoliko godina počelo da pokazuej određenu zategnutost“, dodao je Hansen.

Maximillian Copestake, izvršni direktor evropske prodaje kafee u Marex-u, kaže da je cena kafe porasla uglavnom zbog dislokacija tereta.

„Poslednjih pet do osam godina imali smo snabdevanje koncentrisano na jedno ili dva velika područja koja proizvode kafu, Brazil i Vijetnam. Ako imate štetu u tim zemalja, odednom tržište poludi pokušavajući podstaći druge zemlje da proizvode kafu. To je osnovno načelo, a vrhunac je došao s poremećajem u brodskom prevozu“, navodi on.
Copestake je napomenuo kako je potrebno oko dve godine da proizvodnja kafe odgovori na promenu cene.

„Kada cena poraste, svaku vrećicu kafe koja je dostupna u svakom skladištu farmera izvlačite na tržište kako biste je komercijalizovali jer su cene odlične. Dakle, postoji podsticaj za više sadnje, ali i za minimiziranje zaliha u zemlji proizvodnje i dovođenje tih zaliha na odredište. Mislim da je to verovatno u toku“, kaže.

Dodao je i da očekuje da će cene ostati visoke i nestabilne i ubuduće.

Izvor: Index/B92

Foto; Pixabay

Чланак Cene kafe dostigle 10-godišnji maksimum се појављује прво на Biznis i Finansije.

To se desilo nakon odluke „Gasproma“ da rezerviše minimum solidnih dodatnih tranzitnih kapaciteta transportnog sistema gasa Ukrajine.

Ujutro je cena septembarskog fjučersa na čvorištu holandskog TTF iznosila skoro 550 dolara za 1.000 kubnih metara. Nakon objavljenja rezultata aukcije, dostigla je 586,3 dolara, oštro skočivši za otprilike 2,5 odsto.
Inače, „Gasprom“ je za septembar kupio samo četiri odsto obima dodatnih kapaciteta koje je predložio Kijev, iako je prethodnih meseci kupio sve.

Početkom meseca „Gasprom“ je smanjio količinu gasa koji se upumpava u najveća evropska skladišta, svedoče podaci portala „Gas Infrastructure Europe“.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Cena gasa na istorijskom maksimumu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupan nedeljni promet bio je 2.168 tona čija je vrednost 71,5 miliona dinara.

Cena soje krajem nedelje doštigla je 64 dinara za kilogram bez PDV-a što se poslednji put dogodilo oktobra 2012. godine.

Nedeljna ponderisana cena soje je 63,22 din/kg bez PDV-a i viša je za 3,99 procenata u odnosu na prethodnu nedelju.

Ugovori za kukuruz zaključivani su u rasponu od 22,4 do 22,8 din/kg bez PDV-a, dok su se ugovori za robu isporučenu u luku zaključivali po 23,2 din/kg.

Ponderisana cena kukuruza je iznosila 22,6 din/kg bez PDV-a i u odnosu na prethodnu nedelju niža je za 0,22 procenta.

Tržište pšenice je bilo pasivno, a kupci su bili spremni da plate hlebno zrno 22,8 din/kg bez PDV-a a prodavci su držali nešto više cene.

Stočni ječam je prošle nedelje trgovan po jedinstvenoj ceni od 20,8 din/kg bez PDV-a.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Cena soje dosegla je devetogodišnji maksimum се појављује прво на Biznis i Finansije.