Berba malina privodi se kraju, ali za voćare nema predaha jer je u jeku berba kupina. Prošle godine i ova voćka imala je rekordnu cenu, koja je ove sezone manja, ali ipak vlasnici zasada se ne žale, kao što je bio slučaj sa malinom čija otkupna cena nije mogla da pokrije ni troškove proizvodnje.

Dobra otkupna cena

– Cena u zavisnosti od sorte, kreće se od 120 do 130 dinara za jedan kilogram u otkupu, što je dobra cena u odnosu na malinu koja je ove godine podbacila. Dve sorte su u uopticaju, to su lohnes koja je konzumna i čačanka i mahom idu u zamrznutom stanju u izvoz jer je za takvim proizvodom velika potražnja – kaže predsednik odružnjea Vilamet Jovica Kovačević iz Arilja.

Srpska kupina dugo godina bila je na samoj margini kad je zainteresovanost kupaca u pitanju. Neki su tada čak i posekli svoje zasade, jer nisu videli isplativost u zasadima ovog voća. Međutim, u poslednjih par godina doživela je svoju ekspanziju nakon što je rod u Americi i Meksiku, koji važe za lidere u proizvodnji kupina, podbacio zbog velikih suša.

– Vremenski uslovi ove sezone išli su na ruku proizvodjačima koji imaju usitnjene parcele. Prinos je dobar, kao i kvalitet plodova. Ono što je prednost kupine, svakako je što je manje zahtevna za održavanje u odnosu na malinu. Ali, naravno i oko nje ima obaveza u zavisnosti od vremenskih prilika – ističe Kovačević.

Zbog načina njenog sazrevanja, berba kupina se izvodi u više navrata. Ukupno vreme sazrevanja i berbe plodova kupina traje između 30 i 40 dana.

Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša. Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom po kilogramu.

Osim za konzumiranje, srpska kupina koristi se u inostranstvu i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala, stoga je potražnja izuzteno velika.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Velika potražnja za kupinom i dobra otkupna cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nekada su prosvetni radnici i zaposleni u namenskoj industriji učestalije ispoljavali nezadovoljstvo, ali, čini se, da su u poslednje vreme češće nepovoljne sezonske konjukture po prodavce bobičavog voća, pa malinari praktično svake godine prozivaju vlast da im pomogne.

Rudnik para

Apsurd je u tome što je reč o jednoj od najprofitabilnijih delatnosti, pravom „rudniku para“ za one koji znaju posao, imaju dovoljno veliku rodbinu kao gotovo sigurnu radnu snagu i umeju da se snalaze na neobično volatibilnom tržištu. Godišnji prihod dostiže i po 70.000 evra po hektaru, od čega na troškove otpada najviše četvrtina.

Reč je o vanserijski rentabilnoj aktivnosti, pa nije čudo da se ovim poslom bave ne samo poljoprivrednici, već i advokati, lekari, inženjeri, svako ko ima povoljno imanje i dovoljno novca za ne baš preveliko startno ulaganje.

Manje je poznato da je u Srbiji sadnja malina, ali kao ukrasnog šiblja, počela oko 1880. godine, da bi četiri decenije kasnije počeo uzgoj sorte namenjene pravljenju soka. Malina za kasniju upotrebu, uz pomoć zamrzavanja, počela je tek šezdesetih godina prošlog veka.

Zapadna Srbija, posebno predeo od Arilja do Ivanjice, pokazao se idealnim za sortu „vilamet“. I danas je vodeći brend kada je reč o malinama za naknadnu upotrebu. Upravo ona i čini preko 90 odsto zasada srbijanskih malinjaka, dok se blizu 400.000 ljudi bavi ovim uzgojom.

Naravno, bar polovina nisu profesionalni zemljoradnici, već im je uzgoj dodatan izvor prihoda. Velika većina malinjaka je mini veličine, taman da jedna porodica veoma solidno živi, a posledjih godina primetno je da opada kako kvalitet sadnica, tako i upotreba đubriva specifične formulacije, primerene uzgoju ovog voća.

Oscilacije cene

Tokom prethodnih decenija Srbija je, uprkos svim manama u proizvodnji, izrasla u svetskog lidera kada je reč o „vilametu“. Godišnje se izveze i 95 odsto roda, obično preko 100.000 tona. Rekordne 2015. u svet je plasirano više od 134.000 tona vrednih 325 miliona evra. Rod se kreće u rasponu od sedam do 23 tone po hektaru.

Mana je što dostizanje veće rodnosti podrazumeva primetno veća ulaganja, pri čemu je profitabilnost veća kod jesenjih sorti namenjenih konzumu, sasvim retkih u Srbiji.

Problem je izrazita, i sve veća, oscilacija cene na svetskom tržištu, gde se pre dve godine na veliko prodavala i za šest, sedam evra po kilogramu, da bi lane pala na tri do četiri evra. Početak ove sezone, rat u Ukrajini i pad standarda širom Evrope doprineli su da se početkom tekuće sezone mogla kupiti i za dva evra. Posebno je negativan uticaj dampinški izvoz maline iz Ukrajine, Poljske i Čilea.

Pravac u gubitak

Pred lanjsku sezonu branja na tržištu je bilo posebno uzbudljivo. Na osnovu rekordne cene iz prethodne godine, uzgajivači su, uz podršku sa političlke scene Srbije, procenjivali još jednu sezonu izrazito visoke cene. Stoga u kupovini unapred nisu davali malinu ispod 500 dinara po kilogramu. Na podsticaj, moglo bi se reći pritisak, države hladnjačari su plaćali, kupili i zamrzli bobice. Kada je došlo vreme konzuma odmrznute maline, loša situacija na Starom kontinentu se odrazila i na tržište.

Malinu je bilo teško plasirati za više od tri, a plaćali su je više od četiri evra. Ako se zna da su troškovi zamrzavanja otprilike 1,5 evro po kilogramu, može se samo zamisliti u kakvom su se čabru našli vlasnici hladnjača, ujedno i izvoznici.

Posledice se i danas primećuju, u srpskim hladnjačama još ima prošlogodišnjeg roda, a trebalo bi da se kupuje novi rod. Izvestan je manjak skladišnih kapaciteta, zauzetih zalihama, dok kupci sada malinu plaćaju 200-230 dinara po kilogramu, kojom su uzgajivači bezmalo uvređeni.

Vesti sa evropskom tržišta ne slute na dobro. Malina iz Ukrajine se u Evropi kupuje na veliko za samo 1,2 evra. Istina da je slabijeg kvaliteta od srpske, ali je mnogo jeftinija, gotovo džabe. Prognoze su da će cele sezone cena bobičastog voća biti daleko niža od dugogodišnjeg proseka.

Proizvođači i(li) glasači

Uzgajivači malina su sada spremni da prodaju kilo za gotovo 340 dinara, ali potražnja je skromna. Vlasnici hladnjača ne samo da su poučeni lanjskim uskustvom, već nemaju dovoljno novca ni da u celosti isplate prošlogodišnji rod. Računica pokazuje da su lane po kilogramu izgubili skoro 2,2 evra.

Država na pritisak uzgajivača dodeljuje deset miliona dinara pomoći radi regulisanja duga i podsticaja kupovine novog roda. Nevolja je što su u međuvremenu i kamate na tržištu dva i po puta više, pa je pitanje je li hladnjačarima isplativo uzimati bankarsku pozajmicu uz deset odsto prinosa.

Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje odvijati. Za sada umesto da uzgajivači i hladnjačari sebe skupa doživljavaju kao jednog partnera i dele profit od inoplasmana, ostaju podeljeni, pokušavajući da svaka grupacija samo sebi usmeri gro profita, a na drugu stranu da prevali rizik tržišnih oscilacija.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Profit sebi, rizik drugima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čile, takođe veliki proizvođač malina ali i drugog jagodastog voća, zauzeo je četvrtu poziciju, pokazuju najnoviji podaci za prošlu godinu.

– Naši godinama najveći konkurenti, Poljaci, prošle godine su imali podbačaj i raspolažu sa manjim količinama. Rusi su takođe enigma, oni ne izvoze i nisu robni proizvođači kao ostali, odnosno proizvode samo za svoje tržište – rekao je za Politiku vodeći stručnjak za jagodasto voće dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarsto u Čačku.

Inače u Srbiji su, kada je reč o voćarstvu, najveće površine su pod šljivom, zatim jabukom i višnjom i u ovim vrstama takođe voćari ostvaruju najveću proizvodnju.

Prema sabranim podacima iz 2021. godine, najveće prinose po hektaru ostvaruje jabuka, zatim šljiva, kruška, kajsija, trešnja i breskva. Kako je nedavno objavio Agroklub, ovo su orijentacioni podaci, koji se menjaju iz godine u godinu, s tim da praktično konstantno dominiraju šljiva i jabuka kao voćne vrste.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Srbija po proizvodnji malina na trećem mestu u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 4,0%, a kod višanja za 6,0%.

U poređenju sa prethodnom godinom, u prolećnoj setvi 2022. godine zasejano je više suncokreta (za 18,1%), a manje kukuruza (za 6,7%), šećerne repe (za 11,9%) i soje (za 0,7%), navedneo je na sajtu RZS-a.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2012–2021), proizvodnja pšenice je veća za 18,6%, dok je kod zasejanih površina više soje (za 20,9%) i suncokreta (za 23,9%), a manje kukuruza (za 4,0%) i šećerne repe (za 32,2%).

Izvor: Ekapija.com
Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se manji prinos pšenice, ali i povećana proizvodnja maline i višnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović kaže da se ove godine može očekivati cena maline od 600 do 800 dinara za kilogram, pre svega jer su poskupeli hemija, repromaterijal, radna snaga i đubrivo.

„Cena maline od 800 dinara je neka srednja cena od 250 dinara koja je bila pre dve godine“, ocenjuje Radović.

On smatra da cena može može i da pređe 800 dinara, u zavisnosti od toga kakvi će ove godine biti vremenski uslovi, jer će tada biti manji prinosi, a samim tim i veća tražnja za malinama.

„Malina je u veoma lošoj kondiciji, slabog izrastanja, (stabljika je) veoma kratka i možemo slobodno reći da će to biti manji rod nego prošle godine“, smatra Radović.

Cena maline prošle godine je bila solidna

Cena maline prošle godine, je kako podseća, bila solidna. Sorta vilamet plaćena je od 420 do 450 dinara po kilogramu, a izvozna cena maline koja nije prebirana u hladnjačama „kretala se i kreće se od 700 do 900 dinara“, napominje sagovornik Nove ekonomije.

„Čak imaju i te veće cene maline koje idu za Japan, kreću se od 11,5 do 12, 13 evra“, dodaje Radović.

Sorta fertodi je, kako dodaje, skuplja za nekih 15, 20 dinara, a miker je 30, 40 dinara skuplji nego vilamet. Postoje i jesenje sorte koje se beru dva puta godišnje, kao što je enrosadira. Njena cena bila je ubedljivo najjača.

Sorta enrosadira se, kako objašnjava, gaji na nekih pet do deset odsto ukupne površine pod malinjacima u Srbiji, u staklenicima i na malinjacima opremljenim protivgradnim mrežama.

„Zadnje branje enrosadire u Srbiji se kretalo od 600 do 1.000 dinara po kilogramu, to je negde septembar, oktobar, do prvog snega. To su zadnje cene sveže maline na tržištu Srbije“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

„Potrebno navodnjavanje i zamena sadnica“

Radović podseća da su prošle godine, kada je bila suša i kada su temperature na području cele Srbije bile visoke, najbolje prošli malinjaci koji imaju navodnjavanje.

Njima je bilo dobro izrastanje sadnice za ovu godinu, a i rod je bio fenomenalan, objašnjava sagovornik našeg portala. Slabo izrastanje sadnica je, kako podseća, ogroman problem u celoj Srbiji.

Kako objašnjava predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, bitan faktor koji utiče na ovogodišnji rod maline je sadni materijal, pa se u narednim godinama treba fokusirati na njegovu zamenu, koju inače subvencioniše država, sa 60 do 65 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine se očekuje cena maline od 600 do 800 dinara za kilogram се појављује прво на Biznis i Finansije.