U pitanju je digitalna valuta pod imenom EthereumMax koju su njih dvoje u više navrata promovisali svojoj višemilionskoj publici na društvenim mrežama. Na taj način su doveli u zabludu investitore i veštački naduvali cenu pomenute kriptovalute, stoji u pomenutoj tužbi. Još uvek nije poznato da li su i koliko bili plaćeni za objave o toj kriptovaluti.

Kim Kardašijan je tužena zato što je pominjala EthereumMax na društvenim mrežama, dok za Mejvetera piše da je na jednom svom boks meču prihvatao ovu valutu kao monetu za plaćanje ulaznica. Pored toga, on je na jednoj konferenciji o kriptovalutama promovisao EthereumMax, i tada je izviždan od strane publike.

Inače, tužbu su pokrenuli osobe koje su investirale u tu kriptovalutu između maja i juna 2021. godine, posle čega su pretrpele velike finansijske gubitke budući da je EthereumMax u međuvremenu izgubio 97 odsto vrednosti. One smatraju da su Kardašijan i Mejveter krivi za njihov gubitak i da je u pitanju manipulisanje njenom vrednošću kakvo smo imali prilike više puta da vidimo u javnosti od strane Ilona Maska.

Takođe, kako se navodi u tužbi, sam naziv EthereumMax dovodi u zabludu investitore da se radi o kirptovaluti koja ima veze sa drugom najjačom digitalnom valutom na svetu, što nije slučaj.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Kim Kardašijan i Flojd Mejveter tuženi zbog manipulacija sa kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naši čitaoci su prethodno imali prilike da slušaju predsednika kako govori o herojskoj borbi za respiratore na „sivom tržištu“, te da čitaju kako je britanska Vlada na sumnjivom tenderu nabavila 50 miliona maski koje ne mogu da koriste medicinski radnici.

Najsvežiji primer korupcije i zloupotreba koje se odvijaju u senci ove pandemije dolazi iz Afrike. Tačnije, iz Gane. U ovoj zemlji više od 2.000 medicinskih radnika bilo je zaraženo korona virusom. Iako je država stalno obećavala maske, vizire, rukavice i ostalu opremu, ona nije stizala do većine njih. U tome i vide razlog velikog broja zaraženih u zdravstvu.

No, prema pisanju BBC-a, opreme je prvobitno bilo u bolnicama ali su je pojedinci prodavali radi ličnog profita. Najviše su iz bolnice iznosili i prodavali vizire, maske i skafandere. Nezavisni novinar je, prerušen, istraživao korupciju u bolnicama i čak i snimio prodaju zaštitne opreme, i to usred bolnice iz koje je ukradena.

Video snimak možete pogledati na ovoj adresi.

Foto: Pixabay

Чланак Gana: Novi slučaj malverzacija sa zaštitnom opremom се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Na portalima inspekcija će se nalaziti format za prijavljivanje, gde će moći da prate i tok postupanja sa svojim predmetom“, kazao je agenciji Beta rukovodilac Jedinice za podršku koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Dragan Pušara.

On je naveo da će to dodatno unaprediti rad inspekcija i pomoći u borbi protiv korupcije.

„U okviru jedinstvenog informacionog sistema za inspekcijski nadzor E-inspektor trenutno se nalazi 36 republičkih inspekcija, a do kraja godine trebalo bi da se pridruži i pet inspekcija Ministarstva poljoprivrede koje su imale prethodno razvijene sisteme“, kazao je on.

Dodao je da će nakon toga integrisati i sistem Poreske uprave, ali će inspektori moći da imaju samo uvid u poreski bonitet nadziranog subjekta, kako bi se videla dugovanja ili neusaglašenosti u skladu sa Zakonom o poreskoj inspekciji.

Rangiranje po stepenu rizika

Pušara je podsetio da je sistem E-inspektor alat koji inspektorima olakšava rad, sadrži potrebne naloge, izveštaje, zapisnike, rešenja, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, prijave za privredni prestup, a omogućava i uvid u nalaze drugih inspekcija.

„Formiran je i jedinstveni registar subjekata i objekata inspekcijskog nadzora, koji predstavlja kartoteku srpske privrede u kojoj se nalazi više od dva miliona subjekata – firmi, kao i škole, bolnice, obdaništa, fakulteti, koji su takođe predmet nadzora“, kazao je on.

Objasnio je da se svi iz tog registra rangiraju po stepenu rizika, koji pomaže inspektorima da vide da li je potrebna češća kontrola, a prvi put inspektori mogu da vide i istoriju nadzora.

Kao jedno od dostignuća sistema E-inspektor Pušara je naveo i to što je standardizvano postupanje kod izricanja mera ili kazni.

„Sada više nije moguće da dva inspektora, u dva mesta u Srbiji, koji postupaju po istim nalozima, izreknu različite mere“, rekao je Pušara.

Privredni subjekti, kako je objasnio, mogu da zatraže i potpisivanje sporazuma o priznanju prekršaja, zbog čega im, u slučaju da je prekršaj načinjen prvi put greška može biti i oproštena.

„U Srbiji republički inspekori godišnje urade oko 500.000 nadzora, a gotovo polovina se odnosi na kontrolu hrane i to na ulasku u zemlju, odnosno u prometu“, kazao je on.

Pušara je naveo i da u Srbiji trenutno rade 2.384 republička inspektora, „što je tri puta manje od referentnog broja, mereno prema broju stanovnika ili veličini privrede“.

„U naredne tri godine treba da se zaposli 1.272 u sve 44 republičke inspekcije, konkursi se već sprovode u 11 ministarstava za zapošljavanje 450 inspektora, najviše u Ministarstvu poljoprivrede“, rekao je Pušara.

Izvor: Beta

Чланак Privrednici inspekciji mogu da prijavljuju nelojalnu konkurenciju се појављује прво на Biznis i Finansije.