Tako je nedavno administracija predsednika Trampa sa kompanijom „Moderna“ u dva navrata dodelila blizu milijardu evra za finansiranje treće faze kliničkih ispitivanja vakcine od koje se očekuje da spase čoveka smrtonosnog dejstva koronavirusa.

Za uzvrat, država SAD bi dobila sto miliona jedinica budućeg cepiva, kao i pravo da, u slučaju potrebe, dokupi još do 500 miliona bočica.

Kako do 30 milijardi dolara

Vest da je tek desetak godina stara kompanija, čije polje istraživanja uključuje najnovija znanja, aparate i reagense, sklopila dogovor uticala je da vrednost njenih akcija na berzi uočljivo poraste.

No, kako se „Moderna“ do sada više puta uključivala u najzahtevnija i najatraktivnija istraživanja i više puta bila na dobrom putu da iznađe važan lek ili cepivo, podsticaji sa državnog vrha, ali i od privatnih ulagača stizali su i ranije. Vesti koje najavljuju uspešne medicinske ili farmaceutske izume izuzetno podižu rejting firmi.

Naravno, i vrednost akcija, pa je ukupna vrednost „Moderne“ pre desetak dana dostigla čak 30 milijardi dolara. Pri tome nema izvesnosti uspešnog kraja, a čini se i da će upravo poslednja etapa kliničkog istraživanja potrajati dosta duže.

Trajanje kliničkih ispitivanja

„Moderna“ traganje za vakcinom zasniva na potpuno novoj tehnici stvaranja vakcine, u čijoj je osnovi podsticanje ljudske ćelije da proizvodi proteine koronavirusa kako bi se isprovocirala imunološka reakcija ljudskog organizma.

To je krupna novost i zahteva brojna istraživanja, pre svega o kontraindikacijama, eventualnim neželjenim posledicama, doziranju, trajanju zaštite… Logično je da će treća faza potrajati, pa američku firmu mogu preteći rivali, među kojima su još neki na pragu uspeha.

Podsetimo, ukupno se širom globusa radi na 145 projekata potraga za ovom vakcinom, devet je u drugoj ili trećoj fazi. Naravno, najbogatije države ne polažu sve nade u samo jednu, makar i najsavremeniju kompaniju.

SAD su sličan aranžman, doduše manjeg obima, sačinili i sa vodećom farmaceutskom kompanijom „Pfijzer“, čiji zajednički projekat sa manjom biotehnološkom laboratorijom iz Nemačke takođe podstiče nadu celog čovečanstva. Ranije su SAD sličan dogovor postigle i sa francuskim farmaceutskim gigantom „Sanofijem“.

Podsticanje očekivanja javnosti

Dobro je što su ogromni resursi, ljudski i materijalni, usmereni na rešenje aktuelnog i trenutno najvećeg problema. Međutim, nevolja je što su mešetari počeli zarađivati i na ovoj nesreći, a da neće imati nikakvu ulogu u eventualnom iznalasku spasonosne vakcine.

Reč je o insajderima biotehnoloških kompanija, vlasnicima određenog broja deonica. Ništa drugo ne rade nego prate i podstiču vesti osmišljene tako da povećavaju očekivanja u što brži pronalazak vakcine.

Bitni su im i odnosi sa vladama najmoćnijih država i njihovim vodećim zdravstvenim institucijama, odakle se i najčešće plasiraju pozitivna očekivanja. Pre nego što se takva vest zvanično objavi, pokupuju se deonice ponuđene na berzi.

Nakon desetak dana stiže vest da je vakcina blizu i akcije firme ubrzano rastu. Kada dostignu pik, ovi svojevrsni šibicari počinju prodaju. Potom, ajmo Jovo, nanovo“… Tako je od sredine marta do kraja maja prvo kupljen, potom prodat snop akcija „Moderne“; razlika u ceni je 268 miliona dolara.

Dvesta miliona za deset dana

Nisu, međutim, u igri samo kompanije tipa „Moderna“, koja je, očigledno, odmakla u radu i postigla pojedina bitna rešenja. Tu su i mnoge manje firme, čiji je rad na samom počeku i teško da bi u nekoliko narednih godina mogao dati vredniji rezultat.

Suština je, pak, kreirati očekivanja javnosti da je rad istraživačke ekipe efikasan. To je osnov za podizanje vrednosti akcija, za koje je upitno koliko je osnovano na naučnim istraživanjima.

Primer je mala firma „Vaksarat“ iz San Franciska, takođe usmerena na rad sa vakcinama. Bilo joj je potrebno da uđe u finansirani program federalne vlade SAD „Warp Speed“, usmeren na rad sa raznim vakcinama.

Kada su se povezali sa hedž-fondom stvar je ubrzana. Fond je pojasnio da će angažman pojačati kupovinom 20 odsto akcija, i u tom smislu je poslao pismo deoničarima, nudeći 25 odsto vižu cenu od berzanske. Lako je došao do željenog snopa akcija.

Desetak dana kasnije iz Vašingtona stiže vest da je „Vaksarat“ uvršećena u segment programa „Warp Speed“ usmeren na COVID-19. Akcije su za mesec dana utrostručile vrednost, fond je preprodao akcije i zaradio bezmalo 200 miliona evra.

Kasnije se ispostavlo da je ova firma uključena u rad, ali u preispitivanjima na majmunima.

Legalni manipulatori

Čak je i dosta ravnodušna američka javnost postavila pitanje kakve su etičke poruke ovakvih aranžmana u vreme velike pošasti, pri čemu se manipulacija zasniva na krajnje komotnom uvećanju očekivanja javnosti da je spas tu negde, pored nas.

A nije, mada stotine i stotine naučnih ekipa trudno i neprekidno rade, iznova otkrivaju mnogo toga što se nije znalo a biće od koristi i za druga oboljenja. Ipak, pouzdane vakcine još nema, ljudi se uzdaju u napore naučnika i lekara.

I nadaju se, a upravo tom nadom poigravaju se manipulatori trpajući u džepove milione i milione dolara. I takva je Amerika.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

Чланак Hedž fondovi uveliko zarađuju preprodajom deonica na kompanijama koje rade na pronalasku vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.