U grupnoj tužbi, koja je krajem prošle nedelje podneta američkom Okružnom sudu za severni okrug Kalifornije, piše da su “Skitls” bombonice nebezbedne za potrošače zbog „povišenog nivoa” titanijum dioksida, prehrambenog aditiva, objavili su zapadni mediji.

Kako se ističe u tužbi, titanijum dioksid će sledećeg meseca biti zabranjen u EU pošto je evropski regulator za bezbednost hrane ocenio da je on nebezbedan zbog svojstva da utiče na promenu ljudske DNK.

Dalje se dodaje da ovaj aditiv, koji se koristi i u proizvodnji boja, lepkova, plastike i krovnih materijala, može da izazove oštećenje DNK, mozga i unutrašnjih organa, poput lezija na jetri i bubrezima, prenosi Raša tudej.

Međutim, za razliku od Evropske agencije za bezbednost hrane, koja je u maju 2021. objavila da se titanijum dioksid „više ne može smatrati bezbednim kao aditiv za hranu”, u SAD-u je on i dalje legalan, jer federalna regulativa FDA dozvoljava njegovu upotrebu za „bojenje hrane generalno”. Istovremeno, FDA je propisala da količina tog aditiva ne sme da pređe jedan odsto težine proizvoda.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Kolektivna tužba zbog toksina u bombonama „Skitls” се појављује прво на Biznis i Finansije.

Atmosferu Marsa čini uglavnom ugljen-dioksid koji je u njoj zastupljen sa 96 odsto, dok je kiseonik zastupljen sa samo 0,13 odsto. Na Crvenoj planeti ga dakle ima mnogo manje nego u Zemljinoj atmosferi (21 odsto) ali pokazalo se da je ipak moguće izvući ga dovoljno za potrebe astronauta.

NASA je naime upravo na Marsu uspela da proizvede pet grama ovog gasa, što je dovoljno za 10 minuta disanja na ovoj planeti. Ukoliko ova proizvodnja ubuduće bude stabilnija, astronautima koji budu išli u misiju na Crvenu planetu će to pomoći da ne nose sa sobom velike količine kiseonika kako bi uspeli da se vrate na Zemlju.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак NASA na Marsu proizvela kiseonik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako iza njih stoje tri različite države, SAD, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, sve tri letelice lansirane su u julu prošle godine i sve će se baviti istim problemom – drevnim životom na Marsu.

Naime, u 2020. je postojalo samo jedno razdoblje od mesec dana tokom kog su orbite zemlje i Marsa bile dovoljno blizu da bi za putovanje do Crvene planete bilo potrebno samo sedam meseci. Za sledeću ovakvu priliku zemlje bi trebalo da čekaju narednih 26 meseci.

Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su 19. jula 2020. iz japanskog svemirskog centra Tanegašima svoju prvu misiju na Mars. Ovo je najmanje rizična misija od tri navedene jer će letelica ostati u orbiti Marsa i neće proći zahtevnu proceduru sletanja.

Satelit vredan 219 miliona dolara analiziraće atmosferu Marsa i proučavati dnevne i sezonske vremenske promene na planeti.

Naučnici smatraju da je Mars nekada bio bogat vodom, a vrlo verovatno i životom.

„Neki od krivaca za transformaciju Marsa u suvu i prašnjavu planetu su klimatske promene i gubitak atmosfere. Pomoću tri naučna instrumenta na svemirskoj letelici analiziraćemo i pokušati bolje da razumemo vremenske prilike u donjoj i srednjoj atmosferi Marsa“, saopštila je svemirska agencija UAE-a.

„Kombinujući te podatke s onima o gornjim slojevima atmosfere, trebalo bi da otkrijemo mehanizme prenosa energije i čestica, a time i shvatiti kako su atmosferske čestice uspele da pobegnu gravitaciji Marsa“, dodala je.

Kineska misija „Tianwen-1“

Kina se pridružila vodećim svemirskim agencijama u potrazi za znakovima života na Crvenoj planeti te je 23. jula 2020. na Mars lansirala sopstveni rover. Letelica „Tianwen-1“, što bi u prevodu značilo „potraga za nebeskom istinom“, lansirana je s otoka Hainan na južnoj obali Kine, a sastoji se od orbitera i rovera. U orbitu planete bi trebalo da stigne 10. februara, iako će rover na planetu pokušati da se spusti tek u julu, i to na području naziva „Utopia Planitia“. Naime, NASA je na tom mestu otkrila moguće znakove postojanja leda.

Kada sleti na Mars, rover bi trebalo da traga za podzemnim vodama i dokazima o postojanju drevnih oblika života. Kineska nacionalna svemirska agencija je manje transparentna od NASA-e ili ESA-e te za sada nije sasvim jasno koje će tačno informacije o ovoj misiji biti objavljene, piše Sky News. Rover na solarni pogon težine 240 kilograma će tri meseca nakon sletanja tražiti biomolekule i druge naznake života, nakon čega je njegova misija gotova. Orbiter bi, s druge strane, trebalo da kruži oko Marsa još dve godine.

Treba napomenuti da je do sada samo SAD uspešno sleteo na Mars, i to osam puta od 1976. godine. Više od polovine letelica koje su poslate da bi dodirnule tlo Crvene planete je ili eksplodiralo ili izgorelo ili se srušilo na površinu.

NASA-in rover „Perseverance“

NASA-ina misija Mars 2020 lansirana je s Floride 30. jula 2020. godine, a trebalo bi na dalekoj planeti da istražuje njegovu geološku prošlost, ali i da traga za mogućim znakovima života. Rover „Perseverance“ bi trebalo da sleti na Mars 18. februara. Ima 19 kamera kojima će slikati prekrasan krajolik Marsa, dok će četiri druge snimati proces ulaska u atmosferu i sletanja na tlo.

„Perseverance“ ima 1050 kg, a analiziraće tlo drevnog jezera poznatog pod nazivom krater Jezero. Ovaj krater je pun prepreka i opasnosti za rover; obiluje kamenjem, liticama i peščanim dinama. No, naslage u krateru bogate su mineralima koji nastaju u prisutnosti vode, što znači da je tamo nekada mogao postojati život.

U takvim sedimentima na Zemlji obično ima mikroskopskih fosila. Rover je opremljen i minijaturnim helikopterom „Ingenuity“ koji teži samo 1.8 kilograma i koji će biti prvi takav strojem, što će leteti na nekoj drugoj planeti.

Ovaj autonomni testni helikopter ima ugrađenu kameru, a napajaće se putem solarne ploče; no na sebi neće imati drugih naučnih instrumenata.

Evropska misija „ExoMars“ i traganje za vanzemaljskim životom

Vanzemaljski život namerava da istraži i evropska misija „ExoMars“, koja bi takođe trebalo da bude lansirana u julu, ali je to odloženo zbog tehničkih problema i pandemije koronavirusa. „Roskosmos i Evropska svemirska agencija odlučili su da odlože lansiranje druge misije ‘ExoMars’, kojoj je cilj istraživanje Crvene planete, za 2022.“, saopštila je ruska agencija. To je druga „ExoMarsova“ misija koja je trebalo da traga za znacima života na dubini od dva metra ispod Marsove površine.

Sastoji se od ruske površinske platforme i evropskog rovera koji bi trebalo da budu lansirani pomoću ruske rakete Proton s kosmodroma u Bajkonuru. Primarni cilj programa „ExoMars“ je dobijanje odgovora na pitanje da li je ikada na Marsu bilo života. Misija se sastoji od dva dela. U sklopu prve faze u martu 2016. godine lansirani su „Trace Gas Orbiter“ (TGO) i modul „Schiaparelli“.

Iako je misija TGO bila uspešna, to nije bio slučaj sa „Schiaparelli“ s kojim je izgubljen kontakt nakon neuspešnog sletanja. Drugi deo misije je lansiranje rovera „Rosalind Franklin“, što je, kao što je već spomenuto, odloženo za 2022. godinu. „TGO“ se nalazi u orbiti Marsa i traži dokaze o postojanju metana i drugih gasova koji bi upućivali na prošle ili trenutno aktivne biološke ili geološke procese.

Modul „Schiaparelli“ trebalo bi da testira tehnologiju ključnu za buduća sletanja na Mars, a rover „Rosalind“ trebalo bi da se posveti biološkim i geohemijskim istraživanjima.

Da je rover lansiran, ove godine bi do Marsa stigle četiri letelice iza kojih stoji više različitih nacija, a sve bi se bavile traganjem za dokazima postojanja drevnog života na Marsu. Sve to nalikuje na neku svemirsku trku, zamislite koliko bi značilo nekoj svemirskoj agenciji da prva nađe vanzemaljski život – takav događaj bi bio zapisan u svim svetskim udžbenicima i za njega bi znale sve buduće generacije.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Za dve nedelje do Marsa stižu tri svemirske misije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle Ujedinjenih Arapskih Emirata, i najjača azijska ekonomija je poslala letelicu na Mars. Njena raketa bi trebalo sedam meseci da putuje do Crvene planete. Kada stigne na odredište spustiće robotsko vozilo na površinu ove planete, i tako postati druga nacija kojoj je ovo pošlo za rukom. Prethodno je to učinila NASA.

Kineska misija pod nazivom Tianwen-1 lansirana je u cilju proučavanja ove planete i onoga što se nalazi ispod njene površine. Dakle, robotsko vozilo će se kretati po površini Marsa i proučavati tlo.

Do sada su to uspele da urade jedino Sjedinjene Američke Države. Njihov rover otkrio je na ovoj planeti prisustvo kamenčića, blata i tragova vode. Pretpostavili su da je tu pre milion godina bilo jezera i reka. Takođe, otkrili su i neke elemente koji se nalaze u atmosferi Zemlje.

Foto: AlexAntropov86, Pixabay

Чланак Kina poslala misiju na Mars се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podatak da mnoge države, pa čak i one koje spadaju u nerazvijene, rade na razvoju sopstvenog svemirskog programa nije novost. Novost je međutim aktuelan poduhvat Emirata koji su poslali raketu sa robotom na Crvenu planetu, sa ciljem prikupljanja podataka iz atmosfere Marsa.

Raketa “Amal” je lansirana iz svemirskog centra „Tanegašima“, na malom ostrvu na jugu Japana. S ozbirom na činjenicu da ovaj put nije kratak – ima 500 miliona kilometara – predviđa se da će robot stići na svoje odredište u februaru 2021. godine, za 50. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prema pisanju portala Space, ovo je prvi uspešan interplanetarni poduhvat jedne arapske zemlje. Međutim, kada se radi o “osvajanju” Marsa, UAE je samo jedna od nekoliko zemalja koje to pokušavaju. Kina bi takođe trebalo ove godine da pošalje jednu misiju na Crvenu planetu, sa ciljem da robotsko vozilo spusti na površinu Marsa. NASA bi takođe trebalo 30. jula da pošalje misiju koja će istraživati potencijalne tragove života na ovoj planeti. Japan pak ima sopstvenu misiju na Mars koja je planirana za 2024. godinu. Čak i pojedine privatne kompanije rade na slanju posada na ovu planetu.

Foto: 8385, Pixabay

Чланак Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali satelit na Mars се појављује прво на Biznis i Finansije.