Ona je do pre nekoliko meseci bila 200 dinara, a danas se u prodavnicama i na pijacama ne može naći ispod 350, a u pojedinim trgovinskim lancima košta i do 500 dinara. Mast se dobija topljenjem svinjskog sala, u postupku proizvodnje čvaraka, a i potrošači koji vole ovu mesnu prerađevinu doživeli su udar na novčanik, jer sada za kilogram treba izdvojiti i do 2.400 dinara. Mesari kažu da je u poslednjih nekoliko godina ovaj proizvod doživeo procvat i da je čak postao traženiji i prestižniji od kobasica i kulena, a da se prodaje i „na sitno“, po 100 grama, ali i na kilogram.

Stručnjaci navode da visoku cenu ovih prerađevina diktira drastičan pad u proizvodnji svinja, veća rentabilnost masti, ali i trend u ishrani koji propagira da je svinjska mast zdravija od suncokretovog ulja. Ni ono nije jeftino i cena mu je „zamrznuta“ na 219,99 dinara, ali po računici iskusnih domaćica kilogram masti može da zameni čak četiri litra ulja, tako da je i dalje mnogo isplativije za pripremanje hrane.

Vidović: Od zamrznute polutke nema čvarka

Potražnja za svinjskom mašću porasla je sa rastom cene suncokretovog ulja, ali i, kako smatraju agroanalitičari, drastičnim padom broja svinja u Srbiji. Profesor Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik ogledne farme svinja Vitomir Vidović kaže za Euronews Srbija da nema dovoljno domaćih životinja i da se uvoze smrznute polutke, koje nemaju mnogo masti i da od takvog mesa ne mogu da se naprave kvalitetni čvarci.

„I mast i čvarci su od takvog mesa potpuno drugačiji. Oba ta artikla su zato poskupela, jer ne može od zamrznute svinje da se iscedi mast. Obično je ranije odnos cene bio – kilo masti za kilo žive vage svinja, a trenutno je taj odnos značajno narušen. Sada je mast otišla duplo u odnosu na žive svinje. Svinja je 190 do 200 dinara kilogram, a mast duplo više. Kad bi farmeri imali svoje klanice i prodavnice, onda bi čvarci bili jeftiniji, a ne bi otkupljivači i mesari dizali cenu“, ukazuje profesor Vidović.

On napominje da je ograničena količina koja može da se proizvede i da su čvarci skupi jer kod njih nema mnogo eksperimentisanja kada se prave, a da to prepoznaju i potrošači. Oni koji imaju novca mogu da jedu meso i čvarke, dok onima sa tanjim budžetom preostaju viršle i salame.

„S druge strane, od tri kilograma mesa proizvođači naprave 200 kila parizera ili viršli. Tri kilograma mesa, tri kilograma soje, 125 kilograma leda, ostalo su mlevene kosti i aditivi, brašno i kada se to u puteru zameša dobijete odnos 1 na prema 12“, objašnjava Vidović.

„Čvarke prodam dok kažeš britva“

Karol Horvat ima mini farmu u Bačkom Petrovcu i bavi se preradom mesa navodi da je računica kod proizvodnje čvaraka potpuno drugačija.

„Svinja ima oko 180 do 200 kilograma, a od od toga ko sa čime hrani zavisi koliko čega može da se dobije. Sirove masti može da se dobije uglavnom oko 40 kilograma, a kada se istopi bude oko 9 kilograma čvaraka, a masti oko 30 do 40 litara. Više se isplati prodati čvarke, nego meso. Ja ih prodajem za 1.500 dinara, a i po toj ceni su skuplji i od šnicle“, kaže Karol Horvat.

Ovaj mesar kaže da svoje proizvode prodaje manifestacijama i ističe da su poslednjih godinu dana čvarci najatraktivnijii od svih njegovih proizvoda.

Čvarci nekada bili sirotinjska hrana

„Čvarci prođu najbolje, prodam ih dok kažeš britva. Neko i gunđa što je skupo, ali kupuje ko koliko može. Neko 100 grama, neko kilogram. Pokretač su svega, prvo njih prodam, pa tek posle kulen, kobasice i sve ostalo“, kaže Horvat.
Ovaj mesar objašnjava da su čvarci nekada bili sirotinjska hrana i da pamti periode kada mesari bukvalno nisu znali šta da rade sa viškom sala, a da su poslednjih godina postali popularniji, ali da praktično dobar proizvod može da napravi samo onaj ko uhrani svoju svinju.

„Više nema debelih svinja kao što je nekad bilo. Sada se životinje brzo hrane i onda je tanka masnoća i nema ni čvaraka ni masti. Nekada se kukuruzom hranile svinje i bile su masne, a sada je to sve ređe, jer ih hrane koncentratom da brže stignu za preradu. Nekada kada smo u selu prodavali kod mesara svinju, on je to obradio, zvao nas i vratio nam masnoću, nije trebala mast, a sada je naopačke“, priča Horvat.

Čvarcima cenu diže i ambalaža, pa proizvod u pakovanju od 150 grama koštaod 330 do čak 510 dinara. Jedan proizvođač ima u ponudi kutije sa 200 grama čvaraka, koje koštaju od 350 do 470 dinara. Mast se u kanticama prodaje za minimum 330 dinara do 500 dinara po kilogramu u zavisnosti od proizvođača i trgovinskog lanca u čijim se frižiderima prodaje. Pakovanja od 500 grama u crevu koštaju 199,99 dinara.

Izvor: Euronews.rs

Foto: Bing

Чланак Čvarke i mast kupuju oni koji imaju novca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suncokretovo ulje nikad nije bilo skuplje, pa je zbog svoje poprilično niže cene svinjska mast postala izuzetno „vruća“ roba.

Potražnja za ovom namirnicom nikad nije bila veća, pa uzgajivači svinja već sad zadovonjno trljaju ruke. Kantica masti u vreme naših baka bila je neizostavna u svakoj kući, a iako ju je u drugi plan gurnulo upravo suncokretovo ulje – sada ponovo doživljava svojih pet minuta slave.

– Odrastao sam na svinjskoj masti, ne samo ja već i sva deca iz mog komšiluka. Tada nije bilo mega marketa i velikog izbora, jelo se ono što je na našem imanju bilo proizvedeno. Ne mogu da tvrdim, ali smatram da su tada svi bili i zdraviji. Svinjska mast je mnogo bolja od ulja i dobro je što se sada više koristi. Znate bar šta jedete – kaže zSlobodan Vasilijević iz Čačka koji i sam uzgaja svinje.

Jedan kilogram masti menja 4 litre suncokretovog ulja

Imajući u vidu trenutne cene, gde kilogram prve namirnice košta 200 dinara kad se kupuje direktno od proizvođača, a litar druge oko 190 dinara, jasno je da je ušteda vištestruka i da će vam za svinjsku mast biti potrebno čak četiri puta manje novca. Osim što je povoljnija dokazano je i zdravija, a hrani daje poseban ukus.

– Kvalitet masti zavisi od toga kako se svinja hranila dok se tovila. Mora imati bar 200 kilograma, a mast mora da se topi oko pet ili šest sati kako bi kasnije mogla da stoji nekoliko godina. Ukoliko nije tako odrađeno, onda je pravljenje masti uzaludan posao. Otkako je cena ulja otišla u nebesa, potražnja za svinjskom masti je drastično skočila. Prodaju se zalihe i od prethodne godine – kaže Slobodan.

Nutricionisti poručuju da se sastav svinjske masti najpre može uporediti sa maslinovim uljem, što daje izuzetno povoljan efekat na organizam. Većinu monozasićenih masti u ovoj namirnici čini oleinska kiselina, zdrava masna kiselina koja koristi radu srca i koja je povezana sa nižim nivoom lošeg holesterola.

Dodatno, istu količinu možete tokom spremanja hrana koristiti nekoliko puta, dok ulje nakon jedne upotrebe – možete samo da bacite.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Svinjska mast postala izuzetno tražena се појављује прво на Biznis i Finansije.