U autorskom tekstu za portal Klima101.rs docentkinja Rajaković-Ognjanović, koja je inače specijalizovana za upravljanje vodama, piše da ubrzani urbani razvoj i izgradnja novih stambenih naselja u gradovima najčešće nisu praćena i adekvatnim razvojem infrastrukture koja treba da prihvati atmosferske otpadne vode, odnosno kišne vode koje padnu na asfalt. To nije problem samo u Srbiji već i u svetu.

Jedno od rešenja za ovaj problem

U okviru projekta „0-Waste-Water“ koji finansira Fond za nauku Srbije Rajaković-Ognjanović i njen tim razvili su tehnološko rešenje za ovakve situacije: u pitanju je poseban porozni materijal za popločavanje koji se pravi od – industrijskog otpada.

U Srbiji, u termoenergetskom sektoru, termoelektrane koriste ugalj. U toku jedne godine proizvede se oko 7,5 miliona tona letećeg pepela, a kako navodi izveštaj „Upravljanje industrijskim otpadom“ Državne revizorske inspekcije, to čini oko 80 odsto ukupnog industrijskog otpada.

Na pepelištima termoelektrana Elektroprivrede Srbije (EPS) nataloženo je 200 miliona tona pepela, čija je vrednost kao proizvodne sirovine procenjena na milijardu evra, a proizvodnja pepela po glavi stanovnika svrstava Srbiju u sam svetski vrh..

Pepeo je dakle otpad kojeg u našoj zemlji ima u ogromnim količinama, a on se jednostavnim postupcima može prevesti u koristan resurs.

Upijanje i filtriranje kišnice

U projektu „0-Waste-Water“ odabrana su dva pogodna otpadna materijala sa velikim potencijalom za redukciju poplava. To su pepeo i mulj sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ali da bi se oni mogli koristiti kao sirovina potrebno je bilo preraditi ih tako da ne budu štetni i opasni za sredinu. To se postiže fizičkim i hemijskim postupcima vezivanja/zarobljavanja (u teško rastvorne taloge ili stabilne komplekse) jedinjenja koja su prepoznata kao štetna.

Upravo ovo uradio je tim koji stoji iza pomenutog projekta. Oni su proizveli prototip ploče koja ima optimalnu poroznost i aktivnost hemijskog agensa. Takve ploče od pepela mogle bi se ugrađivati na velikim urbanim površinama za popločavanje kao što su na primer parkinzi (prvenstveno kod velikih marketa i tržnih centara), trotoari ili trgovi.

Porozne površine poput ovakvih ploča mogu da sprovedu kišnicu i smanje količinu vode koja ide u kanalizacionu infrastrukturu, a propusni betonski trotoari rade i kao filteri koji uklanjaju zagađujuće materije iz površinskog oticaja i na taj način prečišćavaju atmosferske vode.

Odgovarajućom upotrebom pepela u građevinarstvu može se uštedeti od 30 do 80% materijala kao što su pesak, kamen, šljunak i zemlja.

Izvor: Klima101.rs

Foto: Mika Baumeister, Unsplash

Чланак Kako pepeo može pomoći u sprečavanju poplava u gradovima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice.

„Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40 odsto zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje,“ kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.

U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor „petica“ je sa 170 „skočio“ na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20 odsto.

„Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra,“ kaže Rodoljub Popović, čačanski privrednik.

On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.

Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku.

„Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove“, navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.

Skaču cene stanova

Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz.

Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje.

„Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije,“ objašnjava Rodić.

Prema njegovim rečima, dobra lokacija „guta“ sve cene, dok loša mora da se prilagođava.

„Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke,“ objašnjava Tanja Aprcović.

Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje.

Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Zašto skaču cene građevinskog materijala? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, za ovakav poduhvat stručnjaci kažu da bi trebalo izdvojiti najmanje 50.000 evra, pa naviše, u zavisnosti od veličine kuće, kvaliteta ugrađenih materijala, lokacije… Dodatno ulaganje je u vidu vremena potrebnog za izgradnju, ali i, pre toga, za prikupljanje svih potrebnih dozvola i dokumentacije neophodne za početak zidanja. Prema nekim procenama, od trenutka kada kupite plac do „prve lopate“, odnosno početka gradnje, najčešće prođe oko godinu dana. Trošenje živaca dok obijate pragove raznih institucija i ustanova, kažu, dobijate „gratis“.

Od vlasničkog lista do glavnog projekta

Prvi dokument koji vam je potreban kada se odlučite za gradnju kuće, je vlasnički list, kao potvrda da zemljište na kome gradite pripada vama. Zatim je potrebno uraditi parcelarizaciju terena, da bi se dobio akt o urbanističko-tehničkim uslovima, a za to je zadužen Geodetski zavod. Ovaj korak traje bar mesec dana i tek tada može da se proveri da li je parcela obuhvaćena regulacionim planom.

Ukoliko ne postoji regulacioni plan za tu parcelu, potrebno je uraditi urbanistički projekat, a za to je potrebno da angažujete licenciranog projektanta za urbanizam i plansko planiranje i da prikupite saglasnosti svih komunalnih i javnih ustanova koje u gradskom Sekretarijiatu za urbanizam naznače kao potrebne. Gotov projekat pregleda sekretarijat za urbanizam i ovaj deo posla, ako imate potpunu dokumentaciju, može da traje i do četiri meseca.

Urbanističko-tehnički uslovi

Nešto jednostavnija procedura je u slučaju da je zemljište na kome se gradi obuhvaćeno regulacionim planom i tada Sekretarijat za urbanizam izdaje akt „Urbanističko-tehnički uslovi“, što takođe može da potraje od mesec dana do tri meseca.

Kada se dobije navedeni akt, može se početi sa izradom idejnog projekta, a za prikupljanje dokumentacije potrebno je najmanje dva meseca. Za izradu glavnog projekta potrebne su saglasnosti od elektrodistribucije, toplane, protivpožarne brigade MUP, JKP „Vodovod i kanalizacija“ i JKP „Skloništa“.

Posle idejnog sledi izrada glavnog projekta i tek kada se na sve te dokumete stavi pečat gradskog Sekretarijata za urbanizam, mogu se prijaviti radovi na parceli.

Materijal za gradnju kuće od 150 m2

Tek tada dolaze na red građevinski radovi, a mi smo napravili okvirnu računicu koliko bi mogla da košta gradnja kuće od 150 m2, sa podrumom od 80 m2.

Ipak, imajte u vidu da se cene materijala razlikuju u zavisnosti od kvaliteta, ali i stovarišta, pa se pre početka gradnje savetuje dobro upoznavanje sa tržištem i svim dostupnim opcijama.

Blok: potreban za gradnju temelja i osnovnih zidova. Za kuću od 150 kvadrata potrebno je oko 7.000 komada bloka. Cena jednog bloka je oko 0,3 evra po komadu, što znači da za ovu stavku treba izdvojiti 2.100 evra.

Cigla: potrebno je od 3.000 do 5.000 komada za izgradnju pregradnih zidova. Cena je 0,15 evra po komadu. Ukupno 750 evra.

Beton: potrebno je od 90 do 120 metara kubnih. Cena betona je oko 60 evra po metru kubnom, mada zavise i od prevoza i popunjenosti mešalice. Dakle, oko 7.200 evra.

Gvožđe: potrebno je od 80 do 100 kilograma po metru kubnom. Cena je 0,5 evra do 1 evra po kilogramu, u zavisnosti od prečnika. Računajte na 12.000 evra.

Građa (drvo, daske, grede): potrebno je od 10 do 15 metara kubnih. Cena je oko 200 do 250 evra po metru kubnom, što znači ukupno 3.750 evra.

Pesak: potrebno je oko 20 metara kubnih. Cena je oko 12 evra po kubiku, dakle do 250 evra.

Kreč i cement: potrebno je od 6 do 8 tona. Cena je oko 120 evra po toni. Ukupno 960 evra.

Krovni pokrivač: potrebno je oko 175 m2 krovnog pokrivača. Cena crepa je oko 5,5 evra po kvadratu, što znači ukupno nešto manje od 1.000 evra.

Stolarija: ovde je značajno pitanje da li ste se opredelili za drvenu ili sve prisutniju ALU/PVC stolariju. Cena drvenog dvokrilnog prozora veličine 120×140 cm kreće se oko 120 evra. Unutrašnja vrata koštaju od 60 do 120 evra u zavisnosti od materijala i veličine, dok se ulazna vrata mogu naći od 190 evra, pa sve do 500 evra. Kada je reč o PVC stolariji, cena prozora kreće se od 110 evra, dok se ulazna vrata mogu naći od 200 evra pa naviše.

Izvor:Blic

Чланак Koliko košta izgradnja kuće? се појављује прво на Biznis i Finansije.