Istraživanja su pokazala da su, u periodu nakon proglašenja pandemije, zdravstvene ustanove pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem. Takođe, primećeno je da su neke ustanove tokom jedne godine sprovodile više postupaka nabavke za jedan predmet, te da da su cene pribavljenih dobara značajno varirale među nabavkama različitih ustanova.

Potreba zdravstvenih ustanova za medicinskim kiseonikom, pulsnim oksimetrima i rendgen (RTG) filmovima značajno se uvećala usled pandemije SARS-CoV-2, s obzirom da je u ustanovama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite bilo mnogo više pacijenata kojima je bilo potrebno meriti nivo kiseonika, snimati pluća ili dati terapiju u vidu kiseoničke potpore. Imajući to u vidu, povećanje obima nabavki ovih dobara od strane ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite bilo je u potpunosti opravdano. Međutim, utisak je da su neke zdravstvene ustanove iskoristile vanredne okolnosti kako bi zaobišle odredbe Zakona o javnim nabavkama.

Tako, u slučaju nabavki medicinskog kiseonika, zdravstvene ustanove su pribegavale pregovaračkom postupku bez javnog poziva, oslanjajući se na izuzetak Zakona o javnim nabavkama koji predviđa da za ovakve postupke naručilac mora svoju odluku obrazložiti Kancelariji za javne nabavke, osim ukoliko se radi o situaciji koja ugrožava zdravlje i život ljudi. Međutim, pozivanje na članove koji isključuju usvajanje mišljenja Kancelarije za javne nabavke moglo je biti opravdano tokom 2020. godine jer se nisu mogle predvideti potrebe za pacijente zaražene virusom SARS-CoV-2, ali ne i tokom 2021. kada su povećane potrebe mogle da se očekuju. Sličan je nalaz i u vezi postupaka javnih nabavki RTG filmova, gde su najviše zastupljeni pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva.

Kada je u pitanju sprovođenje postupka javne nabavke medicinskog kiseonika, uočena je još jedna nepravilnost, a to je da su naručioci tokom godine sprovodili više postupaka za isti predmet javne nabavke i pored toga što je u planu predviđena jedna nabavka za definisanu procenjenu vrednost. Konačno, razmatrajući ponude i zaključene ugovore zaključuje se da u postupcima javnih nabavki medicinskih gasova nije zadovoljen kriterijum konkurencije ni u najmanjoj meri jer su se ugovori zaključivali uvek sa jednim ponuđačem, ali je i u svim analiziranim postupcima nabavke medicinskih gasova naručiocu dostavljena samo jedna ponuda od istog ponuđača.

Kada su u pitanju pulsni oksimetri, najveći uočen problem je formiranje cena – podaci ukazuju da su razlike između procenje vrednosti i ugovorene cene veće od 50%, a da cene po jednom komadu nabavljenih oskimetara od strane različitih ustanova variraju od 1.700,00 do 130.000,00 dinara.

Navedeni podaci, dostupni na sajtu Partnera Srbija, zabrinjavaju jer direktno ukazuju da se najveći deo novca namenjenog za nabavku medicinske opreme troši kroz postupke koji nisu dovoljno transparentni zbog čega je teže preispitati opravdanost i zakonitost sprovedenih nabavki. Iz tog razloga je potrebno veće učešće nadležnih institucija (Kancelarije za javne nabavke, Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije), ali i veća kontrola postupaka javnih nabavki od strane javnosti i građana, kako se vanredne situacije, kao što je pandemija virusa SARS-CoV-2, ne bi zloupotrebljavale.

Чланак Nepravilnosti u javnim nabavkama zdravstvenih ustanova tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko opreme i sanitetskog materijala i po kojoj ceni je Srbija kupila tokom vanrednog stanja, koliko je dobila u donacijama i od koga, a koliko sama donirala pitanja su koja je Savet za borbu protiv korupcije 8. maja, po okončanju vanrednog stanja poslao Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Upit ostao je bez odgovora

Ovaj upit ostao je bez odgovora, pa je Savet u prošli četvrtak poslao urgenciju Vladi Srbije, koja je i osnivač Saveta, insistirajući na dostavljanju traženih podataka. Članica Saveta Jelisaveta Vasilić za Insajder kaže da je poslata urgencija Vladi, a ukoliko odgovori na pitanja ne stignu u roku od pet dana, žaliće se i Povereniku za informacije od javnog značaja.

„Odlučili smo da tražimo te informacije jer je država prvo donela oduku da medicinsku opremu nabavlje po procedurama koje predviđa Zakon o javnim nabavkama, a potom je donela Zaključak kojim se odustaje od toga i ide na neposrednu pogodbu. Tražili smo da nam dostave i taj zaključak, ali nam ga nisu dostavili“, ističe ona.

Vasilić napominje da je u vanrednom stanju dozvoljeno da se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, ali da to što je vanredno stanje ne znači da se nabavka može vršiti nezakonito.
„Postavli smo vrlo konkretna pitanja, tu ne može biti problema, polažemo pažnju na to kako ćemo pitati. Pokušavamo da saznamo istinu, čekamo odgovore“, naglašava.

Mnogo poslatih zahteva, nijedan odgovor

I zahtevi Transparentnosti Srbija da dobiju odgovore na slična pitanja ostaju bez odjeka. Tansparentnost je sredinom aprila pozvala Ministarstvo finansija da sačini sveobuhvatni pregled primljenih donacija i objave ga na svom sajtu, a potom i redovno ažurira, ali je na taj apel izostala reakcija.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija za Insajder takođe ističe da činjenica da je proglašeno vanredno stanje ne povlači nužno sa sobom nesprovođenje javnih nabavki, već da je to izuzetna mogućnost ukoliko je neophodno radi zaštite zdravlja.

„To su situacije kada ne može da se čeka ni nekoliko dana za nabavku, i to opravdava isključenje primene Zakona. Mi ne znamo da li su takvi razlozi postojali, jer nikada nisu jasno saopšteni podaci“, kaže Nenadić.
Podseća da čak nisu objavljene ni informacije o tome koje institucije su sprovodile nabavke. Naglasio je da čak i kada se ne primenjuje Zakon, i dalje moraju da se primenjuju procedure iz Zakona poput transparentnosti i konkurencije.
Kako kaže, zahteve za pristup informacijama slali su RFZO, Upravi za javne nabavke i Ministarstvu zdravlja, i ni od koga nije stigao odgovor.

Jedini odgovor Vlade – odbijanje

Zasad jedini odgovor koji je poznat javnosti dobila je NVO Toplički centar za demokratiju i ljudska prava koja je krajem aprila od Vlade Srbije na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražila informacije o nabavci medicinske opreme tokom pandemije koronavirusa.

Posle nekoliko dana iz Vlade je stigla primedba da je zahtev preobiman i zatraženo je da se uredi. Ova nevladina organizacija je smatrala da je zahtev jasan, te ga nisu menjali. Tako je nedavno stigao i zvaničan odgovor Vlade, kojim se odbija pristup traženim informacijama, uz obrazloženje da je „zahtev preširoko postavljen u pogledu traženja prevelikog broja dokumenata, a bez navođenja informacije koja se zaista i traži“.
Kako se može videti u zahtevu za pristup informacijama koji je Toplički centar objavio, zatražene su informacije o nabavkama medicinske opreme, kao i o pratećim uslugama i radovima (prevoz, izgradnja privremenih bolnica) u cilju suzbijanja pandemije izazvane koronavirusom.

U okviru toga zatraženi su podaci o naručiocu; predmetu i količini pribavljenih dobara, usluga ili radova; dobavljaču (naziv, sedište, matični broj); vrsti postupka koji je primenjen; broju ponuđača; osnovi za izuzeće od postupka javne nabavke; ugovorenoj ceni; datumu zaključenja ugovora; datumu isporuke ugovorenih dobara usluga ili radova; dobrima, uslugama i radovima koji su plaćeni, a nisu isporučeni, odnosno izvedeni; izvoru finansiranja; analizi na osnovu kojih je pribavljena određena količina i vrsta dobara, usluga ili radova.

Čekamo vaš izveštaj

Ovakav zahtev Vlada je ocenila kao preobiman i zatražila od NVO da uredi zahtev sa što preciznijim opisom informacije koja se traži.
Iz Topličkog centra su potom saopštili da “nemaju nameru da bilo šta uređuju, jer jednostavno, traže sve što je nabavljano u vreme u pandemije”.

„Dame i gospodo iz Vlade, kao i obično, opet se pretvarate da ništa niste razumeli. Pojasnićemo, ipak. Nismo mi oni koji treba bilo šta da preciziraju i uređuju, pošto je naš zahtev sasvim jasan i razumljiv i učenicima nižih razreda osnovnih škola, pa bi, sigurni smo, trebao da bude i vama. Jedini koji treba da budu precizni i do poslednjeg dinara polože račune građanima Srbije ste vi. Prema tome, ne oklevajte, prionite na posao i budite brzi. Čekamo vaš izveštaj”, saopštili su ranije iz Topličkog centra.

Neuredan zahtev

Potom je stigao i zaključak Vlade kojim se odbija pristup informacijama iz istog razloga – preobimnosti, odnosno jer nije uklonjen nedostatak na koji je Vlada ukazala.

„Postupajući po predmetnom zahtevu, uočen je nedostatak koji se odnosi na činjenicu da je isti preširoko postavljen u pogledu traženja prevelikog broja dokumenata, a pri tom bez navođenja informacije koja se zaista i traži. Generalni sekretarijat Vlade, ceneći sve činjenice, konstatuje da podnosilac zahteva nije dopunio – uredio Zahtev. Kako podnosilac zahteva nije dostavio precizan opis informacije koju traži, odnosno nije otklonio uočeni nedostatak, organ vlasti doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog“, piše u zaključku Vlade koji je objavio Toplički centar.

Iz ove nevladine orgnizacije su naveli da se „nedostavljanje informacija o tome kako je država u vreme vanrednog stanja trošila novac građana Srbije – upravo tim građanima, ne može ničim opravdati, ali se može lako razumeti“.
„Motiv i razlog za skrivanje informacije od javnog značaja imaju samo oni kojima otkrivanje istine ne ide u prilog. U protivnom, ništa bolje po vlast nego da se sama pohvali i na uvid javnosti stavi svaki ugovor koji je sklopila i svaki dinar koji je potrošila u njihovom interesu“, piše u saopštenju.

Vučić: Podstičem nadležne da što pre objave troškove nabavke opreme

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak je, odgovarajući na novinarsko pitanje kada će biti objavljeni podaci o nabavkama medicinske opreme tokom pandemije, rekao da podstiče nadležne državne organe da „što pre i kad god hoće“ objave podatke o tome koliko je novca potrošeno za nabavku respiratora i ostale medicinske opremu.
„Apsolutno sam siguran da su radili izuzetno savesno i da su se borili da nađu svaku vrstu medicinske opreme. I maske i rukavice i respiratore. I da će moći da pokažu koliko su novca potrošili i brigu koju smo uložili“, rekao je Vučić novinarima u Smederevskoj Palanci.

Dodao je da „ne vidi ništa loše u tome“ da se ti podaci objave.

Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji na beogradski aerodorom je sletelo na desetine aviona sa medicinskom pomoći, ali i opremom koju je Srbija naručivala i plaćala. Prema rečima predstavnika vlasti, najveći broj njih stigao je iz Kine, ali dosad nije poznato ni šta je sve od opreme stiglo ni koliko je šta plaćeno. Istovremeno, i Srbija je upućivala pomoć ugroženima – Italiji i Republici Srpskoj.

Na samom početku epidemije u Srbiji, predsednik je izjavio da agenti raznih država s koferima u rukama idu po svetu da pregovararaju oko kupovine ovih aparata.

Govorio je i da na tržištu vlada „opšta otimačina“

„Više ne vredi ni kada potpišete ugovor i kada platite, čim postignu veću cenu oni vam vrate pare i prodaju dalje. Mi smo imali sreću da sa kineskom vladom imamo prijateljske odnose i da po tom državnom principu dobijemo priroritet. Ali kada nabavljate na tržištu od različitih posrednika ako nemate keš, ako nemate kofere keša i agenti da vam to nose, vrlo je teško do toga da dođete. I nije važno koliko novca ponudite, ne možete do toga da dođete. I ja sam doneo odluku da i mi pošaljemo naše ljude sa crnim fondovima da rešavaju stvari širom sveta, dozvoljenim zakonom da znate“, rekao je predsednik krajem marta.

GRECO: Pandemija povećava rizik od korupcije

Telo Saveta Evrope – Grupa država protiv korupcije (GRECO), upozorila je krajem aprila da pandemija izazvana virusom korona povećava rizik od korupcije, zbog čega je važno da države budu transparentne. Upozorili su da je riziku od korupcije naročito izložen zdravstveni sektor prvenstveno zbog porasta potrebe za medicinskim sredstvima, ali i zbog toga što su pojednostavljena pravila za raspisivanje javnih nabavki, zdravstvene ustanove prenatrpane, a medicinski radnici preopterećeni.

„Ne bi trebalo potcenjivati rizik od porasta korupcije dok se zemlje suočavaju sa krizom, koncentracijom moći i ograničavanjem prava i sloboda i kada se velike količine novca upumpavaju u privredu da bi ublažile posledice krize. Potreba za redovnim i pouzdanim informacijama iz javnih institucija je od presudne važnosti u ovakvim situacijama“, naveo je predsednik GRECO-a Marin Mrčela u smernicama upućenim grupi od 50 zemalja članica.
Poručio i da ne treba dozvoliti da kovid19 ugrožava pojedine vrednosti, poput transparentnosti i odgovornosti.
Izvor: Insajder

Чланак Bez informacija o nabavci medicinske opreme tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupni izvoz lekova, medicinske opreme, proizvoda za ličnu zaštitu i potrošnog medicinskog materijala u 2019. dostigao je 996 milijardi dolara, što je šest posto više nego u godini ranije, prenosi Novac.
Nemačka je najveći izvoznik čija je vrednost izvoza u 2019. od 136,2 milijarde dolara i 14 posto udela u svetskom tržištu.

Na drugom mestu je SAD sa 116,6 milijardi dolara i udelom od 12 posto. Treća je Švajcarska s 90 milijardi dolara izvoza i devet posto udela u globalnom tržištu.

Te tri zemlje čine nešto više od trećine svetskog izvoza medicinskih proizvoda, saopštio je WTO.

Vrednost uvoza porasla je prošle godine pet posto, premašivši 1.000 milijardi dolara. Time je ukupna vrednost globalne razmene medicinskih proizvoda u 2019. dostigla oko 2.000 milijardi dolara, što odgovara oko pet posto vrednosti ukupne globalne robne razmene.

Kina najveći izvoznik maski

Kina je sedmi izvoznik svih medicinskih proizvoda, ali je najveći izvoznik zaštitnih maski i drži gotovo četvrtinu globalnog tržišta. Zajedno sa Nemačkom i SAD proizvodi gotovo svaku drugu masku, prema podacima WTO-a.

Singapur pak predvodi malobrojnu grupu izvoznika respiratora i ventilatora u koju su se još svrstali SAD, Nizozemska i Kina. Zajedno proizvode više od polovine tih uređaja za medicinsku podršku disanju.

Zbog pandemije koronavirusa bolnice širom sveta pokušavaju da ih nabave, a u poslednje vreme i same organizuju proizvodnju pojedinih delova 3D štampanjem, uz podršku kompanija iz drugih sektora ali i organizovanih inicijativa građana.

Od zanemarivog udela u razmeni do nestašice

WTO je posebno objavio podatke za proizvode kojih nema dovoljno za borbu protiv Covida 19, prema čestim upozorenjima vlada, međunarodnih organizacija i medija.

Reč je o dezinficijensima i sredstvima za sterilizaciju, zaštitnim maskama, rukavicama, sapunima i sanitarnim tečnostima, monitorima za praćenje stanja pacijenata, uređajima za merenje pulsa, zaštitnim naočarama i vizirima, sterilizatorima, toplomerima, ultrazvučnim i rendgen aparatima, respiratorima, maskama za kiseonik..

Ukupno je prošle godine izvezeno i uvezeno tih proizvoda u vrednosti 597 milijardi dolara, što odgovara 1,7 posto globalne robne razmene, navodi WTO.

Visoke carine na sapun

WTO ukazuje i na velike razlike u carinama na različite grupe proizvoda važnih za prevenciju i lečenje Covida 19.

Raspon se kreće od 2,1 posto u proseku za lekove, preko 3,4 posto za opremu poput respiratora, mikroskopa i skenera, do 11,5 posto za proizvode za ličnu zaštitu, poput maski, rukavica i naočara. U nekim zemljama ta se stopa penje i na 27 posto.

U WTO-u izdvajaju prosečnu carinu na uvoz sapuna od 17 posto, dodajući da u nekim zemljama članicama premašuje i 50 posto.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje redovno i temeljno pranje ruku sapunom i vodom kako bi se sprečila zaraza, a kao alternativu sugeriše upotrebu dezinficijensa.

Izvor: B92

Чланак Ko su najveći izvoznici medicinske opreme? се појављује прво на Biznis i Finansije.