Kompanija Bionteh, koja se tokom pandemije korona virusa proslavila prilično inovativnim proizvodom, smatra da njena vakcina gubi potencijal na tržištu, pa razmatra velike investicije u tehnologije za razvoj onkoloških proizvoda. Da je u pravu, potvrđuju i njeni poslovni rezultati. Prihod Binteha je u padu već neko vreme – u 2021. iznosio je 20,5 milijardi dolara, u 2022. godini 18,6 milijardi a očekuje se da će u ovoj biti još niži. Razlog tome je pad tražnje za vakcinama.

Zato se nemačka kompanija polako okreće drugim izvorima prihoda, sledeći primer Fajzera i Moderne. Prošle godine je proizvela čak 14 mRNA tehnologija za borbu protiv raka koje su sada u fazi testiranja. Bionteh će svojim novim proizvodima pokušati da podstakne imuni odgovor na rak.

Fajzer “odrešio kesu” za borbu protiv raka

Kompanija Fajzer, koja je sa Biontehom bila partner u proizvodnji mRNA vakcina protiv kovida, takođe je “odrešila kesu” kada je u pitanju razvoj tehnologija za borbu protiv raka. Ona je pre dve nedelje kupila kompaniju Sigen (Seagen) za čak 43 milijarde dolara, ponajviše zbog njene tehnologije koja se ciljano obračunava sa zloćudnim ćelijama.

Naime, Sigen je proizveo supstancu koja kada dospe u ljudsko telo funkcioniše poput navođene rakete – ona pronalazi i uništava ćelije raka, a štedi zdrave ćelije. Po potpisivanju ugovora o akviziciji direktor Fajzera Albert Burla izjavio je da oni nisu kupili zlatna jaja, već gusku koja nosi zlatna jaja.

Moderna radi na različitim lekovima

Moderna, veliki konkurent pomenute dve kompanije na tržištu kovid vakcina, takođe je našla nova tržišta. Ona sada radi na razvoju čak 48 različitih programa. Neki od njih tiču se i dalje kovida odnosno razvoja vakcina za nove tipove ovog virusa, ali na njenoj listi su i vakcina protiv melanoma, protiv gripa, protiv retkih metaboličkih bolesti…

Ona je nedavno ušla u strateško partnerstvo sa biotehnološkom firmom Dženerejšn Bajo (Generation Bio) sa ciljem razvijanja nevirusnih genetičkih lekova. Od ove saradnje takođe se očekuje i razvoj novih terapija nukleinskim kiselinama.

Prema planovima ovih poznatih farmaceutskih kuća možemo zaključiti da je pandemija zaista na izmaku snaga, ali njihovo opredeljenje da se fokusiraju na terapije za rak ne obećava baš svetlu budućnost.

Foto: Diana Polekhina, Unsplash

Чланак Šta se dešava sa farmaceutskim kompanijama koje su proizvodile vakcine protiv kovida? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako fakulteti svake godine na tržište rada izbacuju na hiljade potencijalnih menadžera i preduzetnika, i dalje vlada mišljenje da se za preduzetnika ne školuje, već – rađa. To možda najbolje ilustruje životna priča Milice Milošević.

„Kada sam 1999. godine bila u prvom razredu osnovne škole, počelo je bombardovanje. Moja škola u selu Trnavcu pretvorena je u kolektivni smeštaj za vojnike. Primetila sam da mnogi od njih puše, pa sam uspostavila ’poslovnu saradnju’ sa jednim komšijom koji je švercovao cigarete. Nosila sam ih u svom malom rancu u školu i prodavala vojnicima. Komšija mi je davao procenat od prodaje i ja sam bila veoma srećna“, priseća se Milica svojih prvih „preduzetničkih“ koraka. Ta sreća nije dugo potrajala jer su roditelji otkrili čime se bavi i kaznili je.

Mimo ovog dečijeg izleta u neformalnu privredu koji se neslavno završio, naša sagovornica je sve radila po pravilima – bila je dobar đak, upisala Pravni fakultet u Beogradu i završila ga u roku sa visokim ocenama. Počela je da dobija ponude za pripravnički staž, ali je ubrzo shvatila da ne želi ceo život da provede u sudnici, i na veliko iznenađenje ljudi u svom okruženju, zaposlila se u firmi koja prodaje keramiku za kupatila. To, međutim, nije bila nužnost, već deo jednog većeg plana.

„Negde na polovini studija sam počela da se zanimam za IT preduzetništvo. Slučajno sam saznala za neprofitni sajt koji je posećivalo više od pola miliona ljudi zato što pruža mogućnost lekarima da pišu o različitim oboljenjima i da odgovaraju na pitanja pacijenata. Stupila sam u kontakt sa dva vlasnika ’Stetoskopa’, koji su imali druge poslove i nisu mogli u potpunosti da mu se posvete. Predložila sam im da ja preuzmem rukovođenje sajtom, ali oni su mi rekli da prvo moram steći radno iskustvo. Zato sam se posle fakulteta zaposlila u maloj firmi koja se bavi prodajom keramike, jer sam tamo mogla da steknem mnoštvo novih znanja, između ostalog i o knjigovodstvu, ljudskim resursima, ali i logistici“, priča Milošević za B&F.

Dve godine kasnije imala je dovoljno iskustva da se upusti u novi posao, ali i nešto ušteđevine da otkupi deo „Stetoskopa“. Ponovo se našla sa njegovim vlasnicima i ispostavilo se da ima novca za samo osam odsto udela u sajtu, ali i dovoljno ambicija da dobije rukovodeće mesto u firmi.

Kako privući dva miliona posetilaca mesečno?

„Često čitam intervjue sa preduzetnicima i vlasnicima uspešnih firmi i svi do jednog tvrde da su imali dobru poslovnu ideju i da su je razradili do najsitnijih detalja. Moja priča je potpuno drugačija. Počela sam da radim u ’Stetoskopu’ 2017. godine i nisam znala kojim putem treba ići. Prvih godinu dana sam provela ispitujući teren i analizirajući potencijale firme. Sve vreme sam se konsultovala sa ljudima koji znaju više od mene, a najznačajniju mentorsku podršku pružili su mi upravo vlasnici sajta. Raspitivala sam se i kod poznanika šta im je pomoglo u poslu, bez obzira na to da li se radilo o kuvarima, menadžerima ili o treneru kod kojeg vežbam“, priča Milica i dodaje da su joj sva ta iskustva bila dragocena.

Prelomni momenat je bilo saznanje zašto je „Stetoskop“ toliko popularan. „Odgovor je bio vrlo jednostavan – on je rešavao probleme građana. Shvatila sam da veliki broj ljudi ne može lako da dođe do lekara i da se sa njima konsultuje o svojim zdravstvenim problemima. A to im je veoma potrebno“, ističe sagovornica B&F-a.

Na ruku sajtu je išla i činjenica da lekari besplatno stvaraju sadržaj koji privlači posetu. No, Milica je smatrala da „Stetoskop“ ima mogućnosti da poveća broj autora, jer je davao lekarima mnoštvo motiva za ovakav angažman: da pomognu ljudima, pojave se na istom mestu gde već objavljuju radove njihovi bivši profesori ili uzori, kao i da kažu ono što žele na način koji oni smatraju odgovarajućim. Naime, kada lekari daju izjave za medije, novinari često sažimaju i pojednostavljuju njihove reči na uštrb tačnosti, što na „Stetoskopu“ nije slučaj.

„I četvrto, ali ne manje bitno, primetila sam da pacijenti koji su čitali tekstove lekara često pokušavaju da otkriju gde oni rade privatno, kako bi zakazali pregled kod njih. To je bila naša šansa da sajt počne da zarađuje, ali ne na račun čitalaca“, objašnjava Milošević.

Zato su 2019. ponudili novu uslugu – mogućnost da čitaoci zakažu privatan pregled kod lekara sa kojima „Stetoskop“ sarađuje. Za njih je to bilo besplatno, a usluga je naplaćivana privatnim ordinacijama kod kojih su posetioci sajta zakazivali pregled. Nova usluga je motivisala lekare da više pišu, a samim tim je privukla i veći broj čitalaca.

Međutim, na početku nije bilo lako objasniti privatnim zdravstvenim ustanovama da bi ovakva saradnja mogla biti isplativa za njih. Sarađivali su samo sa nekoliko ordinacija a Milica je često svoje prijatelje i poznanike nagovarala da zakazuju preglede koji su im potrebni preko sajta, kako bi privatnim ordinacijama predočila prednosti ovog poslovnog modela.

Kada su privatnici uvideli kakve koristi mogu imati od toga, posao je procvetao. Sada imaju 250 partnerskih privatnih ordinacija, a broj čitalaca sajta je porastao na dva miliona mesečno. Ranije je za „Stetoskop“ pisalo oko hiljadu lekara, a sada tekstove potpisuje pet hiljada autora. Kompanija trenutno zapošljava 17 ljudi, od kojih su većina buking agenti.

Naravno, sve ovo je zahtevalo i velika ulaganja u redizajniranje sajta, dodatnu digitalizaciju, zapošljavanje kol operatera… Iz tog razloga su počeli da posluju u plusu tek prošle godine.

Pokreće te zanos a ne novac

Iz današnje perspektive, komercijalni uspeh „Stetoskopa“ ne iznenađuje, ali Milica ističe da je trebalo preskočiti mnogo prepreka da bi se došlo do sadašnje pozicije.

„Na početku sam se plašila da ja, sa tako skromnim životnim i profesionalnim iskustvom, ne ukaljam ime brenda kojem toliki broj ljudi veruje već više od decenije. Tada sam imala 26 godina a svi moji poslovni partneri bili su stariji, pa sam morala da naučim kako sa njima da razgovaram a da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija“, priseća se mlada preduzetnica.

Istovremeno, trebalo je izaći u susret veoma različitim željama korisnika. Neki su tačno znali kod kojeg lekara žele da zakažu pregled, drugima je to bilo nebitno ako im se pregled zakaže što pre, treći su želeli da budu pregledani u drugom gradu ili opštini…

Sve ovo, ipak, nije bilo teško kao odluka koju je trebalo da donese kada je postalo jasno da prethodno zaposleni ne mogu da iznesu nove radne zadatke. „Morala sam da otpustim ceo tim i da zaposlim novi. To je bila jedna od najtežih stvari koje sam uradila“, kaže Milica. Dodaje da rukovođenje firmom zahteva i mnoga odricanja na uštrb privatnog života, „počev od toga da manje spavaš i ređe koristiš odmore nego tvoji zaposleni. Ja sam ove godine imala produženi vikend od četiri dana u Grčkoj“.

S druge strane, zahvaljujući preduzetništvu, ima priliku da, za razliku od većine svojih vršnjaka, radi ono što voli i da bude uspešna u tome. Milica objašnjava na jednom svakodnevnom primeru šta je „drži“ u poslu: „Nedavno sam provela veče sa prijateljima koji su takođe preduzetnici i dobila ideju za neku inovaciju. Došla sam kući i legla, međutim probudila sam se u četiri ujutru i sve vreme razmišljala o toj ideji. Ne znam kako da vam opišem taj osećaj, to je kao neka vatra u grudima koja ti ne dozvoljava da spavaš. To je ono što vas drži u poslu, a ne novac“.

Marija Dukić

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Чланак Milica Milošević, direktorka sajta „Stetoskop“: Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima danskog privrednog registra, Jelena i Novak Đoković stvarni su vlasnici danske kompanije od 3. juna 2020. godine. Jelenin udeo u vlasništvu je 39,2 odsto, a Novakov 40,8 odsto. Preostalih 20 odsto stvarnog vlasništva vodi se na ime Entoni Čarls Slingsbi.

Prema rečima njenog direktora Ivana Lončarevića, ova kompanija razvija peptid koji sprečava da koronavirus zarazi ljudske ćelije. Očekuje se da će započeti klinička testiranja u Velikoj Britaniji ovog leta.

Čime se tačno bavi ova kompanija?

Na njenom sajtu stoji: „Sa našom inovativnom i pronicljivom RRM tehnologijom, nastojimo da pomognemo čovečanstvu razvijajući tretman i lek za retroviruse i rezistentne bakterije. Naš visoko kvalifikovan tim biohemičara, fizičara, inženjera i programera neumorno je radio da dovede ‘QuantBioRes A/S’ na čelo industrije”.

Dalje se objašnjava da kompanija radi na razvoju jedinstvenog i novog modela rezonantnog prepoznavanja (RRM). U objašnjenju te tehnologije piše da ona koristi elektromagnetne frekvencije za analizu makromolekularnih funkcija, što bi, kako kažu, moglo biti iskorišćeno i za razvoj tretmana koji inhibiraju proces replikacije SARS-CoV-2 kod ljudi.

Zanimljivo je međutim da se cela ova priča na sajtu vezuje uglavnom za retroviruse a sve vesti na sajtu tiču se tretmana za koronu. Čak se u jednom trenutku insinuira da je koronavirus retrovirus.

Reč “zanimljivo” upotrebili smo baš zato što koronavirusi i retrovirusi nisu isto. Čak ne pripadaju ni istoj vrsti – koronavirusi su iz familije Coronaviridae a retrovirusi iz Retroviridae. Jedino što im je zajedničko je to što sadrže RNA i u njemu svoj nasledni materijal, ali su zato u pitanju različiti virusi koji se na drugačiji način multiplikuju u organizmu domaćina. Naime, kada retrovirusi uđu u ljudski organizam oni se na neki način utiskuju u DNK kako bi tu pravili svoje kopije, dok se korona virus može multiplicirati sam. Otud se kreiranju tretmana za sprečavanje zaražavanja koronavirusom i retrovirusom pristupa različito.

Ovo međutim nije jedinstven slučaj. U svetu postoji još ideja na koji način se može smanjiti zaražavanje bez vakcine.

Izvor: Danas, Study.com, Klix.ba

Foto: Pixabay

Чланак Đoković vlasnik danske kompanije koja razvija terapiju protiv Kovida-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Priča o maloj ali uspešnoj niškoj kompaniji „Neomedica“ počinje 2000. godine. Tada je Saša Tričković, koji je prethodno radio kao inženjer elektronike u održavanju dijagnostičkih aparata, primetio da je na srpskom tržištu nastala velika praznina pošto je smanjen uvoz laboratorijske opreme iz Hrvatske i Slovenije. Nekadašnji giganti iz ove delatnosti, poput slovenačke „Iskre“, nestali su sa našeg tržišta, ali opstala je potreba za medicinskom dijagnostikom.

Zato su Tričković i njegova koleginica, koja je biohemičarka, otvorili malu trgovačku firmu. Prvo su radili kao distributeri tuđe opreme i reagenasa, da bi 2002. godine počeli da proizvode opremu koju je nekada „Iskra“ izvozila u Srbiju: male inkubatore za laboratorije, miksere krvi, sterilizatore i slično. Posao je išao dobro, pa su u svoj asortiman uvrstili još proizvoda. Vremenom je koleginica počela da radi na drugim projektima, pa je Tričković ostao sam na čelu preduzeća, i 2006. godine doneo odluku da se okrene izvozu.

„Međutim, nismo imali dovoljan broj modela za ozbiljniji izvoz. Zato smo otpočeli proizvodnju kompleksnijih aparata. Zaposlili smo mašinske inženjere, kupili proizvodne mašine, i krenuli. Poslovanje je stalno raslo, ali činilo se da se krećemo u drugačijem smeru od zacrtanog – više smo ličili na mašinsku nego na elektronsku industriju. Ipak, nastavili smo da proizvodimo aparate, ali smo pojačali i ulaganja u druge oblasti, kao što su razvoj reagenasa i testova“, priča Tričković.

Više prekretnica u poslovanju

Prekretnica u njihovom poslovanju desila se 2008. godine, kada su kupili tehnologiju za imunohromatografske trake, odnosno za proizvodnju brzih testova. Tada su od američkih partnera dobili formule, ali i sva prateća znanja i stručne obuke. Sa tim znanjima, naučno-istraživački tim „Neomedice“ je na ovoj tehnologiji razvio sopstvene brze testove, prvo za utvrđivanje trudnoće, a potom i za hlamidiju, za određene tumorske markere itd.

Pošto su bili izuzetno precizni, brzo je rasla tražnja za njihovim testovima i na srpskom i na međunarodnom tržištu. No, posle nekog vremena isto to tržište su preplavili brzi testovi iz Kine, kojima „Neomedica“ cenovno nije mogla da parira, jer ih je proizvodila u manjim količinama. To je dovelo do još jednog zaokreta u poslovanju – fokusirali su se na reagense za hematologiju i neke druge vrste testova, kojima se konkurencija iz Kine nije bavila.

„Ali, sa kakvim god problemima da smo se suočavali, držali smo se principa da nipošto ne treba smanjivati ulaganja u naučno-istraživački rad“, ističe Tričković. Najteži deo posla nisu bila sama istraživanja, već način kako da kompanija pronađe i zadrži odgovarajuće kadrove u situaciji kada su talentovani mladi ljudi masovno napuštali zemlju. „Neomedica“ je, ipak, uspela da okupi stručnjake iz svih potrebnih oblasti, osim farmaceuta specijalizovanih za biohemiju, koje ne školuje Farmaceutski fakultet u Nišu. Iz tog razloga su otvorili predstavništvo u Beogradu i tamo zaposlili ove kadrove. Trenutno imaju 90 zaposlenih, i većina njih je visokoobrazovana.

Ulaganje u kadrove i istraživanja im se isplatilo kada su razvili Naissa sistem, kojim se sa izuzetnom tačnošću može dijagnostifikovati 200 različitih oboljenja i stanja.

Zahvaljujući ovom izumu, postali su jedna od nekoliko kompanija na svetu koja pravi test na Antimilerov hormon. On služi za procenu statusa jajnika, uključujući i rezervu jajnih ćelija, ali i za dijagnostiku nekih oboljenja muških i ženskih reproduktivnih organa. Na ovaj test su veoma ponosni i ističu ga kao jedan od njihovih najvećih uspeha pre pojave korona virusa.

Kako funkcionišu domaći Kovid testovi

Pandemija je niškoj kompaniji, koja je u međuvremenu postala veliki izvoznik, prepolovila prodaju u inostranstvu, zato što su bolnice, zbog potpunog posvećivanja kovid pacijentima, imale smanjenu potrebu za hematološkim testovima.

„Ali kada se jedna vrata zatvore, obično se otvore neka druga. Naša šansa ležala je u Naissa metodi, pomoću koje mogu da se razvijaju, između ostalih, serološki testovi na Kovid. Već u martu 2020. zatražili smo dozvolu Ministarstva zdravlja za razvoj ovog testa i dobili smo je. Tri meseca kasnije, imali smo gotov proizvod. Razvili smo tri klase testa – IgA, IgG, IgM”, kaže Tričković.

Test IgA se radi u ranoj fazi zaraze jer pokazuje početak oboljevanja, IgM detektuje akutnu fazu infekcije, a IgG pokazuje da je neko preležao Kovid i da poseduje određeni nivo antitela, pojašnjava Tričković i dodaje: „Naš IgA test je bio inovativan po tome što smo na osnovu njegovih rezultata mogli sa velikom tačnošću da predvidimo tok bolesti još u njenoj početnoj fazi i to na osnovu količine antitela. Ako ih je na testu bilo više nego što je predviđeno granicama koje smo mi utvrdili, postojala je velika mogućnost da će doći do težeg oblika oboljevanja i da će pacijentu bili potrebna bolnička nega”.

Da ne bi bilo zabune, za razliku od IgA testa, kod IgG testa kojim se utvrđuje količina odbrambenih antitela kod onih koji su već preležali Kovid, bolje je kada postoji više antitela jer to znači i bolju zaštitu od novog zaražavanja.

Svi pomenuti testovi bili su visokoosetljivi i veoma precizni. „Neomedica“ je upoređivala njihove rezultate sa rezultatima ostalih takvih testova u inostranstvu, i došla do zaključka da je Naissa metoda oko 15 odsto preciznija.

„Posle toga smo po istoj metodi napravili i test kojim se utvrđuju efekti vakcinacije. On je nešto drugačiji od prethodnih testova. Test na prirodno stečena antitela fokusira se na nukleokapsidni protein virusa, ali slabije detektuje proteine koje stvaraju neke vakcine. Primera radi, kod ’Fajzera’, ’Moderne’ i ’AstraZeneke’ traži se spajk protein, jer on stimuliše organizam da stvara odbrambeni mehanizam. Kod kineske vakcine ’Sinofarm’ merimo ukupna neutrališuća tela, odnosno radimo sličan test kao kod onih koji su stekli prirodan imunitet, uz adekvatnu kombinaciju sa pretragama za spajk proteinom”, objašnjava Tričković.

Nova tržišta

„Neomedica“ je u međuvremenu razvila i sopstvene antigenske testove, koji se rade uzimanjem brisa, a za jednog naručioca iz Austrije i specijalan test za decu kojim se utvrđuje prisustvo virusa kroz pljuvačku. „Taj test je osetljiviji od antigenskih iz briseva, koji se smatraju prilično tačnim. Međutim, iako je on u našem istraživanju bio 100 odsto precizan, iz razloga sigurnosti smo deklarisali nešto manji procenat zato što postoji mogućnost greške prilikom uzorkovanja”, precizira Tričković.

Za svim ovim testovima vlada veliko interesovanje u inostranstvu, ali se oni ne mogu svuda brzo registrovati, što znatno usporava proboj „Neomedice“ na nova tržišta. Doduše, kako kaže njen osnivač, ona i bez toga izvozi na sve kontinente, osim Australije.

„Ipak, ne bi bilo loše da i druge države isprobaju Kovid testove zasnovane na Naissa tehnologiji i da se uvere u njen kvalitet, pa da dobijemo nove klijente i za naše druge testove”, nada se ovaj inženjer izraženog preduzetničkog duha. No, ako im to i ne pođe za rukom, uvek mogu da se oslone na veliku bazu svojih dugogodišnjih klijenata za koju je zaslužan zaokruženi poslovni model – ko od „Neomedice“ kupi aparat, uzeće i njen softver, ali i reagense koji su, kao i svaka potrošna roba, večito potrebni u dijagnostici.

„Slično kao kod ’Neskafe’, ako kupite njihov ’Dolče gusto’ aparat, moraćete da kupujete i njihove kapsule”, šali se Tričković.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Neomedica

Чланак „Neomedica“, proizvođač i distributer IVD medicinskih sredstava: Kako je nastao prvi domaći test na Kovid се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na spisku civilizacijskih dostignuća koja su sačuvala najviše života, često se u samom vrhu, uz bakteriološki ispravnu vodu, navodi i vakcinacija. Kao što nam je teško da zamislimo svet u kome nemamo pristup ispravnoj vodi tako nam je teško da dočaramo koliko bi svet danas bio drugačiji da ne postoje vakcine. Naši preci koji su živeli pre široke primene vakcinacije i strahovali od bolesti kao što je iskorenjena bolest velikih boginja, moguće da bi imali problem da razumeju današnji svet u kome i dalje postoji strah, ali ovaj put ne od bolesti već od leka.

Ako primiš vakcinu izrašće ti rogovi

Još u XVIII veku, zajedno sa pretečom vakcinacije u toku koje se na otvorenu ranu nanosio uzorak iz čira kravljih boginja, postojao je i pokret koji je širio strah da bi takva procedura mogla za posledicu imati rast rogova kod čoveka.

Moderna vakcinacija i savremena kultura zahtevaju ipak kvalitetniju argumentaciju ukoliko neko želi da izrazi sumnju u ispravnost vakcinacije. Jedan takav argument, koji je duboko poljuljao poverenje u vakcinaciju, pojavio se 1998. godine kada je doktor Endru Vejkfild sa 12 kolega objavio studiju slučaja u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet. Vejkfild je tvrdio da njegova studija ukazuje na vezu između pojave autizma i MMR vakcine kod dvanaestoro dece objašnjavajući mogući mehanizam koji dovodi do oštećenja mozga.

Teška optužba na račun svetog grala medicine privukla je pre svega ogromnu pažnju naučne zajednice, a verovatno ne bi ni imala veliki uticaj na široku javnost da Vejkfild nije održao konferenciju za medije. On je na konferenciji svoje tvrdnje približio širokoj populaciji čime je dobio podršku mnogih poznatih ličnosti, a to je doprinelo da se njegova teorija raširi celim svetom i duboko potkopa poverenje u vakcinaciju.

Odgovor naučne zajednice morao je biti temeljan i spor, a u svojoj stručnosti ostao je manje pristupačan široj javnosti. Usledio je niz ispitivanja širom sveta u kojima je na mnogo većim uzorcima od više stotina autistične dece, proveravana svaka stavka Vejkfildovog mehanizma. Kada je pokazano da Vejkfildova teza pada u vodu po svim pretpostavkama, odlučeno je da se sprovedu i detaljna ispitivanja o mogućnosti postojanja bilo kakve druge veze između autizma i vakcinacije. Najopsežnija studija tog tipa sprovedena je u Finskoj u toku koje je nadzirano vakcinisanje 1.800.000 dece, a koja nije pokazala nikakvu uzročno-posledičnu vezu između vakcine MMR i pojave autizma.

Šta je motivisalo doktora Vejkfilda?

Do preokreta je došlo 2004. godine kada je 10 koautora spornog rada odlučilo da povuče svoje potpise i prizna da nisu na ispravan način došli do objavljenih zaključaka. To je privuklo pažnju istraživačkog novinara Brajana Dira da detaljno ispita ceo slučaj. Priča koju je on otkrio bacila je potpuno novo svetlo na Vejkfildov rad. Brajan je otkrio da je grupa advokata 1996. godine, dve godine pre objavljivanja kontraverznog rada, angažovala Vejkfilda u želji da tuži proizvođače MMR vakcina. Radilo se o ogromnom i direktnom sukobu interesa, a osim toga sukob interesa je bila i činjenica da je Vejkfild 1997. godine patentirao vakcinu koja je bila alternativa MMR vakcini.

Ovakva situacija dovela je do još detaljnijeg istraživanja od strane Opšteg medicinskog saveta u Velikoj Britaniji, a kao rezultat je primećen ceo niz dodatnih propusta, od sukoba interesa i nedoslednosti u samom istraživačkom radu do neetičkog tretiranja dece koja su bila deo studije. Naredne 2011. godine kada su medicinski izveštaji o Vejkfildovim pacijentima dospeli u javnost postalo je očigledno da je Vejkfild lažirao čak i osnovne podatke tako da budu u skladu sa zaključcima koji su mu išli na ruku.

Detaljna naučna istraživanja neupitno su razotkrila Vejkfildovu prevaru i dovela do oduzimanja njegove medicinske licence, ali šteta koju je naneo svojom podvalom bila je ogromna i obeležena je kao najštetnija medicinska podvala 20. veka.

Iako danas znamo da su iza Vejkfildovog rada stajali sitni lični interesi i dalje je teško izboriti se sa ehom popularnih ličnosti koje su godinama ponavljale njegovu priču. Cela situacija je smanjila obuhvat vakcinacije MMR što je urušilo i plan Svetske zdravstvene organizacije po kome bi male boginje bile iskorenjene do 2010. godine u Evropskoj regiji. Osim toga, cela afera održala je nivo paranoje do danas, pa smo nespremno dočekali pojavu novog soja koronavirusa kao i vakcinaciju protiv bolesti COVID-19.

Izvor: Paralaksa

Foto: Pixabay

Чланак Kako smo počeli da sumnjamo u vakcine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li ste znali da se 15 do 20 odsto doniranih organa u svetu nikada ne iskoristi jer ne postoje metode koje bi ih temeljno analizirale?

Upravo iz tog razloga kompanija Q razvila je za potrebe britanske kompanije Accunea Transplant Monitor aplikaciju koja će pomagati u transplantaciji organa i raditi na povećanju broja uspešnih operacija.

Tehnologija funkcioniše tako što se u sterilnom okruženju na transplantacijski organ postave senzori spojeni na Arduino uređaj koji očitavaju tri vrednosti – kreatin, glukozu i laktat, kao i njihove oscilacije. Takav princip pruža mogućnost da se bluetooth vezom prate funkcije organa u realnom vremenu, što će omogućiti lakše utvrđivanje da li će potencijalnom primaocu odgovarati organ i to pre nego što se izvrši transplantacija, a sve sa ciljem da se iskoristi potencijal svakog doniranog organa.

„Uz pomoć ove aplikacije nefrolozi će moći da prate ključne biohemijske podatke i to iz daljine, i moći će da spase živote ljudi na vreme. Reč je o prvom takvom konceptu na ljudskim organima što je revolucionarni korak u zdravstvu. Jako smo srećni što imamo priliku da radimo na svetskim projektima kojim utičemo na dobrobit ljudi širom sveta“, rekao je Filip Ljubić, CEO Q-a.

Ovaj izum je samo jedan od uspeha Q-a, internacionalne IT kompanije, sa sedištem u Hrvatskoj, koja je po Clutch-u, vodećoj nezavisnoj svetskoj agenciji za rangiranje IT kompanija, proglašena jednom od 20 najboljih svetskih web development kompanija u svetu. Budući da joj je u planu širenje tima, u 2021. godini nameravaju da zaposle veći broj iskusnih developera iz Srbije.

Foto: Pixabay

Чланак Aplikacija koja pomaže da donirani bubreg pronađe odgovarajućeg primaoca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle dugog čekanja na dozvolu Evropske komisije konačno će početi masovna proizvodnja veštačkih srca. Ovaj izum biće od velike pomoći srčanim bolesnicima i biće alternativa doniranim organima.

Stefan Pjat iz kompanije Karma rekao je da je ideja o proizvodnji veštačkog srca stara skoro 30 godina.

“Veštačko srce fiziološki funkcioniše kao pravo srce. Pulsira, kompatibilno je sa krvlju i kao izum predstavlja novo poglavlje u razvoju naše kompanije”, rekao je Pjat.

Veštačko srce sa baterijom košta 180.000 dolara, a kako proizvođač kaže, dizajnirano je tako da može da zameni pravo ljudsko srce godinama.

Izvor: eKapija

Foto: Peter-Lomas, Pixabay

Чланак Veštačko srce uskoro u prodaji po ceni od 180.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velika genetska studija uzoraka uzetih od obolelih od Kovida-19 pomogla je naučnicima da bolje upoznaju ovo oboljenje. Naime, superkompjuter imena Summit analizirao je 40.000 gena iz 17.000 uzoraka, odnosno 2,5 milijarde genetskih kombinacija. Budući da je ovo drugi najbrži kompjuter na svetu, za to mu je bilo potrebno dve nedelje.

Eksperiment je izveden u američkoj Oak Ridge laboratoriji a njegovi rezultati pokazuju da ovaj virus deluje i na bradikinin, peptid koji u normalnim okolnostima reguliše krvni pritisak, odnosno uzrokuje proširivanje krvnih sudova i time snižava pritisak. Ovo otkriće pojašnjava zašto u pojedinim slučajevima korona virus uzrokuje vaskularne probleme i moglo bi da posluži u kreiranju terapije za komplikacije nastale usled Kovida-19.

Dosadašnja terapija nije bila potpuno efikasna

Da podsetimo, korona virus najčešće napada respiratorni sistem, zbog čega u blažim oblicima podseća na grip ili prehladu. Međutim, ima i težih slučajeva kojima je potrebna hospitalizacija a oni najteži završe na respiratorima, te se ovo oboljenje najviše vezuje za probleme sa plućima.

U početku širenja ovog virusa doktori su se fokusirali na pluća, no vremenom je otkriveno da korona uzrokuje i druge zdravstvene probleme, među kojima i srčane zastoje, probleme sa kožom i cirkulacijom. U nekim slučajevima utiče i na hormonalne poremećaje.

Zdravstveni radnici su kroz praksu shvatili da davanje kiseonika pacijentima, ili čak i priključivanje na respiratore, ne daje uvek rezultate kakvi se očekuju kada se radi o plućnim problemima. Vremenom su se pojavile teorije da je najveći problem u lečenju Kovida-19 tzv. “citokinska oluja”, odnosno preterani odgovor imunološkog sistema, koji može da ošteti vitalne organe pacijenta.

Naučnici koji su učestvovali u ovom eksperimentu potvrđuju tu teoriju i dodaju da je glavni krivac za to bradikinin koji uzrokuje disfunkciju vaskularnog sistema. Ovaj peptid je, po njihovom mišljenju, odgovoran za veliki broj smrtnih ishoda u lečenju Kovida-19. Virus naime nekako uspeva da manipuliše imunološkim sistemom i da pojača njegov odgovor na opasnost koja preti organizmu. Zatim traži najslabije tačke, koje su često pluća, ali ne i uvek. Nekada to mogu biti drugi vitalni organi, ali i vaskularni sistem.

Ovom studijom je takođe utvrđeno i da Kovid-19 izaziva manju smrtnost kod žena nego kod muškaraca, i to pre svega zahvaljujući proteinu pod nazivom Timozin beta-4. Ovaj protein je prisutan kod žena u dvostruko većoj količini nego kod muškaraca, i pomaže im da se donekle zaštite od komplikacija koje uzrokuje korona virus.

Izvor: Euronews

Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay

Чланак Nova otkrića o korona virusu: Jedan peptid bi mogao biti krivac za veliki broj smrtnih slučajeva се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Nikada se nećemo vratiti u normalu“, piše Gideon Ličfild, urednik naučno-tehnološkog časopisa „MIT Tech Review“, reagujući na sumorne procene koliko će dugo epidemiološke mere morati da traju i koliko će se svet promeniti za to vreme.

Mapa na slici prikazuje mnogo optimističniji ishod – očekivanu raspodelu nivoa rizika od širenja zaraze u julu 2020. godine iz nove studije univerziteta Beihang u Pekingu koja nagoveštava moguće povlačenje pandemije tokom leta.

Šta nas zaista čeka u mesecima koji dolaze?

Ako je po Čarlsu Rozenbergu, slavnom istoričaru medicine, sad je nastupio drugi od tri čina u drami jedne epidemije (u trećem na scenu izlaze sve njene aveti i sva naša oružja).

Ovaj čin će – sad kad je proleće i kalendarski došlo, a protivnika smo sreli i ne ponašamo se više kao da je smešan ili ne postoji – odrediti ne samo ishod bitke sa ovim, novim i nepoznatim neprijateljem čoveka, nego i pokazati kakvo ljudsko društvo zaista jeste. Mada je takvo viđenje popularno, ta slika zapravo ne mora biti ni mračna ni neprijatna.

Kako god da se stvari postave na sceni, u narednim sedmicama glavnu ulogu će, bez sumnje, igrati lekari i medicinsko osoblje na koje u svakoj zemlji, pa i našoj, pada teret da se front održi.

Scenario, međutim, pišu naučnici, kao što kaže Torp. Zato se ubrzano prikupljaju sve mrve znanja, slučajni tragovi koje ostavljaju zaraženi, slabosti koje virus pokazuje, statistike i prakse koje stižu iz bolnica ovih dana. Naučni časopisi ih objavljuju u ritmu koji nikada pre nije viđen, iz dana u dan, tako da brzo budu dostupni svima.

Istoričari nauke će o martu 2020. verovatno govoriti kao periodu naučne produkcije bez presedana u ljudskoj istoriji.

Koliko zapravo ima zaraženih?

Neki rezultati u hodu menjaju celokupnu sliku – u trenutku kad je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, časopis Science je objavio rad koji je naučnim novinarima širom sveta prosleđen uz napomenu “COVID-19 Addition for Immediate Release”.

Statističko istraživanje međunarodne grupe istraživača koju predvodi Ruijun Li, zasnovano na podacima iz rane faze epidemije u Kini, odgovara na jedno od najčešće postavljanih pitanja: koliko zapravo ima zaista zaraženih u odnosu na broj registrovanih slučajeva?

Rezultat numerički pokazuje ono što smo svi naslućivali – da zaraženih ima značajno više od broja registrovanih. Pokazalo se da je u Kini, pre uvođenja potpune zabrane kretanja, bilo čak 86% zaraženih koji nisu dokumentovani, a doprineli su širenju zaraze. To znači da se među 100 ljudi zaraženih virusom, testovima ili drugom dijagnostikom dokumentuje samo njih 14.

Kada možemo očekivati vakcinu?

Kineski naučnici su još u januaru, u rekordnom roku, dešifrovali genom novog virusa i podatke dostavili laboratorijama širom sveta. To je osnov za testiranja obolelih koja se trenutno sprovode, ali i za vakcinu koja se razvija u najboljim centrima na svetu.

Na mnogim mestima već je započelo i testiranje na ljudima, o čemu mediji neprekidno izveštavaju, ali ne treba se suviše nadati da bi to moglo biti okončano do kraja godine.

U međuvremenu, ima indikacija o mogućim terapijama – prestižni časopis Nature objavio je dva rada o potencijalnoj efikasnosti lekova protiv malarije u lečenju kovida-19. Svet bi mogao biti spašen na trivijalan način ako zaista lek Hydroxychloroquine, koji je u Africi dostupan na svakom kiosku, deluje na bolest.

“Prvo sedite, pa ovo čitajte”

Većina sličnih otkrića zasnovana je na iskustvima iz Kine. Urađeno je na stotine studija i analiza podataka o zaraženima u Vuhanu i drugim kineskim provincijama – od do onih koji se bave starosnim grupama (zahvaljujući kojim i znamo da su ljudi stariji od 60 godina značajno ugroženiji nego mlađi), do onih, kontroverznijih, koji povezuju krvnu grupu sa rizikom obolevanja (grupa A je po tome, navodno, najugroženija, dok je najmanje obolelih u Kini imalo grupu 0).

Prelomni bi, među drugim ovakvim saznanjima, mogli biti rezultati istraživanja Imperijal koledža koji su ocenjeni kao šokantni ili bar, onespokojavujući.

Istraživanje koje je predvodio Nil Ferguson sa ovog univerziteta privlači silnu pažnju, deli se okolo uz opasku “prvo sedite, pa ovo čitajte”, a na njega nisu ostali imuni ni političari. Istraživanje koristi statistički model u kom glavnu ulogu ne igra broj zaraženih, nego jedan korisniji parametar – broj ljudi kojima je potrebna intenzivna nega.

Mračno uzbuđenje u Americi i Britaniji izazivaju Fergusonovi rezultati koji pokazuju da sve druge, slabije mere od izolacije i 75%-og socijalnog distanciranja (gde je svaka osoba na 4 susreta sa drugim ljudima izbacila bar 3) dovode do pritiska na zdravstveni sistem koji je 7-8 veći od kapaciteta najrazvijenih zemalja.

Intrigiraju i nalazi koji u modelu Imperijal koledža nagoveštavaju da takvo vanredno stanje mora trajati više od godinu dana – ako traje pet meseci, bez obzira na režim mera koje se sprovode, u ovom modelu epidemija se vraća u jesen-zimu 2020 (nezavisno od toga da li će koronavirus mutirati).

Povremeno vanredno stanje

No, ne mora sve biti tako mračno. Mada pre vakcine ništa nije gotovo, nije isključeno da će se, uz trenutni intenzitet rada u nauci, u hodu smisliti nova rešenja. Istorija govori da se, u uslovima nužde, upravo to događa.

I samo istraživanje Imperijal koledža nudi jedno moguće rešenje – start-stop metodu uvođenja i ukidanja vanrednog stanja u zavisnosti od broja ljudi na intenzivnoj nezi.

Dašak optimizma

Neke studije pokazuju da bi situacija čak mogla da se promeni zbog dolaska leta.

Mada isprva nije bilo naznaka da novi koronavirus previše haje za toplotu, istraživanje tima sa univerziteta Beihang u Pekingu koje je objavljeno u SSRN krenulo je drugim putem i pokazalo da bi leto moglo imati uticaja.

Ova studija među podacima o zaraženima u Kini pronalazi i analizira prenos bolesti, odnosno parove ljudi koji su zarazili jedni druge, da bi ih onda analizirala na gotovo genijalan način. Budući da postoje meteorološki podaci za mesta gde su se ovi prenosi dogodili, istraživači su našli zavisnost intenziteta prenosa od temperature i vlažnosti u gradovima gde je do te zaraze došlo.

I pokazalo se da – zaraznost koronavirusa opada sa temperaturom i vlažnošću. Ovaj nalaz je omogućio da se projektuje takozvani reproduktivni broj (koji je trenutno 2,4 u ovoj epidemiji, što je broj osoba koje u proseku zarazi jedan zaraženi) na celu planetu u martu i julu 2020. godine.

Mapa na slici iz ovog istraživanja, prepuna zelenih tačaka, prikazuje kako je usred leta zaraznost virusa značajno opala. Ako se zaista ispostavi da koronavirus, to ružno stvorenje na granici živog i neživog, nije ljubitelj leta, biće to slabost koja će dotući njegov pohod protiv čoveka.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Чланак Hoće li leto ubiti virus? се појављује прво на Biznis i Finansije.