„Kad imate dosta raširenu kontrolu cena raznih proizvoda od hrane preko struje, komunalnih i drugih usluga, dovodi do nezadovoljstva, sada poljoprivrednika, sutra će to biti neko drugi, jer vi imate potisnutu inflaciju, teret stvarnog rasta cena, pada na one čije ste cene ili zamrzli ili ih kontrolišete, kako biste umanjili bunt potrošača. Ili će da se bune potrošači ili proizvođači. Ako država kontroliše cene, čas jednima da ugodi, čas drugima, to vodi bržoj inflaciji i većim socijalnim problemima. Ako hoćete da subvencionišete, onda se to ne radi preko zamrzavanja cena, nego direktno novcem, davanjem onima koji su najugroženiji“, kaže Gligorov.

Ističe da „ako nekom treba da kupite hleb, kupite mu hleb, a ne da zamrznete cenu hleba, kada proizvođač gubi“, ističe ekonomista i dodaje da je najgore teret prebaciti na proizvođače, pri čemu će nezadovoljni biti i oni i potrošači.

Rizici viših kamatnih stopa

Govoreći o povećanim kamatnim stopama i sve skupljim kreditima, Gligorov kaže da se time menja kompletna fiskalna i razvojna politika.

„Mora se videti koja su ograničenja, granice javne potrošnje, i to je onda problem, jer, u međuvremenu je praktično onemogućen razvoj privatnog sektora, to je prvi problem. Drugi problem je što rastu rizici politički i ekonomski, bune se svi kojima se ograničavaju cene, vidimo sad da Centralna banka pokušava da utiče na finansijsko tržište. Tu će i banke da se bune. I konačno treći problem je što je deo dugova, na ovaj ili onaj način u stranom novcu, javni dug svakako ili je u stranom novcu ili je indeksiran na strani novac i onda je problematično kako će se kretati kurs dinara“, ocenio je Gligorov.

Ekonomista kaže da ukoliko iz nekog razloga kurs dinara mora da se koriguje, odnosno depresira, onda javni dugovi izgledaju mnogo veći.

„I to je najveći problem za održivost javnih finansija. Ako vi iz budžeta trošite mnogo sredstava na odbranu kursa, tada se smanjuje javna potrošnja da se budžet dovede u ravnotežu i to je onda put u privrednu recesiju“, zaključuje Vladimir Gligorov.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Zbog kontrolisanih cena, imamo potisnutu inflaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na oktobar 2021. godine, cene su u proseku povećanje za 0,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Najviše su poskupele cene hrane i bezalkoholnih pića (1,5 odsto). Transport je poskupeo 1,3 odsto, dok su restorani i hoteli i odeća i obuća poskupeli za 1,2 odsto.

Proizvodi iz grupe „Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana“ skuplji su za 0,8 odsto. U grupama „Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva“ i „Zdravstvo zabeležen je rast cena od 0,6 odsto“.

Rast cena je zabeležen i u grupama „Кomunikacije i Obrazovanje, za 0,1 odsto“.
Narodna banka Srbije navela je u saopštenju da su inflatorni pritisci privremeni, jer je međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u novembru bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je tri odsto.

NBS navodi da je povećanje inflacije, u odnosu na oktobarskih 6,6 odsto, i dalje vođeno kretanjem cena hrane i energenata.

Cene neprerađene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,7 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 23,8 odsto, rasta cena svežeg mesa od 22,6 odsto i rasta cena svežeg voća od 18 odsto.

Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane su u novembru bile više za 7,1 odsto na međugodišnjem nivou.

NBS očekuje smirivanje inflatornih pritisaka

NBS očekuje smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane, a u prilog tome, kako navodi, idu i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Cene energenata su u istom periodu povećane za 13,6 odsto, „pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 25,1 odsto“.

S druge strane, NBS navodi da se krajem novembra i početkom decembra beleži pad cene nafte na svetskom tžištu i da se može očekivati ublažavanje inflatornih pritisaka u narednim mesecima.

NBS navodi da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonosmkog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

Кada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone.

Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0±1,5 odsto.

Sredinom sledeće godine NBS očekuje njeno vraćanje u granice cilja. „Imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona“.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак U novembru međugodišnja inflacija 7,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.