Posle 50 godina, četvoro ljudi ponovo će leteti do Meseca i nazad. NASA je 3. aprila objavila imena četiri astronauta koji će biti članovi misije Artemis 2. Na desetodnevno putovanje do Zemljinog satelita će krenuti astronauti Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen.

Nakon prošlogodišnjeg uspešnog leta bez posade do Meseca, Artemis program se sada nastavlja sa posadom. Nalik na nekadašnji Apolo program, to je korak posle koga će, godinu dana kasnije, biti sprovedena i misija 3 sa sletanjem ljudi na Mesec. Planirano je da tom prilikom prva žena astronaut sleti na Mesec.

U okviru misije Artemis 2, astronaute će u svemir podići nova i moćna SLS raketa. Potom će brodom Orion leteli do i oko Meseca i vratiti se na Zemlju, u okviru avanture na koju se čeka pola veka.

Izbor posade je zato privukao puno pažnje. Svi astronauti su stariji od 45 godina, sa dugim letačkim stažom i iskustvom. Komandant misije Vajzman je rukovodio NASA odeljenjem astronauta, Glover će kao prvi Afroamerikanac biti pilot broda, prva žena na putu ka Mesecu Koh je rekorderka boravka u svemiru, a kanadski astronaut Hansen bio je vojni test pilot.

Novi Mesečevi astronauti kreću na put naredne godine.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: NASA

Чланак Ljudi ponovo odlaze na Mesec се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvobitno je planirao da pozove umetnike na jednodnevno putovanje zakazano za 2023. godinu, navodi Rojters.

„Ridžigd projekat pružiće ljudima iz celog sveta priliku da se pridruže ovom putovanju. Ako sebe doživljavate kao umetnika, onda ste umetnik“, rekao je Maezava.

Prva faza prijavljivanja traje do 14. marta.

Maezava je poznat po svojim kolekcijama umetničkih dela i superautomobila, kao i po poklonima u gotovini zbog kojih na svom tviter nalogu ima najviše pratilaca u Japanu.

Prošle godine je pokrenuo kratkotrajnu dokumentarnu potragu za novom devojkom koja bi mu se pridružila na putovanju u svemir, pre nego što se povukao navodeći kao razlog „pomešana osećanja“.

Izvor: Tanjug

Чланак Japanski milijarder za privatni put oko Meseca traži osam dobrovoljaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

da čovek boravi na kamenu udaljenom 384.400 kilometara nisu bili dovoljno jaki da opravdaju ogromna finansijska ulaganja, rizike i izazove koje takvo putovanje donosi.

Nakon još jedne uzbudljive vesti iz svemira koja se, uprkos pandemiji, proširila svetskim medijima – kako na Mesecu ne samo da ima vode, nego je ona sasvim dostupna na površini Zemljinog satelita – zagovornici teorije zavere će imati zbog čega da budu zabrinuti: nove misije na Mesec sa ljudskom posadom sada su gotovo sasvim izvesne, pa će i pitanje zašto nakon Apolo programa niko nije hodao lunarnom površinom postati izlišno.

Naime, poslednja otkrića o prisustvu vode bi mogla imati isti onaj efekat kao kad su pre 500 godina moreplovci sa druge strane Atlantika na evropske dvorove doneli vesti kako na novom kontinentu ne samo da ima zlata, nego ga ima u tolikom izobilju da se najsiromašniji domoroci njime kite i razbacuju.

Ljudi nisu sletali na Mesec od 1972. godine i poslednje, Apolo 17 misije, isključivo zato što razlozi da čovek boravi na kamenu udaljenom 384.400 kilometara nisu bili dovoljno jaki da opravdaju ogromna finansijska ulaganja, rizike i izazove koje takvo putovanje donosi. Po okončanju Hladnog rata, jedini dovoljno jak razlog jeste izgradnja lunarne baze, staništa na Mesecu gde bi astronauti boravili, istraživali i eventualno se pripremali za putavanja na nove, dalje svetove (što je ideja novog programa za put do Marsa).

Koliko voda znači astronautima?

Baza na Mesecu, međutim, u praksi je gotovo nezamisliva ako u blizini nema dostupne vode. Bez vode po sebi astronauti ne mogu da žive, da proizvode hranu i održavaju životne sisteme, ali ni da koriste kiseonik koji se može dobiti iz nje, niti da eventualno prave raketno gorivo. Vodu u za to potrebnim količinama nije jednostavno, a ni jeftino transportovati sa Zemlje.

Za razliku od matične planete, Mesečeva površina je vrlo nezahvalno mesto za vodu tečnom stanju – na mestima do kojih dopire sunce, temperature umeju da budu izuzetno visoke, a voda se razgrađuje pod delovanjem sunčevih zraka. No, vode u zaleđenom stanju ima u Mesečevoj kori i kako se donedavno mislilo, ona je zarobljena u velikim količinama u velikim, neosunčanim kraterima u blizini polova. Čitav plan o nastanjivanju Meseca počiva na ideji da se voda eksploatiše iz takvih stena, a da se u blizini polova naprave rudnici.

Najezda na Mesec

Međutim, zaleđene vode nema samo u dubokim i nepristupačnim bezdanima na severu i jugu satelita. Novo otkriće pokazalo je da vode ima i u plitkim kraterima koji prave sasvim malu senku na osunčanoj strani Meseca. Povodom ovog saznanja istovremeno su objavljena dva rada u prestižnom časopisu Nature Astronomy, a među ljubiteljima svemira se preneo talas oduševljenja.

Prvi rad, pod naslovom Micro cold traps on the Moon ustanovio je, na osnovu snimaka NASA broda LRO koji je snimao površinu iz orbite Meseca, da je led zarobljen ne samo na polovima, nego i u brojnim kraterima malih dimenzija. Drugi rad, Molecular water detected on the sunlit Moon by SOFIA ustanovio je prisustvo vode u takvim mikro zamkama na osnovu spektralne analize sa NASA letelice SOFIA.

Budući da je voda praktično svuda i da je zaista voda (što je deo ovih nalaza) u zaleđenom stanju, dramatično su se povećale mogućnosti za sletanje i gradnju privremenog ili trajnog boravišta ljudi. Prema trenutnim najavama država koje spadaju u svemirske sile, na Mesec će u naredne četiri godine sleteti bar 25 misija koje pripremaju SAD, Ruska federacija, Kina, Evropska unija, Japan, Nemačka, Indija.

Trenutno su aktivno finansirana tri poduhvata sa ljudskom posadom: američki program Artemis u okviru koga će brod Orion 2024. godine odvesti prvu ženu astronauta na Mesec, zatim ruski program Orel koji planira da godinu dana nakon toga pošalje ljude u orbitu oko Meseca, kao i za 2023. godinu najavljeni privatni poduhvat slanja turista na Mesec pod nazivom projekat #deerMoon koji koristi SpaceX raketu i finansije japanskog milijardera Jasuke Maezave.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: WikiImages, Pixabay

Чланак Ko će piti vodu na Mesecu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkriće predstavlja glavni proboj u misiji istraživanja ostatka Sunčevog sistema, kao i davanje boljeg razumevanja Mesečeve površine.Takođe pokreću se nova pitanja o tome kako je tačno voda dospela tamo i kako je u stanju da preživi surove uslove na Mesecu.

„Prvi put smo potvrdili vodu na Mesečevoj površini uz pomoć SOFIA teleskopa. Još ne znamo možemo li je koristiti kao resurs, ali učenje o vodi na Mesecu je ključno za naše planove istraživanja“, objavio je administrator NASA Džim Bridenstajn na nalogu na Tviteru.

On je naveo da se još ne zna da li ona može da bude korišćena kao resurs.

Detalji otkrića biće saopšteni na konferenciji za novinare koja će uskoro biti održana.

Nasina Stratosferska opservatorija za infracrvenu astronomiju (SOFIA) potvrdila je da je prvi put pronađena voda na Mesečevoj površini obasjanoj Suncem.

Sofija je otkrila molekule vode u krateru Klavijus, jednom od najvećih kratera vidljivih sa Zemlje, smeštenom na Mesečevoj južnoj hemisferi. Prethodna posmatranja Mesečeve površine otkrila su neki oblik vodonika, ali nisu uspela da naprave razliku između vode i njenog bliskog hemijskog srodnika, hidroksila (OH).

„Imali smo naznake da bi voda koju poznajemo mogla biti prisutna na Sunčevoj strani Meseca“, rekao je Paul Herc, direktor Odeljenja za astrofiziku u Direkciji naučne misije u sedištu NASA u Vašingtonu.

„Sad znamo da je tamo. Otkriće dovodi u pitanje razumevanje Mesečeve površine i postavlja intrigantna pitanja o resursima relevantnim za istraživanje dubokog svemira“, prenosi Independent.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Voda je definitivno pronađena na Mesecu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sistem koji će u ovim specifičnim uslovima omogućavati prenos podataka biće lansiran na Mesec krajem 2022. godine. Za njegovu izgradnju, Nokija će od Američke svemirske agencije dobiti 11,9 miliona evra.

Internet na Zemljinom satelitu će omogućiti bolju komunikaciju astronautima, ali i jednostavnije upravljanje vozilima koja se kreću po površini Meseca.

Izvor: Euronews

Foto: yklimphoto, Pixabay

Чланак Za dve godine i Mesec će dobiti internet се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitanju je program „Artemis”, koji će na Mesec poslati dvoje astronauta – prvi put nakon 1972. godine.

Ka Mesecu će krenuti u „Orion” kapsuli koja podseća na „Apollo”, a u svemir će dospeti uz pomoć moćne „SNL” rakete. Tako sve ide u smeru ostvarenja misije koja je najavljena još u julu 2019. godine, a tom prilikom je, između ostalog, moglo da se čuje da će na Mesec sleteti i prva žena, visoko kvalifikovana astronautkinja za tu misiju.

Još uvek nije poznato o kojoj se astronautkinji radi, budući da ih „NASA” trenutno ima sedamnaest.

„Artemis” će biti prva misija u okviru koje će ljudi stići na Mesec nakon što je „Apollo 17” na ovo nebesko telo sleteo pre 48 godina.

Ovaj odlazak na Mesec koštaće 28 milijardi dolara, a misija je planirana za 2024. godinu, objavila je „NASA”.

Чланак Slanje prve žene na Mesec 2024. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.