Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za Danas da se struktura potrošnje mesa u poslednjim godinama menja i da građani sada više jedu živinsko meso, koje je znatno jeftinije od svinjskog.

Ipak, kako kaže, ako dođe do manjka svinjetine, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa, jer se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika.

„Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi trošimo oko 18 kilograma piletine, ne možemo trošiti 40. Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđe u period veće potrošnje, odnosno novembar i decembar, kada se meso više jede. S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo u prethodnom periodu. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati“, ističe Budimović.

Dogovor izmedju proizvođača, klaničara i trgovaca

On sugeriše da može doći do destabilizacije tržišta i samim tim i poskupljenja, te da je u narednom periodu neophodno napraviti neku vrstu dogovora, odnosno uskladiti potrebe primarnih proizvođača, klaničara i trgovaca.

„U tov ulazi manji broj prasadi koji je potreban za snabdevanje svežim svinjskim mesom. Ljudi se sada ne odlučuju za kupovinu i tovljenje prasića do 100 kilograma, a potom prodaju, zbog nepovoljne situacije uzrokovane afričkom kugom svinja. Kada ima manje ulaza po broju prasadi, manje se proizvodi, pa se mogu očekivati i promene cena. Ipak, niko ne može stavljati nerealno visoke cene jer je platežna moć stanovnika ograničena. Takođe, ne može kilogram svinjskog mesa koštati recimo 2.000 dinara, jer njegova proizvodnja ne iziskuje toliko ulaganja. Hrana za životinje i kukuruz su pojeftinili u odnosu na prošlu godinu“, kaže Budimović.

Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi

Agrarni novinar i analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjetine, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, i da se Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.

„Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamo dva miliona i 700 hiljada grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 16 kilograma godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. To je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima 5,6 miliona stanovnika a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz ‘bebi bifa’ – 1992. izvoz je bio 30.000 tona, a sada je 300 do 400 tona. S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva“, kaže Gulan za Danas.

On dodaje da zbog uvoza ove vrste mesa jedemo GMO hranu, ali da se ni svinje uzgajane u Srbiji ne hrane kao ranije, odnosno da je kvalitet soje sada značajno lošiji.

Jedemo GMO hranu

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih uzgajamo, zbog toga što su hranjene GMO proizvodima. Prošle godine je uvezeno 300 hiljada prasića iz dva puta, i toliko svinja za klanice. Za ovu godinu, ministarka Jelena Tanasković je najavila uvoz 500.000 prasića. To ipak ne može spasiti naš stočni fond, koji je uništen. Sada nemamo ni 100 hiljada krmača prasilja, a treba nam najmanje milion da bismo mogli da ga obnovimo. Stočni fond u BDP-u poljoprivrede učestvuje sa 28,1 odsto, što je na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve ispod 60 odsto su nerazvijene zemlje. Ako se nastavi ovako, do kraja godine će pasti na 20, što je strašno – bićemo zemlja zavisna od uvoza mesa“, predočava
Gulan.

Kada je reč o uvoznom mesu, kaže da Srbija dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju, jer Evropa na pola godina prazni robne rezerve.

„Evropska unija svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga ne jedu jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Zato, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza“, zaključuje ovaj agroanalitičar.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Srbija uvozi meso iz EU kada oni prazne robne rezerve се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Dnevnik, klaničari navode da je razlog poskupljenja isključivo pojava afričke kuge svinja, a ne to što je svinjetina pre nekoliko nedelja u Evropskoj uniji poskupela za 40 odsto.

U Srbiji je do sada uspavano više od 30.000 nazimica, prasadi i krmača, što je sasvim dovoljno da se broj ove stoke smanji iako čini svega 1,5 odsto ukupnog stočnog fonda svinja.
Vlasnik Industrije mesa „Đurđević“ Milenko Đurđević kazao je za Dnevnik da cene svinjetine skaču jer tovljači do kojih još uvek nije stigla zarazna bolest koriste priliku da cene žive vage povećaju. Tako je živa mera svinja u Mačvi oko 310 dinara.

„U nekim selima u Mačvi ima afričke kuge, a poznato je da je to područje gde ima najviše svinja u odnosu na druge delove zemlje, pa su farmeri iskoristili bolest svinja da dignu cenu svoje robe, premda su sela gde je zaraza stigla veterinari proglasili ugroženim, a ne zaraženim područjima“, naveo je Đurđević.

Direktor kompanije „Agropapuk“ u Šidu Bratislav Bogatić rekao je za Dnevnik da, uprkos afričkoj kugi, na domaćem tržištu ima dovoljno svinja.

Nedeljno poskupljenje za 20 do 30 dinara

„Ponuda je dobra, mesa će biti, a cene neće odjednom skočiti već će ići nagore nedeljno za 20 do 30 dinara. Moramo voditi računa o kupovnoj moći stanovništva jer ne vredi cene dizati ako opadne potražnja“, naglasio je.

Đurđević je istakao da cene žitarica od kojih se pravi stočna hrana ne utiču na formiranje cena živa vage svinja, već je samo afrička kuga svinja ta koja diktira pošto će biti svinjsko meso.

„Mada je stočna hrana sada jeftinija zbog nižih cena žitarica, farmere to nije briga, pa ukoliko bolest svinja bude i dalje napredovala cene svinjetine će rasti i uskoro će se kilogram buta u mesarama umesto oko 840 dinara, koliko sada košta, prodavati za 1.000 dinara. Po toj ceni, uz minimalna odstupanja, koštaće i druge kategorije svinjskog mesa“, rekao je.

Bojan Stanić iz sektora za strateške analize Privredne komore Srbije objasnio je za RTS da će rast cene svinjetine pogurati naviše i cene drugih vrsta mesa jer će se koristiti kao zamena za svinjetinu.
Đurđević je naglasio i da prasetina, bar za sada, neće poskupeti jer nije ni tražena roba pošto nije sezona slava.

Trenutno je živa mera prasadi 400 dinara, a u mesarama se kilogram prodaje od 690 do 740 dinara.
Dodatno, kilogram mlevenog mesa košta do 840 dinara, vrat je oko 830, a kare oko 700 dinara. Cena kilograma rebara je oko 750 dinara, sirove slanine oko 700 dinara, a kilogram masti je oko 450 dinara.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Očekuje nas poskupljenje svinjetine na nedeljnom nvou се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je za proteklih godinu dana cena kukuruza i drugih žitarica za stočnu hranu snižena i do 50 odsto, to nije uticalo na smanjenje cene žive mere junadi i svinja.

Nenad Budimović iz Departmana za stočarstvo PKS-a govorio je o tome kakva je situacija na tržištu mesa i druge hrane, kao i da li će od jeseni cene ići na dole ili gore.

U prodavnicama u Srbiji ima svih vrsta mesa i stanje je redovno, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. Dodaje da može da se dogodi samo da se više koristi jedna vrsta mesa u odnosu na drugu – na primer, leti se od svinjetine više kupuje piletina, jer je lakša za pripremu.

Cene…..

Na pitanje možemo li da očekujemo niže cene mesa od jeseni, Budimović zasad ne očekuje promene.

Ipak, dodaje da će se efekti afričke kuge svinja i uticaj na cene videti tek za dva-tri meseca. Smatra da aktuelna cena svinjetine, koja je oko 800 dinara u maloprodaji, nije previsoka ako se poredi sa nekim drugim proizvodima.

Problem nije samo domaći – i EU ima problem sa afričkom kugom svinja. Ne deluje ni da će tamo cene padati.

-Samo ove godine nekih 500.000 krmača manje je ušlo u priplod i to je velika količina mesa, ako uzmemo u obzir da jedna krmača daje oko četiri tone žive vage. Svinjsko meso prošle godine u ovom periodu je bilo za jedan evro manje prilikom uvoza i to je jedan od pokazatelja da ne znam da li će baš moći da padaju cene pošto je Evropa i ranije krenula sa smanjenjem broja tovljenika, ne znajući da će epidemija sa afričkom kugom da se ovako razbukti, pojašnjava Budimović za RTS.

Navodi da je Srbija u ovu godinu ušla sa nekih 2,7 miliona svinja svih kategorija, od toga je u tovu nekih 1,2 miliona.

-Generalno u proizvodnji svinjskog mesa mi nemamo dovoljnu proizvodnju za sopstvene potrebe, imamo 90 odsto dovoljnosti, rekao je Budimović ističući da se uglavnom uvozi meso za preradu.

Afrička kuga svinja problem i u Evropi

Na pitanje možemo li trajno da rešimo problem afričke kuge svinja, Budimović je rekao da je vrlo teško izaći na kraj sa njom.

-Teško je izaći na kraj sa njom zato što nema mogućnosti lečenja, ne postoji vakcina još uvek, nešto se radi u Vijetnamu, neka druga serija imunih sredstava, ali to je na dugačkom štapu. Vidimo da imaju problem i Nemci, Poljaci, Česi, Hrvati, Rumuni i Bugari, čitavo okruženje, i u Kini se pojavila, naveo je Budimović.

Mala potrošnja junećeg i goveđeg mesa

U tovnom govedarstvu je za godinu i po dana manje oko 8.000 grla.

-Govedarstvo, kao što je i proizvodnja mleka, tako i tov junadi, odnosno goveda, vrlo je zahtevno. Traži veliko angažovanje, radnu snagu, velike količine kabaste hrane. Ako uzmemo u obzir da jedna životinja pojede 40 kilograma hrane na dnevnom nivou, ako to traje nekih devet meseci, možemo lako da izračunamo šta znači toviti jedno ili pet junadi. Međutim, mi imamo malu potrošnju junećeg i goveđeg mesa, nekih četiri kilograma po stanovniku, napominje Budimović.

Izvoz junećeg mesa mogao bi da pomogne našim stočarima.

-Mi trenutno nemamo takoreći, nikakav izvoz ni u Evropsku uniju, ni u Tursku, ni u Kinu, sve su to neki pregovori još uvek, ali mislim da bi našim proizvođačima, našim farmerima mnogo značilo da se pronađe put za juneće meso koje je izuzetnog kvaliteta – to ne kažemo mi u Srbiji, to kažu oni koji ga koriste, rekao je Budimović.

Izvor: Novosti/Sputnikportal.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta će biti sa cenom mesa od jeseni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dve američke kompanije „Apsajd fuds“ i „Gud mit“, saopštile su da su dobile konačno odobrenje američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) za prodaju mesa „uzgojenog“ u laboratoriji.

Dve kompanije iz Kalifornije su dobile dozvolu da nude „meso iz laboratorije“ nacionalnim restoranima, a kasnije i samouslugama.

Ovim odobrenjem, SAD će postati druga zemlja u svetu, nakon Singapura, koja je dopustila prodaju takozvanog uzgojenog mesa, prenosi Rojters.

Meso se u laboratorijama uzgaja u čeličnim rezervoarima, upotrebom ćelija živih životinja ili iz specijalne banke reproduktivnih ćelija.

Ove kompanije su prve koje su prošle američku proceduru za odobravanje uzgojenog mesa a koja ima više koraka.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) već je utvrdila da je meso bezbedno za konzumaciju.

Međutim, nisu sve vlade spremne da ljudima „obezbede“ veštačku hranu. U Italiji je vlada srpremila u martu zakon koji kaže da hrana za ljude ali i za stoku ne može da bude proizvedena u laboratoriji.

Vlada iz Rima je odlučila je, da zaštiti poljoprivredno-prehrambeni proizvodni kompleks i gastronomsko nasleđe, izjavio je tada italijanski ministar poljoprivrede na konferenciji za novinare.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Dve kompanije dobile dozvolu da prodaju „meso iz laboratorije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene svinja bile su, nakon ekstremnog pada, dovedene u normalu ali u poslednje vreme ponovo padaju.

Domaći uzgajivači svinja su i dalje su u velikoj krizi, a tome je doprinela pandemija, poskupljenje troškova proizvodnje, kao i rat u Ukrajini, preneo je portal Agrosmart.

Na sastanku u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) kojem su prisustvovali uzgajivači svinja, ocenjeno je i da postoji očigledna nezainteresovanost države da pomogne tom sektoru.

Proizvođači podsećaju da ograničenje cena svinjskog buta traje 11 meseci, a da po zakonu može da traje samo šest meseci.

Kako je ocenjeno na tom sastanku, ceo teret krize trpe primarni proizvođači.

Srbija ne proizvodi dovoljno mesa

Proizvođači i klaničari nedavno su delili zaradu od prodaje mesa a sada je to odnos na štetu farmera.

Uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu, a niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ, rekli su uzgajivači svinja.

Poljoprivrednici okupljeni u udruženjima uzgajivača svinja tražiće hitan sastanak sa novom ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i izneti konkretne predloge za ublažavanje krize u svinjarstvu.

Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kažu uzgajivači svinja.

Jedan od predloga biće da država otkupi svinje za robne rezerve.

Kako je objašnjeno, kukuruz bi se menjao za svinje, u odnosu 8:1.

Napominje se da Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kao i da zvanične podatke o tome da samodovoljnost Srbije za svinjetinom iznosi oko 90 odsto treba uzeti sa rezervom.

Prosečna prodajna cena tovljenika u prvih šest meseci bila je 156,5 dinara po kilogramu.

Pritom, poskupeli su drastično svi inputi u proizvodnji, kukuruz je imao i loš prinos i loš kvalitet, a javio se i problem aflatoksina.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Poljoprivrednici daju predlog da država otkupi svinje za robne rezerve се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok stočari najavljuju da će tražiti hitan sastanak sa predsednikom Srbije, jer se i po aktuelnoj ceni od 260 dinara po kilogramu žive vage, farme gase, pojedini veliki proizvođači, koji imaju zatvoren krug od njive do trpeze, ocenjuju da situacija u svinjarstvu nikad nije bila bolja, prenosi Euronews Srbija.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik jedne ogledne farme svinja Vitomir Vidović kaže da su u najvećem problemu oni koji su gajili krmače, jer je cena svinja oscilirala i u Evropi. Prvo su, kako priča za Euronews Srbija, Kinezi uveli blokadu uvoza iz Nemačke i pojavio se višak mesa u Evropi, zbog čega je cena pala. Ipak, ljudi u Evropi su, kako navodi, sačuvali i krmače i radna mesta, a domaći farmeri su poklali na hiljade krmača.

Cena svinja žive vage otišla je skoro duplo gore

„Ostali smo sa negde između 160.000 i 200.000, što znači da nemamo ni 20 do 30 odsto mesa iz sopstvene proizvodnje. Ako se nastavi ovaj trend da uvozimo prasad iz Evrope i da čuvamo radna mesta španskim, poljskim, holandskim, nemačkim i belgijskim farmerima, naša će se radna mesta gasiti. Mislim da smo izgubili desetinu hiljada radnih mesta, ali se to ne vidi jer su ljudi na selu“, smatra Vidović.

Cena svinja žive vage otišla je skoro duplo gore u odnosu na početak godine, bila je oko 135, a sada je i više od 260 dinara, ali su pojedini proizvođači i dalje u teškoj poziciji.

„Oni koji su preživeli sad vraćaju gubitke, ali oni koji su imali krmače su gubili od 5.000 do 8.000 po jednom tovljeniku. Desiće se da će fabrike stočne hrane, da će klanice, morati da grade svoje farme ili će uvoziti prasad kao što je sadašnji trend, a u tom slučaju ćemo onda imati meso koje će imati evropsku cenu“, kaže Vidović.

Male farme se gase, velike se šire

„Pošto je naša farma relativno nova, životinje su iz uvoza, visoko produktivne, visoki zdravstveni status, pa imamo male gubitke, a visoku proizvodnju, pa se tu negde snalazimo sa tom lošom cenom. Verujem da je na manje proizvođače koji ne mogu da izdrže te loše periode mnogo teže uticalo nego na nas“, kaže Vladislav Višnjić, rukovodilac proizvodnje na farmi Mistral komerc u Hrtkovcima.

Ova farma, sa 750 krmača, odnosno deset hiljada životinja spada u srednje. Stanje na tržištu, koje je, pričaju, početkom godine bilo izuzetno teško, počelo je da se popravlja od uvođenja obaveznog obeležavanja domaćih proizvoda u radnjama. Vladina uredba o ograničenju cene svinjskog mesa na njih nije mnogo uticala, jer je prodajna cena, za razliku od pre pola godine, kažu, sada dobra. Ipak, mnoštvo malih farmi u međuvremenu je prestalo da postoji.

„To je možda nekih oko 30 odsto. U principu, oni koji nemaju sopstvenu proizvodnju prasadi, koji moraju da kupuju prasad iz uvoza i koji moraju da finansiraju svu tu proizvodnju direktno. Znači, da plate prase, da plate stočnu hranu koja je u poslednjih nekoliko meseci dostigla nivoe koji nisu zabeleženi, oni su u velikom problemu“, napominje Višnjić.

Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa Đurđević, kaže za Euronews Srbija da farmeri treba da budu prezadovoljni ovom cenom.

„Ako neko treba da se žali, to treba da se žale kupci, jer bukvalno meso nam je sada možda najskuplje u regionu“, smatra Đurđević.

Tako situaciju u svinjarstvu u Srbiji vidi vlasnik jedne od velikih kompanija u mesnoj industriji. Oni imaju zatvoren krug – od proizvodnje žitarica, preko sopstevnih farmi, klanice i pakovanja mesa. Vladinom uredbom nisu bili zadovoljni, jer nije obuhvatala cenu pakovanja, pa su zajedno sa trgovinskim lancima pisali nadležnim ministarstvima i uredba je izmenjena, a maksimalna dozvoljena cena povećana

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Male farme se gase, velike rade nikad bolje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, istraživačka kuća Questionmark u junu je sprovela analizu cena u holandskim supermarketima i utvrdila da je zamena za meso na biljnoj bazi jeftinija od pravog mesa. U obrazloženju je navela da su glavni uzrok tome poskupljenja sirovina za mesnu industiju, dok su cene sirovina za biljno meso uglavnom ostale nepromenjene.

U brojkama to izgleda ovako: u februaru ove godine biljne zamene za meso bile su po kilogramu proizvoda u proseku 56 centi skuplje od mesa, dok su u junu one bile čak 78 centi jeftinije.

Ovo bi moglo voditi zaključku da će se sve više ljudi okretati veganskim opcijama, mada je ta pretpostavka prilično hrabra zato što cena do sada nije bila presudan faktor za prelazak na vegansku ishranu.

Izvor: Plantbasednews

Foto: Line Tscherning, Unsplash

Чланак Da li ćemo se zbog cene mesa okrenuti veganskoj ishrani? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ograničena je i proizvođačka cena svinjetine. Ovim propisom se takođe ograničava i marža na sve vrste svinjskog mesa, kao i na piletinu, na maksimalno – 10 odsto.

„Maksimalna maloprodajna cena za svinjski but bez kostiju ne sme prelaziti 709 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena ne sme prelaziti 585,95 dinara po kilogramu“, stoji u Uredbi koju je upravo objavio Službeni glasnik, što znači da na snagu stupa sutra, 15. jula.

Vlada je propisala i maksimalne cene za svinjsku plećku, vrat i slabinu.

Maksimalna maloprodajna cena za svinjsku plećku bez kostiju ne sme da prelazi 699 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena ne sme da prelazi 577,69 dinara po kilogramu.

Kada je reč o svinjskom vratu sa kostima, njegova maksimalna cena ne sme da prelazi 595 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena ne sme da prelazi 491,73 dinara po kilogramu.

Maksimalna maloprodajna cena za svinjsku slabinu sa kostima ne sme da prelazi 595,00 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena ne sme da prelazi 491,73 dinara po kilogramu. Ograničene su i marže za sve vrste piletine i svinjetine na 10 odsto.

„Marža obračunata na neto fakturnu cenu svih vrsta svežeg pilećeg mesa, umanjenu za rabate i popuste od strane dobavljača, iznosi maksimalno 10 odsto“, stoji u Uredbi.

Isto važi i za sve vrste svinjskog mesa.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koliko će od danas koštati meso? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog toga, ali i konačno dočekanog pada decenijske rampe za srpski izvoz u EU, tov brojlera i zauzima sve značajnije mesto u stočarstvu a time i u nacionalnoj ekonomiji, ukazuje reportaža AgroTV iz Vilova kod Surduka.

Trenutno je na srpskom tržištu cena žive vage pilića od 140 do 145 dinara za kilogram, da bi to u supermarketima došlo od 350 dinara za kilogram pileta za grilovanje, do 700 ili 800 dinara za kilogram pilećeg filea.

– Tih 145 dinara je na samoj granici održivosti proizvodnje, jer ispod 135 ili 140 dinara proizvodnja nije rentabilna – kaže za AgroTV Danilo Vranić, vlasnik „Vranić farme“ iz Vilova.
Sedište firme nalazi se u Kaću ali njihova farma brojlera je u Vilovu, selu kod Surduka.

Odavde na srpsko tržište izađe čak osam miliona pilića teške linije godišnje, tako da znaju prilično o ekonomičnosti proizvodnje. Trenutni kapacitet je 200.000 brojlera u turnusu.

Ali imati svoje brojlere i svoje piliće ne mora da uvek bude prednost, smatra ovaj domaćin.

Sa NON-GMO treba osvojiti EU

Ove godine Srbija bi konačno trebalo da dođe na listu zemalja kojima je omogućen izvoz živinskog mesa u EU, jer je prilagođen zakon o monitoringu salmonele.

– Čekamo već 20 godina i sada će valjda i to biti. Dobra je to stvar, jer mi sa viškovima piletine ovde nemamo šta da uradimo. Naša prednost je što nam piletina nije GMO i trebalo bi to da iskoristimo na tržištu Evrope – napominje Vranić, čija su jata vakcinisana uz državnu subvenciju.

– Nekada je tovljaču bolje da dobije piliće i hranu i samo da utovi. To može da obavi sa ženom, eventualno pomoćnim radnikom, i bez drugih dodatnih troškova. Kad imate veliku proizvodnju ona je i veoma zahtevna a konkurencija na malo je brojna – ističe Vranić, koji vodi jednog od 1.600 farmi za tov u Srbiji.

Kooperacija sa klanicama

Da bi opstali u takvim uslovima, veliki proizvođači ulaze u kooperacije sa klanicama i fabrikama stočne hrane. Ovako složen lanac svima donosi benefit.

– Od organizatora proizvodnje, a to je obično klanica, tovljač dobije i pile i hranu. Kada dođe vreme, preda piliće klanici, ona uzme svoje deo. Mi se razlikujemo što imamo naše piliće, i oni uglavnom idu po marketima preko velikih klanica i mesarama i malim prodavnicama preko malih klanica – napominje Vranić.

Tov, u principu, nije mnogo komplikovan. Pilići dolaze kao jednodnevni, i pripremljeni, odnosno oprani i dezinfikovani. Hrane se (specijalnim koncentratima „starterima“, „groverima“ i „finišerima“) i 37. ili 38. dan se rade prva proređivanja, u kojima se po objektu uzima dvadesetak posto pilića težine oko 2,2 kilograma. Ostatak bude do kraja, do 46. ili 47 dana, kada dođu do 2,7 kilograma.

Tradicija u nastajanju

Danilu Vraniću ovaj posao je deo porodične tradicije koja je u nastajanju. Preuzeta je od oca i čuva se za decu.
– Moj otac je sa proizvodnjom pilića krenuo od 1974 godine a 1987. je kupio i prve inkubatore nove tehnologije u tadašnjoj Jugoslaviji. Posle 2000. smo ovde krenuli i u tov brojlera – objašnjava Danilo.

Sve preko toga znači opadanje u kvalitetu pilića a veći trošak. Ova računica – troška hrane, vremena tova i dobijanja na kilaži, zove se konverzija. Na „Vranić farmi“ uspeli su da im konverzija bude 1,7 -1,75 ali konkurencija na nekim manjim farmama dobija i bolje rezultate.

Proizvodnja pilića se ne razlikuje mnogo između velikih i mali farmi ali zato postoji velika razlika između piletine proizvedene u Srbiji i one iz uvoza.

– Domaće meso nije GMO, odnosno hrana kojom se hrane pilići nije genetski modifikovana, što se za uvozno meso ne može reći. Ali, globalno, rade se samo dve sorte pilića od dve kompanije, „ros“ i „kob“. U Srbiji je uglavnom zastupljen „ros“, a „Vranić“ svoja roditeljska jata dobija iz Mađarske. Ali, kada se pile uzgoji kod nas ono je odličnog kvaliteta. Domaće je, ipak, domaće – zaključuje Danilo Vranić.

Izvor: 24.sedam

Foto: Pixabay

Чланак Kako se prave pilići u Srbiji i da li će naši proizvođači moći da izvoze u EU? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) Zoran Milićević rekao je da je tražnja žive stoke skoro potpuno stala, a da su cene stočne hrane eksplodirale i da se na proizvodnji svinja gubi 60-70 dinara po kilogramu.

„Svinje se prodaju po ceni od 165 do 170 dinara po kilogramu žive vage, a minimalno bi kilogram žive vage trebalo da po ovim cenama hrane košta 240 dinara, da bi proizvođači opstali. Tovilišta i štale se ubrzano prazne, posle naglog poskupljenja stočne hrane jer je prozvodnja potpuno neisplativa i stočari gašenjem proizvodnje smanjuju gubitke“, rekao je Milićević.

Istakao je da stočari iz centralne i drugih delova Srbije, gde se žitarice manje gaje, ovih dana spas traže u razmeni mesa za kukuruz iz robnih rezervi jer je kod trgovaca njegova cena od 42 do 45 dinara po kilogramu.

Proizvođači su, kako je rekao, u velikom problemu jer je stočna hrana preskupa, a i kada bi hteli da je kupe nemaju novac jer ne mogu da prodaju stoku spremnu za klanje.

On je rekao da je fond svinja u Srbiji prepolovljen u odnosu na period pre dvadesetak godina kada je u njemu bilo oko pet miliona svinja, koliko je tada trošilo domaće tržište.

Milićević je rekao da tražnja svinjskog i jagnjećeg mesa minimalno poraste pred velike pravoslavne praznike, ali da to nije ni blizu periodu od pre nekoliko godina.

Dodao je da je stočni fond toliko uništen da sada nema dovoljno ni podmlatka ni stoke za tov.

Tražnja pala 30 odsto

Suvlasnik mesne industrije „Matijević“ Bojan Matijević naveo je da je tražnja mesa opala za oko 30 odsto i da potrošači u Srbiji kupuju najviše pileće meso jer je najjeftinije.

„Cena svinjskog mesa od buta je zamrznuta u našim radnjama na 579 dinara, a kilogram piletine je 270 dinara, što znači da potrošač za kilogram svinjetine može da kupi dva kilograma piletine“, rekao je Matijević.

Dodao je da je potrošnja mesa primerena kupovnoj moći jer se najviše kupuje piletina, zatim svinjetina i na kraju junetina jer kilogram junećeg buta košta oko 1.000 dinara.

Cene stoke su, kako je rekao, za proizvođače niske jer je poskupela hrana i energija i kilogram žive vage svinja trebalo bi da košta najmanje 200 dinara, a da se ne računaju svi troškovi, a ako se računaju, kilogram bi trebalo da košta i 250 dinara.

Poskupljenje stočne hrane će, prema njegovim rečima, neminovno naterati proizvođače stoke, a i mesare, da za izvesno vreme podignu cene mesa, sigurno u prvom talasu 10-15 odsto. Sadašnje cene mesa u kasapnicama su zasnovane na, kako je rekao, niskim cenama žive stoke.

Istakao je da su subvencije u Srbiji za poljoprivredu male i da nisu ni blizu finansijskim podsticajima koje poljoprivrednici dobijaju u evropskim zemljama.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Poskupljenje mesa neizbežno се појављује прво на Biznis i Finansije.