Uprkos ranijim tvrdnjama da će društvene mreže potpuno potisnuti medije, u poslednjih nekoliko godina – počev od pandemije korona virusa pa sve do sukoba koji se upravo dešavaju u Izraelu i Pojasu Gaze – pokazalo se da one nisu uvek relevantan izvor informacija. Pre svega zato što na društvenim mrežama svako može da objavi ono što želi, pa i da namerno plasira dezinformacije, a u najvećem broju slučajeva neće trpeti posledice zbog širenja laži, bar ne ozbiljne posledice kakve bi mediji trpeli. S druge strane, ljudi koji prate društvene mreže su uglavnom zatrpani sadržajima sa svih strana pa ne stižu da se dovoljno posvete istraživanju istih, te su skloni da poveruju spretno podmetnutim lažima.

U takvoj situaciji sve je lakše plasirati neistine i učiniti ih bar na prvi pogled realističnim, posebno u današnje vreme kada nam savremene tehnologije omogućavaju da veoma uspešno pravimo ne samo lažne fotografije nego i video snimke.

Ne, to nisu Egipćani koji hrle da pomognu Palestincima

Tragični događaji u Izraelu i Pojasu Gaze pokazali su da bi ipak trebalo da budemo oprezni kada su u pitanju neproverene vesti sa društvenih mreža. Na mrežama svakodnevno gledamo potresne prizore žrtava ovih sukoba, među kojima su i deca, kao i različite snimke stravičnih događaja. Međutim, ono što ne znamo je da su neki od tih događaja ili lažni ili su se desili u nekom drugom kraju sveta pre nekoliko godina a prikazani su kao sveži, iz Izraela ili Pojasa gaze.

Jedna od najbanalnijih skorašnjih laži koja, ako ništa drugo, bar ne širi mržnju među narodima, je snimak mnoštva Egipćana natovarenih paketima pomoći koji prelaze granicu kako bi pomogli palestinskom narodu. Međutim, taj snimak je napravljen pre više godina i to na granici između Kuvajta i Saudijske Arabije. Bez obzira na to što je ovaj podatak objavljen, mnoštvo korisnika X-a i dalje deli taj snimak i zahvaljuje se Egipćanima. A to nije jedini takav video, postoje i lažni snimci sakaćenja, silovanja, ubistava, zlostavljanja dece… Rezultat takvih snimaka nije zahvaljivanje već širenje mržnje.

Evropska unija je već otvorila istragu o načinu na koji se X bavi ovim sukobom a upozorila je i TikTok i Metu zbog iste stvari. Trenutno je najgora situacija na X-u, odnosno bivšem Twitteru , koji je postao žarište virtuelnog ratovanja budući da obe strane na njemu plasiraju svoju propagandu. S druge strane, čini se da je poverenje u Metin Threads, napravljen da bude rival Twitteru, poraslo, posebno u postovima u kojima su se ujedinili pojedini novinari sa namerom da objektivnije izveštavaju o dešavanjima na Bliskom Istoku.

Tome je verovatno kumovala i odluka Cukerbergove mreže da obeležava, ograničava ili uklanja uznemirujuć sadržaj. Meta je ograničila i mogućnost lajv-striminga za naloge koje su prethodno kršili pravila, a uvela je i oznake za komentare koji se prosleđuju odnosno za one koje nisu pisali originalni autori, sa ciljem da čitaocima bude jasno da su u pitanju informacije “iz druge ruke”. Istina, i X se trudi da obeležava određene sadržaje, ali izgleda da u ovoj trci gubi bitku. I to namerno.

Šta se piše na X-u a šta na Threads-u?

Pojedini novinari i analitičari pratili su sadržaje na ove dve društvene mreže pretražujući ključne reči vezane za konflikt u Pojasu Gaze. Došli su do otkrića da se na X-u u “Top” rezultatima pretrage nalaze objave pojedinaca bez kredencijala i sa relativno malo pratilaca, ali prilično senzacionalističkim sadržajima. Većina njih ima pogrešno napisane heštegove, verovatno kako bi se teže otkrili standardnim načinom pretrage. Među najbolje rangiranim objavama izostaju one koje su objavile medijske organizacije, poznati novinari ili političari.

Dodatno, ova društvena mreža je ukinula linkove ispod sadržaja deljenih sa sajtova tako da sada kada neki medij objavi post on izgleda kao običan komentar sa slikom ispod, jer malo ko zna da klik na sliku vodi do celog sadržaja. Medijski sadržaji na X-u dakle sada izgledaju kao obični komentari sa fotografijom ispod, što otežava dolaženje do smislenijih i detaljnijih informacija.

S druge strane, kada pretražujete te iste ključne reči na Threads-u prvo će vam izaći medijski sadržaji i objave novinara koji su na toj mreži imenom i prezimenom. Oni su često vidljivo linkovani sa analizama dešavanja o kojima izveštavaju. Tek posle skrolovanja na dole može se doći do objava pojedinaca a većina tih objava ne sadrži ekstreman i uvredljiv jezik, kao ni dezinformacije.

Izvor: Kvarc, Forbs, BBC

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

Чланак Zašto je društvena mreža X prepuna dezinformacija o sukobu u Pojasu Gaze? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, društvena mreža Tviter imala je nekoliko problema sa funkcionisanjem otkad ju je preuzeo Ilon Mask. U cilju povećanja profitabilnosti kompanije, novi vlasnik Tvitera prvo je uveo “plave bedževe” za koje se plaća pretplata, a potom je nametnuo i privremeno ograničenje pregleda tvitova za one koji nisu platili za ovu oznaku. Takođe je najavio da će se i Tvitdek plaćati. Ovo je razljutilo mnoge korisnike Tvitera koji su do sada imali neograničen i besplatan pristup sadržajima.

U međuvremenu je njegov rival Mark Cukerberg radio na mreži koja bi trebalo da bude konkurent Tviteru. Ona će se zvani Treds (Threads) i za početak će biti dostupna korisnicima Eplovih aplikacija. Naravno, biće besplatna i neće imati ograničenja za korisnike poput onih koja ima Tviter.

U poslednjih nekoliko dana, više društvenih mreža sličnih Tviteru zabeležilo je značajan priliv korisnika, pa se Cukerberg nada da će to biti slučaj i sa njegovom najnovijom. Posebno zato što će ova aplikacija biti povezana sa Instagramom, koji je takođe u vlasništvu Mete, pa će u startu imati pristup milionima potencijalnih korisnika.

Izvor: BBC

Foto: Florian Schmetz, Unsplash

Чланак I Meta pušta u rad aplikaciju koja bi mogla da parira Tviteru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovde je reč o postupku koji je pokrenula irska Komisija za zaštitu privatnih podataka koja je zadužena da nadzire sprovođenje Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).

Komisija je u prethodnim godinama otkrila da je američka kompanija kršila propise o zaštiti korisničkih podataka i transferisala ih na neadekvatan način u svoju matičnu zemlju. Nadležni organi u EU su kaznili kompaniju Meta i zahtevali od nje da prestane da krši pravo na privatnost evropskih korisnika Facebook-a, društvene mreže koja je u vlasništvu ove kompanije. Za prilagođavanje na novi način funkcionisanja ostavili su joj pet meseci, mada pojedini stručnjaci kažu da to neće biti nimalo lak posao i da bi čak moglo doći i do brisanja podataka.

Osim što će morati da menja način na koji radi sa podacima, kompanija će platiti i kaznu od 1,2 milijarde dolara koja je najveća novčana kazna izrečena za povredu privatnosti od strane tehnoloških giganata.

Šta se zapravo desilo?

Kompanija Meta nije dovoljno dobro zaštitila korisničke podatke koji su transferovani u SAD, te su do njih mogla doći i treća lica. Tokovi podataka oslanjali su na ugovorne klauzule koje “nisu štitile fundamentalna prava i slobode” korisnika.

Drugim rečima, podaci korisnika poput fotografija, kruga prijatelja, poruka, komentara i svih drugih informacija o njima koje se mogu iskoristiti za ciljano oglašavanje, nisu bili adekvatno zaštićeni pa su im mogle pristupiti i američke bezbednosne službe.

Ovo međutim nije prvi takav slučaj u koji je umešana Meta. Pre četiri godine velika prašina je podignuta u javnosti kada se ispostavilo da je Facebook prodavao podatke svojih korisnika u svrhe političke manipulacije. Taj skandal ostao je upamćen pod imenom Cambridge Analytica.

Foto: Dima Solomin, Unsplash

Чланак Kompanija Meta kažnjena sa 1,2 milijarde evra zbog kršenja privatnosti korisničkih podataka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, ova kompanija je optužena da je kršila privatnost korisnika Fejsbuka tako što je 2016. godine podatke o 87 miliona ljudi ustupila trećem licu – kompaniji Kembridž analitika. Ova britanska firma podatke je prikupljala radi plasiranja propagandnih poruka svakom korisniku pojedinačno. Tada je radila po narudžbini Donalda Trampa, kako bi mu podigla rejting pred izbore i kako bi određene glasače motivisala da izaberu baš njega. Osim zato što nije poštovala privatnost korisnika Fejsbuka, ona se u javnosti često optužuje i za prekrajanje izborne volje, odnosno da je pretnja za demokratiju, budući da se pokazalo da je specifičnim tehnikama manipulacije zaista uspevala da promeni mišljenje određenog broja ljudi.

Ipak, ništa manje kriv nije ni Fejsbuk koji joj je svoje podatke stavio na uvid. Protiv Mete je zbog toga pre tri godine pokrenuta kolektivna tužba koja će izgleda dovesti do poravnanja vrednog 725 miliona dolara. Kako piše Rojters, ovo bi trebalo da bude jedno od najskupljih poravnanja u SAD kada su u pitanju sporovi povodom kršenja ličnih podataka.

Foto: LoboStudioHamburg, Pixabay

Чланак Kompanija Meta će platiti najveću kaznu do sada zbog deljenja podataka sa Kembriž Analitikom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, krajem prošlog meseca akcije ove firme pale su za skoro 20 odsto. Razlog za tako oštar pad je briga investitora zbog rasta troškova Mete u trećem kvartalu ove godine, koji je iznosio 19 odsto iI popeo se na 22,1 milijardu dolara. Istovremeno, njeni prodajni rezultati su bili lošiji za četiri odsto odnosno iznosili su 27,7 milijardi dolara. Takođe, njen operativni prihod je u odnosu na prošlu godinu pao za 46 procenata na 5,6 milijardi dolara.

Zbog svega navedenog 11.000 Metinih zaposlenih će ostati bez posla. Oni će primiti zarade za narednih 16 nedelja plus još dve dodatne nedeljne naknade za svaku godinu koju su proveli u toj kompaniji. Meta bi takođe trebalo da pokrije troškove njihovog zdravstvenog osiguranja u narednih šest meseci.

Izvor: CNBC

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Чланак Meta otpušta 11.000 zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Očekuje se da će sa otkazima u Meti početi u sredu i to će predstavljati veliku promenu u radnoj snazi u njenoj istoriji, budući da bi na hiljade ljudi mogle ostati bez posla. Ovo ipak ne bi trebalo da prepolovi broj zaposlenih kao u slučaju Tvitera, jer Meta ima više od 87.000 zaposlenih.

Mediji već nagađaju šta bi mogao biti razlog ove najave, mada ni ona još uvek nije potvrđena. Neki se pozivaju na reči Marka Zukerberga da će u narednoj godini investirati u mali broj prioritetnih prilika za rast te da će u tim oblastima povećavati broj zaposlenih a u drugim ga smanjivati ili ostaviti na istom. Neki pak podsećaju da je vrednost Fejsbukovih akcija u 2022. smanjena za 73 odsto, a samim tim i vrednost ove kompanije, koja je imala najgoru godinu među svim S&P 500 firmama.

Izvor: CNBC

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Чланак Nešto se dešava sa društvenim mrežama: Možda i Meta smanjuje broj zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednjih nekoliko meseci rastu i broj i vrednost investicija u virtuelno zemljište i nekretnine. Ta zemljišta i nekretnine nisu produkt rada građevinske industrije, već binarne aritmetike – ona postoje samo na internetu. Međutim, plaćaju se pravim dolarima, evrima i drugim zvaničnim valutama.

Ranije se mislilo da ovakva dobra kupuju samo “zaluđenici” za gejming industriju, međutim na tom tržištu je sve više ozbiljnih igrača. Čak ni revizorsko-konsultantska kuća PwC nije odolela ovom trendu pa je kupila imanje u Sendboksu, virtuelnom gejming svetu.

No, nisu iznenađenje samo imena onih koji kupuju nekretnine i zemljište, već i sume koje se u ovom poslu vrte. Primera radi, jedna osoba je kupila zemljište u Snupverzumu, iza kojeg stoji reper Snup Dog, za neverovatnih 450.000 dolara.

Još neverovatnije deluje suma od 2,43 milliona dolara koju je izdvojila kompanija Metavers Grup za zemljište u Decentralendu, takođe virtuelnoj platformi.

Metaverzum nad metaverzumima

Međutim, sve ove virtuelne svetove uskoro bi mogao da zameni Metaverzum Marka Cukerberga. U pitanju je virtuelni svet kompanije Meta u kojem će ljudi iz svoje fotelje moći da rade gotovo sve što im padne na pamet – da se druže sa prijateljima i porodicom, rade, zabavljaju se, kupuju ili kreiraju, ali i da stvaraju nove doživljaje koji se ne uklapaju u ono o čemu razmišljamo kad smo za računarima ili na telefonima. U pitanju je umreženi 3D svet u kojem se prepliću realnost i virtuelno. Iza likova u ovom virtuelnom svetu kriju se pravi ljudi koji sebe predstavljaju, ali i doživljavaju taj novi svet, pomoću novih tehnologija kao što su virtuelna realnosti, proširena realnost isl.

Vlasnik bivšeg Fejsbuka a sada kompanije Meta ima dovoljno iskustva u privlačenju i zadržavanju pažnje svojih korisnika, te ne čudi što analitičari očekuju da će Metaverzum vremenom postati jedan od najdominantnijih virtuelnih svetova na planeti, te da će samim tim cene nekretnina i zemljišta u njemu dostizati još veće sume od, za mnoge od nas, odveć zaprepašućujućih sa početka ove priče.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

Чланак Ljudi daju milione dolara za nekretnine u virtuelnim svetovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turbulentnih 12 meseci kontroverzi, promena, velikih grešaka, nerazumevanja korisnika i na kraju promene imena i celog brenda, doneli su gigantu društvenih mreža „nagradu“ za najgoru kompaniju u 2021. godine, bar prema istraživanju Jahu Fajnans. Na ovom neslavnom rangiranju Metu sledi kineska kompanija Alibaba.

S druge strane, najpozitivniji imidž u javnosti, bar prema ovom istraživanju, ima Majkrosoft.

Ovo naravno ne znači mnogo za pomenute kompanije osim što će jedan dan mediji pisati o tome kako su ih ocenili korisnici. Šta više, u pitanju nije čak ni reprezentativan uzorak korisnika, budući da je u anketi učestvovalo samo oko 1.000 ljudi.

A one će nastaviti da zarađuju milijarde, da kroje javno mnjenje i da povremeno prekrše po koje pravilo.

Izvor: B92, Macrumors

Foto: Pixabay

Чланак Fejsbuk, odnosno Meta, najgora kompanija u 2021. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Raznobojni snopovi svetlosti bez prestanka „pucaju” preko tamne podloge na ekranu gde je ucrtana mapa sveta. Sve deluje kao neka sajber igrica sa temom ratova zvezda. Ovakve interaktivne mape prikazuju širom sveta stacionirane hakere koji vode rat u sajber prostoru, udaljeni stotinama hiljada kilometara od svojih meta. A mete najbolje organizovanih i tehnički i tehnološki najopremljenijih sajber kriminalaca često su države i njima bliske organizacije i korporacije.

Zato države razvijaju strategije u želji da se zaštite od sajber napada, a Evropska unija je tako krajem prošle godine usvojila Strategiju za sajber bezbednost.

Šta ugrožava nacionalnu sajber bezbednost?

Sistem je jak onoliko koliko i njegova najslabija karika, upozorava Svetski ekonomski forum, a najsvežiji neslavni primer ove tvdnje je sajber napad s kraja prošle godine na FireEye, američku kompaniju za sajber bezbednost čije sisteme koriste korporacije i vlade širom sveta upravo da bi se zaštitile od hakerskih napada.

Drugo „tupo oružje” u rukama država su nacionalni propisi koji su, navodi se u tekstu, gotovo uvek „iscepkani” i previše složeni, tako da širom otvaraju vrata sajber kriminalu koji nema nameru da poštuje granice i državne jurisdikcije. Organizacijama su, s druge strane, ruke vezane sve restriktivnijim propisima poput različitih nacionalnih, ali i nadnacionalnih uredbi o zaštiti podataka i propisa o privatnosti potrošača, što umanjuje šanse za odbranu.Svetski ekonomski forum savetuje da kreatori politika odmere svoje odluke imajući u vidu opasnost od sajber kriminala, te da budu kreativni u povećanju zaštite uz istovremeno pojednostavljivanje regulativa.

Pandemija kao „so na ranu”

Sajber napadi u poslednje dve pandemijske godine usmereni su na trenutno najvitalnija polja za nacionalnu bezbednost država, poput isporuke vakcina protiv koronavirusa. Stoga ne čudi da su na listi najznačajnijih sajber incidenata u 2020. i na početku 2021. upravo napadi u vezi sa vakcinama, pokazuje lista vašingtonskog Centra za strategijske i međunarodne studije (CSIS). Među njima je krađa podataka o Oksfordskoj vakcini protiv koronavirusa od strane portugalskih hakera iz februara ove godine.

Zatim, pokušaj severnokorejskih hakera u istom periodu da provale u kompjuterski sistem kompanije Fajzer, pokušaj neimenovanih hakera da ukradu podatke o vakcini istog proizvođača iz sistema Evropske medicinske agencije, pa malver severnokorejskih hakera uperen protiv proizvođača AstraZenekine vakcine.

Ko hakuje, a ko biva hakovan

Sjedinjene Države su prve među 20 zemalja sa najviše „značajnih” sajber napada u periodu od maja 2006. do juna 2020. godine, prema analizi Secops softvera, švedskog provajdera rešenja za bezbednost korisničkih naloga. To nije neobično s obzirom na koncentraciju moćnih finansijskih korporacija i kreatora globalnih politika na toj teritoriji. U analiziranom periodu Sjedinjene Države pretrpele su 156 značajnih sajber napada, dok je druga među državama na meti hakera bila Velika Britanija sa 47 napada, a treća Indija sa 23 incidenta. Prema listi američke Bedford biznis asocijacije SAD su među prvih 10 zemalja iz kojih hakerski napadi potiču (doduše, tek na 10. mestu – na prva dva su Rusija i Kina).

Zemlje sa najboljim mehanizmima odbrane

Prema listi „Nacionalni indeks sajber bezbednosti“ (NCSI), koji meri pripremljenost država da spreče sajber napade i nose se sa sajber incidentima, Grčka je najpripremljenija država. Slede Češka i Estonija, a u prvih pet su i Litvanija i Španija.

NCSI ističe da se u obzir uzimaju tri vrste sajber napada: DoS (zatrpavanje servera upitima kako bi im se onemogućio pristup), zatim, neautorizovana modifikacija podataka, i provaljivanje poverljivih podataka. Da bi procenio sposobnost odbrane države, indeks razmatra njenu regulativu, aktivnosti zvaničnih vladinih agencija, različitih komiteta i radnih grupa, kao i tehnologije koje se koriste, i sve to meri kroz veliki broj indikatora i drugih alata. Uz to, NCSI meri i nivo digitalnog razvoja – DDL, a razlika između ta dva pokazatelja je zapravo njihova usklađenost, odnosno indikator koliko sajber bezbednost zemlje prati njen digitalni razvoj. On se iskazuje u plusu ili u minusu.

Grčka je u tom smislu šampion, jer njen indeks sajber bezbednosti iznosi 96,10; DDL je 65,44, a razlika između njih je 30,66 u plusu.

Zemlja čiji tehnološki razvoj najmanje prati spremnost na odbranu od sajber napada je Sveti Kits i Nevis, kod kojih ova razlika ima negativan skor od 62,01 (doduše, postoje i zemlje u kojima DDL nije ni merljiv, verovatno jer nema dostupnih podataka, pa ovu razliku nije bilo moguće iskazati na listi NCSI). Ipak, Sveti Kits i Nevis nisu poslednji na listi. Ova zemlja nalazi se na 143. mestu po sposobnosti obrane od sajber terorizma, a poslednji, na 160. poziciji je Južni Sudan.

Ono što je zanimljivo je da na ovoj listi jake ekonomije i tehnološki razvijene države poput SAD i Japana ne zauzimaju očekivano visoke pozicije. Tako su Sjedinjene države na 16. mestu, Velika Britanija na 18. poziciji, Japan tek na 31, a Švedska na 42.  Pritom SAD i Britanija imaju čak i negativan skor u razlici između vrednosti indeksa i DDL (prve dve -3,11, odnosno -6,04, Japan -19,81, a Švedska čak -26,34).

Takođe, ako dalje analiziramo ovu listu, primetno je da prve pozicije zauzimaju zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, Češka, Poljska (6. mesto na listi), ili bar one koje su se nalazile u sovjetskoj zoni uticaja: Estonija, Litvanija, Finska. S druge strane, Kina, koja je bez pogovora tehnološki tigar pati od istih „boljki” kao i zapadne „kolege” – neusklađenost digitalnog napretka sa odbranom od sajber terorizma (negativan skor od -22,94). I mada je NCSI svrstava na polovinu svoje liste po vrednosti indeksa, Kina je po jednom drugom indeksu (National Cyber Power Index) druga najmoćnija država na svetu koja, poluzvanično, ima čak i vojne jedinice specijalizovane za mrežni napad i odbranu koje broje oko 100.000 profesionalaca, kao i organizovane vladine i nevladine snage angažovane na istom zadataku.

Gde je Srbija?

Srbija se nalazi na 17. mestu od ukupno 160 država na listi NCSI indeksa, tik iza SAD, a ispred Velike Britanije, i to sa pozitivnom razlikom u odnosu na DDL od 16,30. Neki od nabrojanih indikatora korišćenih za analizu vrednosti ovog indeksa Srbije su razvoj politike sajber bezbednosti (100% ispunjenosti), zaštita digitalnih servisa (100%), zaštita ličnih podataka (100%) i odgovor na sajber incidente (100%), dok nam prosek kvare analiza sajber pretnji (samo 20%), doprinos globalnoj sajber bezbednosti (30%) i  upravljanje sajber krizama (60%). Ako pogledamo susedne države, od Srbije je po NSCI indeksu bolja Hrvatska (11. pozicija), ali je naša država ispred Slovenije koja je na 40. mestu, BiH (58. mesto) i svih ostalih bivših YU republika, kao i ispred Rumunije (22. mesto), Mađarske (27. pozicija) i Bugarske (53. mesto).

Jake ekonomije i tehnološki razvijene države poput SAD i Japana ne zauzimaju očekivano visoke pozicije u pripremljenosti država da spreče sajber napade i nose se sa sajber incidentima

Objavljeno u prvoj godišnjoj ediciji „Digitalizacija i sajber sigurnost: kako da sačuvate biznis i imovinu“ 

Чланак Hakerima SAD najčešća meta, Grčka se najbolje brani се појављује прво на Biznis i Finansije.