Silicijum, zlato i bakar, kao i električna polja, mogu se koristiti za uništavanje šiljastih proteina SARS-CoV-2, virusa koji uzrokuje Kovid -19, navodi se u novom istraživanju australijskog univerziteta Curtin.

„Korona virusi imaju šiljaste proteine na svojoj periferiji, koji im omogućavaju da prodru u ćelije domaćina i izazovu infekciju, a otkrili smo da se ti proteini lepe za površinu silicijuma, zlata i bakra reakcijom koja stvara jaku hemijsku vezu. Verujemo da se ti materijali mogu koristiti za hvatanje korona virusa u filterima za vazduh, ali i kao premaz za klupe, stolove i zidove ili u tkaninama od kojih se prave krpe za brisanje i maske za lice“, kažu australijski naučnici.

Struja ubica

U radu objavljenom u časopisu „Chemical Science“, istraživači objašnjavaju da bi, pored korišćenja pomenutih metala, korona virusi mogli da se otkriju i unište pomoću električnih impulsa.

„Otkrili smo da električna struja prolazi kroz šiljasti protein i da zbog toga protein može da se detektuje pomoću električnih impulsa“, navodi se u članku. Ovo otkriće bi moglo da se iskoristi za rastvore koji se upotrebljavaju za briseve iz usta i nosa prilikom testiranja na koronu, što bi rezultate učinilo mnogo preciznijim i pouzdanijim.
Istraživači su otkrili i da se struktura šiljastog proteina menja pri određenoj veličini impulsa, odnosno da se protein uništava. To znači da bi električna polja mogla da deaktiviraju korona viruse.

„Dakle, ugradnjom materijala poput bakra ili silicijuma u filtre za vazduh, potencijalno možemo da uhvatimo virus i da zaustavimo njegovo širenje. Takođe, uključivanjem električnih polja, na primer kroz vazdušne filtre, bilo bi moguće uništiti virus“, navode australijski naučnici, koji su uvereni da bi zahvaljujući ovim otkrićima mogli da se razviju efikasni alati u borbi protiv sadašnjih i budućih korona virusa.

Чланак Korona virus neotporan na silicijum, zlato, bakar i struju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Londonska berza metala (LME) objavila je izveštaj u kojem se sortiraju zalihe po zemlji porekla. Izveštaj ukazuje na ogroman rast udela metala iz Rusije u skladištima Londonske berze, koji je najveći u poslednjih deset godina.
Od kraja januara ove godine, ruski bakar je činio 94,2% ukupnih zaliha bakra na Londonskoj berzi metala, što je povećanje od 63% u odnosu na oktobar prošle godine. Međutim, u izveštaju LME se navodi da učesnici na tržištu nastavljaju da kupuju ruski bakar, te da to ukazuje na kontinuiranu potražnju za tim materijalom.

Ruski nikl je tokom prva tri meseca ove godine činio 15,8% ukupnih zaliha LME, što je porast od 1,4% u odnosu na oktobar prošle godine. Aluminijum iz Rusije je činio 40,6% ukupnih zaliha aluminijum Londonske berze metala, i to predstavlja rast od 14,9% u odnosu na oktobar 2022. godine. Zalihe aluminijuma iz Rusije skočile su u februaru za više od 100.000 tona, što je najveće povećanje za gotovo godinu dana.

SAD planira carine od 200% na ruski aluminijum

U međuvremenu, iz SAD su stigle najave da se američka administracija sprema da uvede carine od 200% na aluminijum ruske proizvodnje. Ako SAD uvede carinu na ruski aluminijum, to će verovatno imati ograničen uticaj na globalno tržište, ocenjuju u LME.

Sjedinjene Američke Države nisu veliki kupac ruskog aluminijuma, koji obično čini oko 10% ukupnog američkog uvoza, a taj udeo u poslednje vreme je još manji. Američki uvoz aluminijumskih proizvoda iz Rusije pao je na oko 200.000 tona prošle godine, što je svega oko 3% ukupnog američkog uvoza aluminijuma. Rusija je 2022. bila šesti izvoznik aluminijuma u SAD, iza Kanade s najvećim udelom u američkom uvozu, zatim UAE, Bahreina, Kine i Australije.

Komentarišući potencijalne američke carine na ruski aluminijum, Londonska berza metala navodi u svom izveštaju da u njenim skladištima u SAD nema ovog materijala poreklom iz Rusije.

Foto: Pixabay

Чланак Rekordan udeo ruskog metala na Londonskoj berzi metala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena zlata 2023. godine iznosi 1.844 dolara po unci, a za osmium 1.965 dolara.

Osmium se koristi za izradu skupocenog nakita i ukrašavanje luksuznih predmeta.Ovaj vredan metal bi zbog čvrstine bio odličan material za pravljenje podmornica. Idealan je za sprečavanje gama zraka i kao provodnik.

Na Zemlji ima vrlo ograničenih količina osmiuma. Svega 17 metara kubnih, odnosno toliko da sav može da stane pod pet ili šest stolica.

Skarlet Klaus, zamenik direktora nemačkog Instituta za osmium, rekla je da je u poslednje vreme povećana tražnja za ovim najređim i najskupljim plementim metalom.
Prema njenim rečima, osmium je za sada prisutan na trižištima 40 zemalja.

Osmium se ne može falsifikovati, a kada bi se od njega napravila kugla za kuglanje, njena vrednost bi, prema rečima Klaus, bila veća od 220 miliona evra.

Najsitniji komad osmijuma u nakitu košta oko 200 evra, a najskuplja violina na svetu ukrašena je osmiumom.

Osmium je otkriven 1804.godine. Toksičan je ako se udiše, a vrednost dobija tek nakon kristalizacije.

Izvor: Euroaktiv

Foto: Pixabay

Чланак Osmium metal skuplji od zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija godišnje proizvede 12 miliona tona otpada, a u javnosti se već godinama upozorava da ako ovako nastavimo, ugušićemo se u divljim deponijama. Kako je onda moguće da našoj zemlji nedostaju određene vrste otpada? Tako što se od pomenutih 12 miliona tona, čak 10 miliona ne reciklira i ne vraća u proizvodnju, nego završava zagađujući životnu sredinu. S druge strane, iz Srbije se značajno izvozi metalni otpad, koji je preko potreban domaćoj metaloprerađivačkoj industriji, dok je uvoz dugotrajan i komplikovan proces. Zato je Privredna komora Srbije (PKS) pre nekoliko meseci podnela inicijativu republičkoj vladi da se pojednostavi uvoz ove vrste otpada.

„Inicijativa ima za cilj da se uprosti procedura i podnošenje nepotrebne i obimne dokumentacije za dobijanje dozvola za uvoz metalnog otpada koji se nalazi na zelenoj listi. Dakle, radi se o neopasnom otpadu koji je neophodan domaćoj metaloprerađivačkoj industriji. Vidljivih rezultata još nema, uprkos razumevanju koje je ispoljeno na sastanku predstavnika nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, PKS i korisnika sirovina“, kaže za B&F Vasa Žigić, komercijalni direktor kompanije „Metalfer Steel Mill“ iz Sremske Mitrovice, koja koristi isključivo čelični otpad kao sirovinu. Pomenuto preduzeće je najveći potrošač i recikler čeličnog otpada u Srbiji i na Balkanu, čije potrebe za ovom sirovinom premašuju 500.000 tona godišnje.

Žigić ističe da bi metaloprerađivačkoj industriji najviše odgovaralo da nema uvoznih dozvola, ili da se dokumentacija za njeno izdavanje svede na minimum. „Našim stranim partnerima nije lako objasniti koju sve dokumentaciju treba da dostave i zašto ona mora biti u originalu, te da će procedura dobijanja dozvola potrajati najmanje 30 do 45 dana. Za to vreme, oni tu sirovinu mogu da prodaju drugim korisnicima i uglavnom se odlučuju za tu opciju. Čak i kada se dobije dozvola za uvoz ona ima ograničen rok od jedne godine, pa je nakon isteka potrebno ponoviti ceo postupak, iako kod korisnika nije došlo do bilo kakve promene u načinu proizvodnje i prerade sirovina“, navodi naš sagovornik probleme sa kojima se suočavaju u praksi.

Značaj metalske industrije za celu privredu

Zato se u ovoj kompaniji nadaju da će ova inicijativa u najkraćem roku biti prihvaćena u potpunosti, kako bi kao i fabrike iz ostalih zemalja imali ravnopravan pristup potrebnim sirovinama. Uvoz je neophodan, dodaje Žigić, jer zbog ekonomskih teškoća koje su u proteklim decenijama dovele do opadanja industrijske proizvodnje, znatno su smanjene i raspoložive količine kvalitetnog metalnog otpada koje su te fabrike generisale u prethodnom periodu. „Bez jake metalske industrije nema stabilnog izvora metalnog otpada, bez obzira da li se radi o čeličnom otpadu ili otpadu od obojenih metala, a ovde pre svega mislimo na bakar i aluminijum”, pojašnjava komercijalni direktor kompanije „Metalfer“.

Upravo je kod ovih metala prisutna izrazita spoljnotrgovinska neravnoteža. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je uvezeno 10.721 tona otpada od aluminijuma a izvezeno 20.135 tona, uvezeno je 7.998 tona otpada od bakra a izvezeno 9.856 tona, dok je čeličnog otpada uvezeno 5.320 tona a izvezeno čak 225.381 tona.

„Bitno je da znamo da mogu da se uvezu i prerade znatno veće količine otpada od obojenih metala i čelika. Većina naših fabrika ima stalne potrebe za kvalitetnim sirovinama i ima održive dugoročne planove poslovanja i razvoja. Pandemija jeste unela globalne poremećaje u trgovini i transportu, ali i pored toga privredni tokovi nisu stali. Pokazalo se da u takvim situacijama još više treba obratiti pažnju na potrebe metalske industrije i omogućiti slobodan uvoz sirovina, kako bi proizvodnja mogla da se nastavi neometano“; naglašava Žigić.

On podseća da su svi prerađivači metalnog otpada važni i veliki sistemi, „od čije proizvodnje zavise druge fabrike i veliki infrastrukturni i drugi projekti u zemlji. Pored toga, mnogi korisnici metalnog otpada su i veliki izvoznici gotovih proizvoda, što je i te kako značajno za privredu u celini”.

Kada je reč o zalihama, u ovoj kompaniji objašnjavaju da nije isplativo držati prevelike količine sirovina na zalihama. To često nije ni fizički lako izvodljivo, što dodatno opterećuje novčane tokove, poskupljuje proizvodnju, a naročito može da bude opasno kod berzanskih sirovina, gde se cene menjaju na dnevnoj bazi. Zato je neophodno da priliv sirovina bude stabilan i u redovnoj dinamici prema potrebama prerađivača.

S druge strane, „Metalfer“ kao najveći recikler čeličnog otpada na Balkanu bi sa većom dostupnošću sirovina mogao da uveća kapacitete za preradu i tako još više doprinese razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji. U prilog tome, naš sagovornik navodi rezultate najnovije analize proizvođača i reciklera iz Nemačke, koji pokazuju da svaka tona čeličnog otpada koja se koristi u proizvodnji čelika štedi 1,67 tona ugljen dioksida. „Insistira se na tome da otpad nije samo otpad, već proizvod za zaštitu klime i životne sredine“, podvlači Žigić.

Otpad bi trebalo prerađivati u Srbiji

Preduzeće iz Sremske Mitrovice, koje je i nosilac respektabilnog priznanja „Čuvarkuća“, u svojoj modernoj čeličani proizvodi betonski čelik: rebraste armature u šipkama, rebraste armature u koturu i čelične žice u koturu, prema najsavremenijim svetskim standardima. Svi proizvodi su atestirani po kriterijumima država EU, kaže Žigić, koji navodi da se ovi proizvodi uglavnom koriste za armiranje betona i ugrađuju u betonske i druge konstrukcije. „Metalfer“ svoje proizvode plasira i na tržište EU, kao i u zemlje bivše Jugoslavije.

„U sve značajnije objekte, mostove i puteve u Srbiji ugrađeni su proizvodi iz naše čeličane. Pored toga, naši proizvodi se smatraju ekološki prihvatljivim, jer se mogu reciklirati kao otpad“, naglašava Žigić.

Prema mišljenju našeg sagovornika, velikim lanjskim izvozom čeličnog otpada je naneta ogromna šteta domaćim prerađivačima, građevinskoj industriji i kompletnoj privredi Srbije.

„Smatramo da je neophodno da se čelični otpad koristi isključivo u domaćim preradnim kapacitetima, što je u potpunosti u skladu sa Akcionim planom EU, Programom upravljanja otpadom i Zakonom o upravljanju otpadom“.

Akcioni plan o cirkularnoj ekonomiji – za čistiju i konkurentniju Evropu iz 2020. godine, jasno daje do znanja državama članicama, ali i državama kandidatima za članstvo u EU, da prerada otpada treba da se radi u državi gde je nastao, odnosno što bliže mestu nastanka i da su države obavezne da prilagođavaju svoju ekonomiju ovim načelima. Dalji koraci u promeni ovih smernica su usmereni na unapređivanje reciklaže u zemlji nastanka i izbegavanje prekograničnog kretanja otpada, navodi Žigić i zaključuje:

„Razvoj cirkularne ekonomije, povećanje BDP-a Srbije, povećani prilivi u budžet i veća zaposlenost, direktno zavise od toga da li će se čelični otpad, koji je u suštini resurs Srbije, prerađivati u zemlji ili će se, protivno svim navedenim zakonima, programima i smernicama, izvoziti kao sirovina“.

Inspekcijski nadzor

Jedna od stavki inicijative koju je pred Vladom Srbije pokrenula PKS je i pooštravanje inspekcijskog nadzora nad prikupljanjem i trgovinom metalnim otpadom. Vasa Žigić kaže da bi budući zahtevi za izvozne dozvole trebalo da se razmatraju isključivo u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada.

„Ovo praktično znači, da se prilikom razmatranja svakog zahteva moraju uzeti u obzir preradni kapaciteti u Srbiji, kao i da se eventualno odobrene ili nove izvozne dozvole izdaju samo za prikupljene količine otpada”, pojašnjava sagovornik B&F-a.

Daniela Ilić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Hans Ripa, Unsplash

Чланак Metalska industrija traži jednostavniji uvoz metalnog otpada: Preko potrebne sirovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim investiranja u zlato i srebro, poslednjih nekoliko godina u svetu veliko je interesovanje za ulaganje u osmijum, koji nastaje iz platine, a zatim specifičnom preradom postaje nalik dijamantu. U Srbiji je trenutno u fazi osnivanja Institut za osmijum, koji će se baviti plasiranjem ovog plemenitog metala na srpsko tržište.

Prema rečima Ljube Jakića, koji je pionir u trgovini ovim dragocenostima, zbog nestašice investicionog zlata, krize na tržištu i sve težeg snabdevanja, pojavila se nova opcija sa istom funkcijom.

– To je novi plemeniti metal iz iste osme grupe periodnog sistema, o njemu se malo zna, na svetskom tržištu je nepunih osam godina, a prodaja je u Evropi skočila 500%. Zalihe na planeti su izuzetno male, 2.500 puta manje od zlata. Inače, sirovi osmijum nastaje u procesu prerade platine, koji je u obliku praha. Proces kristalizacije se radi u laboratoriji, mesecima, na temperaturi od 3.600 stepeni – kaže Jakšić.

Trenutno se sirovi osmijum prerađuje u jedinoj laboratoriji na svetu, u Švajcarskoj, a autor koncepta osmijuma kao investicionog sredstva je kompanija iz Nemačke. Samo se u Institutu u Nemačkoj formira jedinstvena cena, prave se komadi proizvoda u obliku diskova, kvadrata, pravougaonika, ili nakita koji otkupljuju predstavnici 30 instituta širom sveta. Svaki komad ima svoju unikatnu težinu i dimenziju i svi su registrovani u Nemačkoj.

Rude od koje nastaje osmijum, platine, najviše ima u Latinskoj Americi i Rusiji

Disk od osmijuma od 17,5 grama, sada vredi više od 30.000, a prošle godine cena je bila 26.000 EUR. Oblik krsta je zbog komplikovanije proizvodnje skuplji, pa 0,609 grama košta oko 3.300 EUR. Oktagon od 1,2 grama košta oko 3.000 EUR.

– Ovaj posao u Srbiji je u začetku, ali je svakako stvar budućnosti. Za devet godina, zlato je poraslo za 96%, odnosno cena je skakala u proseku 12% godišnje. U istom periodu osmijum je poskupeo tri puta više. Dakle vrednost mu je veća gotovo 300%. Osim toga, zlata nema dovoljno, sve ga je manje na svetu. Po mesec dana se čekaju isporuke zlata iz Austrije, gde su čuvene livnice. Na svetu ima ukupno oko 60 sertifikovanih livnica investicionog zlata, dvostruko više nego pre dve decenije. Sve to svedoči o ekspanziji ovog metala kao sredstva u koje se investira – objašnjava on.

Prema njegovim rečima sve više ljudi uviđa da novac gubi vrednost i da treba štedeti u plemenitom metalu, a ne u papiru. Poručuje da je isplativo štedeti u osmijumu, čija vrednost za razliku od zlata ili kriptovaluta nijednom nije padala.

– Gde god se pravi platina, kao nusprodukt se pojavljuje sirovi osmijum. Kada je sirov, izgleda kao pesak, neinteresantan potpuno, ali kada se kristalizuje u laboratoriji, na izuzetno visokoj temperaturi, iz sunđeraste strukture postaju kristali, sitniji ili krupniji, plavičaste boje. Prelepog, ekskluzivnog izgleda – objašnjava on.

Cena zlata u petak je na berzi iznosila 58,6 EUR za gram, dok je srebro koštalo oko 70 puta manje, odnosno 76,8 EUR po kilogramu. Od početka ukrajinske krize, plemeniti metali beleže vrtoglavi rast. Zlato godišnje poskupljuje za oko 12%, srebro je međutim samo za šest meseci otišlo nagore za 17%. Stručnjaci smatraju da su za to odgovorni špekulanti koji predviđaju rast tražnje zbog povećane upotrebe srebra u IT industriji, za proizvodnju laptopa, računara, telefona.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Najvredniji plemeniti metal na planeti je osmijum, 30 puta skuplji od zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je bakar, uz veliki skok cene početkom ovog meseca, smirio uzlaznu putanju i po stopi rasta od prosečnih 0,5 odsto danas došao na 10.265 dolara za tonu. Aluminujum je takođe bio u plusu, zabeležio je stopu rasta od 0,4 a cena se kretala od 3.390 do 3.430 dolara.

Cink je bio u plusu za 0,25 odsto, odnosno 3.842 dolara za tonu, olovo sa stopom rasta 1,35 zaustavilo se na 2.281 dolar a kalaj, po stopi od oko dva odsto dostigao je 42.635 dolara. U padu, i to izrazitom, su cene nikla, koji je sa čak 12,11 odsto u minusu stigao na 36.865 dolara, ali trebalo bi podsetiti da je prethodne nedelje taj metal zabeležio nezapamćen rast, stigao do 100.000 dolara za tonu nakon čega je trgovanje prekinuto.

Kobalt je takiođe u konstantnom, blagom rastu i juče se prodavao po ceni od 84.128, dok je litijum hidroksid dostigao 60.050 dolara za tonu. Unca zlata, čija je cena u padu, kreće se oko 1.940 a srebra oko 25,3 dolara.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Stabilizuje se tržište metala се појављује прво на Biznis i Finansije.