Ova kompanija pokriva 62 zemlje sveta i prati kretanja i potrošačke navike preko 150.000 bogataša, koji vrede više od milion dolara po osobi. Njeno nedavno istraživanje o planovima za migracije dobrostojeće populacije pokazalo je da veliki broj ruskih milionera planira da napusti svoju zemlju u ovoj godini.

Naime, Rusija ima 101.100 ljudi koji teže više od milion dolara. Od tog broja, oko 15 odsto njih ozbiljno ramišlja o selidbi u druge delove sveta. Razlog za tako masovnu emigraciju je pre svega ekonomske prirode, budući da su ruski bogataši teško pogođeni zapadnim sankcijama.

Ukoliko se njihovi planovi ostvare Rusija će postati zemlja koja je izgubila najviše milionera u 2022. godini, bar brojčano, dok je procentualno na prvom mestu Ukrajina, sa 42 odsto ukupnog broja milionera koji su ili će tek napustiti tu zemlju.

Međutim, i iz država koje nisu u ratu će odlaziti bogataši. Tako će Kinu napustiti 10.000 njih, ali to procentualno predstavlja samo jedan odsto njene bogate populacije.

Ukupno će ove godine na celom svetu migrirati 88.000 milionera a taj broj trebalo bi da u 2023. poraste na 125.000, procenjuje kompanija Henley & Partners.

Nove destinacije za ruske bogataše

Najveći broj ruskih milionera, oko 4.000 njih, ove godine će se nastaniti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Posle Emirata, omiljena destinacija za bogate Ruse će biti Australija, Singapur, Izrael i Švajcarska. Srbija se u ovom istraživanju uopšte ne pominje kao njihova potencijalna destinacija.

Kada biraju zemlju u koju će se preseliti bogati ljudi razmatraju i životne uslove u njima, kulturu, ali i način na koji mogu tamo da plasiraju svoj novac.

Izvor: The Fortune

Foto: Element5Digital, Unsplash

Чланак Istraživanje: 15.000 milionera će napustiti Rusiju, Srbija se ne pominje kao njihova buduća destinacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Zajednički napori Vlade Republike Srbije, Koordinacionog tela za praćenje ekonomskih migracionih tokova i drugih relevantnih aktera, u februaru ove godine rezultirali su usvajanjem prve nacionalne Strategije o ekonomskim migracijama za period od 2021-2027. godine“, kazala je Bojana Stanić, državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakavši da je u toku i izrada Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije o ekonomskim migracijama.

Direktorka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u Srbiji, Daniela Funke, navela je da upravljanje migracijama, koje je po svojoj prirodi multi-sektorsko, zahteva saradnju i koordinaciju ključnih aktera kao presudan faktor u odgovoru na brojne izazove i potencijale koji se tiču migracija. „Nemačka razvojna saradnja pozdravlja koordinaciju različitih donatora u ovoj oblasti kako bi se kreirale sinergije na najkorisniji mogući način“, dodala je Daniela Funke.

„Prikupljanje, praćenje i razmena statističkih podataka, kvalitativno praćenje (ekonomskih) migracija i usklađivanje mera Vlade za zajedničko delovanje u oblasti migracija, uporedo sa prepoznavanjem potencijala cirkularnih migracija i uloge dijaspore u razvoju zemlje – osnove su intenzivne i uspešne saradnje GIZ-a sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i drugim institucionalnim akterima u Republici Srbiji“, rekla je direktorka GIZ-a u Srbiji, Daniela Funke.

U ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj SR Nemačke (BMZ), Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ sprovodi globalni program „Migracije & dijaspora“ (PMD) u 22 partnerske zemlje širom sveta. Glavni politički partneri u Srbiji su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje. Cilj projekta je da unapredi dalji razvoj i primenu održive migracione politike, zasnovane na Globalnom dogovoru o migracijama (GCM), kroz izgradnju kapaciteta partnerskih institucija i relevantnih aktera. Mere za razvoj kapaciteta sprovodiće se u formi obuka koje će biti zasnovane na identifikovanim potrebama relevantnih aktera.

Migracije su globalna stvarnost uz čitav niz mogućnosti i izazova. Približno 258 miliona ljudi, odnosno oko 3% svetske populacije, trenutno živi van svoje države porekla. Države u razvoju se posebno suočavaju sa izazovima u definisanju migracionih politika koje oslikavaju interese migranata, zemalja porekla i zemalja odredišta. U ovom kontekstu, pitanje upravljanja migracijama, koje obuhvata uspostavljanje i upravljanje pravnim okvirom, oblašću javnih politika i socijalnom zaštitom u oblasti migracija, postaje sve značajnije širom sveta.

Чланак Jačanje institucionalnih kapaciteta i međusektorske saradnje се појављује прво на Biznis i Finansije.