Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

Prošle godine je u Srbiji je poslovalo preko 450.000. privrednih subjekata, među kojima je bilo skoro 121.700 preduzeća, dok su ostali radili kao preduzetnici. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je srpska ekonomija pre svega oslonjena na manje firme, budući da velike čine svega 0,6% domaće privrede.

Mikro preduzeća su prethodne godine bila zastupljena sa skoro 85%, ostvarila su više od 15% ukupnog prometa, angažovala su 14% ukupno zaposlenih i imala udeo od preko 11% u bruto dodatoj vrednosti na nivou cele Srbije. Mala preduzeća su činila 12% domaće privrede, ostvarila su više od petine ukupnog prometa, upošljavala su petinu aktivne radne snage i doprinela sa preko 18% ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti. Firme srednje veličine su imale udeo od svega 2,6% u ukupnom broju kompanija, ali su ostvarile skoro četvrtinu prometa, zapošljavale su 23% radnika i učestvovale sa istim procentom u ukupnoj dodatoj vrednosti.

Srednja preduzeća najprofitabilnija, mala najstabilnija

Srednja preduzeća su prema podacima Agencije za privredne registre (APR), sa prihodima koji su prethodne godine porasli na 3.711 milijardi dinara činila četvrtinu poslovnih aktivnosti cele privrede. Ona su uvećala poslovni dobitak za preko 53%, na 280,1 milijardi dinara i imala su najintenzivniji rast poslovne imovine i kapitala. Ujedno su zabeležila najveći rast profitabilnosti u celoj privredi, za skoro 85%, dostigavši dobit u iznosu od 236,2 milijarde dinara. Preduzeća srednje veličine su u svim sektorima poslovala pozitivno, s tim da su najveći dobitak ostvarila ona koja rade u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Ovaj deo domaće privrede je istovremeno povećao rashode na 3.433,2 milijarde dinara i zabeležio je najveći rast ukupnih obaveza, na 2.578,6 milijardi dinara, koje su veće za petinu. Srednja preduzeća su poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 237,9 milijardi dinara, dok im je za stabilno finansiranje poslovanja nedostajalo 377,5 milijardi dinara dugoročnog kapitala, što je godišnji rast od preko 44%.

Mala preduzeća su najzastupljenija u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a značajan deo radnika zapošljavaju i firme koje posluju u uslužnim delatnostima. Ona su takođe uvećala prošlogodišnje prihode na 3.320,7 milijardi dinara i iskazala su pozitivan neto rezultat od 159,4 milijarde dinara, koji je za preko 31% veći u poređenju sa 2020. godinom. Mala privredna društva su angažovala približno 18% ukupne poslovne imovine i kapitala i raspolagala su većim sopstvenim kapitalom u poređenju sa godinom ranije.

Iako su mala preduzeća uvećala ukupne rashode za preko 15%, na 3.203,4 milijarde dinara, ona su imala najpovoljniju finansijsku strukturu. Dvostruko su uvećala pozitivan neto obrtni kapital na 477,1 milijardi dinara i skoro prepolovila iznos dugoročnog kapitala koji im je nedostajao za finansiranje stalne imovine i zaliha, koji je lane pao na 176,9 milijardi dinara.

Mikro firme i dalje kubure sa gubicima

Mikro privredna društva su zabeležila najsporiji rast ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, koji su imali najmanji udeo na nivou cele privrede, sa učešćem od približno 10%. Prihodi su porasli za oko 12% na 1.517,7 milijardi dinara, a rashodi za oko 10%, na 1.481,9 milijardi dinara. Više od trećine aktivnosti u ovom segmentu privrede ostvarile su mikro firme koje se bave trgovinom na veliko i malo, dok iza njih slede one koje posluju u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Mikro preduzeća, s druge strane, beleže najintenzivniji rast pozitivnog poslovnog rezultata, koji je uvećan za više od 57%, na 43,6 milijardi dinara. Za razliku od 2020. kada su iskazala gubitak od 22,7 milijardi dinara, prošle godine su poslovala sa dobitkom koji je dostigao 16,3 milijardi dinara. Posebno visok rast profitabilnosti imale su firme iz stručnih, naučnih i inovacionih delatnosti, informisanja i komunikacija, finansijske delatnosti i osiguranja.

Ovaj deo preduzeća je, međutim, kumulirao nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede, i to u iznosu od 1.767,2 milijarde dinara, većim za 1,8% u odnosu na 2020. godinu. Finansijska neravnoteža u poslovanju mikro firmi je lane bila još izraženija, budući da je negativni neto obrtni kapital uvećan za gotovo 12%, na 789,3 milijarde dinara. Istovremeno, za finansiranje stalne imovine i zaliha iz dugoročnih izvora nedostajalo im je 1.343,2 milijarde dinara, što je za skoro 11% više nego godinu ranije. Najveće probleme sa likvidnošću imala su preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i u trgovini na veliko i malo.

Tehnološki preduzetnici beleže najveći rast dobiti

Preduzetnici su najbrojniji u domaćoj privredi, a najveći broj radi u sektorima trgovine, prerađivačke industrije, smeštaja i ishrane, te u naučnoj, tehničkoj i inovacionoj delatnosti. Podaci dobijeni na osnovu finansijskih izveštaja koje je APR obradio za 113.370 preduzetnika, pokazuju da su oni nastavili sa profitabilnim poslovanjem, uz rast poslovne aktivnosti i jačanje finansijskih kapaciteta. Preduzetnici su prošle godine zapošljavali preko 226.400 radnika, od kojih je približno 30% zaposleno u trgovini na veliko i malo.

Ovaj deo privrede je u 2021. godini povećao ukupne prihode na 1.096,7 milijardi dinara, dok su rashodi porasli na 1.031,6 milijardi dinara. Prihodi i rashodi preduzetnika su gotovo u potpunosti generisani iz primarne delatnosti. Poslovni prihodi u visini od 1.079 milijardi dinara pretežno su ostvareni prodajom robe, proizvoda i usluga, dok su u okviru poslovnih rashoda koji su dostigli 1.016,1 milijardi dinara, najveći udeo imali troškovi za nabavku robe, sirovina, goriva i energije.
Kada je reč o finansiranju, rashodi su znatno veći od prihoda. Finansijski rashodi su dostigli 4,4 milijarde dinara, i najveći udeo imaju rashodi po osnovu kamata i negativnih kursnih razlika.

Preduzetnici su u prethodnoj godini nastavili sa profitabilnim poslovanjem. Na nivou celog sektora, dobit je uvećana skoro za trećinu, na 44,9 milijardi dinara. Najprofitabilniji su bili preduzetnici koji posluju u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i naučnoj, tehničkoj i inovacionoj delatnosti, pri čemu su oni koji se bave tehnologijama i inovacijama ostvarili najveći godišnji rast dobiti, od preko 22%.

Nelikvidnost i dalje guši ugostitelje

Poslovna imovina preduzetnika je uvećana na 541,7 milijardi dinara, kapital je porastao na 218,4 milijardi dinara, ali su uvećane i ukupne obaveze čiji iznos je dostigao 341,5 milijardi dinara. U strukturi obaveza preovlađuju kratkoročna zaduživanja, od čega najveći deo čine obaveze iz poslovanja, a potom kratkoročne finansijske obaveze. Preduzetnici su za finansiranje poslovanja najviše koristili spoljne izvore finansiranja, s tim da je ukupna zaduženost blago opala u poređenju sa 2020. godinom.

Podaci vezani za ukupni gubitak pokazuju da je on na nivou sektora porastao na 31,4 milijardi dinara, a najveći gubitak su iskazali preduzetnici koji se bave trgovinom na veliko i malo, smeštajem i ishranom, a potom oni koji posluju u prerađivačkoj industriji. Preduzetnici su poslovali sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 100,6 milijardi dinara, dok im je za finansiranje poslovanja iz dugoročnih izvora nedostajalo 78,4 milijardi dinara, što je gotovo na nivou 2020. godine. Najveće probleme sa likvidnošću imali su preduzetnici koji se bave smeštajem i ishranom.

Izvor: Biznis i finansije broj 204/205, decembar-januar
Piše: Branko Bogavac

Foto: Pixabay

Чланак Poslovanje MSP i preduzetnika: Nekome kupus, nekome meso се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća imaju šansu do 18. maja da konkurišu za deo od milion dolara bespovratnih sredstava namenjenih podršci inovacijama i digitalnoj transformaciji, piše portal Novosti.

Konkurs ima tri celine.

Prva je podrška startapima sa inovativnim idejama. Mogu da računaju na dotaciju od 15.000 do 25.000 USD, uz obavezu da obezbede 10% učešća. Očekuje se da ima novca za 23 ovakva projekta.

Mala i srednja preduzeća, koja razvijaju inovaciju ili digitalnu transformaciju, mogu da dobiju od 25.000 do 50.000 USD, ali učestvuju sa 20%. Očekuje se da će biti dodeljeno pet ovakvih grantova.

Treća grupa su mala i srednja preduzeća sa inovativnim izvoznim proizvodom. Ona mogu da dobiju od 50.000 do 100.000 USD, ali moraju da učestvuju sa 30%. Fond od milion dolara i još 100.000 USD za ekspertsku podršku obezbedila je kompanija Philip Morris (Filip Moris).

– Vlada je u oba prethodna mandata bila fokusirana na razvoj inovacija. Sa znanjem i inovacijama dobijamo veću dodatu vrednost i veći BDP. Uradili smo dosta u pogledu digitalizacije. Sledeći korak je ulaganje u razvoj veštačke inteligencije. Uspotavili smo Nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije u Kragujevcu. Od aprila je na raspolaganju tehnološkim fakultetima i startapima. Tako će moći da smisle bolja rešenja – objašnjava Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije.

Prednost fleksibilnost

Isti konkurs je sproveden i prošle godine. Sredstva je tada, između ostalog, dobio i Vladimir Božović, osnivač Zenhajera.

– Moje iskustvo kaže da mi ne kaskamo toliko za svetom. Prednost ovog programa je fleksibilnost. Moguće je regrutovati tim i konkurisati, pa se tek onda registrovati. Nama je to značilo da bismo napravili aplikaciju i uspeli smo da ispregovaramo veliki posao. Sad možemo da tražimo investitore – istakao je Božović

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U okviru projekta Startek, startapima, malim i srednjim preduzećima podrška do 50.000 USD се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, Srbija ima više para nego drugi:

– Nisam dao da se povećaju plate do maksimuma. Imamo tri vrste finansiranja u budućnosti. I EU, i MMF su rekli da se zaboravi na deficit i javni dug, ali mi i o tome vodimo računa. Jedna vrsta finansiranja su unutrašnje budžetske rezerve, a njih ranije nisam hteo da dam. Hteo sam da dalje spuštamo granicu javnog duga. Da nije došlo do korone, te pare bi služile za više infrastrukturnih projekata.

Ekonomske mere u utorak

On je rekao da će mere u vezi sa ekonomijom predstaviti u utorak, ali je jedan deo njih je već spomenuo.

Šta je suština mera? Mi imamo pare, više para nego drugi jer nisam hteo da povećam plate do maksimuma jer nisam hteo da se dodvoravam ljudima. Imamo tri načina finansiranja u budućnosti: jedno su unutrašnje budžetske rezerve, zatim zaduživanje na domaćem tržištu hartija od vrednosti, treće je na međunarodnom tržištu. Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća, za sve te firme za tri meseca, platićemo minimalac svakom frizeru, obućaru, pekaru, ali i svakome od njihovih zaposlenih. Imaće da isplate minimalac sebi i zaposlenima, radili ili ne radili. Želimo da ti preduzetnici mogu da nastave, da im pokrijemo nelikvidnost, da prežive, ali samo ako nisu otpustili više od 10 odsto radnika. To nas košta 700 miliona evra. Želimo da ne otpuštaju radnike, pa ćemo da im pomognemo – rekao je Vučić i dodao da će gledati da javni dug nijednog trenutka ne pređe 60 odsto.U naredna tri meseca preduzetnici mikro i mallh preduzeća dobiće minimalac da ne bi otpuštali radnike.

– Tu su i korporejt ili kompanijske obveznice, za velika i srednja preduzeća, to je još nešto što ćemo da radimo. Šta to znači? Matijević dođe kod nas i kaže da hoće da dodatno proizvode, da im je potrebno 50 miliona evra, ali da vi kupite naše kompanijske obveznice. Dodatno ćemo da osnažimo stubove našeg sistema, Telekom, EPS… U ovom paketu o kom mi govorimo, radi se o sumi od više od 5 milijardi novca za privredu. Želimo i povrtarima da pomognemo, sledi i dodatna podrška i hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Hrvatska već kaže da će ići na smanjene plata u javnom sektoru, isto je i u BiH. Ja sam strog i težak čovek, ali nećemo da smanjujemo plate. Imamo višak jer smo bolje vodili javne finansije i nismo se napregli do kraja. Imali smo najveću stopu rasta i najveće snižavanje rasta u regionu. Srbi ne mogu da veruju da je Srbija ekonomski uspešna. Mi ćemo imati problema, ali ćemo imati manje problema nego drugi, lakše ćemo ih prevazići jer imamo punu stabilnost javnih finansija. Imamo dovoljno i deviznih rezervi. Sećate se da ste mi se smejali kada sam rekao da ćemo kupovati zlato? Imamo u Bernu, tako da možemo sada to zlato u pare da pretvorimo. Zlato je sada najbolje, pa bakar, nafta ne postoji. Nadam se da će se NIS držati dobro, bez obzira na sve što se dešava.

Izvor: Blic

Чланак Preduzetnicima, mikro i malim preduzećима država će platiti minimalac се појављује прво на Biznis i Finansije.