BBC ocjenjuje da smo ipak godinama udaljeni od metaverzuma, koji se pojavljuje kao jedinstveni imerzivni prostor na mreži gdje ljudi mogu da žive, rade i igraju se u virtuelnoj stvarnosti. Dakle, postavlja se pitanje: Da li je osvajanje virtuelne zemlje jedna velika kocka?

‘Izlažem svoje radove’

Sa svojim ogromnim tamnocrvenim mohikanom i trajnom cigaretom, avatar umjetnice Endži Tejlor ne izgleda kao tipični kopneni mogul. Ali ona je jedna od vrste ljudi u nastanku, koji polažu pravo na nove virtuelne svetove.

“Kupila sam svoj prvi metaverzalni paket u julu 2020. i platila oko 1.500 funti. Kupila sam ga za izlaganje sopstvenih radova, ali i za održavanje metaverzalnih događaja koji bi promovisali moju umetnost, ali i umjetnost drugih ljudi”, kaže ona.

Endži, iz Brajtona u Velikoj Britaniji, izgradila je dve galerije pune čudnih i lepih digitalnih djela, koja se prodaju u kriptovaluti, na svojoj zemlji u svetu Voxels.

Njene parcele su veličine male porodične kuće (ako ih uporedite sa veličinom njenog avatara). Najviši se proteže na tri sprata i ima krovnu terasu sa belo-crnim prugastim prelazom i ružičasti taksi koji stalno vozi napred-nazad samo iz zabave.

Ali pravi osjećaj razmere ovog svijeta dobijate tek iz vazduha.

“Držite pritisnut taster ‘F’ i možete poletjeti, da pogledate moje susedstvo iz vazduha”, objašnjava Angie. Iznad njene galerije možete videti hiljade identičnih parcela koje se protežu do horizonta.

Kupovina metaverzuma

Voxels je jedan od desetina virtuelnih svetova koji sebe opisuju kao metaverzum. To je zbunjujuće, jer ljudi često govore o “metaverzumu” kao da postoji samo jedan. Ali sve dok jedna platforma ne počne da dominira ili se ovi različiti svetovi ne spoje, kompanije prodaju zemljište i iskustva u sopstvenim verzijama.

Desetine velikih brendova do sada su kupili parcele zemlje na mapi Sandbox u proteklih šest meseci.

Istraživači analitičara metaverzuma DappRadar kažu da je samo u protekloj godini potrošeno 1,93 milijarde dolara u kriptovalutama na kupovinu virtuelnog zemljišta, od čega je 22 miliona dolara potrošeno na oko 3.000 parcela zemlje u Voxelsu.

DappRadar to može pratiti jer je Voxels izgrađen na Ethereum kripto-sistemu, u kojem se, kao i sve virtuelne valute, svaka transakcija evidentira i objavljuje na javnom blockchainu.

Jedan od najpopularnijih svetova je crtani Decentraland. Pokrenute 2020. godine, parcele zemlje se prodaju za hiljade, ponekad i milione dolara. Samsung, UPS i Sotheby’s su među onima koji su kupili zemljište i tamo izgradili prodavnice i centre za posetioce.

Parcele

Luksuzni modni brend Philipp Plein takođe poseduje parcelu veličine četiri fudbalska terena, za koju se nada da će na kraju sadržavati prodavnicu i galeriju metaverse.

Philipp Plein planira da izgradi veliku prodavnicu odeće na svojoj zemlji u Decentralendu- Međutim, vlasnik Plejn kaže da njegova majka nije uerena da je kupovina od 1,5 miliona dolara pametna investicija.

“Mama me je pozvala i rekla ‘šta si uradio? Zašto? Jesi li lud, zašto trošiš toliko novca, šta je ovo?’”, kaže on.

Plejn već više od godinu dana prodaje robu u 24 različite kriptovalute na mreži. Ranije 2022. godine otvorio je novu radnju u londonskoj Old Bond Street u kojoj je prodavao odeću i neke nezamenjive tokene (NFT) u zamjenu za kriptocoine kao što su bitcoin i ethereum, kao i funte.

Kaže da mu je otvaranje radnje pomoglo da nauči više o metaverzumu i dodaje: „Napravio sam hrabar korak trošeći toliko na komad zemlje”.

„Ali mislio sam da imam više od 24 godine sa svojim brendom i šta bih morao da uradim da počnem ponovo?“, upitao se.

Međutim, s opštim kolapsom vrednosti kriptovaluta, DappRadar kaže da su vrijednosti nekretnina u metaverzumu blizu jednogodišnje najniže vrijednosti.

U Sandboxu, još jednom od kripto metaverzova, Adidas, Atari, Ubisoft, Binance, Warner Music i Gucci samo su neke od multinacionalnih kompanija koje kupuju zemljište i stvaraju iskustva za prodaju i promovisanje svojih proizvoda i usluga.

Gucci je takođe ugradio Roblox, koji se, uz druge velike platforme za igre kao što su Minecraft i Fortnite, smatra “naj-mainstream-nijim” među novonastalim metaverzima.

‘Kome bi ovo trebalo?’

U Gucci Townu na Robloxu, igrači mogu kupiti odeću za svoje avatare koristeći valutu Robux kroz igru. Ove korporacije za igre na sreću ne prodaju zemljište i upravljaju se bez upotrebe bilo koje blockchain tehnologije. Međutim, oni već imaju neke od ključnih sastojaka za koje pisci naučne fantastike kažu da su nam potrebni za pravi metaverzum:

sposobnost druženja i igre;
sopstvene valute;
mogućnost zarade na platformi;
ogromne napredne zajednice.

Gucci Town je imao više od 36 miliona poseta u godini od kada je lansiran, dok je Nike Land zabeležio više od 25 miliona za 11 meseci. U Gucci Townu, igrači mogu kupiti odjeću za svoje avatare za pravi novac. U Nike Landu mogu nabaviti majice i cipele za avatare sa poenima zarađenim igranjem igrica.

Čini se da je moda industrija ta koja najviše želi da iskoristi mogućnosti i rizike povezane s metaverzumom.

Digitalna modna kuća The Fabricant, sa sjedištem u Amsterdamu, proizvodi odeću samo za avatare, dizajnira kolekcije i odevne predmete po narudžbi za korisnike Decentralanda, Sandboxa i drugih kripto metaverzova.

“Kada smo počeli, svi su nas nazivali ludima, jer su govorili: ‘Kome bi ovo trebalo?’. Ali mi smo jako verovali u ideju da će ljudi u budućnosti nositi digitalne predmete”, kaže suosnivač i glavna dizajnerka Amber Jae Slooten.

Kod mladih ne postoji razlika između virtualnog i stvarnog

Fabricantova rekordna prodaja do sada je digitalna haljina koja je koštala 19.000 dolara, iako je prodata kao NFT – digitalno umjetničko djelo – i nije je nosio avatar vlasnika.

Kompanija je upravo prikupila 14 miliona dolara od investitora koji su se kladili na ideju da će mnogi od nas uskoro živjeti dio vremena u metaverzumu.

Ali nije sigurno da li će se i kada to dogoditi. Kripto metaverzi su generalno slabo naseljeni i stvarno se koriste samo kada se događaji održavaju, a čak i tada prisustvuju samo hiljade, a ne milioni ljudi.

Meta Marka Zuckerberga izgubila je stotine milijardi u vrednosti na berzi od svog “lutanja” kroz metaverzum.

Čak i u virtuelnom svijetu u koji Meta, vlasnici Facebooka i Instagrama, ulaže milijarde dolara, procurili dopisi pokazuju da ljudi ne ostaju dugo. Ali Slooten je uvjerena da će mase ljudi doći kako se ovi svetovi budu razvijali.

“Sigurno će postojati masovno tržište u ovome, jer ako razmišljate o mlađoj generaciji, oni već igraju igrice. Za njih ne postoji razlika između virtuelnog i stvarnog. Ali to još treba izgraditi i unaprijediti”, smatra ona.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Na osvajanje zemlje u metaverzumu potrošene 2 milijarde dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od polovine te količine novca stiglo je iz Silicijumske doline. Počelo je sa 5,7 milijardi dolara od Fejsbuka u martu, jednom od najvećih investicija u istoriji američke kompanije. Silver Lake Partners, privatna akcionarska kompanija sa sedištem na osam kilometara od sedišta Fejsbuka (FB) Menlo Park, usledila je sa sopstvenim ulaganjem samo nekoliko nedelja kasnije, kao i General Atlantic i Palo Alto, generalni direktor TPG Capital sa sedištem u San Francisku, piše CNN Business.

Sledile su manje investicije Kualcomma (KCOM) i Intela (INTC), pre nego što je Gugl (Google) upao sa 4,5 milijardi dolara da nabuja impresivan budžet.Indija

Primalac svih tih milijardi je Jio Platforms, deo Ambanijevog prostranog konglomerata Reliance Industries. Jio je počeo kao mobilna mreža 2016. godine i od tada je prikupio oko 400 miliona korisnika i pokrenuo uslugu striminga, aplikaciju za video konferencije, optičku mrežu širokog opsega i digitalna plaćanja.

Njegovi veoma jeftini podaci pomogli su da se stotine miliona Indijanaca po prvi put dovedu na mrežu. Kada je Ambani pokrenuo Jio, Indija je imala manje od 350 miliona korisnika interneta. Sada ima 750 miliona.

“Mnogo ovih promena, posebno u pogledu dovođenja ljudi na mrežu, dogodilo se zahvaljujući pozitivnom poremećaju koji je Jio pokrenuo”, rekao je Ajit Mohan, potpredsednik Fejsbuka i generalni direktor u Indiji, za CNN Business. “Jio je bio heroj u toj priči u smislu pružanja tog pristupa i mislim da to postavlja kontekst za našu investiciju i Jio i naše partnerstvo, jer … videli smo usklađivanje vizije.”, dodao je.

Ambanijeva vizija postaje sve veća

Nakon što je prikupio više od 20 milijardi dolara za platforme Jio, Reliance se “udvarao” investitorima zbog svog maloprodajnog poslovanja. Između kraja septembra i početka novembra, Reliance Retail je prikupio oko 6,4 milijarde dolara, od čega je većina došla od investitora kompanije Jio, uključujući Silver Lake, General Atlantic, TPG, kao i suvereni fond bogatstva Saudijske Arabije.

Trgovački lanac Ambani najveći je u Indiji, sa više od 12.000 prodavnica. I nije krio svoje ambicije da kombinuje svoja maloprodajna i tehnološka carstva i preuzme dva velika američka igrača. Amazon (AMZN) i Valmart (VMT) Flipkart dominiraju onlajn kupovinom u Indiji, kontrolišući više od 60 odsto tržišta između njih. Ambani agresivno prisvaja parče.

To čini sa JioMart-om, inicijativom najavljenom 2019. godine za dovođenje na mrežu hiljada indijskih mama-pop prodavnica poznatih kao “kirane. A Reliance Retail je nedavno kupio jednog od svojih najvećih indijskih rivala, Future Retail, za 3,3 milijarde dolara – posao koji je započeo dugu i složenu pravnu bitku sa Amazonom.

Iako sve to radi, najbogatiji čovek Indije već gleda sledeću veliku stvar – dovođenje 5G u Indiju u drugoj polovini 2021. godine.

“Pokretaće ga autohtona razvijena mreža, hardver i tehnološke komponente”, rekao je Ambani virtuelnoj publici na kongresu India Mobile u novembru, sa mogućnošću da kineski Huavei bude isključen iz izgradnje 5G mreže u zemlji.

Bilo koji od tih planova sam za sebe bio bi veliki poduhvat, a sprovođenje svih njih zajedno ogroman je zahtev čak i za jednog od najboljih svetskih milijardera. Njegova ambicija je da suštinski transformiše način na koji više od milijardu ljudi komunicira, posluje i kupuje.

“Stvaramo ubedljiva domaća rešenja u obrazovanju, zdravstvu, poljoprivredi, infrastrukturi, finansijskim uslugama i novoj trgovini”, rekao je Ambani u svom govoru. “Svako od ovih rešenja, jednom dokazano u Indiji, biće ponuđeno ostatku sveta za rešavanje globalnih izazova”, naveo je on.

Geografija vs tehnologija

Ali milijarderu, koji navodno želi da Jio iznese u javnost u Sjedinjenim Državama, možda će biti izazov da meteorski uspon kompanije u Indiji usmeri na uspeh na globalnoj sceni.

“Oslanjanje nema nijedno područje u kojem ima tehnološku prednost i superiornost poput recimo Google-ove pretrage, Facebook-ovog portfelja društvenih mreža, Amazonovog motora za e-trgovinu, Alibabine kombinacije prednosti u e-trgovini i plaćanjima ili super aplikacije Tencent”, ocenio je Ravi Shankar Chaturvedi, direktor istraživanja na Institutu za biznis u globalnom kontekstu u školi Fletcher na univerzitetu Tufts.

Umesto toga, Jio-ova dominacija je uglavnom geografska, čemu je pomogao regulatorni režim koji podržava domaće igrače.

“Čovek bi teško mogao da dođe do smislene liste tehnoloških inovacija i IP-a koje je Jio stvorio, a koje bi mogle biti osnova za njegovo širenje u inostranstvo”, dodao je Chaturvedi.

Indija je, naravno, velika nagrada za sebe koju je Jio već uveliko uhvatio.

Internet populacija u zemlji od 750 miliona, koja je druga samo nakon Kine, koja decenijama isključuje američke kompanije, najveći je žreb za globalnu tehnologiju. Facebook, Google, Amazon, Netflik (NFLKS) i Uber (UBER), da nabrojimo nekoliko, već su potrošili nekoliko godina i milijarde dolara da bi otvorili tržište.

“Za Silicijumsku dolinu samo je indijsko tržište veće od pet sledećih najvećih potrošačkih tržišta – prema broju stanovnika – na svetu zajedno”, rekao je Chaturvedi.

Izvor: Bizinfo

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatiji čovek Indije, krajnji cilj je dostići milijarde više се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kokakola, Herši i Honda su tri nova velika imena koja bojkotuju Fejsbuk i povlače sve svoje reklame s te i Instagram platforme koja je u vlasništvu iste kompanije.

Pre njih to su učinile i kompanije Dav, Lipton, američki operator Verizon, Patagonija, Apvork, REI, Nort fejs, grupacija Inilever i još više od 120 kompanija, navodi Foks njuz.

Dodaju da je Viber prekinuo sve veze s Fejsbukom i izbacio “Fejsbuk konekt”, “Fejsbuk SDK” i “GIPHY”.

Sve ove kompanije povući će reklame s Fejsbuka najmanje na mesec dana, a neke među njima su otkazale saradnju čak do kraja 2020. godine.

Ovo je uticalo da na tržištu Fejsbuk izgubi više od 56 milijardi dolara vrednosti, kao kompanija, dok je njen vlasnik, Mark Zakerberg lično izgubio više od 7,2 milijarde dolara, zbog čega je pao na listi najbogatijih ljudi na svetu s trećeg na četvrto mesto prema Blumbergovom indeksu milijardera, navodi mreža Foks njuz na svom sajtu.

Deonice kompanije na društvenim mrežama pale su za 8,3 odsto.

Na ove poteze oglašivača i sve glasnije kritike Zakerberg je odgovorio na svom profilu na Fejsbuku ističući da će ova društvena mreža označiti sve objave vezane za izbore posebnim linkom koji će korisnike voditi na stranicu s informacijama o izborima u SAD.

Zakerberg je najavio i da će proširiti definiciju govora mržnje, ali i zabraniti sve oglase u kojima se neka druga demografska grupa označava kao opasna.

Fejsbuk je saopštio i da “njegovi alati za veštačku inteligenciju i humani moderatori hvataju i uklanjaju 90 odsto govora mržnje i pre nego što im to neko uopšte prijavi”.

Izvor: Bankar.rs

Чланак Zbog bojkota društvenih oglasa na Fejsbuku izgubljeno sedam milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.