U Srbiji svega 15% domaćih poslodavaca ima pozitivan stav prema daljem povećanju minimalne cene rada, pokazuje najnovije istraživanje Unije poslodavaca Srbije, sprovedeno u julu ove godine.
To je drastičan pad u odnosu na razultate prošlogodišnjeg istraživanja u istom periodu, kada je pozitivan stav po ovom pitanju imalo 46% poslodavaca u našoj zemlji.

Pri tom, čak i onih 15% anketiranih koji su izrazili pozitivan stav prema rastu minimalca, ocenjuju da bi ti bilo opravdano samo pod određenim uslovima. To su značajno umanjenje poreza i doprinosa, povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih obaveza.

Najpozitivniji poslodavci u Beogradu i oni koji rade u uslugama

U istraživanju Unije poslodavaca učestvovali su predstavnici 133 privredna subjekta, koji zapošljavaju ukupno 16.134 radnika i 1.935 preduzetnika sa oko 5.800 zaposlenih.

Najviše anketiranih koji bi prihvatili rast minimalca posluje u sektoru malih preduzeća, dok su predstavnici mikro preduzeća u najvećoj meri protiv, kao i svi anketirani preduzetnici.

Gledano prema regionima, najmanje voljni da prihvate dalji rast minimalne zarade su poslodavci u Vojvodini, dok je u Beogradu najviše privrednika koji smatraju da postoji mogućnost za rast zarada, ali je i tu svega 12 njih izrazilo takav stav.
Posmatrajući dobijene odgovore prema delatnosti, u pozitivnom stavu prema rastu minimalca prednjače usluge, dok su protiv u najvećem procentu poslodavci koji se bave proizvodnjom, turizmom i ugostiteljstvom.

Opstanak firme i opstanak zaposlenih

Ovakvi rezultati su očekivani, imajući u vidu posledice po srpsku privredu koje je prouzrokovala kriza izazvana koronom, ocenjuje se u istraživanju. Anketirani poslodavci su ukazali na činjenicu da se bore za opstanak na tržištu i da jedva uspevaju da zadrže potojeću zaposlenost u situaciji kada im promet drastično opada, a troškovi rastu.

Tako vlasnik jednog tekstilnog preduzeća sa 400 zaposlenih predviđa da će se najgore posledice zdravstvene i ekonomske krize u svetu i kod nas tek pokazati. U firmi zato očekuju opadanje prometa i obima posla krajem ove i tokom cele sledeće godine.

S druge strane, direktor malog preduzeća iz Šimanovaca ima drugačiji stav. Prema njegovom mišljenju, uprkos aktuelnim poremećajima zbog pandemije, ekonomsko oktuženje u Srbiji je poslednjih godina postalo stabilnije, ukljućujući i veći stepen naplativosti potraživanja. Zato smatra da bi plate trebalo da budu „na pristojnijem nivou, a povećanje minimalca bi posebno značilo radnicima u najniže plaćenim zanimanjima“.

Troškovi visoki i bez pandemije

Ipak, ovakvi stavovi su u ogromnoj manjini, pokazuje istraživanje, dok najveći broj anketiranih ističe da su troškovi poslovanja već godinama u Srbiji visoki, posebno oni koji se odnose na poreze i doprinose na zaradu.

Zato bi na značajniji rast minimalne cene rada najviše uticalo umanjenje poreza i doprinosa na zarade, ali u aktuelnoj krizi bi od velikog značaja bilo i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.

U istraživanju se podseća da o tome koliko je situacija u privredi ozbiljna govore i nalazi ankete Unije poslodavaca o posledicama pandemije, koja je sprovedena u aprilu ove godine. Razultati su pokazali da je svega 6% firmi u Srbiji pretrpelo slabiji finansijski udar, dok su svi ostali već tada imali značajne ili izuzetno velike posledice u poslovanju.

Чланак Poslodavci u Srbiji: Sada nije vreme za podizanje minimalca се појављује прво на Biznis i Finansije.