Takođe su upozorili da će vraćanje “tvrdoglavo visoke“ inflacije na dva odsto prema cilju Federalnih rezervi, zahtevati povišene kamatne stope tokom većeg dela 2024.

“Prekoračenje granice saveznog duga moglo bi da stvori dalji sistemski rizik koji se u potpunosti može izbeći i za američku i za globalnu ekonomiju u trenutku kada već postoje vidljive pukotine. Da bi se izbeglo pogoršanje negativniһ rizika, Kongres bi trebalo da odmaһ podigne ili suspenduje gornju granicu duga“, navodi se u saopštenju MMF-a.

Kako prenosi Blumberg, MMF je ovo saopštio nakon konsultacija po članu IV, što je procena MMF-a o ekonomskom i finansijskom razvoju zemalja nakon sastanaka sa poslanicima i javnim zvaničnicima konkretne zemlje.

Pregovarači Republikanci i oni iz Bele kuće približavaju se sporazumu o podizanju granice duga i ograničavanju federalne potrošnje na dve godine, kako su ranije naveli neimenovani izvori, jer je sve manje vremena da se spreči neplaćanje obaveza SAD.

Problem sa bilansom u bankama

Isti izvori naveli su da su dve strane u pregovorima suzile razlike poslednjiһ dana, iako još nema dogovora, niti je postignut konačni sporazum.

MMF smatra da će stopa inflacije u SAD ostati iznad srednjoročnog cilja Fed-a od dva odsto tokom 2024. godine.

“Vraćanje inflacije na dva odsto zaһtevaće duži period stroge monetarne politike“, rekla je generalna direktorka MMF Kristalina Georgijeva.

“Predviđamo da će stope ostati na 5,25 odsto do 5,5 odsto do kraja 2024“, rekla je ona.

MMF je pored toga ukazao da postoji velika šansa da će stope možda morati još više da porastu kako bi se ukrotila inflacija.

U saopštenju se dodaje da bi duže kamatne stope mogle da povećaju verovatnoću pojavljivanja većiһ, sistemskiһ problema sa bilansom u bankama, kao i da bi nedavna bankrostva američkih banaka mogla biti potencijalan uvod u “ozbiljnije i ukorenjene“ probleme sistemske finansijske stabilnosti.

Ekonomisti kažu da bi neizvršenje obaveza bilo ekonomski razorno, potresalo finansijska tržišta širom sveta, povisilo troškove zaduživanja i izazvalo duboku recesiju SAD sa rastućom nezaposlenošću.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак MMF pozvao SAD da odmah podignu ili suspenduju limit javnog duga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, treba imati u vidu da je ovo usporavanje ekonomije u odnosu na prošlu godinu kada je rast iznosio 3,4 odsto, kao i kada se ovogodišnji rast poredi sa prognozama za 2024. kada bi on trebalo da se ubrza za 3,1 odsto.

MMF očekuje nešto bolju situaciju ove godine u odnosu na svoju prethodnu prognozu iz oktobra, između ostalog i zato što je tražnja u SAD žilava uprkos rastu cena, kao i zbog odustajanja Kine od kovid ograničenja.

Rizici za ekonomski rast će i ove godine biti rast kamatnih stopa, visoka inflacija, kao i geopolitičke tenzije i moguća eskalacija rata u Ukrajini. Dobra stvar u svemu tome je što se prognozira da će inflacija u 2023. u 84 odsto zemalja biti niža nego što je bila prošle godine, ali se njeno ozbiljnije usporavanje, na 4,3 procenta, očekuje tek u 2024.

Zvaničnici MMF-a kažu da je pozitivno što se, ako ništa drugo, bar situacija više ne pogoršava.

Izvor: Blumberg

Foto: reproductive health supplies coalition, Unsplash

Чланак MMF podigao prognozu rasta svetske ekonomije za 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

To obuhvata i 985,6 miliona evra po osnovu prve tranše novog stendbaj aranžmana koji je Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio Srbiji, saopštila je danas NBS.

Pozajmica MMF-a može da se koristiti za direktno finansiranje budžeta, radi refinansiranja obaveza Republike Srbije i za finansiranje tekućih budžetskih potreba po usvajanju relevantnog zakona, navela je centrala banka.

Ovo je ujedno i najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca i godine od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). U toku decembra bruto devizne rezerve povećane su za 2,1 milijardu evra, dok su u celoj 2022. godini povećane za oko 2,96 milijardi evra.

Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 158 odsto i 5,5 meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveza prema MMF-u po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju decembra iznosile su 15,4 milijarde evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su više za 1,2 milijarde evra, dok su na nivou cele 2022. godine povećane za 1,7 milijardi evra.

Na devizne rezerve uticali krediti i Fond za razvoj Abu Dabija

Na povećanje deviznih rezervi u decembru uticao je i neto priliv po osnovu ostalih kredita odobrenih Srbiji u iznosu od 885,8 miliona evra, u najvećoj meri po osnovu priliva dolarskih sredstava od Fonda za razvoj Abu Dabija u iznosu od jedne milijarde dolara (945,8 miliona evra).

Značajniji priliv ostvaren je i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 340 miliona evra, dok je po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima ostvaren priliv u ukupnom iznosu od 170,5 miliona evra.

Odlivi su ostvareni po osnovu neto povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 91,5 miliona evra, kao i po drugim osnovima (ukupno 32,7 miliona evra). Efekat tržišnih faktora bio je negativan u neto iznosu od 109,3 miliona evra i u najvećoj meri rezultat je slabljenja dolara prema evru na međunarodnom finansijskom tržištu za oko 2,8 odsto.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru je iznosio 998,3 miliona evra i bio je za 110,7 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U 2022. godini, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 9,8 milijradi evra.

Vrednost dinara prema evru u decembru gotovo je nepromenjena, dok je u 2022. godini dinar nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto.

Radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, u većoj meri reagujući na pritiske ka jačanju dinara, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto kupila 550 miliona evra, dok je u 2022. godini neto kupila milijardu evra.

Tokom prva četiri meseca 2022. godine NBS je neto prodala oko 2,3 milijarde evra usled snažnih deprecijacijskih pritisaka, čiji su osnovni uzrok bili faktori iz međunarodnog okruženja – geopolitičke tenzije i rast cena energenata.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve u decembru iznosile su 19,4 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema navodima, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude „bar“ 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.

Kroz novoodobreni stend baj aranžman Međunarodni monetarni fond je namenio Srbiji ukupno 2,4 milijarde evra. Deo tog novca Srbija će, prema najavi povući ove i sledeće godine, dok će „sledovanje“ za 2024. godinu sačuvati ako se ukaže potreba za korišćenjem.

Postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“

Energetska politika je, kao što je portal N1 već pisao, u fokusu novog aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Program predviđa postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“. Energetske kompanije, kako se ističe, treba da postanu finansijski održive tokom trajanja programa.

„Sledeće povećanje cena energenata stupaće na snagu posle zime, nakon čega će uslediti dalja prilagođavanja. Investicije u proizvodnju električne energije trebalo bi da se prebace na obnovljive izvore energije, uz nove biznis planove i eventualno učešće privatnog sektora, dok bi za sprovođenje bio zadužen profesionalni stalni menadžment“, ukazao je MMF.

Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, poskupljenje gasa i električne energije je potrebno kako bi se na srednji rok omogućilo finansiranje punih troškova proizvodnje. MMF smatra da će postepeno poskupljivanje omogućiti lakše prilagođavanje novim cenama, s obzirom da su u Srbiji, kako se ističe – prihodi još uvek daleko ispod evropskog proseka.

Prvi korak je, ističe MMF, povećavanje prosečne cene gasa za 11 odsto od 1. januara 2023. godine.

„Nakon toga, sprovešćemo niz povećanja prosečne cene gasa za po 10 procenata koja na snagu stupaju 1. maja 2023, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024. godine“, navodi se u dokumentu MMF.

Postepeno podizanje cena električne energije

Stend baj aranžman, kako se ističe, podrazumeva klauzulu o konsultacijama, koje bi se održale u slučaju da tržišne cene gasa prelaze 250 evra po mWh, u proseku, tokom dvonedeljnog perioda. U tom slučaju bi se, kako se ističe, pokrenula diskusija kako bi se u slučaju potrebe pomoglo u suzbijanju rizika po budžet.

MMF predviđa i postepeno podizanje cena električne energije, istim tempom tokom perioda trajanja dvogodišnjeg aranžmana. Cilj je, takođe isti – pokriće troškova proizvodnje struje.

Prvi korak je već najavljeno poskupljenje struje za osam odsto za domaćinstva od 1.januara 2023. godine, dok je, kako navodi MMF, gornja granica za istovremeno poskupljenje struje za privredu takođe osam procenata.

„Nakon toga će se primeniti niz povećanja prosečne cene električne energije za po osam procenata od 1. maja 2023. godine, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024“, navodi MMF.

Plan ovih povećanja cena razmatraće se, kako se navodi, i tokom prve revizije stend-baj aražmana.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак MMF traži još tri poskupljenja cene struje i gasa u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda danas je na sastanku odobrio Republici Srbiji stendbaj aranžman u iznosu od 290 odsto kvote naše zemlje u MMF-u u trajanju od 24 meseca, kao podršku dogovorenom ekonomskom programu, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Istovremeno, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda pozitivno je ocenio ostvarene rezultate u okviru trećeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politike.

– Nadovezujući se na postignute rezultate i reformsku agendu, novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom zamenio je postojeći Instrument za koordinaciju politike, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni izazovi na globalnom nivou – navodi se u saopsstenju NBS.

Takođe, novi aranžman predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike.
Ciljevi ekonomskog programa Republike Srbije za period 2023-2024. godine koji su podržani novim stendbaj aranžmanom usmereni su na: očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu kroz sprovođenje odgovarajuće energetske politike, reforme u domaćem energetskom sektoru, i istovremenu zaštitu najranjivijih kategorija, podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku.

Dodatna podrška u suočavanju sa globalnim rizicima

MMF je ocenio da srpska ekonomija ima dobre mehanizme odbrane od rizika, uključujući adekvatne devizne rezerve, umereni nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor.

Ocenjeno je da je reakcija monetarne politike odgovarajuća u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka, kao i da tekuće pooštravanje monetarne politike ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije.

Novi stendbaj aranžman obezbeđuje još jedan zaštitni sloj u periodu izazova i neizvesnosti na globalnom nivou.

– Odobreni stendbaj aranžman biće dodatna podrška u suočavanju sa globalnim rizicima i pozitivan signal za sve potencijalne investitore, kao još jedan pokazatelj posvećenosti Vlade i Narodne banke Srbije odgovornom vođenju ekonomskih politika. U Srbiji nastavljamo da čuvamo stabilnost i sprovodimo reforme, uz punu koordinaciju politika i neophodnu diversifikaciju izvora finansiranja u aktuelnim globalnim uslovima. Izazovi i rizici se nisu smanjili, ali je to samo pojačalo našu rešenost da istrajemo i dalje stvaramo uslove za prosperitet onih za koje i s kojima radimov – građane i privredu – kazala je guverner Jorgovanka Tabaković.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак MMF odobrio Srbiji stendbaj aranžman се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Taj novac ćemo koristiti za dodatnu budžetsku podršku, a koristićemo ga i da završimo kapitalne infrastrukturne projekte od kojih ne odustajemo. To je ono što gura životni standard naših građana naviše i ono od čega zavisi naš rast – rekla je premijerka za Radio-televizija Srbije.

Po njenim rečima, MMF je ocenio da je javni sektor i ekonomija Srbije „jako otporna, ne nesalomiva, ali jako otporna“.

– Mi smo od 2014. godine imali aranžman sa MMF-om, što je važno zato što to daje dodatni kredibilitet zemlji i praktično kada i MMF može da posvedoči da mi naše finansije vodimo na dobar, transparentan način, da smo ozbiljna zemlja što će nam pomoći u privlačenju direktnih stranih investicija i zaduživanju po nižim kamatnim stopama – rekla je Brnabić.

Istakla je da će rast BDP-a ove godine biti manji od planiranog, ali da će to „svakako biti rast“

– Trenutno su različite prognoze Ministarstva finansija i Republičkog zavoda za statistiku, ali ja se nadam da će biti oko tri odsto, ili nešto iznad tri odsto. Zavisi kako nam bude ovaj četvrti kvartal – kazala je premijerka.

Na pitanje da li je moguće spustiti javni dug na 50% u odnosu na BDP, Brnabić je kazala da je javni dug Srbije u ovom trenutku 53,7%, ističući da on neće prelaziti 60%.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija želi 2,45 milijardi evra od MMF-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zemlje Azije i Pacifika mogle bi da izgube više od 3,0 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ako trgovina bude prekinuta u sektorima pogođenim nedavnim sankcijama SAD prema Kini na korišćenje čipova proizvedenih bilo gde u svetu pomoću američkih alata i ako se necarinske barijere u drugim oblastima podignu na „nivo iz doba hladnog rata“, navodi se u istraživanju MMF-a objavljenom danas.

To je dvostruko više od projektovanih iznosa globalnih godišnjih gubitaka.

Sektori u azijskim zemljama bi zbog smanjene trgovine mogli da pretrpe u proseku gubitke zaposlenosti od čak 7,0 posto, dodao je Fond.

– Kada je reč o daljem povećanju trgovinskih neizvesnosti i restriktivnih mera, to će na kraju eskalirati u fragmentaciju tržišta i podelu sveta – rekao je Krišna Srinivasan, direktor Odeljenja MMF za Aziju i Pacifik na današnjoj konferenciji za novinare u Singapur, prenosi CNBC.

Azija rizikuje da izgubi mnogo

On je naveo da „Azija rizikuje da izgubi mnogo jer je ključni igrač u globalnim lancima snabdevanja, i u fragmentiranom svetu rizikuje da izgubi više od bilo koga drugog“.

Znaci globalne fragmentacije pojavili su se tokom trgovinskog rata između SAD i Kine 2018. Međutim, još veću zabrinutost izazivaju novi signali fragmentacije, poput rata Rusije i Ukrajine. Sankcije Rusiji dodatno su podigle neizvesnosti vezane za trgovinske tokove, saopštio je MMF.

Neizvesnost u pogledu trgovinske politike, ne samo restriktivne mere sama po sebi, mogla bi da sputa ekonomsku aktivnost jer kompanije pauziraju zapošljavanje i ulaganja, a nove firme odlažu ulazak na tržišta, navodi se u izveštaju.

Primera radi, MMF je utvrdio da su trgovinske tenzije između SAD i Kine 2018. uticale nakon dve godine na pad investicija za oko 3,5 posto.

MMF napominje da se njegovo istraživanje fokusiralo na uticaj fragmentacije na trgovinu, ali da bi taj proces mogao da ima i druge dublje posledice, kao što je „raspad finansijskih veza“.

– Finansijska fragmentacija može dovesti do kratkoročnih troškova od brzog obezvređivanja finansijskih pozicija i dugoročnih troškova od smanjene diversifikacije i sporijeg rasta produktivnosti usled pada direktnih stranih investicija – objašnjava MMF.

Ova međunarodna finansijska organizacija poziva zemlje da povuku štetna trgovinska ograničenja i smanje neizvesnosti otklanjanjem barijera u njihovim politikama.
– Veći naglasak može biti stavljen na digitalizaciju, ulaganja u obrazovanje… i što je najvažnije, na međunarodnu saradnju, jer želimo da izbegnemo rizik od fragmentacije… važno je da svi delujemo sada, da delujemo zajedno – rekao je Srinivasan.

Prisutna je i zabrinutost u pogledu odliva kapitala iz Azije jer kamatne stope u ovom regionu zaostaju za onima u Sjedinjenim Državama. Ipak, za sada je taj problem i dalje „upravljiv“, dodao je Srinivasan, napominjći da je situacija s tokovima kapitala u Aziji mešovita.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Ako se globalna ekonomija podeli ko bi najviše izgubio се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na samom početku, dijalog su održali generalnka direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i predsednik Svetske banke Dejvid Malpas, koji su upozorili na rastući rizik od globalne recesije, pri čemu inflacija ostaje stalni problem posle napada Rusije na Ukrajinu.

„Postoji rizik i stvarna opasnost od svetske recesije sledeće godine“, rekao je Malpas, prenosi Rojters.
On je naveo da se razvojni napori širom sveta suočavaju s krizom, navodeći u tom kontekstu usporavanje rasta u razvijenim ekonomijama i deprecijaciju valuta u mnogim zemljama u razvoju.

Šefica MMF-a Georgijeva je rekla da MMF vidi „značajan problem“ u Kini, drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji, u kojoj volatilnost na stambenom tržištu vuče naniže privredni rast.

Osvrćući se na rastuće potrošačke cene u zemljama širom sveta, ona je poručila da ne možemo sebi priuštiti da se inflacija kreće „kao voz koji se otrgao kontroli“.

Georgieva je ocenila i da Zajednički okvir Grupe 20 za restrukturu dugova siromašnih zemalja sporo postaje operativan, ali da je optimistična u vezi sa slučajevima Čada i Zambije, koji su zajedno sa Etiopijom prvi zatražili pomoć.

Izrazila je nadu da bi napori za restrukturu duga Čada i Zambije mogli da se finalizuju do kraja godine, što bi, kaže, utrlo put da i druge zemlje zatraže takvu vrstu pomoći.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Georgijeva: „Voz koji se otrgao kontroli“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

MMF ocenjuje da negativni kratkoročni rizici i dalje postoje i da oni uključuju potencijalno produženi rat u Ukrajini sa daljim pritiscima na cene energenata i roba, poremećaje lanca snabdevanja i nižu spoljnu potražnju, kao i kontinuirani nedostatak proizvodnje u energetskom sektoru.

„Hitno su potrebne reforme energetskog sektora, uključujući obnavljanje pouzdanog snabdevanja“.

Strategija za državnu Elektroprivredu Srbije (EPS) i blagovremeno usvajanje Nacionalnog klimatskog i energetskog plana obezbediće suštinski okvir za ulaganja u energiju, posebno u obnovljive izvore, navodi MMF.

Podsećamo, Srbija je procesu pripreme nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine čiji je nacrt objavljen na sajtu resornog ministarstva.

Nacionalni energetski i klimatski plan će sadržati ciljeve za povećanje udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, za povećanje energetske efikasnosti i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, sadržaće i mere za dostizanje ovih ciljeva i sprovođenje energetske tranzicije.

EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi

Energetska preduzeća EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi već neko vreme.
Prema oceni Fiskalnog saveta, EPS-ov problem su niske investicije, višak i nepovoljna struktura zaposlenih, slaba kontrola zarada, spajanje sa gubitašima, gubici i krađe struje, niska cena, javne nabavke itd.

Na to treba dodati loše upravljanje i pad kvaliteta uglja, sve češće havarije i ispadanja proizvodnih kapaciteta, veće korišćenje mazuta (ekološki problem)…

Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji.

Vlada Srbije nedavno je odobrila je (EPS) da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji.

Zašto se toliko novca troši na struju? Prvi problem je taj što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu kada je ona najskuplja. Drugi je taj što je Elektroprivreda Srbije da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji

Podsećamo, da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.

Država Srbijagasu, takođe, obezbeđuje razliku između visokih nabavnih i zamrznutih prodajnih cena gasa.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак MMF:Troškovi Srbije za energiju narasli na dva odsto BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, on neće biti onoliki koliki smo na početku godine očekivali (4,4 odsto). Ova prognoza će naime u aprilu biti revidirana.

Razloga za smanjivanje prognoze rasta je više, ali najznačajniji je poskupljenje energenata koje su prouzrokovali rat u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji zbog istog.

Kao i uvek, distorzijom tržišta više će biti pogođene siromašne zemlje nego bogate. Očekuje se da će neke nerazvijene ekonomije ove godine čak upasti i u recesiju, iako je generalna prognoza rasta pozitivna.

Neke države bi mogle da se nađu u još većim problemima. Na primer, afričke zemlje koje zavise od uvoza ruskih i ukrajinskih žitarica, veoma će biti pogođene ograničenjem njihovog izvoza. To bi moglo dovesti do gladi u ovom delu sveta, upozorava zamenica Georgijeve Gita Gopinat, i prouzrokovati nove socijalne tenzije.

Izvor: MMF

Foto: Pixabay

Чланак Posledice ukrajinske krize: Nekima rast, nekima glad се појављује прво на Biznis i Finansije.