Odluka da sve škole moraju posebnim dokumentima da urede korišćenje telefona i drugih elektronskih uređaja u školi doneta je u skladu sa Zaključkom Vlade od 4. maja 2023. godine, piše u obrzaloženju Zakona.

Pravila koja škole donesu trebalo bi da budu u skladu sa smernicama Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Iz samog predloženog zakonskog rešenja, nije u potpunosti jasno da li bi škole trebalo da prilagodi već postojećim smernicama ili Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja treba da pripremi nove smernice.

Naime, na jednom mestu u obrazloženju zakona piše da je predviđeno da Zavod donese smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaj ili drugog sredstva.

Na drugom mestu u obrazloženju zakona se navodi da je Zavod za vrednovanje obrazovanje već dao smernice, koje su dostupne na internet stranici tog zavoda, „o čemu su sve ustanove na odgovarajući način informisane“.

Na sajtu Zavoda su svojevremeno objavljene preporuke „Donesi svoj uređaj“ koje je ova institucija izradila, odgovara za Novu ekonomiju direktor Zavoda Branislav Ranđelović.

Ove preporuke odnose se na podsticanje škola i nastavnica da omoguće učenicima da donose svoje mobilne telefone, laptopove ili tablete koje bi koristili isključivo za potrebe nastave. U preporukama su istaknute i dobre i loše strane ovakve prakse.

Pravila za korišćenje mobilnih telefona

Takođe, navedena su i pravila za korišćenje mobilnih telefona tokom nastave.

Prenosimo u celosti pravila iz ovih preporuka:

– Učenik mora da ispuni zahtev bilo kog člana školskog osoblja da se uzdrži od upotrebe digitalnog uređaja. Ukoliko učenik ne ispuni zahtev, telefon mu se oduzima u prisustvu svedoka, pakuje u kovertu sa učenikovim imenom, lepi i ostavlja u kancelariji. Po uređaj roditelji/zakonski zastupnici deteta mogu doći na kraju nastave.

– Učenik NE sme da koristi digitalni uređaj za snimanje, prenos ili objavljivanje fotografija, audio ili video-zapisa nastavnog materijala i procene bez pismenog pristanka svih strana.

– Lični digitalni uređaji ne smeju se koristiti u toaletima, svlačionicama ili bilo kom prostoru u školi koji se smatra privatnim. Slike, video i audio datoteke snimljene u školi ne smeju se prenositi niti objavljivati u bilo kom trenutku bez izričite dozvole nastavnika ili druge odgovorne osobe u školi.

– Kršenje navedenih pravila može dovesti do gubitka privilegija korišćenja vlastitih digitalnih uređaja u školi i tokom nastavnog procesa i/ili disciplinskog postupka.

– Neprikladna upotreba mobilnih uređaja može dovesti do oduzimanja uređaja koji se prosleđuje odgovornom licu u školi, od kojeg ga može preuzeti roditelj/zakonski zastupnik deteta. Naknadna krivična dela slične prirode mogu dovesti do dodatnih sankcija regulisanih zakonima i pravilnicima u zavisnosti od prekršaja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Škole će morati da regulišu upotrebu mobilnih telefona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navodi Fajnenšel tajms, ovaj donedavno brzorastući sektor je pod pritiskom rasta troškova oglašavanja, pada lične potrošnje, ali i prestanka vetra u leđa koji je proizašao iz pandemije koronavirusa i slogana „ostanite kod kuće“, prenosi Poslovni dnevnik.

Mobilne igre su počele svoj prodor na tržište krajem 90-ih kada se pojavila čuvena Nokijina „Zmija“, ali prava ekspanzija je počela 2008. pojavom Eplovog App Stora, čime je to postalo gotovo 100 milijardi dolara vredno tržište.

Manji prihod za 6,4 odsto

Drugim rečima, svaki drugi dolar koji industrija videoigara zaradi dolazi od mobilnih igara. Procene firme Newzoo govore da će prihod tržišta mobilnih igara ove godine dostići 92,2 milijarde dolara, što znači da bi bio manji za 6,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U tom slučaju, to bi bio nagli preokret situacije na tržištu, s obzirom da je 2021. godine zabeležen rast prihoda od 7,3 odsto, a u pandemijskoj 2020. čak 25,6 odsto.

U tom kontekstu, treba napomenuti da je konsultantska kuća Ampere Analysis snizila prognoze za ovogodišnji prihod od mobilnih igara, procenjujući da će on pasti za 6,4 odsto ili šest milijardi dolara manje nego prošle godine.

Razlog pada je slabost na najvećim svetskim gejming tržištima, SAD, Kini i Japanu, pa Ampere ističe da je to „poziv na buđenje“ za celu industriju igara. Inače, cela industrija video igara suočila se sa usporavanjem ove godine, zajedno sa problemima u lancu snabdevanja koji su se odrazili na slabiju prodaju najnovije PlayStation 5 konzole.

U svom najnovijem finansijskom izveštaju objavljenom u novembru, rukovodioci kompanije Take-Two Interactive – izdavača Grand Theft Auto koji je u maju završio kupovinu proizvođača mobilnih igara Zynge vrednu 12,7 milijardi dolara – okrivili su “trenutno makroekonomsko okruženje” što su kupovine u sklopu aplikacija „pod svojevrsnim pritiskom“. Pored toga, mobilni naslovi su pod većim pritiskom od onih objavljenih za konzole za igre.

Priuštiv oblik zabave

Treba napomenuti da je tržište videoigara ostalo relativno stabilno tokom prethodnih recesija, a ovaj pad prihoda je prvi u kojem su besplatne mobilne igre dominantan izvor prihoda za industriju.

Zbog toga se deo rukovodioca te industrije pita hoće li zbog inflacije sve siromašniji potrošači i dalje kupovati omiljene videoigre kad postoji toliko dostupnih besplatnih igara. „To je priuštivi oblik zabave“, rekao je je za FT Soner Ajdemir, suosnivač i izvršni direktor firme Dream Games čija je aplikacija “Royal Match” jedan od retkih ovogodišnjih hitova na tržištu.

Igrači u proseku provedu 40 do 50 minuta na “Royal Match-u” dnevno. „To je poput gledanja TV-serija”, kaže Ajdemir. Pad gejming tržišta oseća se i u široj digitalnoj ekonomiji. Gejming je postao jedan od najvećih izvora prihoda za digitalne oglašivačke platforme i prodavnice mobilnih aplikacija koji donosi desetine milijardi dolara. Upravo su Meta, Epl i Gugl uprli prstom u usporavanje na gejming tržištu kao uzrok slabijih kvartalnih rezultata.

Učesnici na tržištu videoigara ističu i jedan drugi problem s kojim se suočavaju – činjenicu da je gejming industrija u sve zrelijoj fazi. Naime, etablirani naslovi s bazom vernih korisnika sve više dominiraju tržištem.

„Tempo inovacija je usporio”, kaže Dmitri Bakman, suosnivač Playrix, jednog od najvećih evropskih developera igara koji stoji iza naslova “Gardenscapes” i “Homescapes”

Izvor: Poslovni dnevnik/B92

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine tržište mobilnih videoigara beleži pad се појављује прво на Biznis i Finansije.