Ovakvu vrstu upozorenja proteklih dana dobili su, od svoje banke, klijenti više različitih banaka u Srbiji. Iako smo ubeđeni da bismo svaku prevaru lako prepoznali, u stvarnosti često – nije tako.

„Banke ulažu velike resurse u bezbednost – tražeći načine kako da zaštite istovremeno i sebe i klijente, jer se pored novca, u bankama čuvaju i podaci o računima, transakcijama i lični podaci klijenata. Danas, u eri modernog bankarstva, klijenti sve manje posećuju filijale, a većinu bankarskih poslova obavljaju elektronskim putem. Stoga i banke i klijenti moraju biti svesni pretnji koje vrebaju u sajber prostoru“, kaže za portal N1 Vladimir Mićić, direktor Službe za upravljanje rizicima bezbednosti Erste banke, koji je učestvovao na ovogodišnjoj Nacionalnoj sajber konferenciji.

Pogrešni koraci

Tu je, dodaje Mićić, važno pitanje – kako da se, kao klijenti koji koristimo mobilno bankarstvo i druge elektronske aplikacije za plaćanje – zaštitimo od pogrešnih koraka koji nas mogu dovesti do toga da postanemo žrtve prevare.

„Stvari treba razdvojiti na tri segmenta. Prvi segment su same aplikacije koje vam banke isporučuju i koje vi svakodnevno koristite. Drugi segment predstavljaju aplikacije kojima banke vrše različite bezbednosne provere“, navodi naš sagovornik.

Te aplikacije, objašnjava Mićić, posmatraju vremenski okvir korišćenja mobilne aplikacije za plaćanje, prate sve one parametre koji se mogu dovesti u vezu jedni s drugima, i na osnovu toga zaključuju da li se radi o redovnoj transakciji i pristupu klijenta, ili se, zapravo, dešava neka neobična radnja koja može da ukaže na neki napad.

„U slučaju da se primeti da određena radnja nije uobičajena, bezbednosni operativni centri banaka dobijaju odgovarajuća upozorenja i na osnovu njih se vrlo brzo reaguje kako bi se utvrdilo o čemu se radi”, navodi Mićić.

Treći segment smo, kako ističe – „svi mi, korisnici, koji sa dužnom pažnjom treba da koristimo internet“.

Ne plaćamo s telefona kojim smo pristupali nesigurnim sajtovima

Na pitanje šta klijenti mogu da urade, sagovornik N1 odgovara – jednostavno isto ono što rade u svakodnevnom životu.

“To znači da ako danas kupujete stan ili zidate kuću, svakako je ne zidate u mračnoj ulici ili ne birate stan u okruženju u kom ne postoji, recimo, infrastruktura, ili jednostavno znate da okruženje nije bezbedno”, kaže Mićić.

Isto je, dodaje, i sa platnim instrumentima.

“Dakle, ne kačimo se na javne vajfaj mreže kada plaćamo. Vodimo računa kada dižemo novac sa bankomata da li smo u dovoljno osiguranom prostoru, da li nam je neko iza leđa, da li neko prisluškuje ili ne. Ako koristimo ove moderne alate za izvršenje plaćanja kao što su Google Pay, Apple Pay – vodimo računa da prethodno nismo pristupali nekim nesigurnim sajtovima, ili još gore skinuli slučajno neki virus, ili došli do nečega što može da ugrozi tu vrstu plaćanja”, objašnjava sagovornik portala N1.

Što je ranije bio novac – danas je podatak

Danas se, ističe Vladimir Mićić – sve svodi na podatke.

“Na osnovu ukradenih ličnih podataka, neko može da vam ukrade ceo vaš identitet. A, kada vam ukrade indentitet, ukrao vam je i novac. I to ne mora odmah da se desi, da se lični podaci odmah iskoriste. Rezultati tih prevara obično dolaze tek nedeljama ili mesecima, a nekada čak i nekoliko godina kasnije, kada zaboravimo šta smo nehotice uradili u nekom prethodnom periodu. Tada posledice mogu biti još veće”, kaže sagovornik portala N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Ne kačite se na javne vajfaj mreže kada plaćate mobilnim telefonom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sećate se onih lepših dana kada ste uz kupovinu mobilnog telefona, automatski dobijali i slušalice, odnosno punjač za telefon? Bilo je to nešto što se podrazumeva, kompletan paket.

A onda, velikim tehnološkim gigantima je naprasno palo na pamet da povedu više računa o e-otpadu, tj. o „suvišnoj“ elektronici koja se, po njihovom mišljenju, bezrazložno gomila.

Drugim rečima, polaze od toga da kod kuće već imate punjač od pređašnjeg telefona, te da vam ne treba novi – iako i sam punjač zastareva kao i telefon. Isto misle i za slušalice, koje se danas prodaju u raznim oblicima, sa raznim funkcijama i mnogih brendova.

Ipak, ljudi nisu mnogo negodovali, pomirili su se sa tim da će ih telefoni ubuduće koštati više, budući da ostaju bez ključnih dodataka, barem kada govorimo o punjačima. Na sve to, kriza je donela poremećaje u proizvodnji i lancima snabdevanja, što je naposletku dovelo do nestašice čipova i ostalih elektronskih komponenti, tako da su veliki igrači imali još bolji „izgovor“.

Licemerni stav

Ali, dok govorimo o e-otpadu, ne možemo zanemariti svojevrsni licemerni stav velikih svetskih kompanija koje brinu o klimi i okolini, budući da svako malo izbacuju nove modele telefona i ostalih uređaja, primoravajući tako potrošače da svoje aparate menjaju na nekoliko meseci.

Šta se dešava sa starim uređajima, koji zapravo i nisu stari? Uglavnom završe na deponijama, a retko se prosleđuju nekome, posebno u bogatim zemljama. Rastući konzumerizam svakako nije nov fenomen i u zemljama poput SAD je na snazi dugo, tačnije, na njemu dobrim delom i počiva korporativna Amerika.

Sistem ti daje, ali te i tera da trošiš.

Inače, elektronski otpad se odnosi na sve utikače, kablove i elektronske komponente, iliti u današnje vreme to su svi moderni uređaji koje poseduje gotovo svako domaćinstvo na svetu.

Najveći problem u vezi sa e-otpadom je što se pokvarena/neželjena elektronika odlaže na deponiju, a onda toksične supstance, poput olova i žive, mogu da iscure u zemlju i vodu.
E-otpad ili ekstra profit?

Međutim, gomilanje e-otpada se ne sprečava samo manjom proizvodnjom punjača/slušalica, već i telefona.

Divovi profitiraju

A budući da se punjači i slušalice svakako proizvode u velikom obimu, jer će ih potrošači dodatno kupovati, onda zaključujemo da divovi kao što su Samsung, Epl i drugi, pre profitiraju na račun izostavljanja tih proizvoda iz „paketa“, nego što zaista brinu o zaštiti planete.

U tom kontekstu, The Verge je 2020. objavio i članak sa naslovom: „Eplovo odbacivanje punjača sačuvalo je troškove, ali ne i planetu“.

U martu 2022, Dejli Mejl je pisao kako je američki brend kojim upravlja Tim Kuk zaradio dodatnih 5 milijardi funti, samo zato što više ne prodaje slušalice i punjače u paketu sa svojim Ajfon uređajima.

Ovaj potez Epl je izazvao ovacije kod ekologa, ali ne i kod pojedinih stručnjaka iz date oblasti koji su rekli da je ukidanje „tradicionalne“ prakse udarac na džep potrošača. Epl je, kada je objavio ovu odluku, tvrdio da će time smanjiti godišnje emisije ugljenika za dva miliona tona.
Stručnjaci su, ipak, procenili da bi Epl mogao da uštedi oko 27 funti po jednom telefonu.

Žele da vam prodaju novi proizvod, kako biste se rešili starog

Inače, govoreći o e-otpadu, profesor Ričard Herington iz Prirodnjačko-istorijskog muzeja UK, kaže kako je većina kompanija danas vođena željom za profitom; žele da vam prodaju novi proizvod, kako biste se rešili starog.

– Voleo bih da vidim više modularnih pristupa elektronskim dizajnima, gde možete zameniti ili nadograditi delove telefona po potrebi, umesto da svaki put kupujete novi, tj. bolji – kaže on.
U paketu ili ne, otpad se gomila
Nekoliko je razloga zbog kojih kupci, kada uzimaju nov telefon, kupe i novu dodatnu opremu:

Pritom, ovde je važno napomenuti da veliki deo kupaca bira originalne punjače za svoje uređaje. Jeftiniji punjači, lošijeg kvaliteta, kao i baterije, nisu adekvatno napravljeni niti su sertifikovani od strane bilo koje renomirane kompanije.

Mogu da eksplodiraju, zapale se, unište vaš pametni telefon, pa čak i da vas povrede. Ipak, neki dodaci napravljeni od strane nezavisnih proizvođača jesu dobro napravljeni, ali je to maltene uvek „mačka u džaku“.

– Kupila sam nedavno telefon na ugovor, naravno, nisam dobila ni slušalice ni punjač, pa sam oba morala da dokupim. Ali, slušalice sam nekako uvek i doživljavala kao bonus, poklon, kada kupujete telefon, dok se punjač po mom mišljenju podrazumeva. Kako ne bih rizikovala, kupila sam originalni Samsung punjač za oko 4.000 dinara – kaže nam Sara i dodaje:

„Inače, ponuda telefona bi svakako mogla biti bolja za cene po kojima se nude, barem u odnosu na ranije godine, kada ste za dinar mogli da kupite solidne uređaje, a za više para čak premijum“.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Ako su punjači i slušalice e-otpad, zašto nam prodaju nove telefone? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže za RTS da nema opasnosti da će zbog čet-botova sistem obrazovanja biti promenjen na brzinu i da su mnogo veće šanse da školsko obrazovanje postane irelevantno ukoliko se ne bude menjalo.

Zašto očekivati od učenika da u školi ne koriste mobilne telefone, a koriste ih profesori prilikom rada, postavlja pitanje Bojana Jandrić, profesorka srpskog jezika u Računarskoj gimnaziji.

U Njujorku je zabranjeno korišćenje čet-botova u školama, zabranjuju ga univerziteti u Indiji i Evropi, „proteruju“ ga najveće banke Volstrita. Nijedna zabrana, međutim, nije izolovano ostrvo.

Ukoliko čet-botovi postanu opšte prihvaćena „igračka“, postavlja se pitanje u kom će pravcu ići obrazovanje u Srbiji i, možda više od toga, kakvo nam je obrazovanje potrebno.

Nekadašnji ministar prosvete, a sada profesor na FEFA, Srđan Verbić, koji je doktorirao na veštačkoj inteligenciji, kaže da bi čet-botovi mogli da pomognu, pre svega, pri učenju pisanja u raznim formama, učenju komunikacije na stranom jeziku i sagledavanju teksta iz različitih uglova.

„Ukoliko to nisu veštine koje se zaista razvijaju u školi, onda komunikacija sa čet-botom ne može mnogo da pomogne“, ističe Verbić.

Verbić, međutim, naglašava da nema opasnosti da će sistem obrazovanja biti promenjen na brzinu i da su mnogo veće šanse da školsko obrazovanje postane irelevantno ukoliko se ne bude menjalo.

„Pravac je jasan, automatizacija svega što radimo. Ne kažem da je to baš ono što želimo, ali je svakako ono što se događa. Mi ne treba da se takmičimo sa mašinama u onome što rade bolje od nas, već treba da razvijamo kompetencije koje nas čine drugačijima od veštački inteligentnih mašina kao što su npr. kritičko mišljenje, svest o opštem dobru ili empatija. Razvijanje tih kompetencija je pravac u kom obrazovanje mora da ide“, kaže Verbić.

Na pitanje mogu li čet-botovi da pomognu da učenje bude više saznajno nego reproduktivno, Verbić kaže da je vrlo važno da učenici budu na pravi način motivisani za korišćenje čet-botova i da je ključni element u promeni motivacije – način ocenjivanja.

„Ako je motivacija samo da ispune formu, da urade domaći i odgovore na pitanja, onda će ih samo tako i koristiti. Poenta je da tehnologiju koriste za učenje, da istraže temu i saznaju više. Ključni element u promeni motivacije je način ocenjivanja. Ne treba ocenom nagrađivati puko ispunjavanje forme i reprodukciju gradiva i ne treba ocenjivati domaće zadatke. Domaći zadaci postoje da bi se vežbale nove veštine i produbljivalo znanje, a ne da budu deo ocene“, ističe Verbić.

Navodi primer kalkulatora, za koji kaže da je jedna od tih inovacija čija je upotreba decenijama zabranjivana u školama, iako je njena upotreba u poslu postala neizbežna.

„Slično će biti i sa čet-botovima. Videćemo verovatno kako ih programeri koriste da brzo naprave kostur traženog programa, književnici da razbiju kreativnu blokadu ili kopirajteri da naprave više verzija svog teksta. Za to vreme će verovatno u većini škola čet-botovi biti zabranjeni. Nadam se da grešim i da će mogućnosti učenja svima biti važnije od potrebe da se ocenjuje rutina“, ukazuje Verbić.

„Čovečanstvo zasnovano na prepisivanju“

Bojana Janjić, profesorka srpskog jezika u Računarskoj gimnaziji, kaže da ako dopustimo đacima da koriste internet za pisanje sastava iz srpskog jezika, to ne mora nužno da znači da će đaci nekritički prepisivati.

„U krajnjoj liniji, čitav naš civilizacijski napredak zasnovan je na tome koliko smo dobro čuvali ono što znamo i koliko lako je bilo dostupno to isto znanje našem potomstvu. Čovečanstvo je zasnovano na prepisivanju. Mi čitamo radove naših predaka, obogaćujemo ih i pišemo svoje radove koje će naši potomci čitati i obogaćivati. Dakle, prepisujemo zato da ne bismo morali sve uvek da počinjemo iz početka i da ne bismo svi morali da budemo geniji poput Njutna, Ajnštajna ili Aristotela – oni su ogroman posao već uradili za nas“, navodi Janjićeva.

Možemo, kaže, da budemo i daleko praktičniji i da kažemo da komunikacija sa čet-botom može da vežba naše jezičke veštine: od ljubaznosti do jasno, precizno i tematski postavljenog pitanja.

„Moje lično iskustvo je da mi treba desetak korekcija (dakle desetak korigovanih pitanja) da ja formulišem pitanje tako da čet-bot uspe da zadovolji moju prvobitnu ideju“, objašnjava profesorka Janjić.

S druge strane, kaže, to je vrlo moćan alat za sintezu znanja raznoraznih oblasti.

„Na primer, ukoliko bismo želeli da učenici samostalno istražuju kontekst nekog književnog dela, mogli bismo ih uputiti da u svoje pretrage uključe i čet, jer njemu mogu da postave pitanja kao što bi postavljali nastavnicima“, dodaje Janjićeva.

Namera u oku majstora

Janjić je, kaže, sklona da tehnologiju razmatra kao alat čija upotreba zavisi od namera onih koji je koriste.
„Ako želimo da koristimo veštačku inteligenciju kao saradnika, moramo se prema njoj odnositi odgovorno i sa punom svešću o tome u koje se svrhe ona koristi, koja su joj ograničenja, kako ona zapravo radi i koji su rizici. Moram da primetim da ovakva uputstva nikada nismo dobili kada su u pitanju društvene mreže, te da bi bilo dobro da sazrimo kao pojedinci i kao (globalno) društvo do odgovornijeg i ozbiljnijeg odnosa prema tehnologijama nego što je to bilo do sada“, napominje ona.

„Kao najveći rizik vidi nemogućnost obuhvatanje celine i sposobnost da se uočavaju i produbljuju veze među pojmovima koji su već poznati – ako se oslonimo na veštačku inteligenciju da umesto nas tumači i analizira književnost, verovatno rizikujemo da ostanemo bez čitavog niza analitičkih sposobnosti“, kaže ona.

Na pitanje da li bi čet-botovi mogli da ugroze poziciju nastavnika, Janjić kaže da čet-bot, mobilni telefon, računar, robot ili bilo koji alat ne može da zameni bilo koje ljudsko biće, pa ni nastavnika.

„To je kao da se pitamo može li čet-bot da zameni roditelja, mentora ili prijatelja – naprosto, ljudi su mnogo više od procesa razmišljanja i mnogo više od sume svog znanja i iskustva. Ne osećam se ugroženo ni kao nastavnik, ni kao profesionalac, ni kao autoritet zbog pojave čet-botova. Uloga nastavnika je da menja odnos prema tehnologiji, da je promisli, da pomogne svojim učenicima da i oni kritički promišljaju tehnologiju i sebe u odnosu na tehnologiju, svoje mesto u svetu i da budu sigurnije, samostalnije osobe“, dodaje.
Sva lica traže pisca

Srđan Verbić kaže da će biti sve teže da utvrdimo da li je tekst pisao čovek ili ga je generisala veštačka inteligencija.

„Čet-botovi biraju ‘tokene’, odnosno elemente teksta sa određenom verovatnoćom i neće svaki put na isto pitanje odgovoriti na isti način. To znači da bi, uz male varijacije, čet-bot mogao da napiše različite pismene zadatke za sve učenike iz odeljenja“, objašnjava Verbić.

Trud koji bi se uložio, dodaje Verbić, da se da utvrdi odakle potiču te rečenice bio bi preveliki.

„Sa učenicima u školi, odnosno decom kod kuće, mnogo ranije mora da se radi na razvijanju svesti o tome šta je fer, a šta nije. Ja bih rekao da je korišćenje čet-bota kao inspiratora ili korektora fer. Kopiranje celih rečenica nije, bez obzira na to da li su ih pisali ljudi ili mašine“, ističe Verbić.

Izrael, maturski ispit i otvoreni internet

Bojana Janjić učestvovala je na velikoj međunarodnoj konferenciji o Pedagoškim inovacijama u organizaciji Izraelske organizacije MAŠAV u Jerusalimu.

Napominje da jedno ozbiljno radno telo u toj zemlji pokušava da reformiše maturski ispit tako da se učenicima dozvole uslovi takozvanog „otvorenog interneta“ koji bi im omogućio da se koriste pretraživačima, veštačkom inteligencijom, pa i čet-botovima pri izradi maturskih zadataka.

„Možda najdirektniji primer upotrebe veštačke inteligencije u školskom uzrastu predstavlja samo učenje o veštačkoj inteligenciji, te učenicima, na primer, nije dozvoljeno da koriste čet-botove, ali im je dozvoljeno da razvijaju i programiraju veštačke inteligencije, ili da se upuste u simulacije treniranja veštačkih inteligencija kako bi bolje razumeli šta se zapravo krije iza tog pojma“, ukazuje Janjićeva.

Snažna i vrlo utešna poruka stigla je, napominje, od predavača na toj konferenciji Gaja Levija koji je, inače, saradnik OECD-a na razvoju obrazovnih strategija, a to je: ljudska inteligencija je uvek iznad veštačke inteligencije.

„Sve zamerke koje stavljamo veštačkoj inteligenciji dolaze od nedostataka ljudske inteligencije – a ne iz nje same“, zaključuje Janjić.

Ivor: 021.rs/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Čet-botovi mogli bi da „prevaspitaju“ obrazovanje u našim školama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije usvojila je dopune i izmene Uredbe o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava. Nova uredba je 21. aprila objavljena u Službenom glasniku i na snagu stupa osam dana od dana objave.

Izmenama se broj uređaja na koje se odnosi ova uredba uvećava, pa su na spisku sada i: uređaji sa integrisanim hard diskom – desktop računari, laptopovi, TV sa hard diskom, DVD plejer sa mogućnošću snimanja i sa hard diskom, Blu-ray plejer sa mogućnošću snimanja i sa hard diskom, zatim tableti, ali i – pametni telefoni.

U Organizaciji muzičkih autora Srbije SOKOJ za portal N1 kažu da je plaćanje takozvane posebne naknade koju plaćaju uvoznici i proizvođači uređaja i praznih nosača zvuka slike i teksta uobičajeno u većini država Evropske unije, pa i u našem okruženju.

„Reč je o zemljama u kojima postoji razvijena svest o autorskom i srodnim pravima, pa se ova naknada naplaćuje već decenijama unazad“, ističu u SOKOJ.

Ta praksa, navode u ovoj organizaciji, postoji duže vreme i u Srbiji.

Naknada će se plaćati na osnovu obračuna i fakture, koju će im ispostavljati SOKOJ

„Dopuna liste, koju je svojom Uredbom donela Vlada, praktično znači da je lista osavremenjena i da su na nju dodati novi uređaji i prazni nosači zvuka slike i teksta“, navode u SOKOJ.

Obveznici plaćanja ove naknade su uvoznici i proizvođači uređaja i nosača zvuka, slike i teksta.

„Oni će ovu naknadu plaćati na osnovu obračuna i fakture, koju će im ispostavljati SOKOJ, koji tu prikupljenu naknadu, kada je naplati, dalje deli sa drugim autorskim i srodnim organizacijama za kolektivno ostvarivanje prava autora i nosilaca srodnih prava, a na osnovu sporazuma sa tim organizacijama“, ističu sagovornici portala N1.

Kako za ove nove uređaje i nosače zvuka, slike i teksta u postojećoj tarifi (Tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, prim. nov.) nema utvrđenog iznosa naknade – ona će, ističu u SOKOJ, biti utvrđena u nastupajućem periodu.

„U ovom trenutku SOKOJ nema i ne može da ima informaciju da li će obveznici plaćanja ove naknade, istu prevaliti na krajnjeg kupca ili će svoj dodatni trošak, a u vezi sa ovom svojom obavezom, pokriti iz sopstvene zarade“, odgovorili su iz SOKOJ na pitanje portala N1.

Kolika je naknada za druge uređaje

Iako tarifa za uređaje dodate u novu uredbu još nije objavljena, ako je sudeći po važećem propisu – mogli bismo da očekujemo da naknada bude jedan odsto.

Naime, prema važećoj Tarifi za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, koju donosi Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, iznosi ove naknade kreću se od jedan do tri odsto. Jedan odsto za uređaje, tri odsto za gotovo sve prazne nosače zvuka, slike i teksta.

Tako se najniži procenat obračunava na cenu (prodajnu bez PDV za proizvođače, nabavnu za uvoznike – što uključuje i plaćenu carinu) USB fleš drajva, skenera, štampača, video rekordera… Dok se tri odsto ove naknade plaća na kompakt diskove, Blue Ray diskove, ali i na gotovo zaboravljene audio kasete i video kasete, na primer.

„Kao vrednost praznih nosača zvuka, slike i teksta sa liste Vlade koji se proizvode u Republici Srbiji uzima se njihova prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad se prazni nosači zvuka, slike i teksta sa liste Vlade uvoze u Republiku Srbiju, kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu“, navodi se u Tarifi za ostvarivanje prava na posebnu naknadu iz 2017. godine.

Isto tako računa se i osnovica za obračun naknade za uređaje sa liste Vlade Srbije.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Dopunjena uredba: „Muzički dinar“ i na mobilne telefone i laptopove,….. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fondacija navodi da je reč o samostalnom tumačenju normi, koje se nisu menjale u odnosu na stari propis, Uprave za igre na sreću koja je mobilnim operatorima poslala dopis sa spiskom sajtova kojima treba blokirati pristup iz Srbije.

Kao i u nekoliko prethodnih pokušaja da se filtrira internet u Srbiji, i sada je reč o neovlašćenom ograničavanju slobodnog internet saobraćaja svim građanima Srbije bez obzira da li igraju igre na sreću ili ne, što je u suprotnosti sa Ustavom i važećim zakonima, ocenjuje se u saopštenju.

Takođe, primena odredbe koja zabranjuje „omogućavanje“ učešća u igrama na sreću, tako da se ona odnosi na provajdere internet usluga, ovakvim proizvoljnim tumačenjem mogla bi da obuhvati i prodavce uređaja, elektrodistribuciju ili banke preko kojih se vrše novčane transakcije.

Analiza SHARE Fondacije pokazala je da je do četvrtka, 29. oktobra VIP bio jedini operator koji filtrira internet u Srbiji.

„Na osnovu prava na pristup informacijama od javnog značaja, Upravi za igre na sreću poslali smo zahtev za uvid u dopis koji je poslat mobilnim operatorima, kao i eventualni spisak sajtova čiju su blokadu neovlašćeno tražili“, dodaje se.

SHARE smatra da je blokiranje sadržaja na osnovu dopisa državnog organa opasan presedan i da posledice po slobodu govora i otvoren internet u Srbiji mogu biti dalekosežne.

Fondacija poziva sve operatore da poštuju domaće propise te da ne pribegavaju filtriranju, takođe poziva Upravu za igre na sreću da primenu nadležnog zakona obezbedi na način koji ne krši ustavna prava i slobode svih građana Srbije.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Mobilni operator uveo je potpunu blokadu pristupa kladioničarskim sajtovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U drugom kvartalu ove godine građani Srbije prosečno su dnevno razgovarali preko mobilnog 7,4 minuta, slali 1,6 SMS-ova i trošili 199 MB širokopojasnog interneta, navodi se u Pregledu tržišta elektronskih komunikacija koje je objavila Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).

RATEL je zabeležio da je u ovom periodu došlo do pada broja aktivnih pretplatnika mobilnih telefona od skoro tri posto u odnosu na prethodni kvartal.

To je nastavak trenda pada sa 8,59 miliona u trećem kvartalu 2019. godine na sadašnjih 8,1 milion pretplatnika, a za pad su odgovorni pripejd korisnici čiji broj je u odnosu na treći kvartal prošle godine pao za više od pola miliona.

U drugom kvartalu u Srbiji je 8,1 miliona aktivnih korisnika usluga mobilne mreže ostvarilo oko pet i po milijardi minuta razgovora u domaćem i međunarodnom saobraćaju i poslalo oko 1,2 milijarde SMS poruka, prenosi RTS.

Izvor: Sputnjik

Чланак Broj aktivnih pretplatnika mobilnih telefona pao za tri posto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čak i onima koji nisu prethodno koristili te usluge, banka je obezbedila instaliranje mobilne aplikacije bez dolaska u ekspozituru, omogućivši kratku obuku online. Dodatno, otvorene su i posebne telefonske linije kako bi novi korisnici što brže prešli na digitalno obavljanje bankarskih transakcija.

Feza Tan, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Banke je ovim povodom izjavila: „Prema analizama korišćenja mobilnog bankarstva UniCredit Banke, broj trasnakcija tokom marta, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, zabeležio je rast od 71%, dok je broj registrovanih korisnika ove usluge porastao za 30%. Takođe, zahvaljujući našoj mreži multifunkcionalnih bankomata na kojima je moguća i uplata pazara, zabeležen je rast volumena uplata za oko 25%, čime smo podržali male privrednike i zanatlije u svakodnevnom obavljanju bankarskih poslova. Takođe bih želela da pomenem i pravoremene reakcije i proaktivne mere Narodne banke Srbije sa ciljem da se sačuva stabilnost finansijskog sistema i da se pruži podrška građanima, penzionerima i privredi. Važno je da istaknem da su zajedničkim snagama banke nastavile da uslužuju klijente i zahvaljujući kontinuitetu poslovanja mi smo spremni da se lako prebacimo na novo poglavlje.“

UniCredit Banka se vrlo brzo prilagodila novonastaloj situaciji, jer je u prethodnom periodu uložila značajna sredstva i vreme za unapređenje digitalnih kanala. Takođe, naši najstariji sugrađani penzije, obnovljene kartice i čekove dobijaju na kućnu adresu. Na ovaj način banka je pokazala da je sposobna da se uhvati u koštac sa svim izazovima, da se prilagodi svakoj nepredviđenoj situaciji i da nauči nešto novo.

Чланак Rast broja transakcija putem mobilnog bankarstva za 71% се појављује прво на Biznis i Finansije.