Pre pandemije refinansiranje kredita podrazumevalo je da se na ime ostatka duga računa samo neotplaćena glavnica kredita – onoga što je dužnik zajmio od banke – a da se kamate koje postoje kao delovi svake buduće rate – ne uračunavaju. Od 2020. godine, otkako je Narodna banka Srbije u sklopu mera za pomoć u pandemiji kovida 19 uvela mogućnost moratorijuma, situacija se delimično menja.

Tri moratorijuma u trajanju od po tri, pa dva, pa najviše šest meseci tokom 2020. i 2021. godine podrazumevala su da se banci ne plaća ništa tokom te pauze. Ali, kamate kao sastavni deo tih rata u moratorijumu nisu „opraštane“, već su se sabirale i dalje srazmerno delile na preostale rate kredita, do kraja roka otplate.

Tako svaki dužnik, koji je bio u moratorijumu, sada otplaćuje rate kredita koje se sastoje od glavnice duga, buduće pripadajuće kamate i kamate iz moratorijuma. Ovo pod uslovom da nije među malobrojnim građanima koji su svoje kamate iz moratorijuma namirili odmah, u celosti, po isteku pauze.

Kako se pravi nova kalkulacija?

Kada refinansira svoj kredit, dužnik mora u svoj ukupan dug da računa neotplaćenu glavnicu uvećanu za deo „starih“ neplaćenih kamata iz doba korišćenih moratorijuma.

Ovo treba da znaju i službenici banke koji klijentu prave obračun na ime refinansiranja postojećeg kredita i o tome ga obaveste pre podnošenja zahteva za novi kredit. Da se ne bi dogodilo – kao jednoj čitateljki portala N1 koja se javila redakciji – da joj banka napravi obračun i preliminarno odobrenje kredita na jedan iznos duga, da bi se po odobrenju kredita, kada je novac već „legao“ na račun ispostavilo da je stari kredit „pojeo“ još 700 evra duga na ime kamata iz moratorijuma. Gotovo taman toliko koliko je više zajmila pri refinansiranju, na ime dodatnog keša.

„Narodna banka Srbije propisala je Odlukom kako se refinansiraju krediti. Po toj instrukciji, banke međusobno treba da ‘iskomuniciraju’ stanje duga klijenta. To znači da nova banka kojoj se dužnik obratio sa zahtevom da refinansira svoj kredit šalje upit klijentovoj banci, od koje dobija tačan iznos stanja duga, na osnovu čega se posle pravi nova kalkulacija“, objašnjavaju za portal N1 u nekoliko banaka.

Razne stavke i jedna „kvaka“

To stanje duga, dodaju bankari, sadrži razne stavke. „U ostatak duga uračunata je nenaplaćena glavnica, dospeli anuiteti, opomene, zatezne kamate, redovna kamata po kreditu do dana refinansiranja. Najveća stavka među njima je – kamata iz moratorijuma koja svakako ulazi u stanje duga po kreditu koji klijent želi da refinansira“, navode u bankama.

Svaki dužnik može da ima uvid u stanje svog duga povlačenjem izveštaja Kreditnog biroa. Međutim, i tu postoji „kvaka“.

„Poznato je da pojedine banke Kreditnom birou dostavljaju samo podatke o nenaplaćenoj glavnici po kreditima, dok druge dostavljaju i kamatu“, objašnjavaju u jednoj banci, dodajući da i to može da doprinese „zbunjivanju“ dužnika kada želi da, pre odlaska u banku po ponudu za refinansiranje, napravi svoju kalkulaciju.

Dodatno, često u aplikcijama za mobilno i elektronsko bankarstvo klijentu nije vidljiv iznos kamate iz moratorijuma, već samo ostatak duga na ime glavnice kredita.

Daniela Ilić Krasić

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Oprez pri refinansiranju kredita: Kada banka može da vam zaračuna više duga? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako u Centralnoj banci objašnjavaju, mere iz decembra prošle godine podrška su građanima i privredi koji usled pandemije virusa korona ne mogu da izmiruju obaveze prema banci, ili imaju poteškoće u izmirivanju tih obaveza.

– Najviše odobrenih zahteva dužnika dolazi iz sektora stanovništva – 87 odsto ukupnog broja odobrenih zahteva, dok se, posmatrano prema vrstama kredita, najveći broj odobrenih zahteva odnosi na gotovinske kredite – kažu u NBS. – Budući da je konkretna mera namenjena prevashodno dužnicima pogođenim ekonomskim posledicama pandemije virusa korona, broj dužnika kojima je ova mera odobrena na njihov zahtev iznosi višer od 83 odsto.

U Narodnoj banci smatraju da je navedenom merom uspešno očuvan visok kvalitet kreditnih portfolija banaka, o čemu govori podatak da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno smanjeno u odnosu na pretkrizni nivo – na 3,6 odsto, koliko je iznosilo na kraju juna 2021. godine.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Odobreno više od 50 hiljada zahteva za treći moratorijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Prema poslednjim raspoloživim podacima dobijenim od banaka sa 30. junom 2021. godine, preko 50 hiljada zahteva je odobreno klijentima, ukupne vrednosti 111,1 milijardi dinara. Imajući u vidu da je konkretna mera namenjena prevashodno dužnicima pogođenim ekonomskim posledicama pandemije kovida 19, broj dužnika kojima je ova mera odobrena na njihov zahtev je preko 83 odsto“, ističu u centralnoj banci, prenosi N1.

Za razliku od prva dva moratorijuma sprovedenim tokom protekle godine, koji je odobravan automatski svim dužnicima, ovaj put se za njega prijavljivalo.

Naime, tokom 2020. godine, svojoj banci su se javljali dužnici koji nisu želeli moratorijum, a ove godine, do kraja aprila, bankama su se javljali dužnici koji jesu želeli tj. koji su tražili pauzu u otplati.

Prvi moratorijum bio je, po vrednosti pauziranih kredita, najveći – oko dve milijarde evra.

Tada se, prema podacima Udruženja banaka Srbije za moratorijum se odlučilo 94 odsto građana koji imaju obaveze prema bankama, dok je nepunih šest odsto „izričito tražilo da nastavi sa otplatom“.

Kod preduzeća, za prvi moratorijum opredelilo se 92,9 odsto firmi, a 7,1 odsto izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze.

„Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30 odsto ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je u aprilu 2020. Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.

Moratorijum veći kod korisnika kredita manje vrednosti

Vrednost drugog moratorijuma bila je upola manja u odnosu na prvi i iznosila je skoro milijardu evra.

„Drugi moratorijum na obaveze prema bankama prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća. Ukupna vrednost drugog zastoja u otplati obaveza iznosi skoro milijardu evra. Ovaj udeo veći je kod mikro i malih pravnih lica (71 odsto odnosno 62 odsto), dok je u segmentu srednjih i velikih preduzeća polovina njih odlučila da nastavi plaćanje obaveza. Od građana koji koriste stambeni kredit, polovina se odlučila na moratorijum. Kod korisnika gotovinskih kredita, kreditnih kartica i minusa po tekućem računa taj udeo iznosi 84 odsto.

Procenat prihvatanja drugog moratorijuma bio je veći kod korisnika kredita manje vrednosti.

Kod trećeg moratorijuma, za koji su se prijavljivali zaintersovani dužnici – i građani i privreda, vrednost pauziranih zajmova na približnom je nivou kao i kod drugog – pomenutih 111,1 milijardu dinara je oko 945 miliona evra.

U NBS ističu da je centralna banka mere iz decembra prošle godine (kada je krenula prijava za treći moratorijum) odmerila tako da, s jedne strane, predstavljaju adekvatnu podršku građanima i privredi koji usled pandemije kovida 19 nisu u mogućnosti da izmiruju obaveze prema banci, odnosno koji mogu imati poteškoće u izmirivanju tih obaveza, a da, s druge strane, ne dođe do narušavanja finansijske discipline.

„Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno je smanjeno u odnosu na pretkrizni nivo, na 3,6 odsto koliko je iznosilo na kraju juna 2021. godine“, ističu u NBS napominjući da Narodna banka i ubuduće „ostaje posvećena rešavanju pitanja problematičnih kredita i sprečavanju nastanka novih“.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Moratorijum najviše na keš kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Zahteve je, do 28. februara, podnelo oko 37.000 klijenata, dok je još 6.300 korisnika zatražilo moratorijum nakon što imje banka poslala obaveštenje o toj mogućnosti“, ističu u Udruženju banaka Srbije.
Kako navode, za moratorijum su više zaintersovani privrednici.

„Oko 2,5 odsto privrednih subjekata je podnelo zahteve za moratorijum, dok je kod građana taj procenat oko jedan odsto“, ističu u ovom udruženju.

I dalje se najčešće pauzira otplata gotovinskih zajmova – oko 66 odsto ukupnog broja zahteva odnosi se upravo na njih.

Koliko se čeka da banke odgovore

Podnošenje zahteva za treći moratorijum moguće je još od decembra. Međutim, ovaj put, za razliku od prethodna dva moratorijuma – nema automatizma.

Da bi dobili pauzu u otplati zajma, nije dovoljno da korisnici samo podnesu zahtev, već i da sačekaju da ga banka odobri.

„Odlukom Narodne banke Srbije propisano je da je banka dužna da o zahtevu dužnika odluči i o toj odluci obavesti dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva“, navode u Udruženju.

Prema podacima, zaključno sa poslednjim danom februara, oko 65 odsto primeljenih zahteva je prihvaćeno.

„Pri tome, treba imati u vidu da je za određeni broj zahteva procedura u toku i treba da se okonča u roku od 30 dana od dana prijema zahteva , tako da očekujemo da će ukupan procenat prihvatanja biti i veći“, ističu u Udruženju banaka Srbije.

Značajno manje zainteresovanih

Ovo je, inače, treći po redu moratorijum ponuđen kreditnim dužnicima u Srbiji.
Prvi je počeo da se primenjuje 31. marta 2020. godine. Tada je pauza u otplati kredita, dozvoljenih minusa, rata po kreditnim karticama trajala tri meseca.

Drugi se odnosio na pauzu u otplati rata tokom avgusta i septembra.

Za razliku od prva dva za koje su se prijavljivali samo dužnici koji ne žele moratorijum, za treći se prijavljuju upravo oni koji žele da ga koriste.

Ovaj put moratorijum podrazumeva reprogram kredita – refinansiranje, produžetak roka otplate i grejs period do najviše šest meseci tokom kojeg se ne plaćaju rate.

Princip za sva tri moratorijuma je, kao što je portal N1 već objavio, isti – rate se tokom njega ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Broj korisnika koji je do sada prijavio za treći moratorijum je značajno niži od prva dva moratorijuma.

Podsetimo, za prvi se odlučilo 94 odsto građana i 92,9 odsto firmi. Vrednost kredita u tom moratorijumu bila je oko dve milijarde evra.

Drugi moratorijum prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a bila je reč o kreditima vrednim blizu milijardu evra.

Procenti korisnika koji su se do sada (do marta) prijavili za treći moratorijum je – oko jedan odsto građana i 2,5 odsto firmi.

Izvor: N1 portal

Foto: Pixabay

Чланак Za moratorijum su više zaintersovani privrednici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, centralna banka Crne Gore objavila je spisak 111 ugroženih delatnosti koje imaju pravo na moratorijum, odobravanje i restrukturiranje kredita do kraja avgusta. Na spisku se nalazi uzgoj krava, drugih goveda i bivola, konja, svinja, živine, ovaca i koza, ali i — kamila i lama.

Ovo se odnosi i na uzgajivače žita, pirinča, lubenica, šećerne trske, duvana, grožđa, jabučastog i koštunjavog voća, ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća, uljanih plodova, biljaka za pripremanje napitaka, začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja.

Centralna banka Crne Gore je prošle nedelje usvojila novi paket mera pomoći građanima i privredi kojim je proširila spisak delatnosti koje će imati pravo na moratorijum, odobravanje i restrukturiranje kredita, na koji su dodali sve delatnosti iz poslednjeg seta mera podrške Vlade, kao i određen broj dodatnih, koje je identifikovala CBCG zajedno sa poslovnim bankama.

Moratorijum se može iskoristiti ako korisnik na kraju decembra 2019. godine nije imao kašnjenje u otplati kredita duže od 90 dana, navode „Vijesti“.

Izvor: Sputnik

Foto: Pixabay

Чланак Moratorijum na kredite za uzgoj lama i kamila u Crnoj Gori се појављује прво на Biznis i Finansije.

Klijenti banaka koji su prihvatili drugi moratorojum u otplati mesečnih rata, ponuđen krajem jula, će birati dalji način otplate i imaće rok od sedam dana da se izjasne.

Prva mogućnost je da prihvate plan otplate koji ponudi banka, u kome je rok otplate produžen za dužinu trajanja moratorijuma, a kamate iz moratorijuma raspoređene na preostalo vreme otplate kredita.

Druga mogućnost jeste da odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu, a treća je da plate samo kamatu a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum.

Drugi moratorijum u otplati kredita prihvatilo je 82 odsto zaduženih građana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.

Prvi moratorijum proglašen je u martu i bio je vredan oko dve milijarde evra.

Izvor: Beta

Foto: Bru-nO, Pixabay

Чланак Ističe drugi zastoj u otplati kredita, dužnici biraju dalji način otplate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drugi moratorijum, koji je obuhvatio zastoj u otplati u avgustu i septembru, ističe 30. septembra, a banke će klijentima ponaosob predložiti plan otplate.“To će dobiti mejlom ili pismom, neka pažljivo pročitaju, i ako postoji bilo kakva nejasnoća neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila“, rekao je on.

Osnovni i opšti model koji banke predlažu je da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.

Nema naznaka za treći moratorijum

Vasić kaže da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.

„Za sada nema naznaka za treći moratorijum. Cilj prvog i drugog moratorujuma bio je da se održi tekuća likvidnost i to je postignuto. To vidimo i kroz stabilnost kursa, stabilnost i rast štednje i rast kreditne aktivnosti. Za sada nema indikatora da bi možda mogao da se pojavi i moratorijum tri, ali hajde da sačekamo, ta odluka nije na bankama, one su tu da daju podršku privredi i gradjanima“, rekao je Tanjugu Vasić. Pored osnovne ponude postoje i dve dodatne za plaćanje obaveza posle prestanka moratorijum.

Prva alternativa je da odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu, dok je druga da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum.

„To su alternativne mogućnosti na koje treba svako da reaguje spram svojih finansijskih mogućnosti. Uvek je najbolje da postoje opcije za klijente i svako može da izabere ono što mu najviše odgovara“, kaže Vasić.

Drugi moratorijum koji je trajao dva meseca prihvatilo je 82 odsto gradjana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.

Izvor: Tanjug

Чланак Pored osnovne ponude postoje i dve dodatne za plaćanje obaveza posle prestanka moratorijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Verovatno veliki broj sugrađana nije obratio pažnju, pa bi trebalo da provere stanje na računu i utvrde da li je ispoštovana odluka u vezi sa moratorijumom na sve dugove do 1. oktobra. Jer u bankarskom sistemu očigledno nešto nije u redu sa softverima, pa je novac skidan i kome je trebalo i kome nije.
Drugi moratorijum na otplatu dugova bankama, koji ističe na kraju ovog meseca, izgleda da je zbunio bankare mnogo više nego prethodni. Iako bi trebalo da je sada sve jednostavnije, klijenti različitih banaka žale se, i u većem broju nego u periodu od marta do maja, da su im banke pogrešno „skinule“ ili oprostile dug.

Proizvoljno „skidanje“ rata

„Otišao sam u svoju ekspozituru da se žalim jer je novac na koji sam računao ipak skinut sa računa i obećali su da je u pitanju greška i da očekujem povrat novca“, kaže G. Ć. iz Kraljeva. „A što je najgore, i u avgustu mi je greškom uzeta rata za kredit, pa sam i tada zvao da mi novac vrate. Mojoj prijateljici pak koja je elektronski odbila moratorijum nije skinuta nijedna rata. Iz banke su joj rekli da razlog za grešku nije elektronska prijava, jer je svejedno na koji način se klijent izjasnio – putem interneta, lično ili telefonom“.
Iz Udruženja banaka Srbije smatraju da svaki slučaj treba proveriti pojedinačno, a banke tvrde da će svaka greška biti ispravljena.

Preklapanje dva moratorijuma

Konfuziju je verovatno unelo preklapanje dva moratorijuma, a naročito je zbunjujući deo u vezi sa kamatama za dozvoljeni minus. U prvom moratorijumu su prvog meseca po njegovom okončanju klijenti morali da plate duplu kamatu, ali u novom paketu NBS je naredila bankama da kamate iz avgusta i septembra rasporede na onoliko rata koliko je korisnicima ostalo do kraja otplate kredita.
Tako su tokom prvog zastoja, martovska i aprilska kamata dodate junskoj i julskoj, dok je majska, koja je trebalo da bude skinuta sa kamatom iz avgusta, ušla u novi moratorijum.

Kamata se ne pripisuje glavnici

„Po prestanku moratorijuma, nastavlja se redovna otplata kredita, uz produženje roka otplate za broj meseci primene moratorijuma, a obračunata redovna kamata se ne pripisuje glavnici duga već se ravnomerno raspoređuje na preostali rok otplate“, kažu u Komercijalnoj banci. „Klijenti koji su ušli u oba moratorijuma biće zaduženi tek po isteku i drugog, odnosno prve rate će im biti skinute tek u oktobru“.
Ukoliko se do 10. avgusta građani nisu izjasnili da ne žele primenu moratorijuma na otplatu obaveza, moratorijum je automatski primenjen od prvog dana avgusta do poslednjeg dana septembra, uključujući i neizmirene obaveze koje su dospele u julu.

Uobičajena naknada

Prosečna kamata na dozvoljenoprekoračenje je 28,71 odsto, a na nedozvoljeno 36,30 odsto. U Srbiji ima oko 7,3 miliona tekućih računa, koje je otvorilo nešto više od pet miliona građana, a broj dozvoljenih minusa je približan.
Podaci UBS pokazuju da je 231.780 tekućih računa skliznulo u nedozvoljeni minus. Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja je 46.644 dinara.

Problemi sa čekovima

Bilo je slučajeva u nekim bankama da klijenti koji su izabrali moratorijum nisu mogli da dobiju čekove, ili su morali da pokriju deo rate da bi ih dobili. Većina banaka nam je, ipak, potvrdila da se čekovi izdaju nesmetano svima koji ispunjavaju uslove za dobijanje čekova i izdavanje nije ni na koji način uslovljeno prihvatanjem zastoja u otplati obaveza.
Kako kažu, obaveze klijenata vezane za moratorijum se posebno evidentiraju, pa nemaju uticaja na izdavanje čekova.

Izvor: Novosti.rs

Чланак Građanima stigla rata usled moratorijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre neki dan Narodna banka Srbije je odobrila novi moratorijum, odnosno još jedan zastoj u otplati rata kredita koje dospevaju od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, kao i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a nisu izmirene.

To na prvi pogled deluje kao velika olakšica građanima koji se susreću sa ekonomskim poteškoćama, međutim, kako kažu iz Udruženja banaka Srbije (UBS), moratorijum nije najsrećnije rešenje za sve klijente. Za zastoj u otplati treba da se opredele korisnici kojima je to zaista potrebno, imajući u vidu da se moratorijumom produžava trajanje kredita, a time i povećava ukupna suma koja će morati da se vrati, piše u saopštenju UBS-a.

Oni dodaju da su banke i davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza, obaveštenjem o ponudi putem internet stranice, uz:

• informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma
• obračun kamate
• način otplate obaveza po prestanku moratorijuma
• moguće alternativne načine otplate obaveza
• reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma

Klijenti koji žele da odlože svoje obaveze ne moraju da se javljaju bankama, po automatizmu će ući u moratorijum.

Klijenti koji žele da nastave plaćanje obaveza dužni su da o tome obaveste banku na neki od predviđenih načina:

• telefonom
• mejlom
• preko formulara na sajtu svoje banke
• lično, odlaskom u poslovnicu

s tim što se poslednja mogućnost ne preporučuje, zbog aktuelne situacije sa pandemijom virusa Covid-19.

Drugačiji način otplate

Po prestanku moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate, bez pripisivanja glavnici duga, pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma. Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate, bez pripisivanja glavnici duga.

Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dužniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma:

• mogućnost da plati samo kamatu za period od 2 meseca moratorijuma, pri čemu se trajanje obaveze produžava za 2 meseca
• mogućnost da plati odjednom 2 rate iz moratorijuma i da nastavi plaćanje obaveza sa istom visinom rate kakva je bila pre zastoja u otplati

Izvor: UBS

Foto: Hans, Pixabay

Чланак Udruženje banaka Srbije: Uzmite moratorijum samo ako vam je zaista potreban се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sastanku ministara finansija i guvernera iz 20 najrazvijenijih država sveta (G20), razgovaraće se o privremenom moratorijumu na otplatu dugova najsiromašnijih država. Reč je o strategiji za spasavanje privreda zemalja u razvoju, većinom afričkih, piše „Fajnenšl tajms“.

Međutim, otpis dela tih dugova – kako predlažu Međunarodni monetarni fond i Svetska banka – pre svega zavisi od pristanka Kine, pojedinačno najvećeg kreditora Afrike. Pozivajući se na upućene izvore, „Fajnenšl tajms“ navodi da bi moratorijum trajao šest ili devet meseci, s mogućnošću da se produži i tokom 2021. godine. „Bogate zapadne države i međunarodne institucije iskoristiće taj period za definisanje vrlo jasnih kriterijuma, od zemlje do zemlje, da li će doći do otpisa dugova ili samo do promene plana u otplati“, navodi izvor britanskog časopisa.

Za Afriku pogubniji pad cene nafte nego virus

Iako su afričke države za sada praktično pošteđene od epidemije koronavirusa – ceo kontinent broji 12.500 slučajeva oboljenja, što je tek delić od ukupno 1,7 miliona zaraženih širom sveta – na tamošnje ekonomije snažno se odrazio pad cena nafte, te slabljenje vrednosti lokalnih valuta.

Ekonomisti predviđaju veliki pad afričkih privreda i gubitak oko 20 milona radnih mesta. Sve to znatno otežava otplatu kredita koji su uzimani nakon izbijanja prošle krize 2008. godine.

Afrički ministri finansija zatražili su paket pomoći vredan 100 milijardi dolara. Od toga bi se 44 milijarde dolara odnosilo na odloženo servisiranje dugova – bilateralnih, multilateralnih ili komercijalnih. Pored toga, traže da se najsiromašnijim državama deo dugova oprosti, a ostatak reprogramira s dugoročnijim zajmovima uz nižu kamatnu stopu.

Analitičari, međutim, smatraju da bi to bio prilično veliki ustupak, a da labavija dužnička omča pre svega zavisi od volje Pekinga.

Kina bi morala da prihvati velike gubitke

Prema podacima Univerziteta „Džon Hopkins“, kineska vlada, banke i kompanije pozajmile su afričkim državama između 2000. i 2017. godine 143 milijarde dolara. I to uglavnom za gradnju velikih infrastrukturnih projekata. Prema nekim procenama, kinesko kreditiranje Afrike nadmašuje vrednost zajmova Svetske banke.

Primera radi, 33% posto spoljnog duga Kenije pripada kineskim poveriocima, kao i 17% u Etiopiji ili 10% u Nigeriji. Studija vašingtonskog „Centra za globalni razvoj“ (CGD) objavljena prošle nedelje, pokazuje da su kineski krediti nepovoljniji od zajmova Svetske banke.

Razdoblje počeka je kraće, a prosečna kamatna stopa iznosi 4,14% godišnje, nasuprot 2,1% koliko traži Svetska banka. Razlog leži u činjenici da su kineski krediti uglavnom komercijalni. Stoga Skot Moris, analitičar CGD-a, smatra kako bi kineski poverioci morali da pristanu na značajne gubitke u slučaju globalnog dogovora o otpisu, a to je prema njegovom mišljenju malo verovatno.

Moris se poziva na dosadašnja iskustva, navodeći primer da je Kina 2017. godine otpisala Sudanu 160 miliona dolara, tek 2,5% od 6,5 milijardi dolara ukupnog duga. Stoga je Ken Ofori-Ata, ministar finansija Gane, poručio prošle nedelje kako bi Kina trebalo da učini više.

„Pošteda“ za privatne investitore

Kineski zvaničnici su, pak, izjavili za „Rojters“, doduše neformalno, da je Peking voljan da razgovara na bilateralnom nivou i da je saglasan kako u slučaju pojedinih afričkih država ne bi trebalo insistirati na redovnom vraćanju duga.

Odil Reno Baso, predsednica Pariskog kluba – grupe od 22 države koje su veliki kreditori – kaže za „Fajnenšl tajms“ da bi svaka odluka o otplati dugova afričkih država trebalo da se usaglasi sa svim kreditorima, te da Kina „vrlo konstruktivno učestvuje u razgovorima unutar G20“.

Međutim, uverena je da će G20 prihvatiti izuzeće od moratorijuma za privatne investitore. Na tom tragu razmišljaju i zvaničnici G20. Kako otkriva jedan od njih, G20 neće vršiti pritisak na privatne ulagače da pristanu na olakšavanje otplate dugova jer bi, kako tvrdi, to moglo da poremeti dužničko tržište.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Da li će kapitalisti oprostiti dugove najsiromašnijima zavisi od komunista се појављује прво на Biznis i Finansije.