EU planira da ih natera da otvore svoje sisteme za kontrolu i dokažu da daju sve od sebe da njihovi proizvodi ne štete deci.

Kako se navodi, Evropska unija preduzeće odlučne korake da svojim Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) do kraja ovog meseca primora na to najveće onlajn platforme, prenosi Politiko.
Francuska traži da instaliraju sistem roditeljske kontrole koji se može aktivirati kada se uređaj uključi.

Pored toga, i Kina želi da ograniči vreme pred ekranom na 40 minuta za decu mlađu od osam godina, dok je američka država Juta uvela digitalni policijski čas za maloletnike i saglasnost roditelja za korišćenje društvenih medija.

O tačnoj vezi između upotrebe društvenih medija i mentalnog zdravlja tinejdžera se još raspravlja.

Napominje se da ovi digitalni giganti zarađuju tako što privlače nečiju pažnju i zadržavaju je što je duže moguće, ubirajući pritom novac od oglašivača.

Kako se navodi, oni su profesionalci u tome da beskrajnim skrolovanjem u kombinaciji sa periodičnim, ali nepredvidivim povratnim informacijama od lajkova ili obaveštenja, dovedu do stimulacije koje oponašaju efekat slot mašina na ljudske mozgove.

Ističe se da je ta žudnja dovoljno teška i za odrasle, a osetljivim mladim ljudima donosi realne i negative posledice: anksioznost, depresiju, lošu koncentraciju…

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Društveni mediji na mozak deluju kao slot mašine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Psiholingvista prof. dr Dušica Filipović Đurđević rekla je za RTS da su, prema istraživanjima, osobe koje govore više jezika uspešnije u čitavom nizu zadataka, ali da ne treba praviti generalizacije.

„Moj najkraći odgovor bi bio, da, dobro je poznavati više od jednog jezika i da su osobe koje su bilingvalne ili čak multilingvalne uspešnije u određenoj vrsti zadataka u odnosu na monolingvalne“, rekla je profesorka.

Objasnila je da je bilingvizam prošao kroz tri faze i da je u prvoj fazi postojao strah od bilingvizma, da su se roditelji plašili na koji način će deca prihvatiti drugi jezik.

„Onda je početak 21. veka obeležio preterani optimizam i smatrali smo da su po svemu bilingvalne osobe superiorne. Međutim, danas ulazimo u jednu zrelost istraživačku iz i tačno znamo kakve razlike pravi bilingvizam i po čemu su bilingvalne osobe bolje i takođe znamo koja vrste bilingvizma donosi tu prednost upravo taj način“, navela je profesorka Dušica Filipović Đurđević.

Istakla je da je vršeno uporedno istraživanje sa ljudima koji govore srpski i mađarski i srpski i slovački i da je glavna razlika u sličnosti jezika.

Promene posle tri meseca u moždaoj masi

„Naime, slovački i srpski dele mnoge reči. Reči su vrlo slične i to su takozvani kognati, reči koje u različitim jezicima isto zvuče i isto znače. Takve reči nisu napor za mozak i ne predstavljaju gimnastiku, da tako kažem, za naš um, ali u slučaju mađarskog i srpskog koju su tipološki različiti jezici, postoji mnogo razlika i različitih reči te to jeste napor za naš um“, rekla je profesorka.

Dodala je da je naročito naporno kada se prebacujemo sa jednog jezika na drugi po tuđoj želji, odnosno kada to sredina diktira.

„Na primer kada radimo u stranoj kompaniji pa pričamo na jednom jeziku, a onda uđe naš šef koji je iz inostranstva i mi tog trena prelazimo na drugi jezik, e to ‘svičovanje’, kako mi kažemo, ili prebacivanje sa jezika na jezik po znaku iz sredine je naročito naporno za nas“, istakla je profesorka i dodala da nas to trenira na dobar način i da se posle tri meseca vide promene u moždanoj masi.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koliko znanje više jezika pomaže u razvijanju uma? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neuralink razvija moždane čipove koji su zamišljeni da omoguće ljudima sa paralizom da povrate motorne funkcije i leče bolesti mozga kao što su Parkinsonova, Alchajmerova ili demencija.

Kompanija je poslednjih godina sprovela testove na životinjama u očekivanju dozvole za testiranje na ljudima koje izdaje Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD, prenosi Rojters.

„Želimo da budemo izuzetno pažljivi i sigurni da će dobro funkcionisati pre nego što ubacimo uređaj u čoveka, ali mislim da smo većinu naše dokumentacije predali FDA i verovatno bi za oko šest meseci trebalo da dobijemo dozvolu da testiramo čip na ljudima“, rekao je Mask tokom obraćanja na prezentaciji u sedištu Neuralinka koja je trajala skoro tri sata.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Mask: Za šest meseci počinjemo testiranje moždanih čipova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se ćelije pripremaju za deobu, njihov DNK je čvrsto obmotan oko proteina kako bi se formirali hromozomi koji daju strukturu genetskom materijalu. Na krajevima tih hromozoma nalaze se telomere koje stvaraju neku vrstu zaštitne strukture kako bi se sprečilo oštećenje genskog materijala. Međutim, svaki put kada se ćelija podeli, telomera se skraćuje. To znači da kako starimo i kako u našem telu dolazi do sve većeg broja deobe ćelija, telomeri postaju sve kraći i slabije štite naš DNK. Oštećenje genetskog materijala može da dovede do mutacija koje uzrokuju nekontrolisanu deobu ćelija, odnosno do pojave raka.

Ćelije izbegavaju da postanu kancerogene kada im telomere postanu prekratke, jer su se previše puta podele i da ne bi potencijalno nanele štetu, ulaze u stanje nalik „zombiju“ koje sprečava dalju deobu, što se naziva proces ćelijskog starenja, prenosi RTS.

„Zombi“ ćelije mogu biti dobre, ali i loše za naše zdravlje

Pošto su otporne na smrt, stare – ili „zombi“ – ćelije se akumuliraju sa godinama. One mogu biti veoma korisne za zdravlje jer podstiču starenje obližnjih ćelija kod kojih postoji opasnost da postanu kancerogene i privlače imuni sistem da očisti ćelije raka.

Ali i one doprinose bolesti jer narušavaju zarastanje tkiva i imunološku funkciju jer luče hemikalije koje podstiču upalu i rast tumora, navode profesori Patricija Opresko i Rajan Barns sa Univerziteta u Pitsburgu koji su vodili ovo istraživanje.

Oksidacioni stres

Istraživači su želeli da utvrde da li direktno oštećenje telomera može biti dovoljno za pokretanje starenja i stvaranje zombi ćelija. Kako bi to postigli, ograničili su oštećenja samo na telomere tako što su pričvrstili protein na telomere ljudskih ćelija uzgajanih u ljaboratoriji. Otkrili su da je direktno oštećenje telomera bilo dovoljno da se ćelije pretvore u zombije, čak i kada zaštitne kapice nisu skraćene. Razlog za to, kako su ustanovili, verovatno je rezultat poremećene replikacije DNK na telomerima što čini hromozome još podložnijim oštećenjima ili mutacijama.

Zašto je ovo važno

Telomere se prirodno skraćuju sa godinama. One ograničavaju koliko puta ćelija može da se podeli signalizirajući im da postanu zombiji kada dostignu određenu dužinu. Ali višak slobodnih radikala proizveden iz normalnih telesnih procesa, kao i izlaganjem štetnim hemikalijama kao što su zagađenje vazduha i duvanski dim, može dovesti do stanja zvanog oksidativni stres koji može ubrzati skraćivanje telomera. Ovo može prerano da izazove starenje i doprinese bolestima vezanim za starenje, uključujući imunodeficijenciju, kardiovaskularne bolesti, metaboličke bolesti i rak.

Ova studija otkriva da telomeri ne služe samo kao budilnik koji ukazuju napreviše puta podeljenu ćeliju, već i kao zvona upozorenja za štetne nivoe oksidativnog stresa.

Izvor: Politika

Ftoto: Pixabay

Чланак Kako starimo, tako imamo sve više „zombi“ ćelija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Smatra se da je struktura mišjeg mozga vrlo slična ljudskoj.

Mapa i osnovni podaci, koji su dostupni javnosti, prikazuju više od 200.000 neurona i pola milijarde neuronskih veza koji se nalaze u mozgu miša.

Istraživanje je deo programa „Machine Intelligence from Cortical Networks“, čiji je cilj poboljšanje algoritama mašinskog učenja i veštačke inteligencije povratnim inženjeringom moždane kore, koja je odgovorna za više funkcija kod sisara, poput planiranja i zaključivanja.

Naučnici sa Medicinskog koledža „Bejlor“ i Univerziteta Prinston napravili su najveći 3D dijagram mozga miša. U jednom kubnom milimetru mozga miša nalazi se oko 200.000 moždanih ćelija i skoro 500 miliona sinapsi.

Da bi se napravila mapa mozga, bilo je potrebno oko pet godina, a projekat je imao tri faze.

Istraživači su se usredsredili na vizuelni enokorteks, oblast mozga koja je ključna za vizuelnu percepciju. Prikupili su podatke koji mere tipičnu aktivnost mozga miša dok je još bio živ u prvoj fazi, a snimljeno je više od 70.000 fotografija aktivnih moždanih ćelija.

Dobijeni podaci u istraživanju su jedinstveni jer uključuju snimke obrazaca aktivnosti prouzrokovanih raznim složenim vizuelnim nadražajima, Jutjub snimaka, holivudskih filmova, za oko 75.000 moždanih ćelija u istom volumenu mozga koji je korišćen za kreiranje mape, koja je dostupna javnosti.

Naučnici su isekli mali deo mozga na više od 25.000 ultratankih delova, a zatim su elektronskim mikroskopom snimili više od 150 miliona fotografija visoke rezolucije.

Mapa će biti od neprocenjive vrednosti za naučnike koji žele da saznaju kako mozak obrađuje informacije, kao i za istraživače koji pokušavaju da shvate kako lečiti bolesti mozga.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Naučnici smatraju da je struktura mišijeg mozga vrlo slična ljudskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pamet za bogate

Zebnje da smo u predvorju pakla u kojem će ljudskim životima upravljati mašine, ili kako se to afirmativnije kaže „veštačka intelegencija“, po svoj prilici su krajnje neosnovane – barem za neke.

Zahvaljujući pravilu još iz antike, a kojeg se drže i novi bogataši iznikli na novim tehnologijama – da se sva jaja ne drže u istoj korpi – trust mozgova iz Silicijumske doline uporedo „diversifikuje“ poslovanje na dva različita, ali podjednako unosna fronta.

Jedan je manje popularan među običnim smrtnicima i odnosi se na razvoj već pomenute veštačke inteligencije, s ciljem da mašine budu pametnije od ljudi, pa time i daleko efikasnije, što je osnova ekstra zarade i sticanja bogatstva za pojedince.

Drugi je, nasuprot tome, u korist ljudi – ali izgleda opet samo onih bogatih. To dostignuće se kolokvijalno naziva „čip za pamet“, na šta bi se stručnjaci s prezirom osvrnuli i više nego razumljivo objasnili laicima da su u pitanju „moždani interfejsi“.

Na ovaj voz gledaju da se pre drugih ukrcaju svi koji nešto znače u ne baš pitomom svetu tehnoloških inovacija, a neki da po svaku cenu predvode, poput perjanica novog doba, Fejsbuka, Gugla i Amazona…

Botoks za mozak

Isto radi i reinkarnacija Leonarda da Vinčija, u sadašnjem obliku pod imenom Ilion Mask, koji se u sve razume bolje od ostalih i pokreće ga isključivo ljubav prema napretku čovečanstva. Ovaj savremeni vizionar je i izazvao najveća komešanja među fanovima „moždanog interfejsa“, objavivši prošle godine da već uveliko razvija „botoks za mozak“.

Uprkos ljubavi prema čovečanstvu, istraživanja dotičnog humaniste i njegove kompanije „Neuralink“ nisu usmerena na oblasti kojima se do sada bavila medicinska nauka kako bi se uz podršku novih tehnologija pomoglo obolelima od slabovidosti, gluvoće, Parkinsonove bolesti, paraplegije i sličnih teškoća, već iskljućivo na „podršku“ zdravim ljudima.

Naime, uređaj koji ova kompanija razvija namenjen je pojedincima koji žele da uvećaju svoju inteligenciju i saznajne sposobnosti, odnosno da uz pomoć tehnoloških inovacija dobiju „super mozak“. Pod uslovom, naravno, i da imaju super finansijske mogućnosti da takvo čudo od mašine kupe.

To što ova istraživanja nisu namenjena napretku nauke radi poboljšanja medicinskih terapija, nije predstavljalo prepreku naučnicima da svesrdno daju svoj doprinos.

Jer kako objašnjava jedan od vodećih članova tima u „Neuralinku“, istraživač na postdoktorskim studijama na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, Dejvid Valeri: „Uprkos moralnim dilemama šta sve mogu biti posledice ovakvih istraživanja i opasnostima koje ona nose – kapitalizam je jasan: ako postoji dovoljno potražnje za nečim i dovoljno volje, odnosno novca da se to razvije, onda će se to i razvijati“.

Istorija “remontovanja mozga”

Ma koliko se danas potenciralo da ništa pametno nije postojalo pre pameti u Silicijumskoj dolini, pokušaji naučnika da razviju vezu između računara i ljudskog mozga mere se decenijama.

Prvi takav uređaj napravljen je još davne 1973. godine na Univerzitetu u Kaliforniji. Manje je poznato da se time bavila i nauka u bivšoj Jugoslaviji, pa su 1988. jugoslovenski istraživači eksperimentisali kako se uz upotrebu elektroencefalografije mogu izdavati naredbe robotu da otvara i zatvara očne kapke.

No, najveći pomaci su ipak napravljeni u ovom milenijumu, pa je tako 2005. godine Metju Negl postao prva paralizovana osoba kojoj je omogućeno da pokreće veštačku ruku mislima pomoću tehnologije koju je osmislilo preduzeće „Sajberkinetiks“.

Pre četiri godine, paralizovanom Nejtanu Koperlandu vraćeno je čulo dodira pomoću veštačke ruke razvijene na Univerzitetu u Pitsburgu. Ova tehnologija je omogućila da se nadražuju centri u mozgu koji stvaraju osećaj dodira.

Ipak, tehnološki napredak nije stigao dotle da bi umanjio potencijalne, ne tako male rizike, uključujući i činjenicu da su ovakvi zahvati prilično nasilni, jer zahtevaju ugrađivanje stranog tela u čovekovu lobanju.

Ali kada se osoba koja ne može da hoda, vidi, čuje ili ima neki drugi problem koji nameće ozbiljna ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju podrvragava takvim zahvatima, ona to čini u nadi da će bar donekle poboljšati kvalitet svog života.

Hakeri, dobro došli u moju glavu

Stvar je u tome, što bi isti takav rizik morale da preuzmu i zdrave osobe, ukoliko bi se podvrgle dodatnom „opamećivanju“ uz pomoć uređaja koji razvija „Neuralink“, ne krije Dejvid Valeri.

Dodaje da uz medicinski, postoji i tehnološki rizik. Šta će se dogoditi kada jednom neki haker doskoči novoj tehnologiji i reši da preko računara vršlja po mozgu korisnika, menjajući informacije shodno svom ideloškom ili mnogo prizemnijem, materijalnom cilju?

Zatim, ne bi bilo prvi put da se eksperimenti na ljudima – a što je neminovna faza u usavršavanju ovakvih uređaja – sprovode tamo gde vlasti izražavaju mnogo više razumevanja prema mogućoj dobrobiti za celo čovečanstvo i spremnije su da tom dalekom cilju prilagode i sadašnje zakone, što je po pravilu uvek slučaj u siromašnim zemljama.

Umrežavanje sa kompjuterima

Ima toga još, ne spori Valeri, ali kao i svaki naučnik objašnjava da stvari nisu crno-bele, te da se ni na ovakve poduhvate ne sme gledati jednostrano.

Pre svega, tim u „Neuralinku“ je otišao korak dalje, počev od činjenice da bi usađivanje veštačkog tela u ljudsku lobanju bilo manje invanzivno, jer su mikroelktrode napravljene tako da budu savitljive.

Osim toga, stručnjaci su na dobrom putu ka ostvarenju cilja da „Interfejs“ očitava električni rad mozga i prevodi ga na jezik razumljiv računaru, a potom da se informacije koje unapređuje računar prevedu na jezik koji ljudski mozak može da razume.

Dalje, koriste se prethodno prikupljena znanja, naročito ona koja su proistekla iz istraživanja na koje načine može da se poboljša ljudsko pamćenje. Recimo, istraživači sa medicinskog fakulteta „Vejk Forest“ uspeli su prošle godine da poboljšaju kratkoročno pamćenje učesnika u ogledu tako što su im nadraživali neurone u hipokampusu, delu mozga koji obavlja ovaj posao. Naučnici su zabeležili obrasce električnog rada mozga tokom pamćenja informacija, a potom su nadraživali ćelije u skladu s tim istim obrascem, dok su se „zamorčići“ mučili da zapamte određene nizove podataka.

Sve će to narod pozlatiti

Krajnja ideja inženjera i naučnika u „Neuralinku“ je da bi pamćenje moglo da se sačuva i proširi tako što bi se obezbedila njegova „dopuna“ na hard diskovima računara. Tako bi čovečanstvu jednoga dana sva sećanja bila dostupna na „klik“.

Trenutno se, međutim, ne objašnjava kakve bi koristi od toga mogao da ima oboleli od Alchajmera ili drugih oblika demencije ako nema nekog pored sebe da ga podseti da bi trebalo da klikne na računaru kako bi se nečega setio.

Ali jasno je da oni koji su večiti skpetici, a posebno cinici nikada nisu bili i oni koji su promenili svet, pa tako Valeri sa još više ushićenja dočarava mogućnosti da zahvaljujući ovakvim uređajima konačno kao ljudska vrsta počnemo da se ponašamo odgovorno. Drugim rečima, da na osnovu „nadograđene“ inteligencije i daleko veće dopstupnosti informacija donosimo mnogo ispravnije odluke.

A šta tek reći o tako dugo sanjanim mogućnostima da se razumemo telepatski, pokrećemo svet oko sebe samo svojim mislima…

U svemu tome, zaključuje ovaj postdoktorant, najvažnije je to da je Ilion Mask istinski vizionar i humanista, što znači da će sve te blagodeti kad-tad postatiti dostupne svima. To što će ovakav uređaj, kad se jednom pusti na tržište, u početku biti pristupačan samo onima koji su ionako već povlašćeni, kako bi postali još povlašćeniji – pa od nekuda mora da se počne….

Zorica Žarković

broj 171, mart 2020.

Чланак Veštačko povećavanje ljudske inteligencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U najnovijoj studiji, starije osobe koje su izjavile da su tokom života uživale u društvenim igrama imale su manju verovatnoću da obole od mentalnih bolesti u odnosu na druge starije osobe. Naime, ovi ljudi su pokazali u standardnim testovima mentalne oštrine da imaju bolje moždane performanse u odnosu na ljude koji nisu igrali društvene igre.

Najnovija studija obuhvatila je skoro 500 starijih osoba u Velikoj Britaniji koje su radile isti test inteligencije i to 11 godina u kontinuitetu. Počevši od 64 godine života, one su odgovarale na pitanja o tome da li se bave intelektualno stimulativnim aktivnostima, kao što su rešavanje zagonetki, igranje društvenih igara ili čitanje.

Naučnici su zaključili da ovo isto vredi i za decu i mlađe osobe.

Izvor Poslovne novine/Ekapija

Чланак Mozak zdraviji što ga više koristimo се појављује прво на Biznis i Finansije.