U Evropi će, u relativno kratkom roku, sve plate morati da budu transparentne i uravnoteženije po pitanju muškarci – žene. Oni koji traže posao imaće jasniju sliku „za koliko bi radili“ u firmi u kojoj se kandiduju a oni koji već rade imaće pravo da znaju zarade zaposlenih koji rade isti posao, navodi se u Direktivi EU koja je upravo stupila na snagu.

Direktiva o jačanju primene načela „jednake plate za jednak rad“ ili „rad jednake vrednosti za muškarce i žene“, uz transparentnost plata i mehanizme sprovođenja, uključuje nekoliko mera za poslodavce kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.

Primena propisa obavezan tek za tri godine

Primena propisa, doduše, u praksi će biti obavezna tek za tri godine ali vremena za ovu samo naizgled jednostavnu tranziciju i nema previše.

Mere EU koje su usvojene, a koje kao takve važe i za Srbiju kao kandidata za članstvo, kažu da svi koji zapošljavaju više od 50 ljudi, moraju zaposlene da upoznaju s tačno određenim kriterijumima za određivanje visine plate, kao i uslovima napredovanja.

Oni koji imaju više od 100 zaposlenih imaju i dodatan „zadatak“, da vode računa o rodnoj ravnopravnosti zaposlenih i u smislu plata. Aktuelna praksa da žene dobiju manje plate od muškaraca za obavljanje istog posla, sve će teže biti održiva.

Firme će da imaju obavezu dostavljanja izveštaja na jednu do tri godine, , već prema broju zaposlenih, a u njoj će biti prikazane razlike u osnovnim platama i varijabilnim delovima prema polu.

„Sumnjiva“ je, da se tako izrazimo, svaka razlika veća od pet odsto. U slučaju da se pojavi firma mora da usaglasi obračun kroz razgovor sa predstavnicima radnika.

Već ovaj „mali“ procenat razlike mogao bi da izazove velike probleme u veoma razuđenom „sistemu“ plata u Srbiji. Čak i u državnoj službi, za koju se smatra (pogrešno) da su plate uniformnije i približnije jedne drugima.

Iako u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika iz 2007. godine stoji da će Srbija imati 13 platnih grupa sa po osam platnih razreda, to nikada nije zaživelo. A najavljuju se od 2014. godine.

Platni razredi, rak rana Srbije

A i da jeste, ti platni razredi su veoma razuđeni, pa tako „saradnik“ koji je predstavlja 10 platnu grupu, može imati po zakonu platu sa koeficjentom od 1,9 do 2,67, što je povelika razlika od 40,5 odsto.

Poslednji rok koji je dat izmenama zakona u decembru prošle godine je 2025. godina. Trenutno se došlo do faze „testiranja“ projekta „Iskra“, jedinstvenog informacionog sistema za centralizovani obračun plata. U njemu se nalazi više od 181.000 zaposlenih u javnom sektoru, od 450.000 ukupno.

Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu , konstatovao da ni ovaj rok neće biti poštovan i pozvao Vladu da više napora da „usmeri na trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji ima brojne slabosti“.

A taj javni sektor je takav da „zaposleni sa visokom stručnom spremom na složenim poslovima u jednom delu državnog sektora imaju niže plate od zaposlenih na jednostavnijim poslovima u drugim. Takođe, poslovi iste složenosti u različitim segmentima javnog sektora plaćeni su različito, što je posebno izraženo kod generičkih poslova koji su najlakše uporedivi. Problem broja i strukture zaposlenih u sektoru države takođe se prenosi u 2023. godinu“, skrenuli su pažnju članovi Fiskalnog saveta.

Kako to izgleda u praksi može se naslutiti već iz podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o platama. U mesecu martu ove godine prosečna plata u državnim preduzećima na nivou Republike bila je 96.228 dinara neto (820 evra) a u onima na lokalnom nivou 79.004 dinara (673), ili 22 odsto manje.

Razlika je još veća kod administrativnih radnika, 96.942 dinara (826 evra) naspram 74.370 dinara (634 evra), odnosno 30 odsto.

Jednakosti je nešto veća kod drugih grana u javnom sektoru, pa je tako prosečna plata u javnom zdravstvu 85.670 dinara (730 evra), a u obrazovanju i kulturi 80.284 dinara (684 evra), tj. oko sedam odsto.

U Srbiji žene plaćene 17 odsto manje

Ništa manji problem neće biti ni usklađivanje „sa Evropom“ po pitanju rodne ravnopravnosti u jednakoj plati za jednak rad.

Prema analizi RZS na platama iz septembra 2022. godine, muškarci su u proseku zarađivali 5.000 dinara više od prosečne plate u Srbiji a žene 6.000 dinara manje od proseka. Ukupna razlika u platama je 17 odsto, što je malo više od evropskog proseka.

Ako se pogleda po razredima, situacija je još gora. U delu najobrazovanijih, zaposlenih sa master strukovnim i master akademskim studijama, razlika je 35 odsto u korist muškaraca.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак U EU stupio na snagu „rad jednake vrednosti za muškarce i žene“, a u Srbiji… се појављује прво на Biznis i Finansije.

U selu Dublje kod Svilajnca, jedno domaćinstvo je postalo poznato po tome što je imalo čak četiri prezimena. Najstarija „glava porodice“ je nosila prezime Stojanović, a pošto su se u porodici rađale samo ćerke jedinice, na imanje su se useljavali zetovi, ili kako se to kaže „dolazili su na miraz“, pa je seosko domaćinstvo dobilo još tri prezimena, Vekić, Vakulović i Vukosavljević. U ovom selu od 345 domaćinstava, čak 72 porodice imaju „zeta na mirazu“.

Patrijarhalna kultura koja i danas vlada u selima u Srbiji, nalaže da se imanje ostavlja muškom potomku, a da se ženska deca, čim se udaju, presele u muževljevu porodicu. Izuzetak od ovog pravila su slučajevi kada seoska porodica nema muškog naslednika, ili kada je budući suprug izuzetno siromašan, pa se zet useli kod tasta i tašte. Sve do kraja 19. veka, muškarac koji je dolazio da živi kod supruge, morao je da prihvati i njeno prezime.

Vremena su se promenila, ni selo više nije ono što je nekad bilo, ali se na ovakve brakove i danas većinom gleda nepovoljno, izuzev u severoistočnoj Srbiji gde se smatra normalnom pojavom. O tome svedoči i neverovatno veliki broj naziva za muškarca koji dolazi da živi u ženinoj kući, među kojima je većina pogrdna. Pored termina domazet koji je ustaljen u literaturi, on se naziva i miraždžija, masadžija, dohodac, privuk, pripuz, uljez, prizetko, priženja. U nekim krajevima ga zovu i nakućnjak, papuzan, keceljaš, dovodak, rizetnjak, privodnjak, došljak, ututnjak, uguz…

Svi ovi nazivi ilustruju shvatanja patrijarhalne sredine o položaju onih koji su došli „na miraz“, ukazujući na njihovo omalovažavanje i podređen položaj. Isto kao što se tretirala snaha u patrijarhalnoj porodici, tako je „prizetko“ morao da bude „najmlađi“ u kući, a ne ravnopravni član zajednice jer je uživao ženinu imovinu. Bio je ekonomski podređen u odnosu na ženu i njene roditelje, pa ga za „glavu porodice“ nisu smatrala ni njegova deca. Stoga ne čudi da postoji narodna izreka koja kaže da nema ničeg goreg nego biti regrut, šegrt i prizetko.

Tast ne sme da tuče zeta

Današnji seoski zetovi na šegrtovanju kod tasta nemaju svoj Osmi mart, ali se zato udružuju „u borbi za svoja prava“. U već pomenutom selu Dublje, osnovano je pre deset godina udruženje zetova miradžija „Zlatni privezak”, a prema rečima članova, ovakav naziv znači da su oni zlatni privesci svojim suprugama. Zetovi pridošlice su stigli iz svih krajeva Srbije, uključujući i Beograd, a neki su došli čak iz Sarajeva, sadašnjeg inostranstva.

Udruženje ima svoju krsnu slavu, skupštinu i statut. Prvi član statuta glasi: „Tast ne sme da tuče zeta“. U drugom se kaže: „Ne sme rukama, ali može motkom“. A u trećem članu se izričito navodi: „Najbitnije je što zet mora da ostavi potomstvo u kući, a u to ne sme da se meša niko sa strane“. Članovi ovog udruženja priznaju da radni sastanci manje služe borbi „protiv mobinga“, a više da pobegnu od žena i da se vesele.

Slično udruženje postoji u selu Loznica kod Žagubice, koje broji više do 150 članova. Udruženje svake godine organizuje „Sabor zetova“, koji je Turistička organizacija Žagubice uvrstila u svoj spisak godišnjih manifestacija. Na teritoriji ove opštine je dugo postojala tradicija da siromašne porodice sa više sinova određuju koji će od naslednika preći u bogatu kuću u kojoj živi devojka za udaju. Ipak, da današnjim „zetovima na mirazu“ i nije tako loše, pokazuje takmičenje na Saboru za titulu zeta sa najviše kilograma, koga tašta najbolje hrani.

U ovom udruženju ističu da se ranije govorilo da je prizetko u kući kao ruda na seoskim kolima, jer su kola zaklonjena u šupi, a ruda ostaje na kiši. Nekada je položaj zeta pridošlice bio loš, jer je bio siromašan, pa se u kući njegove bogate supruge na njega gledalo kao na slugu. Danas je na selu malo imućnih, većina je siromašna, pa svi moraju da rade od jutra do mraka. Više nije važno da li si rođen na imanju ili si do njega stigao ženidbom, glasi ukratko sociološka analiza zetova iz Loznice o tome zašto se toliko poboljšao položaj pridošlica.

Zet na mirazu – slika bez tona

Danas se domazetski brakovi ne sklapaju samo na selu, već i u gradu, a razlozi su različiti. Najčešće su to neodgovarajući stambeni uslovi u muževljevoj kući, sukob u muževljevoj porodici i, ako je žena iz grada, veća pristupačnost pre svega poslu, ali i drugim gradskim sadržajima. U nekim slučajevima, ako je žena bez roditelja i nema braće, a nasledila je funkcionalno domaćinstvo, ona dovodi muža u svoju kuću, navodi Mina Jelesijević, etnolog i antropolog koja je istraživala domazetske brakove u Čačku i okolini.

Njeno istraživanje je pokazalo da se često dešava i da se stariji bračni parovi presele iz grada u selo na ženino imanje, jer je muž poreklom iz grada, a deca ostanu u stanu. Ukoliko su ženini roditelji živi, staraju se o njima, a upravljanje domaćinstvom je, zbog toga što su roditelji stari, najčešće prepušteno ćerki i zetu. Primeri porodica koje je istraživala Jelesijević, pokazuju da se zetovljeva rodbina i okolina uglavnom protive odlasku „na miraz“ i imaju negativan stav prema tome. Najčešće se ističe kako sin ne bi trebalo da ide bilo gde kad ima svoju kuću, a može se čuti, naročito od starijih, da je „zet na mirazu – slika bez tona“.

Stavovi šire lokalne zajednice su različiti, međutim nalazi pokazuju da se većinom podrazumeva da bi žena trebalo da pređe u muževljevu kuću, a ne obrnuto, što je često mišljenje i među mlađom generacijom. Drugim rečima, na izbor mesta stanovanja u velikoj meri utiču tradicionalni obrasci ponašanja. To potvrđuje i primer mladog bračnog para iz Gornje Gorevnice kod Čačka. Tast je predložio zetu da zbog nedostatka prostora u mladoženjinoj kući pređu da žive u zasebnoj kući na njegovom imanju, ali je zet to odbio navodeći da je deda obavezao njega i brata da ne smeju da napuste svoje imanje.

Svako ima svoj novčanik

No, i u slučaju domazetskog domaćinstva, podela uloga je ista kao i u takozvanim patrijarhalnim brakovima. Кućne poslove obavljaju žene, dok se muškarci bave raznim popravkama i staranju o kući ili stanu. Žene na selu se, pored kućnih poslova, uključuju i u rad na imanju, uglavnom oko lakših aktivnosti, dok su one teže prepušteni muškarcima. Ukoliko je muž zaposlen i često odsutan od kuće, žena preuzima upravljanje domaćinstvom, pa čak i kada su u pitanju poslovi kojima bi se inače bavio muž.

Položaj domazeta u kući zavisi pre svega od njega ali i od autoriteta tasta. Ukoliko tast zadrži upravljanje domaćinstvom, veća je mogućnost da će ostati nadređen zetu sve dok je radno sposoban, navodi Jelesijević. Međutim, ne može se više govoriti o ekonomskoj zavisnosti zeta kao što je to bilo u prošlosti, jer je uglavnom zaposlen, a samim tim i finansijski nezavisan. Gotovo svi ispitanici su istakli da, iako su troškovi domaćinstva zajednički, to nije tako i sa zaradom, pa svaki odrasli član porodice „ima svoj novčanik“. Postoje i primeri da je zetu, pored upravljanja domaćinstvom, prepušteno i upravljanje novcem kada je on najzaslužniji za zaradu koja se ostvaruje poljoprivredom.

Kao i u drugim krajevima Srbije, položaj zeta na mirazu se razlikuje zavisno od vrednosnog sistema sredine iz koje su supružnici, ali i od samih pojedinaca i njihove spremnosti da se prilagođavaju. Ipak, može se zaključiti da je položaj zeta u domazetskoj porodici umnogome povoljniji nego ranije. Uprkos tome, i dalje preovlađuju stavovi utemeljeni na tradicionalnom modelu ponašanja, pa se mali broj parova u Čačku i okolini odlučuje da izabere ženinu kuću kao mesto prebivališta, ističe Jelesijević.

Jovana Bajić

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Victor Rodriguez Iglesias, Unsplash

Чланак Kad se muškarci bore za ravnopravnost: Zet keceljaš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kerol Kinsi Goman, autorka knjige „The Silent Language of Leaders: How Body Language Can Help – or Hurt – How You Lead” sprovela je istraživanje u SAD, Evropi i Kanadi da bi zaključila kako se polne razlike kad je o komunikaciji reč reflektuju na posao. Muškarci i žene govorili su i o sebi, ali i o suprotnom polu, pa je iz toga proizašlo nekoliko zaključaka o tome šta su tri najveće „komunikacione snage“, a šta „komunikacione slabosti“ za oba pola.

Žene imaju sledeće prednosti: sposobnost čitanja govora tela i hvatanja neverbalnih znakova; dobri su slušaoci; umeju da pokažu empatiju. S druge strane, kao komunikacijske slabosti ističe se da su previše emotivne, da previše zaobilazno idu do cilja i da nisu dovoljno autoritativne.

Muškarci su, pak, u prednosti jer jače stavljaju do znanja svoje fizičko prisustvo, direktnije idu do cilja i efikasnije prikazuju svoju moć. Za slabosti im se pripisuje to što su previše direktni, neosetljivi na reakcije slušalaca i previše uvereni u ispravnost svog mišljenja.

Prema ovoj autorki, kolege procenjuju jedni druge (neprestano, a često i nesvesno) na osnovu dve grupe kvaliteta: na osnovu topline (empatija, dopadljivost, brižnost) i na osnovu autoriteta (moć, kredibilitet, status).

Da li postoji univerzalno dobar način komunikacije?

Stil komunikacije koji prolazi na svakom mestu i u svako vreme jednostavno ne postoji. Žene obično imaju prednost u okruženjima gde je potrebno da se sarađuje, gde je poželjno imati veštinu slušanja, inkluzivni govor tela i empatiju. Muškarci lakše preuzimaju kontrolu i smatraju se efikasnijim u okruženjima gde je potrebna odlučnost. Takođe, procenjuje se da su muškarci bolji u monologu, a žene u dijalogu.

Istraživanja su pokazala da žene pokazuju govorom tela više znakova koji ukazuju na osećaj topline i razumevanja. Primera radi, fokusiraće se na svog sagovornika tako što će prema njemu okrenuti glavu i torzo, nagnuće se napred, smeškaće se, sinhronizovaće pokrete sa sagovornikom, klimaće glavom i biće sklonije da nagnu glavu u stranu kao znak da su „pustile uvo“ ka sagovorniku.

Muškarci daju više takozvanih statusnih signala kroz dominantne pokrete i ponašanje, kao što je na primer bočno klimanje glavom, ljutnja i izrazi gađenja. Kad stoje, gledaju da se izdignu dodatno, kad sede bivaju zavaljeni i raširenih ili široko prekrštenih nogu, sa materijalima raširenim po stolu i sa rukama ispruženim na naslonu stolice.

Kako god bilo, svaka prednost pretvara se u slabost ako se pretera. Ženski pristup koji podrazumeva želju za saradnjom i empatiju može se shvatiti kao mogućnost da postane laka meta koju treba „pokoriti“, a muška potreba da budu što dikretniji i konkretniji može se shvatiti kao bezosećajnost. Muškarci ostavljaju utisak da su bahati i previše agresivni kada svojim položajem i govorom tela zauzimaju tuđi lični prostor, kada se rukuju „smrtonosnim stiskom“ i kada naglašavaju svoj status toliko da izgledaju oholo. Žene su sklonije bespotrebnom izvinjavanju, suvišnom i neprimerenom smehu, a često su skromne kad su u pitanju njihova lična dostignuća i ideje, pa ih zbog toga mogu smatrati pasivnim ili slabim.

Iskazivanje odobravanja

Aktivno slušanje – jasno stavljanje do znanja sagovorniku da nam je pažnja usmerena na ono što priča i da ga razumemo, podrazumeva i prateće pokrete odnosno adekvatan govor tela. Kod žena, dobre veštine slušanja uključuju uspostavljanje kontakta očima i reakciju pogledom. Muškarci često slušaju uz minimalan kontakt očima i gotovo bez neverbalne reakcije koja bi služila kao povratna informacija. U pomenutom istraživanju, žene su navodile kako je upravo nedostatak kontakta očima znak da ih njihov muški sagovornik na poslu ne sluša, a ako je u pitanju šef-muškarac, da ne ceni dovoljno njihov doprinos.

Klimanje glavom takođe se razlikuje kad je u pitanju odgovor: žene klimanjem glave pokazuju da razumeju sagovornika, da ga slušaju ili podstiču da nastavi. Kada muškarac klimne glavom, on nema ambiciju da pokaže empatiju, već je to samo znak da pristaje.

Muškarci su, kažu, sposobniji da zadrže izraz lica pokeraša u odsudnim trenucima poslovnih pregovora, tačnije da zadrže svoje emocije pod kontrolom, za razliku od žena koje su emocionalno izražajnije i spontanije kad je iskazivanje onoga što u tom trenutku osećaju u pitanju.

Zato što kompletnije pristupaju komunikaciji odnosno poruci koju primaju (i kroz reči i kroz govor tela), žene su sposbnije da procene reakcije, odnosno odgovor koji možda i nehotice dobijaju od sagovornika. Po principu „znam šta sam rekla tek kada čujem odgovor“, odnosno tek kada vidim ili shvatim reakciju sagovornika, one lakše uspevaju da razumeju odgovor i da se u skladu s njim prilagode nastavku razgovora. Ipak, ta sposobnost često može da bude osujećena upravo muškom sposobnošću „igrača pokera“ – da prikrije pravi izraz lica.

Ko sebi radi bolji lični PR?

Istraživanja su pokazala da tokom govora žene koriste pet, a muškarci tri tona kad je reč o visini glasa. Kad su pod stresom, žene govore piskutavije odnosno podižu ton. Dublji glas muškarca zvuči sigurnije i mnogi to često koriste kao masku, ali lako mogu da zapadnu u jednoličnost i tako zvuče monotono što kod slušalaca izaziva ravnodušnost.

Muškarci su skloniji da se šire u prostoru, čak i zauzimajući tuđ lični prostor. Žene, pak, imaju tendenciju da skupljaju telo držeći laktove sa strane, prekrštaju noge čvrsto, papire slažu u male uredne gomile i trude se da zauzmu što manje prostora. Kada izgledaju manje, one se i osećaju manje moćnima, za razliku od muškaraca koji rado izgledaju moćno (čak i ako deluju bahato) i koji takvim stavom sebi dodatno podižu samopouzdanje.

Žene gotovo prečesto imaju shvatanja „dobre učenice“, verujući da će odgovorne osobe primetiti njihov trud i pozitivne rezultate i da će tako dobiti unapređenje. Muškarci su svesniji da moraju sami da se pohvale i glasno istaknu svoje zasluge da bi napredovali.

Kada se realni svet prelije u virtuelni

Zanimljivo je i da tokom donošenja odluka žene vole da glasno razmatraju mogućnosti i da „elaboriraju“ put do donošenja odluka, dok muškarci ceo taj proces obave ćuteći i „isporuče“ gotovo rešenje. Takođe, muškarci gotovo po pravilu za svaku dilemu traže rešenje, dok su žene svesne da je ljudima često potrebno samo da budu saslušani. Kažu da se razlog može tražiti u činjenici da je muškarcima nelagodno da se suočavaju sa emocijama, pa biraju lakši put.

Još je od praistorije poznato da će muškarci koji su se tek upoznali držati veću distancu između sebe dok razgovaraju, za razliku od žena. Ali ono što je primećeno u novije vreme je da se isto dešava i u onlajn zajednicama koje koriste avatare, gde se mnoga nesvesna pravila koja upravljaju ličnim prostorom u fizičkom svetu preslikavaju i u virtuelni.

Najzad, ako dođe do konfliktne situacije muškarci su skloniji da iznose direktne optužbe, dok žene gledaju da izbegnu „frontalni“ sukob već će radije da pribegnu indirektnim optužbama.

Naravno, sve ovo treba uzeti sa određenom rezervom jer je ljudsko ponašanje takvo da se može izvući nešto što je uobičajeno, ali se ne može nikako odnositi na svaku osobu. Svakako je korisno znati kada svoj stil komunikacije možemo da iskoristimo kao prednost, a kada nam može napraviti problem. Najefikasniji komunikatori usavršili su veštine komunikacije tako da u isto vreme mogu da ostavljaju utisak i da su samouvereni i da su brižni i uspešno balansiraju signale moći i empatije, a među njima ima i muškaraca i žena.

Lela Saković

Izvor: Sve o novcu

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Specifičnosti žena i muškaraca u poslovnoj komunikaciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Prvi put možemo da vidimo da nikotin isključuje mehanizam proizvodnje estrogena u mozgu žena. Bili smo iznenađeni kad smo videli da se ovaj efekat može videti čak i kod samo jedne doze nikotina, koja je jednaka jednoj cigareti, što pokazuje koliko su snažni efekti pušenja na ženski mozak – objašnjava profesorka i autorka studije Erika Komasko.

Naučnici su, prenosi Indeks, proučavali podatke deset zdravih žena koje su dobile dozu nikotina koja je jednaka količini nikotina u jednoj cigareti. Zatim im je ubrizgan radioaktivni tragač koji se vezao za molekul koji se veže na aromatazu, enzim koji proizvodi estrogen u telu.

Nakon što su skenirali njihov mozak, došli su do neverovatnih rezultata. Kod svake žene koja je učestvovala u istraživanju pokazalo se da je otporna na proizvode koji se koriste kao zamena za nikotin, odnosno na bilo kakve preparate koji se najčešće koriste pri prestanku pušenja.

Komasko objašnjava da je pomenuta studija navela istraživače da veruju kako nikotin ima značajan uticaj na ženski mozak, a to bi mogao da bude i jedan od razloga zašto ženama teže pada odvikavanje od pušenja nego što je to slučaj kod muške populacije. Ipak, naglašava da kod muškaraca isto područje još nije toliko dobro istraženo.

– Već je dobro poznato da postoje značajne razlike u načinu na koji žene i muškarci reaguju na pušenje. Čini se da su žene otpornije na nikotinsku zamensku terapiju, imaju više recidiva, pokazuju veću ranjivost na nasleđe pušenja i izložene su većem riziku od razvoja primarnih bolesti povezanih sa pušenjem poput karcinoma pluća i srčanog udara – stoji u istraživanju.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Studija je uspela da pokaže da je prekomerna zastupljenost muškaraca zasnovana na samoreferentnom procesu. Od osnivača startapova se očekuje da se prilagode ovom prototipu, dok oni istovremeno doživljavaju taj standard kao dat. Na taj način se javlja dilema između poštovanja standarda i očekivanja „različitosti“ kako bi se startap izdvojio na tržištu u odnosu na druge kompanije.

Poslovne modele IT startapova karakterišu veće neizvesnosti nego kopmanije koje se bave drugim delatnostima. Investitori zato traže načine da na nivou poslovnog modela ublaže neizvesnosti. Oni će se odlučiti da finansiraju startapove koji ispunjavaju njihova očekivanja. Rezultati studije sugerišu da su žene u IT sektoru udaljene od normativnog standarda, pa samim time i ne dobijaju šansu da se dokažu bez obzira na njihovo obrazovanje i iskustvo.

Bolji obrazovni programi ili podrška za žene neće rešiti ovaj problem. Autori studije predlažu identifikovanje tržišnih niša u kojima žene nisu manje zastupljene kao što je to slučaj sa informacionim i visokim tehnologijama sa uspostavljenim prototipom. Prototipovi gube na značaju, ako nsu jasno definisani. Dakle rešenje može biti polako i efikasno infiltriranje u utvrđenu percepciju IT prototipa umesto konfrontacije sa njim. Promena „klasičnog“ tehnološkog prototipa je dugoročan proces.

Чланак Zašto u IT startapovima rade pretežno muškarci? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove godine, čаk i na manje od toga – od 34.753 građana koji su prijavili ovaj godišnji porez na dohodak svega je 3.128 žena, a čak 31.625 muškaraca. Sagovornice portala N1 navode da se u ovim podacima najbolje odslikava takozvani „efekat staklenog plafona“ – što znači da muškarci brže dolaze do viših nivoa u hijerarhiji firme nego žene, i čak zauzimaju više pozicije. Žene se na nekom hijerarhijskom nivou zaustave i ne mogu dalje da napreduju.

Poreska uprava Srbije saopštila je da je primila 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu. Udeo muškaraca u ovoj statistici se ne smanjuje – štaviše i za 2020. i za 2021. godinu je veći u odnosu na pretpandemijsku 2019.

Ove godine, isto kao i lane, 91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima je – muškog pola. U 2020. godini, udeo žena je bio 12 procenata, dok je sada devet odsto.

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je ovde reč o efektu staklenog plafona („glass ceiling“) – fenomenu od ranije poznatom u literaturi.

„To znači da je manja razlika u zaradama između žena i muškaraca na nižim nivoima zarada – te razlike su veće za one koji su imućniji. Odnosno, razlike u platama su manje među zaposlenima koji su niže kvalifikovani. To je taj efekat staklenog plafona i skrivene diskriminacije“, objašnjava Žarković za portal N1.

Žene veoma sporo napreduju  u kompanijama

Mali broj žena sa većim prihodima u Srbiji jednim delom može da bude posledica diskriminacije, ali ima, dodaje – i drugih razloga.

„Neke žene se još teško probijaju u delatnostima koje su bolje plaćene – kao što je IT na primer. Ali, opet, tu postoje još neke prepreke. Naime, od zaposlenih koji žele puno da zarađuju očekuje se nešto što možda ni same žene nisu spremne da prihvate – službena putovanja, prekovremeni rad, neformalni sastanci posle radnog vremena. Žena će možda pre da ode kući nego na piće posle posla. Postoji još jedna teorija da muškarci, kada vide da žene sve više ulaze u neku oblast – ne žele tu da ostanu“, objašnjava profesorka Žarković.

Za psihološkinju i istraživačicu Fondacije Centar za demokratiju Saritu Bradaš nema dileme – podaci Poreske uprave su „školski primer“ efekta staklenog plafona.

„Žene veoma sporo napreduju i stižu do određenih nivoa u kompanijama. U korenu toga vidim upravo predrasude poslodavaca – oko toga da su žene više okrenute privatnom životu, da nisu fleksibilne po pitanju radnog vremena, da će imati problema zbog toga što će ići na terenski rad“, navodi za portal N1 Sarita Bradaš.

Ovde je, navodi, reč o poslovima gde se isplaćuju veliki bonusi. To, kaže, nisu „klasične“ zarade, već bonusi koji se isplaćuju zbog dobro obavljenog posla.

„Poslodavci su, jednostavno, skloniji da na takve pozicije biraju muškarce, nego žene. Dobar pokazatelj staklenog plafona vam je i podatak koliko ima žena na rukovodećim položajima u Srbiji“, navodi Bradaš.

A, podaci su vrlo precizni. Kao što je portal N1 već pisao, prema evidenciji Agencije za privredne registre iz marta ove godine, od 116.673 zakonskih zastupnika firmi (praktično generalnih direktora) preduzeća u Srbiji, svega je 28.149 žena, što je 24 odsto.

Na nižim menadžerskim pozicijama nešto veći udeo žena

Sarita Bradaš navodi da je na nižim menadžerskim pozicijama nešto veći udeo žena, što se reflektuje na situaciju sa zaradama. Jer, što ste viši u hijerarhiji firme, to su vam i prihodi veći.

„Istraživanja pokazuju da, kada u isto vreme u firmu uđu muškarac i žena, ženi treba mnogo više vremena da bi se popela u hijerarhiji, nego što je potrebno muškarcu. Oni brže dolaze na te pozicije, i dolaze na više pozicije nego što to mogu žene. Žene se na nekom hijerarhijskom nivou zaustave i – dalje za njih nema napredovanja. Naravno, poslodavci će reći da niko ženama ne brani da napreduju, što je tačno. Ali se, de fakto, dešava nešto drugo, što upravo objašnjava zašto se tek svaka deseta žena nalazi u kategoriji najplaćenijih građana“, objašnjava Bradaš.

Plata žene 91,2 odsto od plate muškarca

Platni jaz između žena i muškaraca, izračunat na osnovu podataka Istraživanja o strukturi zarada za 2018. godinu, iznosio je 8,8 odsto i ukazuje na to da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto, odnosno da je prosečna zarada po času žena iznosila 91,2 odsto od prosečne zarade po času muškaraca, navodi se u poslednjem dostupnom Istraživanju o strukturi zarada Republičkog zavoda za statistiku.

Razlike u zaradama po polu, ističe se, mogu se javiti kao posledica različite strukture zaposlenih muškaraca i žena po sektorima delatnosti, obliku svojine, zanimanju, obrazovanju, godinama starosti i drugim karakteristikama.

„Prema podacima Evrostata , platni jaz između žena i muškaraca u Evropskoj uniji (28 zemalja) iznosio je 15 odsto. Najveći platni jaz između žena i muškaraca bio je u Estoniji, gde su žene u proseku za 21,8 odsto bile manje plaćene od muškaraca. U Luksemburgu je zabeležen najmanji platni jaz između žena i muškaraca (1,4 odsto)“, navodi RZS.

Na prvi pogled, čini se da platni jaz u Srbiji nije na toliko visokom nivou. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, situacija je – drugačija.

„Platni jaz među neobrazovanim ženama i muškarcima je preko 20 odsto. Kod srednjeobrazovanih je 14 odsto, a kod visokoobrazovanih 17,9 procenata. U zanimanjima koja su najbolje plaćena platni jaz je takođe gotovo 18 odsto. Najmanja stopa zaposlenosti žena je u zanimanjima koja zahtevaju niže obrazovanje – tu je mnogo više muškaraca zaposleno i zbog toga se, u konačnom rezultatu, ‘sabija’ taj platni jaz“, pojašnjava za portal N1 Sarita Bradaš.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Žene svoj potpis, stavljaju tek na svaku desetu poresku prijavu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako rezultati ovog istraživanja nisu zadovoljavajući, u pitanju je ipak manji jaz u zaradama u odnosu na prethodnu deceniju – u 2010. godini žene su zarađivale 15,8 odsto manje.

No, ako se smanjivanje jaza nastavi ovom dinamikom, Evropskoj uniji će biti potrebno više od 70 godina da se zarade muškaraca i žena izjednače.

Zanimljivo je da su ovi procenti u kontrastu sa nivoom obrazovanja, jer su žene generalno obrazovanije od muškaraca u skoro svim evropskim državama.

Međutim, svaka od evropskih zemalja ima svoju statistiku u ovoj oblasti. U nekim državama je jaz između zarada muškaraca i žena znatno niži, a u nekima upadljivo visok. Luksemburg, Rumunija i Italija imaju najmanju razliku u zaradama između muđkaraca i žena, od pet odsto, dok je najveći jaz zabeležen u Estoniji, Letoniji, Austriji i Nemačkoj (20 odsto).

Kada se kao kriterijum uzmu privredne grane, najveća razlika u zaradama je u finansijskom sektoru.

I penzionerke u lošijem položaju

Kako stare, položaj žena se konstantno pogoršava pa, osim što teže nalaze posao ako su im potrebni dodatni prihodi, one imaju i znatno manje penzije od muškaraca. Muški penzioneri u EU naime primaju 29,5 odsto više od svojih sugrađanki penzionerki, stoji u ovom istraživanju.

To međutim nije slučaj samo u EU – i kod nas žene imaju za 22 odsto niže penzije od muškaraca.

Izvor: Euraktiv

Foto: Pixabay

Чланак EU: Jaz u zaradama između žena i muškaraca i dalje veliki се појављује прво на Biznis i Finansije.

Žene su brojnije i u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji. Brzina kojom se uvećava brojčana nejednakost među polovima u nekim zemljama postaje zabrinjavajuća, upozoravaju u Svetskoj banci, jer ona produbljuje društvenu i ekonomsku neravnotežu i određuje raspodelu prirodnih resursa.

Svet u kome živimo, mereno brojem žena i muškaraca je i dalje „muški“, ali ta prednost je neznatna. Prema podacima Ujedinjenih nacija, ukupno 7,8 milijardi ljudi koliko je početkom ove godine naseljavalo planetu, gotovo je podjednako podeljeno na žene i muškarce. Žene čine 49,6% ukupne svetske populacije, odnosno na svakih 100 žena u svetu ima 101,8 muškaraca.

Međutim, u nekim zemljama broj žena daleko nadmašuje broj muškaraca, a brzina kojom se ta nejednakost uvećava postaje zabrinjavajuća, upozoravaju stručnjaci Svetske banke. Naime, odnos polova, uključujući i broj žena i muškaraca, bitno utiče na sve aspekte života u jednoj zemlji, na društvenu i ekonomsku ravnotežu i određuje raspodelu nacionalnih resursa.

Evropa je ženskog roda

Analize ove institucije pokazuju da u preko 100 zemalja ima više žena nego muškaraca. U prvih deset zemalja u kojima žene nadmašuju muškarce, najmanje 53% stanovništva čine žene, a indikativno je da među njima čak osam je u Evropi, dok su preostale dve Nepal i El Salvador.
Nepal je na prvom mestu „TOP 10 ženske liste“, sa 54,4% žena, a za njim slede: Letonija (54%), Litvanija, Ukrajina i Rusija sa 53,7%, Belorusija (53,5%), El Salvador (53,2%), Jermenija (53%), Estonija i Portugal sa 52,7% žena.

Na listi od 100 zemalja u kojima žene brojčano nadmašuju muškarce nalazi se veliki broj zemalja iz Evrope, ali i Sjedinjene Američke Države (50,5%) i Australija (50,2%). Kada je reč o ovom regionu, Hrvatska je na 16. mestu sa 51,8% žena, BiH i Srbija su na sredini liste sa 51% žena, na 71. mestu je Crna Gora (50,6%), a na 93. mestu je Slovenija (50,2%).

Pored dužeg životnog veka, u nekim zemljama se značajno veći broj žena u odnosu na muškarce objašnjava i posledicama ratova koje su vođene na njihovoj teritoriji, ali i izraženim migracijama u druge zemlje u potrazi za boljim poslom, kojima muškarci pribegavaju u daleko većem broju.

Odliv muškaraca iz Nepala

Prema Svetskoj banci, Nepal ima najveći udeo žena u svetu. U ovoj zemlji ima oko 15,6 miliona žena i 13 miliona muškaraca, odnosno na 100 žena ima 83,8 muškaraca.

Iako je Nepal pretežno patrijarhalno društvo, žena ima preko dva miliona više nego muškaraca. Jedan od razloga za to je duži životni vek žena. Prosečan životni vek u Nepalu je 71 godina, pri čemu je taj prosek kod muškaraca 70,4 godine, a kod žena 71,6 godina.

Osim dužeg životnog veka, veći broj radno sposobnih muškaraca iz Nepala emigrira u inostranstvo da bi se zaposlili. Prema zvaničnim podacima u ovoj državi, 1.500 Nepalaca, uglavnom muškaraca, svakodnevno napušta zemlju, a većina završava u Indiji.

Druga zemlja među prvih deset po brojnosti žena a koja je van Evrope je El Salvador. Ova država Centralne Amerike ima populaciju od oko 6,45 miliona ljudi, od čega su 3,43 miliona ili 53,2% žene. Prema najnovijim statistikama, na svakih 88 muškaraca dolazi 100 žena iz Salvadora.

Odnos muškaraca i žena u zemlji postepeno je pao sa 97 muškaraca na svakih 100 žena 1950. godine na sadašnji odnos. Duži životni vek među ženama i visoka stopa emigracije među muškarcima navedeni su kao najveći uzroci brojčane neravnoteže među polovima u ovoj centralnoameričkoj zemlji.

Revolucija, teror i rat pokosili muškarce u Rusiji

U Rusiji, kao i u većini bivših sovjetskih republika i nekadašnji savezničkih država u istočnoj Evropi, žene su daleko brojnije od muškaraca. Međutim, u većini ovih zemalja novorođeni dečaci nadmašuju broj novorođenih devojčica. Ali u životnom periodu od 25 do 30 godina pa nadalje, žene su brojnije od muškaraca. U Rusiji, na primer, na svakih 100 žena dolazi 86 muškaraca, dok u Letoniji ima 84,6 muškaraca na 100 žena.

Rodna neravnoteža u većini bivših sovjetskih republika i nekadašnjih sovjetskih saveznika ima istorijsko poreklo. Krajem 19. veka, broj muškaraca se skoro podudarao sa brojem žena. Rusija je, recimo, imala oko 98 muškaraca na svakih 100 žena u svom prvom popisu 1897. godine. Međutim, nekoliko događaja u prvoj polovini 20. veka doprinelo je povećanju rodne razlike, uključujući glad, svetske ratove i građanski rat u Rusiji, a nakon toga i ogroman teror.

Drugi svetski rat imao je najrazorniji uticaj na stanovništvo Sovjetskog Saveza, kada je na ratnim poprištima izginulo 26,6 miliona Rusa. Sovjetski Savez je do 1959. godine imao oko 82 muškarca na svakih 100 žena. Međutim, pre raspada 1989. godine, Sovjetski Savez je imao 89 muškaraca na 100 žena.

Trovanje alkoholom u tržišnoj ekonomiji

Nakon raspada, u Rusiji, bivšim sovjetskim republikama i državama nekadašnjeg Istočnog bloka, nagli prelazak iz socijalističke u tržišnu ekonomiju doveo je gubitka posla i osiromašenje velikog dela stanovništva. Muškarci su daleko teže podneli posledice koje su usledile, uključujući i neumereno konzumiranje alkohola, što je dovelo do mnogo veće stope smrtnosti među muškarcima. Broj umrlih od trovanja alkoholom naglo se povećao sa 10,8 na 100.000 u 1990. do 37,4 u 1994. godini.

Visoka stopa emigracije muškaraca iz ovih zemalja u druge zemlje u potrazi za boljim poslom i mogućnostima prihoda takođe je smanjila broj muškaraca u njihovoj populaciji. Efekat migracije ljudi na odnose među polovima uočljiv je i u zemljama u kojima muškarci brojčano nadmašuju žene, poput UAE -a, Katara i Omana.

U Srbiji, muškaraca više samo na selu

Kada je reč o Srbiji, u našoj zemlji živi 181.228 žena više nego muškaraca, a polna neravnoteža naročito je izražena u gradovima u kojima broj žena umnogome premašuje broj muškaraca. Muškarci brojčano dominiraju samo u seoskim sredinama.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da žene u Srbiji žive pet godina duže od muškaraca, a očekivano trajanje života za žene iznosi 78 godina.

Iako u starosnim grupama od 15 do 19 godina prednjače muškarci, polovi se brojčano izjednačuju između 40. i 49. godine života, a u dobu od 60. do 65. godine ima čak 30.000 više žena. Najveća razlika je u grupi starijoj od 85 godina – u ovoj starosnoj dobi žene je dvostruko više nego muškaraca.

Чланак Zemlje u kojima ubrzano raste broj žena u odnosu na muškarce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi zakone već su dobile Crna Gora, Hrvatska i Poljska. U narednih deset godina njihovi najstariji građani će moći u penziju sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska u međuvremenu će povećati granicu na 68 godina.

Srbija

Ove godine dame u Srbiji u starosnu penziju mogu sa 63 godine života, umesto 62 godine i šest meseci u 2019. godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Godišnje će se granica pomerati za dva do šest meseci, tako da će se dame u 2031. moći penzionisati sa punih 65 godina.

U Srbiji muškarci u starosnu penziju u ovoj godini idu po starom – sa 65 godina života i minimalno 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. O pomeranju granice nije bilo reči.

Danska

Dok se širom sveta starosna granica za odlazak u penziju povećava, u Danskoj bi ona mogla da bude snižena za veliki broj ljudi.

Novi danski penzioni model, koji je pre nekoliko dana predstavljen javnosti, trebalo bi da omogući za 38.000 ljudi da do 2022. godine odu u penziju i pre ispunjavanja starosne granice. Taj broj trebalo bi da se do 2025. godine poveća na 49.000 ljudi.

Danska vlast predlaže da se omogući penzionisanje ljudima koji imaju 42 godine staža i 61 godinu starosti. Trenutno se Danci penzionišu sa prosečnom starošću od 66 godina. Ova reforma penzionog sistema namenjena je pre svega osobama koje rade fizički teške poslove.Nemačka

U Nemačkoj se starosna granica za penzije postepeno povećava i planirano je da dostigne 67 do 2031. godine. Zasad je potrebno 65 godina i 7 meseci da bi se otišlo u penziju, i za žene i za muškarce.

Austrija

Žene u Austriji idu u penziju sa 62, a muškarci sa 65 godina. Granica za starosnu penziju za dameće se od 2024. godine postepeno ujednačavati sa granicom za muškarce. Pogodnost u ovoj zemlji koja je doneta nedavno jeste da minimalna penzija od 2020. godine iznosi 1.200 evra neto za ljude sa 40 i više godina radnog staža u Austriji.

Italija

U Italiji je trenutno starosna granica za odlazak u penziju je za muškarce 66 godina i 3 meseca, dok je za žene 63 godine i 9 meseci. Do 2021. u planu je da se granica podigne na 67 za oba pola. Prosečna penzija u Italiji iznosi oko 490 evra.

Hrvatska

U Hrvatskoj je starosna granica za penziju 65 za muškarce, za žene 62 godina. Hrvatska vlada planira da do 2030. za žene starosnu granicu podigne na 65, dok je za muškarce u planu da do 2038. bude 67 godina.

ŠvedskaDo 2036. broj godina koji će biti potreban za penziju iznosiće 67. Trenutno je za muškarce 66, dok je za žene 63 godine. Prosečna penzija u Švedskoj je 770 evra.

Norveška

U Norveškoj je za muškarce starosna granica 67 za odlazak u penziju, a za žene 64. Do 2030, godine potrebne za odlazak u penziju za žene će se povećavati do 67. U Norveškoj je prosečna penzija oko 700 evra.

Izvor: Blic biznis

Чланак Starosna granica za penzionisanje pomerena na gore i u Srbiji i u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.