Nova mutacija naučnicima je poznata kao AY.4.2 a u narodu je već prozvana novom “delta plus varijantom”. Otkrivena je prošlog meseca u Velikoj Britaniji, gde je trenutno timovi naučnika detaljno istražuju. Za kratko vreme proširila se kroz populaciju pa je poslednji put kada je vršeno masovno genetsko sekvenciranje, krajem septembra, od ukupnog broja zaraženih zvanično oko šest odsto otpadalo na ovaj novi soj.

No, pretpostavlja se da je sada broj zaraženih ovim sojem virusa veći i da je on odgovoran za ponovni rast infekcija na Ostrvu. Da podsetimo, Velika Britanija beleži između 40.000 i 50.000 novozaraženih na dnevnom nivou.

Nekoliko izveštaja pokazuje da se AY.4.2 za 10 do 15 odsto lakše prenosi nego originalni delta soj, ali to još nije zvanično potvrđeno, te ova mutacija još nije proglašena “zabrinjavajućom varijantom”. Ipak, broj novozaraženih je u konstantnom porastu, te sve veći broj lekara apeluje na vlast da uvede antiepidemijske mere.

Skoro 68 odsto britanske potpunacije je revakcinisano. Naučnici smatraju da će vakcinisane osobe biti bolje zaštićene i protiv ovog soja nego nevakcinisane, jer suštinski genetska struktura virusa nije promenjena. Drugim rečima, vakcine rade i protiv “nove delta plus varijante”, samo je pitanje koliko su efikasne u sprečavanju zaražavanja.

Za sada se zna da je ova varijanta korona virusa otkrivena i u SAD, Izraelu i Rusiji.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Nova mutacija delta soja još zaraznija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministar Met Henkok se naime poziva na reči doktora Džona Bela sa Oksford univerziteta koji tvrdi da se južnoafrički soj virusa brzo širi, kao i britanski, ali i da deluje kao da ima vrlo značajne strukturne promene zbog kojih bi aktuelne vakcine protiv korone mogle izgubiti efikasnost.

Dodaje međutim i da nema mesta panici, jer se postojeće vakcine mogu adaptirati na novi soj virusa, kao što se često dešava u slučajevima sezonskog gripa.

Ipak, Velika Britanija je za sada zabranila dolazne letove iz Južne Afrike.

Izvor: CNBC

Foto: geralt, Pixabay

Чланак „Južnoafrički“ soj korona virusa može biti problematičniji od „britanskog“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina do sada identifikovanih vrsta korona virusa kod šišmiša, pronađena je kod azijskih vrsta, ali se sve više njih otkriva i kod afričkih šišmiša, piše „New Scientist“.
U Međunarodnom centru za medicinska istraživanja u Gabonu, tim lekara je nedavno testirao više od hiljadu šišmiša koji žive u pećinama širom zemlje. Otkrili su da je 18 njih imalo korona virus.
Genetskim sekvenciranjem utvrđeno je da je sedam ovih korona virusa, koji su svi pronađeni kod šišmiša koji jedu insekte (porodica Hipposideridae), do sada bilo potpuno nepoznato.

Da li može doći do mutacije?

Pet od sedam novih virusa usko je povezano s poznatim korona virusom zvanim humani korona virus 229E, koji kruži među ljudima od šezdesetih goidna prošlog veka, odnosno tada je identifikovan. Ovaj virus obično izaziva samo blage simptome prehlade.
Stručnjaci zato pretpostavljaju da bi te nove vrste takođe mogle da pređu na ljude i prouzrokuju blage simptome ili možda čak ozbiljniju bolest. Da bi se to utvrdilo, potrebna su dodatna istraživanja.
Druga dva virusa nisu bila povezana s nekim poznatim ljudskim korona virusima, zbog čega je još teže zaključiti da li oni mogu da mutiraju u oblike koji postaju pretnja za ljude, pa čak i izazovu novu pandemiju.

Genetska istraživanja da bi se utvrdili najopasniji virusi

„Sada kada se širom sveta otkriva toliko novih vrsta korona virusa kod šišmiša, moramo da utvrdimo koji od njih predstavljaju najveću opasnost za ljude kako bismo mogli da ih pratimo i suzbijemo pre nego što uzrokuju sledeću pandemiju“, smatra američki biolog i veterinar Mark Valituto, koji nedavno otkrio šest novih korona virusa kod šišmiša.
„Na primer, proučavanjem genetskih sekvenci novih korona virusa kod šišmiša možemo da otkrijemo da li sadrže kodove receptora za koje se zna da omogućavaju pristup ljudskim stanicama“, dodao je Valituto.
U državi Gabon, šišmiši se tradicionalno love radi ishrane ljudi, ali vlasti su 3. aprila ove godine to zabranile kao preventivnu meru protiv širenja virusa.

Amazon kao nova pretnja

S druge strane, brazilski ekolog David Lapola, upozorava da bi sledeća pandemija mogla da krene iz Amazonske prašume, jer su tamošnje životinje prekomerno ugrožene zbog krčenja šuma.
Naučnici kažu da urbanizacija divljina doprinosi pojavi bolesti koje sa životinja prelaze na ljude. To uključuje novi koronavirus, koji je najverovatnije prešao sa šišmiša na ljude u kineskoj pokrajini Hubei koja se rapidno urbanizuje.
Lapola, koji proučava kako ljudska aktivnost preoblikuje ekosisteme tropskih šuma, tvrdi da se isti procesi odvijaju u Amazoniji. „Amazonska prašuma nestaje uznemirujućom brzinom i zato predstavlja ogroman rezervoar virusa“, istakao je u razgovoru za AFP.

Virusi su cena ekološke neravnoteže

Prošle godine, prve u predsedničkom mandatu desničara i klimatskog skeptika Bolsonara, koji želi da otvori nekada zaštićena domorodačka područja za rudarenje i poljoprivredu, deforestacija Amazonije znatno je porasla. Takav trend se nastavlja i ove godine.
„Kada stvorite ekološku neravnotežu, tada virus može preći sa životinja na ljude. Slično se već dogodilo pri pojavama HIV-a, ebole i groznice denga. Ti virusi su se pojavili i raširili zbog ekoloških neravnoteža“, upozorava Lapola.
Velika bioraznolikost Amazonije mogla bi da pretvori ovaj region „u najveći svetski bazen korona virusa“, rekao je Lapola, napominjući da misli na koronaviruse generalno, a ne samo na uzročnika postojeće pandemije.
„To je još jedan razlog da se Amazonija ne krči iracionalno. Moramo prepraviti odnos između našeg društva i prašume. Inače će svetu slediti još pandemija s nepredvidivim ishodima. Bolje nam je da igramo na sigurno“, poručio je Lapola.

Чланак Nove vrste korona virusa koje bi mogle izazvati sledeću pandemiju се појављује прво на Biznis i Finansije.