U Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture i gradu koji konačno raspolaže dovoljnim sredstvima za potrebe muzeja, primećuje se značajna promena u radu ustanova kulture, ali se ističu dva muzeja sa bogatim kulturno-istorijskim zbirkama – Muzej Vojvodine i Galerija Matice srpske.

Vode ih žene, imenjakinje koje za B&F govore o tome kako su ovi muzeji uspeli da privuku veliki broj posetilaca i kako zaposleni u kulturi reaguju na promene koje su neophodne u radu da bi se ispratila drugačija interesovanja novih generacija.

Svaki kustos mora da zna da kontira

U Muzeju Vojvodine je ove godine gužva. Izložbu „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine“ pogledalo je više od 17.000 posetilaca. Tijana Stanković Pešterac, direktorka ove ustanove priznaje da je i nju iznenadilo ovako veliko interesovanje publike i da nije očekivala da će drugačiji pristup u organizaciji i promociji postavki tako brzo pokazati rezultate.

„Naši zaposleni su morali da se naviknu da rade u ustanovi koja je mnogo više okrenuta javnosti. Muzeologija se promenila i sada sadržaj pakujete na više načina. Nekada je bilo dovoljno da postavite predmete u vitrine, ali to više ne pije vodu. Sada izložbe imaju scenografiju, dizajnere svetla, drugačiju interpretaciju, audio i video formate“, opisuje Stanković Pešterac kako izgledaju savremene postavke koje se prilagođavaju tehnološkom vremenu i činjenici da je sve teže privući pažnju publike. To potvrđuju i neke statistike, koje prema rečima naše sagovornice pokazuju da se posetilac u proseku zadržava pred umetničkim delom dve sekunde.

U takvim okolnostima, ustanove kulture u svetu su odavno počele da izdvajaju mnogo više novca za promocije na društvenim mrežama, što sada čine i neke domaće ustanove kako bi sa većim uspehom skrenule pažnju javnosti na značajne kulturne događaje. Takav pristup, pored novca, zahteva i da istoričari umetnosti, istoričari, arheolozi, etnolozi i drugi koji rade u muzejima steknu tehnološka, ali i druga znanja za koja se nisu školovali.

„Danas svaki kustos mora da zna da kontira. To vam je suština posla u muzejima – morate da znate sve troškove koje ćete imati pri planiranju izložbe, kako funkcionišu javne nabavke. Morate da znate osnove ekonomije i prava. Naravno da ima otpora u ovoj struci jer smo mi navikli da radimo samo jedan posao, a sad se to pretvorilo u multitasking. Zamislite da pripremate izložbu, a najmanje vremena provodite u kreativnom radu na toj izložbi“, priča direktorka Muzeja Vojvodine.

Ova ustanova, kao i druge ustanove kulture, raspolaže ograničenim budžetskim sredstvima, pa nije lako doneti odluku da se za marketing izdvoji novac kojim bi mogla da se isfinansira manja izložba ili nova publikacija. Ipak, praksa pokazuje da je potrebno drugačije isplanirati budžet, jer kako objašnjava Stanković Pešterac, „shvatili smo da smo imali fantastične projekte koji su ostali neprimećeni. Među prvima smo napravili aplikacije ‘proširene stvarnosti’ za decu, koje smo dugo osmišljavali i radili sa IT kompanijama, ali su imale malo korisnika samo zato što se za njih u javnosti gotovo nije ni znalo“.

Ovaj muzej ima odlično razvijene programe za decu, poput Teatrića sa lutkarskim predstavama, koje svakog vikenda posećuje ogroman broj najmlađih. Tu je i miš Harlampije, jutjuber koji deci kroz svoje nestašne avanture donosi zanimljive priče o predmetima koji se čuvaju u prostorijama Muzeja Vojvodine.

Galerija koja se oslanja na mlad kadar i moderne ideje

Galerija Matice srpske je svoju transformaciju počela još početkom ovog veka, lagano, promišljeno i s dugoročnim ciljem da se publika proširi i umnoži. Kad je sadašnja upravnica Tijana Palkovljević Bugarski došla u Galeriju 2001. godine, kaže da je bila iznenađena da ovu ustanovu od nacionalnog značaja i sa takvim kulturnim bogatstvom posećuje toliko malo ljudi, naročito u poređenju s nacionalnim muzejima u Evropi.

Naravno da nijedan muzej na svetu nije zadovoljan brojem poseta, napominje upravnica Galerije Matice srpske, koja se priseća da je „samo direktor muzeja u Nju Delhiju na jednom međunarodnom skupu rekao da ima previše publike. Ali, ne mogu da kažem da je naš posao nevidljiv, jer ulažemo izuzetnu energiju i razvijamo inovativne pristupe kako bismo došli do publike“.

Rezultati tog rada se vide. U poređenju sa pre deset godina, Galeriju sada posećuje mnogo više mladih, kao i dece, za čije animiranje zaposleni u ovoj ustanovi ulažu najviše energije. Naša sagovornica kaže da nisu odustali od slanja štampanih pozivnica starijim, stalnim posetiocima jer oni to cene, ali da su zahvaljujući virtuelnim sadržajima tokom pandemije privukli i mlađu publiku, „pa kada smo posle dve godine ponovo otvorili vrata, ti mladi su i lično došli. S druge strane, uspeli smo da izgradimo publiku srednjih godina, jer smo zahvaljujući koncertima za bebe privukli mlade roditelje. Dakle, morate da osmislite sadržaj za svaku grupu posetilaca kojima se obraćate“.

Skoro svi kustosi u Galeriji Matice srpske su mladi istoričari umetnosti koji su „proizvod“ novog doba. Iako su klasično školovani, traže da im se omogući sloboda u radu kako bi pružili svoj maksimum. Prema rečima upravnice, sve ovo je deo muzeologije 21. veka, koja je sada, umesto na muzejske predmete, usredsređena na publiku, ali uz održavanje profesionalnog pristupa.

„Nastojimo da se naši kustosi dodatno obrazuju za odnose s javnošću, da kombinujemo struke i da na taj način najspremnije pristupimo planiranju aktivnosti. Neke kompleksne izložbe poput ‘Evropskih okvira srpskog simbolizma’ pripremaju se i po dve godine, a na tom putu sagledavamo šta sve možemo da prikažemo u virtuelnom svetu, na novi način i novoj publici“, navodi naša sagovornica.

Izložbe su različite i po karakteru, pa je tako izložba „Identitet(i)“ zasnovana na master tezi mladog kustosa koji radi u Galeriji Matice srpske. On je dve godine proučavao materijal, godinu dana pripremao izložbu, a potom izložio svoj rad, dao proizvod Galeriji, ali i unapredio svoje obrazovanje na samom radnom mestu.

„Mnoge naše izložbe su interaktivne jer smo shvatili da posetioci vole da učestvuju. Takvi projekti su bili ‘Novosađani biraju’ i ‘Mladi biraju’ i uživali smo učeći o našoj publici. Imate i primer izložbe ‘Migracije u umetnosti’, koja se bavila aktuelnim društvenim pitanjem – odnosom prema migrantima. Dakle, umetnost ne mora i ne treba da bude samo estetsko pitanje“, smatra Tijana Palkovljević Bugarski.

Nijedna od ove dve institucije ne živi od prodaje ulaznica. Cene ulaznica su gotovo simbolične u poređenju sa vrednošću muzejskih postavki za posetioce, ali se naše sagovornice slažu da kulturno bogatstvo ne bi trebalo da košta bogatstvo, već da bude dostupno svima.

Gorica Nikolin

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Galerija Matice srpske

Чланак Nove tehnologije u službi muzejskih zbirki: Muzej ovog doba се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ZAŠTO JE BENZIN I DALJE NAJJEFTINIJI U SAD: Privilegija ili zamka?
Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

10. NESPUTANA BRITANIJA: Sudar ideologije sa stvarnošću
Nova britanska premijerka Liz Truss i njen ministar finansija, Kwasi Kwarteng, odmah nakon preuzimanja funkcija krenuli su sa primenom svojih ideja o transformaciji Velike Britanije i „povratku izvornim načelima tačerizma“. Rezultat je bio da su u roku od nekoliko dana britanska ekonomija i finansije dovedeni na rub kolapsa.

12. RAT NA TRŽIŠTU IGRAČAKA: Više od dečije igre
Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Biznis

16. SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu
Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.

22. ANORA, PAMETNA RUKAVICA ZA SLEPE: Iz Srbije s ljubavlju
Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

24. „ALFA KLIMA“ IZ KNJAŽEVCA, ENERGETSKI INOVATOR: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca
Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

26. MILOŠ MIJIĆ, VLASNIK PREDUZEĆA „DOMAĆE KIFLICE“: Šta radi programer u pekarskoj industriji?
Mada bi se iz naslova moglo zaključiti da je ovo tekst o digitalizaciji jedne od najtradicionalnijih industrija, u pitanju je priča o programeru koji je pravljenje softvera zamenio proizvodnjom peciva. Sada zapošljava 80 ljudi, otvara petu radnju, sam proizvodi ambalažu za svoje kifice ali i za druge proizvođače hrane. Ipak, najvećim uspehom smatra to što je na vreme poverio deo poslovanja mlađima. „Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi“, ističe u razgovoru za B&F Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kifice“.

Finansije

30. KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Ulaganja radi uštede
Krediti za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privredi su sve popularniji u Srbiji, jer iza njih stoji jasna računica o isplativosti ovakvih ulaganja, kažu bankari. Građani najviše uzimaju „zelene“ kredite da bi zamenom stolarije, pumpi i izolacije smanjili račune za grejanje i struju, ili kupili stanove sa energetskim pasošem, dok privreda uglavnom ulaže u savremeniju proizvodnu opremu i solarne panele. Zavisno od namene, i visina ovih kredita se kreće od nekoliko desetina pa do više stotina hiljada evra.

32. PROMENA BROKERSKOG DRUŠTVA POVLAČI PLAĆANJE DODATNIH NAKNADA: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš
Letimično čitanje ugovora koje potpisujemo može skupo da košta, i to ne samo kad se zadužujemo u banci. U to se uverila čitateljka B&F-a kada je htela da promeni brokersku kuću preko koje ulaže na berzi. „Preknjižavanje“ svoje imovine – hartija od vrednosti – sa jednog vlasničkog računa na drugi račun, kod drugog brokera, morala je da plati u vidu procenta od tržišne vrednosti svake akcije koju poseduje. Iako se na prvi pogled čini da je ovde reč o nečasnom pokušaju brokerske kuće da zadrži klijenta, zapravo je – sve po zakonu.

34. TURBULENCIJE NA SVETSKOM VALUTNOM TRŽIŠTU: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza
U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Temat – Energetska evrovizija

36. EU PRED ENERGETSKIM USIJANJEM: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi
Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu. Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

40. KOLIKO SRBIJA GUBI STRUJE ZBOG PROBLEMA U DISTRIBUTIVNOM SISTEMU: Rupe u mreži
U domaćoj javnosti se detaljno pretresaju problemi koje imamo u proizvodnji struje, ali se mnogo manje govori o tome koliko se i od toga što proizvedemo izgubi na putu od proizvođača do krajnjeg potrošača. A za godinu dana izgubi se količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja. Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama CIE.

44. KAKO ĆE PROĆI ENERGETSKU KRIZU HIDROELEKTRANE I TOPLANE: Kupi skupo, prodaj jeftino
Tokom ove godine zbog nepovoljne hidrološke situacije proizvedeno je 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego lane. Takve okolnosti, ali i sve skuplji energenti koji se prodaju jeftinije od nabavne cene, imaće negativne posledice po javna preduzeća iz energetskog sistema.

48. KAKO SE PRIVREDA PRIPREMA ZA ZIMU: Sunce još uvek sija džabe
Poskupljenja energenata će u pojedinim proizvodnim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Zato se kompanije ubrzano pripremaju za zimu, pa neke žure da završe postrojenja za alternativno snabdevanje energijom a druge su kupile lož ulje. Racionalizacija potrošnje se podrazumeva, ali nevolja je u tome što mnoga preduzeća nemaju alternativu.

50. ENERGETSKO SIROMAŠTVO: Kuća bez ognjišta
Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

52. UTICAJ ENERGETSKOG SEKTORA NA ZAGAĐENJE VAZDUHA: Kako je Beograd postao Sivograd
Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.

54. MOŽE LI SE BEZ IZOLACIJE U PREDSTOJEĆU ZIMU: Svi žele fasadu, ali nemaju svi novca
Nikome više ne mora da se objašnjava da dobra izolacija pravi dugoročne uštede, ali su infacija i strah od neizvesnosti uplašili mnoge građane, pa i veće investitore. Čak ni najava zime u kojoj će računi za grejanje biti značajno viši ne menja mnogo stvari na terenu.

Intervju

56. PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DOCENT GRAĐEVINSKOG FAKULTETA U NIŠU: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće
„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Skener

60. JORGANDŽIJE I ENERGETSKA KRIZA: Zimovanje pod jorgan planinom
Moguće nestašice energenata i restrikcije struje navele su mnoge Beograđane da iz ormana, podruma i potkrovlja izvuku stare jorgane kojima su potrebne prepravke. Rešenje njihovih problema su jorgandžijske radnje kojih je u Srbiji sve manje, i za koje mnogi ne znaju ni da postoje.

62. KRVNA SLIKA SNABDEVANJA VODOM: Srpski san o kanalizaciji
Imajući u vidu prognoze da će se ekstremne suše u celoj Evropi nastaviti barem u narednih pet godina, možda ne bi bilo loše da pre nego što digitalizujemo sva sela u Srbiji, prvo svi dobijemo vodu i kanalizaciju. Kod nas skoro petina stanovništva i dalje nema pristup javnom vodovodu, a svega 55% naselja može da se pohvali civilizacijskim dostignućem u vidu kanalizacione mreže. Ako sanjate da pobegnete u Beograd, razmislite još jednom o tome da skoro trećinu teritorije u prestonici krase septičke jame.

64. KAD SIVA EKONOMIJA ZAMENI DRŽAVU: Ulična industrija „uradi sam“
Jedan od najupečatljivijih primera kako se siromaštvo pretvara u poslovnu priliku je ekonomija „uradi sam“ u Lagosu. U ovom ogromnom gradu u Nigeriji, između 50 i 70 odsto stanovništva preživljava zahvaljujući sivoj ekonomiji. Grad je poznat i po samoniklom tehnološkom selu Otigba, gde se godišnje obrne dve milijardi dolara u sumanutoj konkurenciji između samoukih uličnih programera i multinacionalnih korporacija.

Nove tehnologije

66. PROIZVODNJA MLEKA U LABORATORIJI: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?
Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nauka

68. GENETIČKI INŽENJERING I RODITELJSTVO: Hakovanje potomaka
Renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da genetski testovi koje sve veći broj biotehnoloških kompanija nudi roditeljima kako bi na vreme „isprogramirali“ budućnost svoje dece nisu pouzdani, a najspornije je poigravanje sa prognozama o zdravstvenim rizicima za dete. Ako se upotreba genetičkog inženjeringa radi „poboljšanja“ potomstva otrgne kontroli, posledice mogu biti takve da će nauka na krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“.

Koktel

70. LETO U MUZEYU: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere
U maju Rambo Amadeus u „ulozi“ ekološkog diktatora, u septembru zagrebački „JeboTon Ansambl“. Ovako je počeo i završio se program „Leto u MuzeYu“ na otvorenom ispred Muzeja Jugoslavije, koji je više od tri meseca bio domaćin različitim muzičkim grupama, književnicima i umetnicima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Podjednako je bila raznovrsna i publika, od penzionera do dece koju su na ova događanja dovodili mladi roditelji. U Muzeju Jugoslavije kažu da su zahvaljujući sve većoj popularnosti ove manifestacije, koja se organizuje već pet godina, pridobili novu publiku i pokazali da je ova institucija mnogo više od Kuće cveća.

72. NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI MUZEJSKIH ZBIRKI: Muzej ovog doba
Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.

74. DEČIJE KAFETERIJE U JAPANU: Mesto gde ugrožena deca mogu da budu deca
Plemeniti gest jedne japanske ugostiteljke, da otvori restoran za gladnu decu iz siromašnih porodica, prerastao je u neformalni pokret sa skoro pet hiljada dečijih kafeterija širom Japana. U njima se pruža pomoć ne samo socijalno ugroženoj deci, već svakom detetu kome nedostaje roditeljska briga ili je zlostavljano. Na ovim mestima deca se hrane, druže, igraju, uče da kuvaju i razne druge stvari, ali pre svega im se omogućava da budu – deca.

Komunikacije

76. ZNAKOVNI JEZIK: Razgovor u tišini
Sva deca u Sjedinjenim Državama još od jaslica obavezno uče znakovni jezik, a ta iskustva kao i ona među odraslima koji ne govore istim jezikom a pokušavaju da se sporazumeju, pokazuju da nam je jezik znakova urođen. Ovaj način razgovora je, međutim, jedina mogućnost za osobe oštećenog sluha, koje u svetu koriste oko šest hiljada različitih znakovnih jezika. Kao i govorni, tako se i znakovni jezik razlikuje među zemljama, ima čak i svoje dijalekte, sleng i specifične akcente.

Reprint

78. KIPAR I EVROPSKA ENERGETSKA KRIZA: Da li zavisnik od tuđe nafte može postati izvoznik gasa?
Kipar je ostao jedina država EU koja nije povezana na evropsku električnu mrežu i stoga je primoran da se oslanja na sopstvenu proizvodnju električne energije. Najzanimljivije je to da Kipar ima potencijala da bude snabdevač EU gasom, a trenutno je zavisan od uvoza fosilnih goriva i zato veoma ranjiv na aktuelna haotična kretanja na energetskom tržištu.

Vremeplov

80. KAKO SU SE BEOGRAĐANI NEKADA GREJALI: Umesto daljinskog grejanja još jedan rat
Srpske vlasti su odmah na početku prošlog veka krenule u energetsku modernizaciju, ali je uvođenje prvog sistema centralnog grejanja u Beogradu trajalo godinama, jer su u radovima uglavnom napredovali samo dodatni troškovi. Kada bi projekti, pak, toliko uspeli da je bilo i viška struje, Beograđani nisu podlegali državnoj propagandi da koriste savremene električne uređaje za domaćinstva. Ako bi se vlada i narod konačno ujedinili na putu ka energetskom napretku, izbio bi ko zna koji rat po redu, posle koga je sve kretalo od početka.

Чланак Biznis & finansije 202: Energetska evrovizija – Stiže ruska zima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto je ovo pravi trenutak za lokalizaciju? Koje industrije u Srbiji imaju najveći potencijal da ubrzaju revitalizaciju privrede? Zbog čega uspeh lokalizacije najviše zavisi od razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća? Šta su osnovni preduslovi da ovaj, najbrojniji deo domaće privrede, ne bude više „perjanica i lokomotiva“ samo pred izbore, već istinski pokretač prosperiteta?

U saradnji sa stručnjacima kompanije „Egzakta Advisory“, predstavljamo analize koje se podrobnije bave ovim temama, a zasnovane su na studiji „Putokaz za lokalizaciju srpske privrede“, koju je nedavno objavila ova domaća konsultantska kuća.

Periskop

8. ZAŠTO TEHNOLOŠKI GIGANTI ZARAĐUJU VIŠE OD CELIH INDUSTRIJA: Nadziri, pa vladaj
Internet je od sredstva za nesmetanu komunikaciju u vojne svrhe koje je nastalo tokom Hladnog rata, izrastao u mrežu preko koje može da razgovara ceo svet, a nadzor koji su vršile vojne službe, pretvorio se u profitabilan posao privatnih kompanija. Roba kojom one trguju nije fizički opipljiva, ali njihove zarade jesu, i pri tom često vrede više od celih industrija u realnom sektoru. Tehnološke kompanije, od kojih je veliki broj, kao i sam internet, nastao uz velikodušnu pomoć države, svesrdno su iskoristile slobodno tržište da bi njime zavladale i učinile ga neslobodnim, kaže za B&F Alpar Lošonc, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

10. JUŽNOAFRIČKI GIGANT „NASPERS“: Od čuda aparthejda do čuda digitalnog doba
DvA međusobno povezana preduzeća, južnoafrički „Naspers“ i holandski „Prosus“, retko se pojavljuju u medijima, iako su među najvećim i najuticajnijim svetskim investitorima u digitalno poslovanje.

12. OŽIVLJAVANJE NAPUŠTENIH SELA: Imaš euro, evo ti kuća
Prodaja kuća za jedan euro u italijanskim selima pokazala se kao uspješna strategija za oživljavanje ruralnih područja. Neki su ove kuće kupovali sa namjerom da tu i žive, drugi kao vikendice a treći kao investiciju za penzionerske dane, ali su svi oni ubrizgali svjež novac u lokalnu ekonomiju i udahnuli novi život u poluprazna sela. Slično sada pokušavaju i u Španiji, ali se tamo ne prodaju kuće, već čitava napuštena sela.

Biznis

14. DANKO BRČEREVIĆ, GLAVNI EKONOMISTA FISKALNOG SAVETA: Partijski interesi su najveći neprijatelj energetskoj stabilnosti
Sada je više nego jasno da je najveći neprijatelj energetske stabilnosti u zemlji partijsko upravljanje javnim preduzećima, umesto da se rukovođenje prepusti vrhunskim profesionalcima. Ako je Srbija pre pola veka bila u stanju da uspostavi odličan energetski sistem zahvaljujući tehničkim stručnjacima, valjda bi i nove generacije inženjera bile dostojne tog izazova, ističe za B&F Banko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

18. MALE FIRME KOJE SU IZRASLE U PREDVODNIKE DOMAĆE PRIVREDE: Sidra za povezivanje dobavljača
„Stalno govorimo ljudima u Srbiji – nemojte da idete u Nemačku, da tamo radite za 3.000 evra, kada mi možemo da vam pomognemo u organizovanju posla od kojeg ćete zarađivati najmanje 5.000 evra mesečno. A živećete u svojoj zemlji, sa svojom porodicom i sa svojim narodom“, ističe Božo Janković, vlasnik firme „Enterijer Janković“. On i drugi preduzetnici koji su počeli u skromnim radionicama a postali veliki igrači, predstavljaju „sidra“ za razvoj malih domaćih kooperanata. Međutim, upozoravaju da u današnjim uslovima nema budućnosti za male firme ako povezivanje domaće privrede ne postane ekonomski prioritet.

20. EMILIJA I ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, „ARDE LINE“: Vaspitavani za preduzetništvo
U Nišu se trenutno grade dva stambena kompleksa koja predstavljaju novost na domaćem tržištu. Reč je o projektu porodičnog preduzeća „Arde line“, koje uspešno vode dvoje mladih niških preduzetnika i – supružnika. Suprotno uobičajenom razvoju u poslovanju, oni su svoju proizvodnju prvo izvezli na strano tržište, a sada to iskustvo primenjuju i kod kuće. Ipak, za preduzetništvo su vaspitavani u Srbiji.

22. MILICA MILOŠEVIĆ, DIREKTORKA SAJTA „STETOSKOP“: Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija
Stručni medicinski sajt „Stetoskop“ je od „volontera“ izrastao u profitabilni posao. Način njegovog funkcionisanja preokrenula je Milica Milošević, koja je još kao studentkinja prava čvrsto rešila da dobije vlasnički udeo u sajtu i od njega napravi uspešan preduzetnički poduhvat. Na tom putu je morala mnogo toga da nauči, između ostalog i kako da razgovara sa poslovnim partnerima koji su svi bili stariji od nje. „Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija“, priča direktorka sajta koji sada ima dva miliona posetilaca mesečno.

Finansije

26. DA LI JE REGULATIVA „UBILA“ PREDUZETNIČKI DUH U BANKAMA: Nije, nego je konfekcija sigurnija od originala
Neko ko ima samo poslovnu ideju i ništa drugo, ne može nikada biti klijent za banku. S druge strane, i preduzimljive manje firme koje već iza sebe imaju dobre poslovne rezultate, žale se da je u Srbiji teško dobiti kredit za „nestandardnu“ ideju, jer banke posluju kao konfekcija – sve idu na sigurno, nudeći manje-više iste proizvode. Razlog za takvo ponašanje banaka na domaćem tržištu nije postojeća regulativa, već naprotiv, manjak zakona koji bi omogućili da bankari konačno dobiju konkurenciju. Srbiji nedostaju nebankarske finansijske institucije koje bi i banke „stimulisale“ da postanu preduzimljivije, saglasni su sagovornici B&F-a.

28. PORESKE POVOLJNOSTI I OGRANIČENJA ZA MODERNIZACIJU DOMAĆE PRIVREDE: Otvori prozor da pritvoriš vrata za iseljavanje
Domaće tržište kapitala je i dalje pošteđeno navale alternativnih investicionih fondova, iako je zakon koji reguliše ovu oblast, kada je usvojen pre tri godine, najavljen kao velika šansa za razvoj inovativnih preduzeća. Ove godine imamo priliku da alternativni vidovi ulaganja u inovacije konačno dobiju zalet i da zajedno sa poreskim podsticajima, koji su usmereni na smanjenje odliva mozgova, pomognu modernizaciji domaće privrede, smatra Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

30. UTICAJ NOVE REGULATIVE NA RAZVOJ TRŽIŠTA KAPITALA: Berza? Zar to kod nas postoji?
Teško da će Strategija za razvoj tržišta kapitala i novi Zakon o tržištu kapitala, usvojeni krajem prošle godine, podstaći razvoj Beogradske berze koja je prethodnu godinu okončala sa prometom šest puta slabijim od slovenačkog i sedam puta lošijim od hrvatskog tržišta kapitala. Jer, kao što je i deci poznato, doza iskrenosti je neophodan sastojak želja ako se kane i ostvariti.

32. JAVNE INVESTICIJE NA LOKALU: Stroga dijeta za ulaganja
Uporedo sa rastom prihoda gradova i opština u Srbiji od početka prethodne decenije, opada udeo kapitalnih ulaganja u rashodima lokalnih samouprava. Učešće lokalnih ulaganja u javnim investicijama na nivou cele države je prepolovljeno za manje od decenije, a izdaci za kapitalna ulaganja čine tek oko jedne šestine ukupne potrošnje opština i gradova.

Temat – Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede

35. ZAŠTO JE OVO DOBAR TRENUTAK ZA LOKALIZACIJU: Произведено у Србији
Posledice pandemije su napravile zaokret u svetu od globalizacije ka lokalizaciji. Srbija sada ima priliku da ubrza ekonomski rast kroz revitalizaciju lokalne industrije, u kojoj najveći potencijal za napredak imaju prerađivačka industrija, poljoprivreda, IKT i medijska industrija.

38. KAKO POVEĆATI PRODUKTIVNOST U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI: Preradi pa zaradi
O tome kako su neke od zemalja bile i ostale bogate i kako su neke od zemalja bile i ostale siromašne, govore njihove privredne aktivnosti u kojima su se specijalizovale. Prerađivačka industrija je godinama unazad nosilac srpske privrede, a glavne prepreke za brži rast preduzeća u ovoj industriji su niska produktivnost i zastarela tehnologija. Prevazilaženje ovih ograničenja je najveći potencijal za srpsku prerađivačku industriju i zajednički zadatak za državu i kompanije.

40. PREDUSLOVI ZA POVEĆANJE DODATE VREDNOSTI U POLJOPRIVREDI: Edukacijom i partnerstvima do punog potencijala
U vreme kada je poljoprivreda u svetu obeležena većom tražnjom a sve oskudnijim resursima, Srbija i dalje raspolaže sa dovoljno poljoprivrednog zemljišta za prehrambenu sigurnost stanovništva, ali su prinosi među najnižima u Evropi. Činjenica da se domaća poljoprivreda zasniva na usitnjenim poljoprivrednim gazdinstvima ne mora biti prepreka za razvoj. Pod uslovom da se podstiče udruživanje i kroz lokalizaciju smanje rizici u proizvodnji i finansiranju, povećaju ulaganja, znanje i primena savremenih tehnologija.

42. RAZVOJ SOPSTVENIH PROIZVODA U IT INDUSTRIJI: Gradimo svoje, a ne uvezene snove
Pokazatelj da „autsorsing“ ostvaruje najveću godišnju stopu rasta prihoda u servisnoj industriji koja je najveći deo IT sektora, nameće utisak da smo prestali da jurimo svoje snove i izabrali lakši put, onaj koji nažalost retko kada dovodi do samog vrha. Zato je primarni cilj lokalizacije u IT sektoru podsticanje razvoja sopstvenih proizvoda i usluga.

44. ALTERNATIVNI IZVORI FINANSIRANJA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Duboki džepovi, brzi rast
Alternativni izvori finansiranja i nisu baš toliko alternativni. Ti džepovi su toliko duboki, da su i te kako dobro došli za brži rast domaćih preduzeća.

46. UDRUŽIVANJE I KLASTERSKO POVEZIVANJE MSP U SRBIJI: Zajedno smo jači
Srbija može kroz razvoj klastera da pospeši razvoj domaćih preduzeća i poboljša rezultate na nivou cele ekonomije. Da bi ovakve inicijative zaživele, pre svega je potrebno malo više međusobnog poverenja, otvorenosti i vere u prednosti udruživanja domaćih preduzeća.

48. POSLOVNA EDUKACIJA DOMAĆIH PREDUZEĆA: Znanje je najveće imanje
Najbogatiji su oni koji znaju šta ne znaju i koji se trude da taj nedostatak nadoknade.

Intervju

50. IGOR RIPAK, VIZUELNI UMETNIK I FOTOGRAF: Život i predrasude
Kada se suočite sa tuđim predrasudama, dobro je da počnete da preispitujete i svoje istine koje uzimate „zdravo za gotovo“, uveren je srpski umetnik Igor Ripak, koji je tokom studiranja umetnosti u Beču morao da odgovara i na pitanja kolega da li se oseća kao ratni zločinac. Predrasuda je i uverenje da naši ljudi kada odu iz Srbije automatski prestanu da je vole, kao i nagađanje zbog čega sve odlaze. „Voleo bih kada bi mladi u inostranstvo odlazili zato što su željni iskustava, a ne zato što ih na to primoravaju okolnosti“, ističe Ripak u razgovoru za B&F.

Skener

54. Posledice poskupljenja mineralnih đubriva: „Posne“ njive
U Srbiji su tokom prethodne setve mnoge njive ostale „posne“ zbog vrtoglavog rasta cena veštačkih đubriva, od kojih su neka poskupela gotovo 200% za godinu dana. Stoga je intervenisala i država, nedavnim ukidanjem carina na uvoz azotnih đubriva tokom narednih šest meseci. Poljoprivrednici, međutim, smatraju da je za dugoročnu stabilizaciju potrebno više domaćih proizvođača od svega tri, koliko ih trenutno posluje u Srbiji.

56. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA SEKTOR NEKRETNINA: Pazi, zagreva se!
Srbija se zagreva malo brže od svetskog proseka. Zato postoji opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, pojedini materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećene. Posebno pitanje je da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili oni na klizištima i vodoplavnim područjima.

58. PREDSTOJEĆE IZMENE ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Odloženo za posle izbora
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iza sebe ima pet godina prakse, koja je ukazala na različite nedoumice i probleme u primeni. Prošle godine je Sudu časti u Privrednoj komori Srbije dostavljeno 157 prijava protiv profesionalnih upravnika zgrada, najviše iz Beograda. Problema je svestan i zakonodavac, pa su predviđene izmene i dopune zakona. Procedura će uslediti tek posle izbora, jer pre toga nema vremena da se organizuje javna rasprava, kažu u Ministarstvu građevinarstva.

60. TRŽIŠTE UDŽBENIKA U SRBIJI I SVETU: Koliko košta Pitagorina teorema?
Hrvatska je propisala formulu po kojoj se tačno izračunava cena udžbenika, u Srbiji je tržište udžbenika slobodno. U Sloveniji udžbenike kupuje škola iz sredstava udžbeničkog fonda, u našoj zemlji to je obaveza roditelja ili staratelja. U Portugaliji osnovci dobijaju udžbenike besplatno i obavezni su da ih vrate na kraju školske godine. U Srbiji je veliki broj udžbenika, naročito u nižim razredima, pravljen kao „radni udžbenik“, i nije ih moguće vratiti jer đaci u njima pišu i popunjavaju zadatke.

Nove tehnologije

62. KORIŠĆENJE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U TERORIZMU: Širenje terora preko proširene stvarnosti
Suprotno uvreženoj predstavi da su teroristi mahom konzervativni ljudi koji odbijaju sve tekovine moderne civilizacije, bezbednosni stručnjaci kažu da su oni među prvima prigrlili internet za širenje svoje propagande, kao i za regrutovanje saboraca. Terorističke grupe uveliko upotrebljavaju i veštačku inteligenciju za izvođenje svojih napada, a uskoro bi se mogli okoristiti i metaverzumima, onlajn svetovima koji olakšavaju njihovo delovanje u stvarnom svetu.

Nauka

64. GENETSKI MODIFIKOVANE SVILENE NITI: (Ne)uspešna imitacija života
Svila koju predu pauci je jedan od najboljih materijala na svetu. Istovremeno je jak kao čelik i rastegljiv, razlaže se u prirodi a nije otrovan kao vlakna svilenih buba. Pošto paukova svila ne može da se proizvodi u većim količinama, naučnici koriste proteine iz njegovih vlakana za proizvodnju genetski modifikovanih svilenih materijala. Oni su primenjivi u mnogim industrijama, posebno u medicini, uključujući i mogućnost da zamene ljudsku hrskavicu. Ipak, svi dosadašnji ljudski pokušaji su daleko od onoga što pravi paukova „biofabrika“.

Koktel

66. PEDAGOŠKI MUZEJ U BEOGRADU: Mlađi brat Narodnog muzeja
Ako niste sasvim sigurni kako su hotel za bubamare ili rešavanje zagonetki koje kriju drevna pisma povezani sa obrazovanjem i vaspitanjem, odgovore možete pronaći u Pedagoškom muzeju u Beogradu. Zahvaljujući maštovitim, veoma raznovrsnim kulturnim sadržajima i povoljnim cenama ulaznica, posećenost ovom muzeju – koji je jedan od najstarijih u Srbiji i zaposleni ga u šali nazivaju „mlađim bratom Narodnog muzeja“ – toliko je porasla da je uveden rad u smenama, kao u fabrici. Samo što ova proizvodi kulturu.

70. POSLOVICE – SAŽETA FORMULA LJUDSKE MUDROSTI: Štono stari vele
Za razliku od govora domaćih političara, srpske narodne poslovice sažimaju iskustvo celih generacija u samo jednu rečenicu, a ponekad i u dve reči. Kada bi Srbija imala političare koji poseduju bar zrno mudrosti kao naše narodne poslovice, gde bi nam bio kraj.

72. POSAO SERIJSKIH VENČANJA NA BRZINU: Ovde uđi, a ovde izađi iz braka
Las Vegas je svetska prestonica brzih venčanja, ali i brzih razvoda, gde srećno venčani i nesrećno razvedeni dele istu strast – hrle da potroše novac u gradskim kockarnicama. Industrija „uđi-izađi iz braka“ danas doprinosi gradskoj ekonomiji sa oko dve milijarde dolara godišnje, ali opstanak čak i onih koji su najduže u tom poslu je sve ugroženiji. Razlog nisu samo ekonomske krize koje nadiru jedna za drugom, već i nove tehnologije i nove generacije koje imaju potpuno drugačije želje kada se venčavaju „na brzaka“.

Komunikacije

74. BUDUĆNOST KARIKATURE U SRBIJI: Smeh od muke
Ideološko „usmeravanje“ karikature preovlađuje i na Zapadu, ali u Srbiji zabrinjava to što povoda za „smeh od muke“ ima sve više, dok se uporedo prostor u novinama za ovakvu kritiku društva rapidno smanjuje, kažu naši poznati karikaturisti. Srećom, nove tehnologije su pružile karikaturistima i nove mogućnosti da se približe publici, posebno mlađoj.

Reprint

78. ŽELEZNICA U SRBIJI: Vozovi koji se sporo kreću i slabo gde stižu
I pored čestog hvalisanja vlasti o velikim ulaganjima i razvoju železničke infrastrukture, realno stanje je lošije nego pre deset godina. Srbija je danas železnički izolovanija nego ikada od ostatka sveta, a u unutrašnjem saobraćaju je smanjena dužina pruge, opao je broj putnika, dok je broj radnika prepolovljen. Za neverovati je da, uprkos svim tehnološkim inovacijama, danas putovanje od Beograda do Niša traje samo dva sata kraće nego pre 137 godina.

Vremeplov

80. PREVOZ U OKUPIRANOM BEOGRADU: U se, i u svoje kljuse
Nakon bombardovanja i nemačke okupacije Beograda 1941. godine, pešačenje je postalo najmasovniji vid „prevoza“ u gradu, a nepoštovanje pešačkih pravila koje je uspostavila nova vlast, svojevrsni vid otpora. U ono malo tramvaja koji su preživeli bombe gužva je bila nesnosna, čemu je uveliko doprinela i nemačka rasna politika. Zato su bicikli i kočijaši postali najpopularnije saobraćajne alternative. U situaciji kada se svakodnevnica Beograđana okrenula naglavačke, jedan savremenik je zaključio: „Ne ostaje ništa drugo, nego da čovek pešači i izdrži!“

Чланак Biznis & finansije 194: Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede – Svoj na svome се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato su Holanđani ove srede u muzejima i koncertnim dvoranama mogli da pohađaju časove joge, ali i da dobiju šišanje i druge kozmetičke usluge. I to ne bilo kakve kozmetičke usluge – primera radi, u jednoj koncertnoj dvorani (Kapsalon Concertgebouw) posetioci su tokom šišanja mogli da slušaju klasičnu muziku u izvođenju orkestra.

Čak i u Muzeju Van Goga posetioci su mogli dobiti manikir ili šišanje, a usput i pogledati dela slavnog umetnika. Direktor ovog muzeja tim povodom je rekao za medije da on razume da su narodu potrebne usluge kao što je teretana i generalno briga o fizičkom zdravlju, ali da je bitno i mentalno, a da u muzeje ljudi dolaze da bi stekli neka nova saznanja o smislu života ili umetnosti.

A kako su poslovali muzeji u Srbiji tokom pandemije možete pogledati na ovom linku. 

Izvor: Blumberg, DW

Foto: Pixabay

Чланак Holandija: Šišanje i manikir u poznatim muzejima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupnog broja muzeja u zemlji, u Beogradu se nalazilo njih 47, u Vojvodini 33 i u Centralnoj Srbiji 66 (za tri manje nego u prethodnoj godini).

Osim onih koji postoje fizički, Srbija ima i svoje vitruelne muzeje. To su Muzej Mihajlo Pupin, Virtuelni muzej Dunava i Muzej objekata.

Pandemija prepolovila posetu

Po regionima, u poslednjoj boljoj produkcionoj godini, 2019. godine, bilo je ukupno 2.260.000 posetilaca. Najviše publike bilo je 1.023.000 u Beogradu, u Vojvodini tek 333 hiljade, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 547 hiljada, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 357 hiljada.

U pandemijskoj 2020. godini publika je pala na 656 hiljada posetilaca u muzejima u Srbiji bez KiM, a prihodi muzeja smanjeni su 40-60 odsto. Prosečna zarada zaposlenog u muzejima bila je u avgustu 2021. godine 56.500 dinara.

Najposećenija izložba u sezoni 2019/2020. godine bila je retrospektivna izložba Marine Abramovič, “Čistač”, koja u Muzeju savremene umetnosti bila od septembra 2020. do januara 2021. godine. U izložbu “Čistač” uloženo je milion i 300 hiljada evra.

Izvor: Kreativna Srbija

Foto: Bif

Чланак Ekonomija muzeja tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako većina stranih turista doživljava Srbiju? Slika koja se nameće kroz medije je toliko ista već godinama, da odgovor već znamo unapred: izuzetna hrana, netaknuta priroda, divni i topli ljudi, a kada je reč o gradovima, posebno Beogradu, uz to obavezno ide i odličan a relativno jeftin provod.

Imaju li ti divni i topli ljudi svoju istoriju i kulturu? Šta o tome sazna prosečni strani turista koji uglavnom protrči kroz Srbiju? Koliko to interesuje prosečnog domaćeg turistu? Kakva je uloga muzeja u kulturnoj i turističkoj ponudi i možemo li uvećati broj onih koji idu od muzeja do muzeja, a ne samo od jedne do druge domaće kafane?

Odgovore na ova pitanja potražili su u Regionalnoj agenciji za razvoj istočne Srbije (RARIS), analizirajući posetu turista muzejima u ovom regionu od 2015. do 2020. godine. Prema rečima direktora RARIS-a Vladimira Jeremića, analiza je urađena s ciljem da se bolje pozicionira kulturno nasleđe istočne Srbije i time uveća konkurentnost turističke ponude u lokalu, a saradnji se odazvalo osam od ukupno devet muzeja u regionu.

Dobijeni nalazi pokazuju da je tokom posmatranog petogodišnjeg perioda muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 njih godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28% do pretkrizne 2019. godine, odnosno pre izbijanja pandemije korona virusa.

Indikativan je podatak da turisti čine čak 95% posetilaca muzeja, a svega 5% lokalno stanovništvo. Tri četvrtine ukupnih poseta su organizovane grupne posete, a među turistima koji obilaze muzeje u istočnoj Srbiji, tek 15% su stranci. To znači da je muzeje u ovom delu Srbije tokom proteklih godina posećivalo u proseku oko 20.000 stranaca godišnje, s tim što je njihov broj uvećan za 2,4 puta do 2019. godine, navodi se u analizi.

Velika „onlajn“ seoba

Najposećeniji lokalitet je Lepenski Vir sa oko 45.000 posetilaca, najposećeniji u kategoriji muzeja je Narodni muzej Zaječar (Felix Romulijana, muzej Zaječar i Radul Begov konak) sa oko 46.000 posetilaca, a sledi Muzej Krajine Negotin (Mokranjčeva kuća, Muzej Hajduk Veljka i Muzej Krajine) sa oko 35.000 posetilaca godišnje.

Objašnjavajući ovako veliku prednost u broju posetilaca, Vladimir Nojković, v.d. direktora Turističkog prostora „Lepenski Vir“ ističe da je razlika u pristupu. „Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže Nojković. Dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija ovog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.

Po njegovom mišljenju, taj deo turističke ponude bi trebalo da razvijaju i dalje, jer Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom, nego na domaćem tržištu. No, bez obzira koje je tržište u pitanju, muzeji moraju da se pozicioniraju u duhu vremena, odnosno da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing, uveren je Nojković.

Internet je danas pokretač razvoja turizma, ocenjuje i direktor RARIS-a Vladan Jeremić: „To je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu”.

Zato su u ovoj razvojnoj agenciji uradili osam video formata za muzeje i lokalitete da ih koriste u svojoj promociji. Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala sledeće: postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici „Visit East Serbia“ videlo je od 4.460 do 10.380 ljudi, odnosno oko 75.000 ukupno, a na Instagram stranici od 884 do 1.917 ljudi, odnosno oko 14.000 ukupno. Jeremić dodaje da su letos organizovali i tri nagradne igre na Instagramu, podelili 60 ulaznica za muzeje, a objave je videlo oko 42.000 ljudi.

Ovo bi trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više „digitalno“ aktiviraju i budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape, kao i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.

Važan deo kreativne industrije

Imajući u vidu da internet i industrija zabave preuzimaju sve veću ulogu, postavljaju nove standarde i nova pravila, muzeji moraju da menjaju svoj pristup ne samo u promociji svojih sadržaja, već i način na koji osmišljavaju svoje postavke, ističe direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i glavni koordinator manifestacije „Muzeji za 10“, Slavko Spasić. Istraživanje koje je urađeno među posetiocima manifestacije „Muzeji za 10“, pokazalo je da 70% njih smatra da je uloga muzeja u kulturnoj ponudi nezamenljiva, ali se, kako objašnjava Spasić, moraju tražiti alternative za kreiranje muzejskih programa prilagođenih publici čija se očekivanja menjaju pod uticajem novih medija.

U praksi su, međutim, najzastupljeniji muzejski programi koji se svode na klasična vođenja kroz izložbe i stalne postavke, a ista forma preovlađuje i u pratećim programima. „Ali prošla su vremena kada je bilo dovoljno da muzeji imaju impozantan broj predmeta u dobro složenim vitrinama“, upozorava Spasić. Muzeji danas, kako ističe, moraju da se „otvaraju“ prema publici na nove, interesantnije načine, gde posetioci neće biti samo posmatrači već aktivni učesnici u postavkama, i tako pored informacija poneti iz muzeja posebno iskustvo.

Prošla su i vremena kada se podrazumevalo da su muzeji izvan ili iznad tržišta. Ekonomska uloga muzeja postaje sve važnija, ali to nije računica koja se može tek tako poistovetiti sa klasičnim poslovnim pokazateljima, jer je suštinska uloga muzeja da „dodaju“ vrednost društvu, kroz očuvanje i promociju kulturnog nasleđa. „Kada kulturne institucije postanu svesne svog potencijala da mogu da dodaju vrednost svojoj zajednici tako što će privući turiste, onda postaju ključni partneri u turističkoj industriji, kao i važan deo kreativnih i kulturnih industrija, Ali to je nemoguće ukoliko ne steknu bar osnovne uslove za rad, na prvom mestu, odgovarajući prostor sa stalnim postavkama“, ističe Spasić.

Oživljavanje muzeja kroz „žive muzeje“

Mogućnost da muzeji dodatno „ožive“ je povezivanje sa lokalnom zajednicom i kroz razvoj takozvanih „muzeja na otvorenom“, odnosno eko muzeja. Oni afirmišu autentično nasleđe i identitet lokalnih mesta, a što je – imajući u vidu multikulturalnost i specifičnu tradiciju istočne Srbije, od gradnje, preko običaja, do tradicije u ishrani – njena velika prednost.

Ali da bi turisti postali svesni ovih vrednosti, prethodno je potrebno da toga postanu svesniji sami stanovnici, lokalna uprava i kulturne institucije kroz zajednička nastojanja da se ovo nasleđe očuva, promoviše i unapređuje. U Srbiji postoje pokušaji da se oforme eko muzeji u Golubincima, Zlakusi, Senjskom Rudniku, Dolini Ibra i Slavkovici, kaže Spasić, ali su oni još uvek na nivou ideje.

„Za uspešan razvoj eko muzeja neophodni su vreme i strpljenje, jer oni nemaju jasnu strukturu. Zato je potrebno da se stanovnici lokalnih zajednica i predstavnici lokalnih samouprava edukuju i shvate da su eko muzeji sinonim za snagu jedne zajednice. Oni kroz primenu održivog razvoja kulturnog turizma predstavljaju važan činilac poboljšanja blagostanja i razvoja čitave sredine”, zaključuje Slavko Spasić.

Jelena Bujdić Krečković

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Dragan Miletić (Centar za posetioce na arheološkom lokalitetu Lepenski Vir

Чланак Doprinos muzeja lokalnom turizmu: Imaju li divni i topli ljudi svoju istoriju i kulturu? се појављује прво на Biznis i Finansije.