„Više od 40 miliona ljudi nalazi se u modernom ropstvu, od kojih je 25 miliona na prinudnom radu i 15 miliona su uglavnom žene u prisilnim brakovima. Sve se to odvija samo zato što je profit od takvog prisilnog rada ogroman i iznosi oko 150 milijardi dolara godišnje“, rekao je Protić na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“.

On je rekao da je zabrinjavajući podatak da je porastao broj dece u dečjem radu za preko osam miliona i da danas iznosi oko 169 miliona. To se prema njegovim rečima, desilo prvi put posle 25 godina opadanja tog trenda.

„Dosadašnji pokazatelji stanja na tržištu rada kao što su stopa nezaposlenosti, prosečna zarada i produktivnost rada, nisu dobro merilo, pa smo morali da izađemo sa jednim novim, a to je gubitak radnih sati u svetu. On predstavlja kompozitno merilo rasta nezaposlenosti i neaktivnosti, skraćenje radnih sati, ali i plaćenih, a neobavljenih poslova“, rekao je Protić i dodao da je „merilo pokazalo da je gubitak ogroman“.

Nejednakosti koje su već bile prisutne samo su se pogoršale

Na vrhuncu pandemije 2020. godine taj gubitak u Evropi i u Srbiji iznosio je, kako je rekao, 14,5 odsto izubljenih radnih sati, a to znači da 14,5 odsto ljudi kao da nije uopšte moglo da radi.

Dodao je i da su se nejednakosti koje su već bile prisutne samo pogoršale, kao i da su žene i mladi posebno pogođena grupa.

Kada je u pitanju udar na siromaštvo, uočen je skok oko 10 odsto u kategoriji ekstremnog siromaštva, gde ljudi žive sa manje od devet dolara dnevno.
Nisko plaćeni radnici su, prema rečima Protića, najviše propatili usled kovida jer su izgubili posao, što je povećalo iznos prosečne zarade.

„U pandemiji su više bila pogođena mala preduzeća nego velika koja su inače produktivnija“, rekao je on.

Istakao je da se fiskalna podrška pokazala značajna u vreme pandemije u svetu, a da „helikopterski novac nije morao baš da se potroši, mada je u prvom kvartalu 2020. godine to bila jedna od retko delotvornih mera koja je ublažila i Džini koeficijent nejednakosti u zemlji u datom trenutku“.

Protić je istakao da je vakcinacija ublažila gubitak radnih sati, oko dva odsto i spasila oko 307 miliona radnih mesta u svetu i da je ublažila rizike pandemije jer su ljudi mogli da se vrate na posao.

„Bezbednost i zdravlje na radu je tema koja je, zahvaljujući pandemiji, izašla na videlo. S tim u vezi, Srbija je ratifikovala dve nove konvencije koje se tiču bezbednosti zdravlja na radu, a to su Konvencija 155 i 157. Nadamo se da ćemo da doprinesemo u ovoj oblasti i novim zakonima od kojih je posebno bitan Zakon o osiguranju protiv povrede na radu“, zaključio je Protić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Dve trećine ljudi u svetu radi na crno се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Idemo sa brzom isplatom još jedne zarade, pričam o turističkim agencijama, turističkim vodičima, turističkim pratiocima, rent-a-car agencijama, ugostiteljima i hotelijerima“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić u četvrtak. „To je ukupno 72.500 ljudi, u roku od deset dana dobiće po jednu minimalnu zaradu za svakoga.“

Već u petak je Vlada izvojila bezmalo dve milijarde dinara za tu meru. S obzirom da je minimalac oko 30.000 dinara, sva je prilika da novac neće dobiti 72.500 ljudi, kako kaže predsednik, već oko 66.000 njih.

Međutim, da li će to biti dovoljno da spreči dramatični talas otkaza i prelaska ljudi u rad na crno? Na takav scenario na početku iduće godine upozoravaju i sagovornice DW.

Krajem godine ističu tri meseca tokom kojih poslodavci, koji su uzeli drugu državnu pomoć – dva puta po 60 odsto minimalca za zaposlene – nisu smeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih, inače bi morali da vrate svu pomoć koju su dobili.

Kako je govorio ministar finansija Siniša Mali, pomoć je tada dobilo 235.000 firmi, odnosno, više od milion radnika, a zbog isteka ovog roka u stručnoj javnosti se govori da bi privredu Srbije od januara mogao da zadesi talas otkaza.

Posebno jer od januara poslodavci treba da počnu sa isplatom poreza i doprinosa na minimalce koje je država dala njihovim zaposlenima, i može se očekivati da brojne firme neće moći da ispune te obaveze.

Borba za opstanak

Sagovornice DW očekuju da će neki poslodavci probati da ove probleme reše tako što će izbegavati plaćanje poreza i doprinosa – to jest, zvanično otpustiti radnika da bi ga zaposlili na crno.

„Ko je bio u neformalnom sektoru, on će ostati tamo, a pretpostavljam da će ih više ući u neformalni sektor“, kaže za DW Jelena Žarković, vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Zna se da među ugostiteljima ima dosta neprijavljenih radnika, a minimalac će biti uplaćen samo za one koji su formalno zaposleni. U suštini je to osmišljeno da bi se amortizovao pad koji će uslediti početkom 2021. godine“, dodaje Žarković.

Sa ocenom da će broj neformalno zaposlenih porasti saglasna je Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju. Dosadašnje mere su odložile krizu, pa Bradaš naglašava da ćemo njene razmere videti tek od 1. januara.

„Može da se desi, pogotovo što su u najvećem problemu preduzetnici i mikropreduzeća, da dođe do prelaska ljudi iz formalnog sektora u neformalni, kako bi nekako preživeli na tržištu“, dodaje ona u razgovoru za DW.

U petak je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić za agenciju Beta rekao da je svaka pomoć dobrodošla, ali da je nedovoljna i zakasnela jer je već dosta radnika otpušteno.

Nove mere i novi rizici

Od petka je, u sklopu borbe protiv pandemije, rad ugostitelja i firmi koje se bave uslužnim delatnostima ograničen do 17 časova radnim danima, dok će tokom vikenda za njih biti svojevrstan policijski čas – biće zatvoreni od petka u 17 sati do ponedeljka u 5 ujutru.

Tako će ove delatnosti, uz turizam i hotelijerstvo, ponovo najviše nastradati, s obzirom da su i prilikom zatvaranja na proleće potpuno ostale bez prihoda.

Da stvar bude gora, tek treba da se vidi da li će ove mere – debelo zakasnele, po oceni pojedinih članova Kriznog štaba – biti dovoljne da uspore zahuktalu epidemiju, ili će biti potrebne još drastičnije, što bi ugrozilo i druge grane privrede.

Podsetimo, država je za 2021. godinu zacrtala realni rast BDP od šest odsto, što je Fiskalni savet ocenio kao „optimističnu prognozu“ koja „lako može da se ne ostvari“.

Nije samo „na crno“

Osim ovih sektora, retko se u javnosti priča o čitavoj armiji ljudi koji su se prvi našli na udaru protivepidemijskih mera – neformalno zaposlenima.

Šta su neformalno zaposleni radnici? Na prvu loptu, deluje da je reč samo o onima koji rade na crno, odnosno, nemaju nikakav ugovor ili rade u neregistrovanim preduzećima. Međutim, reč je o svim onim radnicima koji nemaju ugovor o radu: dakle, i oni koji su bez ikakvog ugovora, i oni koji imaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu.

Neformalno zaposleni imaju nižu zaradu po času rada od minimalne zarade

„Mi smo radili istraživanje koje pokazuje da neformalno zaposleni imaju nižu zaradu po času rada od minimalne zarade“, kaže nam profesorka Žarković. „Dakle, ne samo da nemaju plaćene poreze i doprinose, nemaju zdravstveno osiguranje i sutra neće imati penziju ili će biti manja, čak je i njihova satnica niža od minimalne – uprkos tome što nema nikakve druge troškove za radnika. To je dodatni aspekt ranjivosti.“

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu april-jun 2020. broj neformalno zaposlenih bio je čak za skoro 133 hiljade manji u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Iako podaci godinama unazad govore da tokom drugog i trećeg kvartala značajno raste broj neformalno zaposlenih – prevashodno zbog sezonskih poslova u poljoprivredi – to se u drugom kvartalu nije desilo: sa 564 hiljade neformalno zaposlenih prošle godine, taj broj je u drugom kvartalu ove godine pao na 432 hiljade.

Ove sedmice je RZS objavio podatke iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal ove godine: broj neformalno zaposlenih jeste porastao, ali ne u istoj meri koliko je opao u drugom kvartalu – za 77,5 hiljada (ukupno 509 hiljada).

Treba, dakle, očekivati da ovaj broj još više poraste u prvim mesecima sledeće godine – i to na uštrb formalno zaposlenih – ali ove podatke ćemo imati tek kada bude objavljena Anketa o radnoj snazi za prvi kvartal 2021, odnosno, krajem maja.

Prava nezaposlenost 18 odsto

Da u Srbiji zapravo mnogo više ljudi traži posao nego što to pokazuje broj nezaposlenih iz Ankete o radnoj snazi, može se videti iz podataka o takozvanoj podzaposlenosti, objašnjava Sarita Bradaš.

„Mi kad vidimo da je stopa nezaposlenosti 7,3 odsto u drugom i devet odsto u trećem kvartalu – to je samo jedan deo ljudi. Drugi deo nezaposlenih RZS prikazuje kao ‘zastoj na tržištu rada’, a u stvari su to podaci o podzaposlenosti“, navodi Bradaš.

„To su nezaposleni koji žele da rade, ali ne traže posao. Oni se računaju kao neaktivni, jer je definicija nezaposlenog – onaj ko želi da radi i traži posao. Kada nezaposlenima pridružite ove koji su podzaposleni – žele da rade, ali ne traže aktivno posao – dođete do stope nezaposlenosti od preko 18 odsto u trećem kvartalu“, zaključuje Bradaš.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Da li nam preti dramatični talas otkaza i prelaska ljudi u rad na crno? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Procenjuje se da u Srbiji više od 55.000 domaćinstava u proseku godišnje angažuje radnike za kućne poslove privremeno ili povremeno. Takođe se procenjuje i da oko 10.000 radnika, uglavnom žena, radi godinama na takvim poslovima, a da nisu prijavljeni i da im za to ne ide radni staž.

Analiza NALED-a pokazala je da bi u ovoj, ali i u još nekim oblastima bilo korisno da se primeni elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika koji je zaživeo u poljoprivredi i dao dobre rezultate. Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika, čime je praktično prepolovljen broj onih koji su u ovom sektoru radili na crno.

Sistem vaučera

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi i na druge delatnosti, naročito u kućnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, poslove čišćenja i održavanja, dostave hrane, u građevinarstvu i drugim sličnim poslovima, kažu predstavnici NALED-a.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže za Tanjug da bi kao stimulans za one poslodavce ili fizička lica koja angažuju radnike na ovaj način, naročito za kućne poslove ili poslove čuvanja dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri, različiti popusti i stimulacije. Sistem vaučera postoji u Mađarskoj i pokazao se kao dobar.

Decenijama rade bez prijave

Ističe da kada su u pitanju kućni poslovi, mnogi, prevashodno žene, i po dvadesetak godina rade takve poslove a da nemaju ni dan radnog staža, nisu prijavljene i nemaju nikakve prinadležnosti osim zarade.

„Procenjuje se da oko 55.000 domaćinstava u zemlji angažuje pomoć u kući i da oko 10.000 radnica radi takve poslove i zato pokušavamo da nađemo način da budu registrovane, da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i da poslodavac za njih plaća porez“, kaže Bojović.
Kako navodi, u NALED-u pripremaju materijale i analize i spremni su da daju predloge čim se formira nova vlada.

Regulacija prijave kao kod sezonskih radnika

U Ministarstvu rada kažu da će radno angažovanje osoba koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca, biti regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi u određenim delatnostima, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Zakon priprema radna grupa resornog Ministarstva, a prema nacrtu u određenim delatnostima u slučaju povrede na radu osobe koje se bave sezonskim poslovima imale bi pravo na zdravstveno osiguranje, a za svaki radni dan bili bi im uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor: Tanjug

Foto: Piabay

Чланак Na poslovima pomoći u kući svaka druga osoba radi na crno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1%) i građevinarstvu (11,3%), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Neformalno zapošljavanje

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16% angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često rade za više njih u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i često rade za više njih u toku jednog dana. Specifična situacija je i sa gradilištima gde se procenjuje da 37% njih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave. Sa druge strane, povrede na radu kod ovih poslova su česte, zbog čega su neprijavljeni posebno ugroženi, jer zavise isključivo od volje poslodavca da li će im pokriti troškove lečenja, pokazala je analiza NALED-a.

U Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina

Poslodavci kao ključni razlog za visoku stopu rada na crno vide visoko poresko opterećenje rada. Za ugovor o privremenim i povremenim poslovima izdvajaju mesečno u proseku 16.000 dinara za poreze i doprinose. Primer sezonskog online angažovanja radnika u poljoprivredi predvideo je fiksni iznos za ove svrhe od oko 300 dinara po svakom danu angažovanja, što poslodavcima donosi fleksibilnost, državi prihod, a radnicima mogućnost da ostvare pravo na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.

Nalazi analize pokazuju i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno, ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika. Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban Registar individualnih sakupljača, uz uvođenje podsticaja: radnici ne bi gubili status nezaposlenih, mogli bi da dobiju uvećanje socijalne pomoći za 20%, država bi mogla da im uplaćuje penzijsko osiguranje, imali bi prvenstvo učešća na javnim radovima, mogućnost korišćenja subvencija i drugih budžetskih transfera i pravo da za račun javnih komunalnih preduzeća vrše poslove separacije otpada.

Kojim profesijama bi pomogao novi sistem prijave?

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja. Kada je reč o turizmu i ugostiteljstvu, tu spadaju kuvari, konobari, šankeri i čistači koji se angažuju po potrebi „na dan“, a u građevini radnici na nekvalifikovanim fizičkim poslovima (utovar/istovar i prenošenje materijala i građevinskog alata, ručni iskop i nasipanje zemlje, čišćenje gradilišta i sl).

Чланак Uvođenje u legalne tokove čeka 80.000 neprijavljenih radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oko 1,6 milijardi ljudi u neformalnom sektoru, što je gotovo polovina ukupne radne snage, u opasnosti je od gubitka prihoda kao posledice pandemije korona virusa, procenjuje Međunarodne organizacije rada (ILO).
To je gotovo četiri petine (76 odsto) od ukupno dve milijarde ljudi u neformalnom sektoru i blizu polovine celokupne radne snage, od 3,3 milijarde ljudi širom sveta.

Neformalna ekonomija odnosi se na poslove koji obično imaju malu zaštitu, poput prihoda u slučaju bolesti ili otkaza.

Agencija za rad UN-a procenila je da su radnici u neformalnom sektoru doživeli pad prihoda od 60 odsto u prvom mesecu krize korona virusa.

Rad u visoko rizičnim sektorima

Procenjuje se da su najveći pad prihoda od 81 odsto, doživeli oni koji rade neprijavljeni u Africi i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ljudi iz ove grupe najviše su izloženi riziku od gubitka prihoda, jer uglavnom rade u visoko rizičnim sektorima, kao što su trgovina na malo i hrana, koji su pod uticajem korona virusa. Međunarodna organizacija rada je navela da više takvih radnika ima u zemljama u razvoju.
U izveštaju se iznosi računica da je blizu 1,1 milijarde radnika u neformalnoj privredi do 22. aprila živelo u zemljama koje su bile pod strogim merama ograničenja, dok je još 304 miliona radnika bilo u zemljama koje su delimično zatvorene.

Чланак Radnici „na crno“ najugroženiji, a to je pola svetske radne snage се појављује прво на Biznis i Finansije.