Sirova nafta Brent je danas skuplja za 4,5 dolara po barelu. Ona se tokom jutarnje trgovine na azijskim tržištima prodavala za skoro 88 dolara po barelu. Američka nafta WTI je poskupela za 4,69 odsto na 88,6 dolara po barelu.

U pojasu Gaze se inače ne proizvodi nafta, dok Izrael proizvodi male količine ovog energenta i to uglavnom za sopstvenu upotrebu, ali njihov sukob i destabilizacija tog regiona ipak bi mogli značajno uticati na cene nafte u narednim mesecima. Posebno zato što bi ovaj sukob mogao da se proširi i da se u njega uključe neki od većih proizvođača nafte, a već je prilično jasno da Iran podržava Hamas, militantnu palestinsku grupu koja je i započela ovaj sukob.

Foto: andreas160578, Pixabay

Чланак Zbog situacije u Izraelu i pojasu Gaze cene nafte porasle, i mogle bi još rasti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom trgovanja na azijskim tržištima vrednost nafte je dostigla najviši nivo u poslednjih 12 meseci. Na poslednji rast njene cene prevashodno su uticale vesti o veoma niskom nivou rezervi pomenutog energenta u ključnim skladištima. Naime, u Kušingu u Oklahomi rezerve sirove nafte ove nedelje smanjene su na 22 miliona barela što se smatra operativnim minimumom. U pitanju je smanjenje broja barela za 943.000 u odnosu na prošlu nedelju. Stručnjaci kažu da ukoliko se ovo smanjenje nastavi, distributeri nafte će imati problem da zadovolje potrebe potrošača u narednim nedeljama.

A izgledno je da će se nastaviti jer su se članice OPEK-a plus dogovorile da do kraja godine produže svoju politiku smanjenja proizvodnje za milion barela na dnevnom nivou. I Rusija je odlučila da nastavi da izvozi 300.000 barela dnevno manje nego što je izvozila.

Sve to zajedno uticalo je na rast cene nafte na finansijskim tržištima. Fjučersi na teksašku naftu dostigli su 95,03 dolara po barelu, što je najviša cena od avgusta 2022. Brent nafta poskupela je za jedan odsto na 97,56 dolara po barelu.

Izvor: CNBC

Foto: Zbynek Burival, Unsplash

Чланак Zbog pada zaliha nafte, njena cela opet porasla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gvajana inače ima 800.000 stanovnika i iako je mala veoma je bogata rezervama nafte, ali do skoro nije bila toliko značajno ime u energetskom svetu. To se promenilo posle ruske invazije na Ukrajinu i smanjenja potrošnje ruskih energenata na globalnom nivou. Sada se u Evropu umesto ruskih energenata, dovoze velike količine gvajanske nafte.

Iz tog razloga je prošle godine gvajanski BDP porastao za 62,3 odsto. Međunarodni monetarni fond prognozira da će ekonomija gvajane u 2023. porasti 38 odsto, što će biti najbrži rast privrede na planeti. Iz Fitch Solutions-a kažu da će u narednih pet godina taj rast iznositi čak za 115 odsto. Oni očekuju da će proizvodnja u ovoj zemlji sa sadašnjih 390.000 barela dnevno skočiti na milion barela do 2027. godine.

Međutim, kako upozoravaju stručnjaci, cene nafte bi u narednim godinama mogle biti nestabilne i nije pametno oslanjati se samo na proizvodnju energenata. Zato bi ova zemlja, pred kojom su svetli izgledi za budućnost, trebalo da diverzifikuje svoju ekonomiju, u čemu joj mogu pomoći upravo veliki prihodi od nafte koje sada ostvaruje.

Izvor: CNBC

Foto: Dinesh Chandrapal, Unsplash

Чланак Gvajana će ove godine imati najveći privredni rast na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postoji veliki rizik da bi Saudijska Arabija i UAE mogli početi prihvatati lokalne valute za naftu i odbaciti američki dolar.

Watcher.Guru piše da je nova misija BRICS-a da okonča globalno oslanjanje na američki dolar i promoviše lokalne valute u svetskoj trgovini. Stoga su velike šanse da bi Saudijska Arabija mogla razmotriti prihvatanje lokalnih valuta kao plaćanja za naftu kako bi smanjila svoju zavisnost od američkog dolara.

BRICS želi da kontroliše tržišta nafte, a uvođenje Saudijske Arabije bio je najbolji izbor. Watcher.guru u tekstu naglašava šta bi se moglo dogoditi s američkim dolarom ako Saudijska Arabija prihvati lokalne valute za podmirenje plaćanja nafte i gasa.

Pre svega, slabljenje američkog dolara bi počelo ako bi Saudijska Arabija prihvatila lokalne valute za trgovinu naftom. Ako Saudijska Arabija zahteva da druge zemlje plaćaju samo u lokalnim valutama, onda bi potražnja za američkim dolarom drastično opala. Ovaj potez bi mogao dovesti do toga da se dolar suoči sa depresijacijom na međunarodnom deviznom i deviznom tržištu. Slab dolar bi poskupio uvezenu robu u Sjedinjenim Državama i potencijalno bi uticao na ukupnu američku ekonomiju.

Drugo, druge zemlje će početi da diversifikuju svoje rezerve i akumuliraju druge valute osim američkog dolara. Razvoj tih događaja bi povećao potražnju za drugim lokalnim valutama i stavio ih u direktnu konkurenciju dolaru. Centralne banke širom sveta će, posljedično, čuvati rezerve svih valuta i roba poput zlata, čime će dolar dodatno opasti.

Treće, i zaključno, Saudijska Arabija možda neće doneti takvu odluku jer je njihova valuta, rijal, vezana upravo za američki dolar. Stoga, ako dolar padne, saudijska ekonomija bi se mogla suočiti s implikacijama koje bi mogle ugroziti bogatstvo i lokalnu valutu kraljevstva.

Izvor:Investitor me
Foto: Pixabay

Чланак Šta će se desiti ako Saudijska Arabija prestane da prihvata dolar za naftu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog pada proizvodnje nafte, rast privrede Saudijske Arabije je usporen u drugom kvartalu. Kao rezultat ograničenja proizvodnje, privreda zemlje postala je jedna od najsporijih, dok je pre februara bila jedna od najbrže rastućih.

Ruski prihodi od nafte i gasa porasli su u julu prvi put u 2023. godine. Više cene energenata utiču na poreske stope po barelu nafte i takođe dovode do smanjenja popusta na naftu. Rast cena kompenzovao je pad ruske proizvodnje i izvoza nafte, primećuje Blumberg.

Evropska unija i zemlje G7 su u decembru 2022. uvele ograničenje cene nafte iz Rusije – ne može se prodati iznad 60 dolara po barelu.

Izvor: Sputnikportal.rs

Foto: Pixabay

Чланак Rusija profitirala od smanjenja proizvodnje nafte OPEK+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da cena dizela daleko brže raste nego cena sirove nafte, kao i da je to ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji.
Mićović je rekao da se ne dešava ništa što nije očekivano – smanjenje ponude koje se desilo pre nekoliko meseci, sada je realizovano.

„Ono se sudarilo sa povećanom potražnjom na tržištu i u tom odnosu ponude i potražnje normalno je da cene rastu. Pogledajte samo kraj druge polovine juna i jul, to je jedan strašan uzlet cene sirove nafte, jer je nije bilo dovoljno na tržištu, pa je samim tim i cena išla gore. Pored toga, i kurs dolara još dodatno raste. Retko se dešava da istovremeno rastu i cena nafte i kurs dolara, a to je bilo aktuelno upravo u toku juna“, navodi Mićović.

Dodaje da ne samo što uvozimo oko 20 odsto dizela, nego moramo da se držimo nekih referentnih cena kako bi se stabilnost na tržištu očuvala, kako bi taj uvoz imao smisla, kako bi mogao da se realizuje i kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja tržišta.

„Cena dizela daleko brže raste nego što raste cena sirove nafte, a cena dizela je ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji, kao i u svim državama u kojima države određuju maksimalne dozvoljene cene, to se koristi kao referentna cena. Daleko je brže rasla referentna cena dizela nego cena sirove nafte“, napominje Mićović.

Sve zemlje osećaju uticaj globalnog tržišta

Od petka je dizel na našim pumpama skuplji za pet dinara. Na pitanje da li je moralo toliko da poskupi i kako se kreću cene, Mićović napominje da sve zemlje osećaju taj uticaj sa regionalnog i globalnog tržišta.

„Mi smo ovde pri samom vrhu liste pre svega zbog toga što imamo zaista najveće državne dažbine. Severna Makedonija, Bosna, Bugarska i Rumunija imaju
neuporedivo manje državne dažbine, pa samim tim i niže cene. Dizel je roba koju koristi industrija, privreda, transport. I sad nam se dešava zapravo da u tranzitu kamioni i automobili koji koriste dizel zaobilaze Srbiju, zbog ovako viših cena ne koriste toliko naše stanice“, ističe Mićović.

Dodaje da su kod benzina naše državne dažbine umerene i one su na nivou proseka regiona i zbog toga cene benzina u Srbiji imaju neku srednju vrednost.

U toku je, ističe, poremećaj koji će voditi daljem povećanju cena i da je zato bitno i da mi u Srbiji očuvamo realnu cenu goriva.

„Znači da kad država određuje cenu, da ona bude realna. Ovo poslednje povećanje nije onoliko koliko bi na osnovu pokazatelja trebalo da bude. I to nije strašno kada nije jedna nedelja tako. Ali, ako se taj trend bude zadržao i dalje, onda to već može da ugrozi snabdevenost tržišta. Nismo više u periodu mirnih cena ni sirove nafte, ni dizela, kako berzanskim, tako i maloprodajnih cena. I treba biti vrlo oprezan i određivati realne cene kako se ne bi ugrozila snabdevenost“, navodi Mićović.

Formula za dizel

Navodi da je referentna cena dizela ono što predstavlja cenu.

„U Srbiji 18 meseci država određuje maksimalnu cenu na osnovu formule u kojoj se unose parametri. Nisu do naftnih kompanija ni maksimalna maloprodajna cena ni državne dažbine“, napominje.
Smatra da je veliko pitanje da li bi cene „divljale“ da ih ne određuje država, jer su, kaže, i naftne kompanije u regulisanom tržištu s neke strane sputane da upravljaju svojim zalihama kako treba.

„Ne bi bile daleko od ovih. Ja sam ubeđen, ali bi kompanije mogle lakše da upravljaju poslovanjem“, kaže Mićović.

Kaže da je tačno ono što smo čuli od ministarstva – da imamo više od 60 dana prosečne potrošnje u Srbiji.

„Pored toga imamo i operativne rezerve koje naftne kompanije čuvaju, to je pet dana prosečno neto prodaje u prošloj godini, to svaka kompanija mora da ima na stanju. To je vrlo velika količina. To je obaveza koja se realizuje kao i sve druge obaveze. I to su obaveze proizvođača i uvoznika. To je relativno mali broj kompanija. To se ne odnosi na vlasnike benzinskih stanica. S te strane mi smo obezbeđeni od nekih naglih poremećaja koji bi mogli da izazovu problem. Poremećajima koji nastanu u roku mesec – dva možemo tim zalihama zapravo da pomognemo čitavom društvu da funkcioniše“, dodaje Mićović.

Izvor: RTS/021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Zašto je povećana cena goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

I dalje traje bura na naftnom tržištu i neizvesno je u kom će pravcu ići cena crnog zlata, a time i koliko će cene goriva na pumpama (ali i svih roba koje se transportuju) pogoditi naše novčanike.

Nakon tihih trzavica koje su trajale od prethodnog sastanka OPEK+, Saudijska Arabija i Rusija su uskladile donekle različite interese i u ponedeljak su iz Beča najavile da će od avgusta, pa moguće sve do početka 2024. godine, na svetskom tržištu biti manje za 1‚5 miliona barela njihove nafte.

Cene ne prate najave…

Rusija je dobrovoljno, kako to kažu iz Rijada, (ipak) pristala da skreše proizvodnju za pola miliona, iako Moskvi ne odgovara da zbog zapadnih sankcija koje su počele da ozbiljno načinju ekonomiju, prodaje manje nafte nego što može.

Međutim, uprkos očekivanjima dva najveća igrača globalnog naftnog kartela, cena na tržištu ne prati ove najave. U poslednjih nekoliko dana cena referentnog tipa brent, doduše, jeste porasla sa 72 na gotovo 77 dolara po barelu ali to je samo deo dužeg trenda plima-oseka koji je uspostavljen od početka maja.

Ali, gledajući dugoročnije, u poslednjih godinu dana cena nafte pada. I to ne malo, jer sa 110 dolara u julu prošle godine, sada se srozala za više od 23 odsto. A u poslednjih 12 meseci dolazila je na nivo i niži od 72 dolara za barel.

To osećamo i mi u Srbiji, na pumpama. Iako nam cene ne prate u korak kretanje berzanske cene nafte, a bogami ni one dizela na tržištu Mediterana kao što bi trebalo po uredbi Vlade, sad „točimo“ mnogo jeftinije nego pre godinu dana.

Cena od 175 dinara za litar benzina BMB95 i 183 dinara za evrodizel, koja bi danas trebalo da se promeni kao i svakog petka, za 30 dinara, odnosno 35 dinara, je manja nego što je bila u ovo vreme prošle godine.
Sa nedeljnim kretanjem cena nafte i dizela naviše, gorivo bi danas moglo da nam poskupi za koji dinar.

Kretanje svetskih cena nafte nikako ne odgovara Saudijskoj Arabiji, za koju je Međunarodni monetarni fond nedavno procenio da će imati problema sa budžetom ako bude prodavala naftu u proseku ispod 81 dolar.

Saudijski front

U tom kontekstu treba i gledati insistiranje Saudijaca da se dodatno smanji proizvodnja OPEK+, kome su se Rusi dosad u praksi protivili, i pored zvaničnih pretnji smanjivanjem proizvodnje.
Rijad pokušava da održi i imidž jednoglasnosti u OPEK+, kartelu koji kontroliše 40 odsto svetske proizvodnje nafte, pa je saudijski ministar energetike posle sednice OPEK-a u Beču u utorak rekao da „saradnja u OPEK+ ostaje snažna“ i da će alijansa „uraditi svet potrebno“ da održi tržište.

Međutim, različit interes članica u uslovima svetske ekonomske krize sve više „drma“ kartel, piše Rojters. Prilagođavanje proizvodnih kvota za neke članove (Irak, Nigerija, Angola…) odaje OPEK-ovu spoznaju da oni ne mogu da privuku kapital za razvoj svojih naftnih resursa. A time pada i njihov, ionako mali, uticaj u kartelu. Zbog toga je moguće, spekuliše Rojters, da afričke zemlje napuste kartel.

A aktuelno ignorisanje tržišta na njihov pokušaj da podignu cenu nafte, izaziva frustraciju i postavlja pitanje buduće efikasnosti u kontroli globalnog naftnog tržišta. Detalj koji opisuje problematičnu budućnost kartela, kaže britanska agencija, je to što su Gvajana i Brazil odbili da uđu u organizaciju sa obrazloženjem da će radije „sami da rade na povećanju proizvodnje“.

U sećanju je i izlazak iz OPEK-a Indonezije, sredinom 2000-tih, u koji se kasnije vratila, a „Volstrit džurnal“ je pisao o tome da se Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su sada dobili „izuzetak“ da povećaju svoju proizvodnju za 200.000 barela dnevno, spremaju za napuštanje alijanse ali je to iz Adu Dabija demantovano.

A sve, zapravo, zavisi od – Kine

Ma šta rešili u OPEK-u i OPEK+, cena nafte u svetu danas, a tako će biti još dugo vremena, zavisi više od Kine (i Indije) nego od zemalja sa Bliskog istoka.

A u Kini trenutno aktivnost u uslužnim delatnostima je na najnižoj stopi rasta u poslednjih pet meseci, prenosi podatke iz izveštaja od srede „Kvantum komoditi intelidžens“ (Quantum). Indeks nabavki Caixin/S&P Global je u junu pao na 53.9 poena sa majskih, a 50 poena je granica između rasta i kontrakcije tržišta.

I drugi pokazatelji daje sliku da Kina gubi zamah u oporavku, nakon kasnog otvaranja privrede posle kovida.

Problema zbog kojih se ne povećava globalna potreba za naftom/gorivom, ima i na Zapadu. Proizvodnja i tamo slabi jer, pre svega, pada potražnja građana. Sveži podaci Evrostata kažu da je obim maloprodaje na godišnjem nivou u EU u proseku manji 3,5 odsto. Ali, kreće se između rasta od 7,3 odsto u (inače niskoplatežnoj) Španiji do pada od 12,3 odsto u Mađarskoj i 13,4 odsto u Sloveniji.

U SAD je situacija tek nešto bolja i maloprodaja u junu beleži rast od 1,6 odsto (±0,7 odsto) u odnosu na maj 2022. godine.

Kada se sve sabere, ni investitori u naftu nemaju mnogo razloga da je kupuju naveliko pa otuda i cena ne ide naviše.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Šta nam sprema OPEK+: Skuplje gorivo ili raspad kartela? се појављује прво на Biznis i Finansije.

″Nafta je nezamenjiva u doglednoj budućnosti,” rekao je generalni sekretar OPEC-a, Haitham Al Ghais, obraćajući se na inauguralnoj konferenciji Energy Asia održanoj u glavnom gradu Malezije Kuala Lumpuru, prenosi Euronews.

On je kazao da u OPEC-u procenjuju da će globalna potražnja za naftom porasti na 110 miliona barela dnevno do 2045. godine, dodajući da će nafta do tada i dalje činiti oko 29 odsto energetske mešavine.

“Vidimo da će se globalna potražnja za energijom povećati 23 odsto do 2045. godine”, rekao je Al Ghais.

Prognoza je u suprotnosti s predviđanjima Međunarodne agencije za energiju (IEA) o smanjenju rasta godišnje potražnje s 2,4 miliona barela dnevno ove godine na 400 hiljada barela dnevno 2028.

Prije dvije sedmice, IEA je prognozirala da će globalna potražnja za naftom porasti šest odsto od prošle godine, na 105,7 miliona barela dnevno 2028, zahvaljujući petrohemijskom i avio sektoru.

Al Ghais je dodao da će nedovoljna ulaganja u naftnu industriju samo dovesti u pitanje održivost sadašnjih energetskih sistema i dovesti do “energetskog haosa”.

Izvor:Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак OPEC: Nafta je nezamenjiva u doglednoj budućnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kriminalne grupe iz Nigerije, koje su Gvinejski zaliv pretvorile u svetsko žarište pomorske piraterije, prepakovale su svoje aktivnosti. Umesto napada na tankere s naftom i otmica na stotine pomoraca godišnje radi otkupnine, nigerijski pirati su se masovno preorijentisali na krađu nafte iz industrijskih postrojenja na kopnu i razvoj ilegalnih rafinerija. Za razliku od 2020. kada je broj napada na tankere s naftom u Gvinejskom zalivu porastao za 40%, tokom 2021. godine on je značajno opao, a prošle godine nije izvedena nijedna uspešna otmica.

Na prvi pogled, ovakav preokret bi se mogao pripisati delovanju međunarodnih pomorskih snaga koje su poslednjih godina raspoređene oko Gvinejskog zaliva kako bi suzbile piratstvo. Ali istraživanja na terenu ukazuju da to nije jedini, pa čak ni glavni razlog. Najveći broj pljačkaša na moru nije se povukao iz ovog posla zbog straha od hapšenja, već zato što su izračunali da imaju manje rizičnu i mnogo isplativiju alternativu.

Naime, od pretnje da pljačkaši budu uhvaćeni, još je veća opasnost da se vrate praznih ruku jer u tom slučaju nema zarade, ali ima dugova prema onima koji su „sponzorisali“ celu operaciju. A ti dugovi se po pravilu ne praštaju i kazna može biti gora od zatvora. U poređenju sa tim, organizovanje krađe, nezakonitog skladištenja i prerade nafte na kopnu, koje se zbog podmitljive vlasti smatra rutinskom operacijom, mnogo je lakše, sigurnije i pritom daleko isplativije.

Gruba računica pokazuje da je zarada od pomorskog piratstva u 2021. godini iznosila oko četiri miliona dolara, dok ilegalni poslovi s naftom koji se organizuju „od kuće“ vrede više milijardi dolara, navodi se u izveštaju Evropske komisije o naftnom kriminalu u Nigeriji.

Izveštaj je objavljen neposredno pre predsedničkih izbora u ovoj afričkoj zemlji u februaru ove godine i eksplozije koja se dogodila početkom marta na naftovodu u nigerijskoj južnoj državi Rivers. Do eksplozije je došlo kada su ljudi krali naftu za ilegalnu rafineriju, a nesreća je ostavila iza sebe na desetine mrtvih. Prošle godine, u sličnoj eksploziji je poginulo više od 100 ljudi, što pokazuje da poslovi koji su sigurniji i isplativiji za organizatore, mogu biti pogubni za one koji ih realizuju. Uprkos tome, krađa i prerada nafte u „kućnoj radinosti“ je postala toliko raširena delatnost u Nigeriji, da se njome ne bave samo kriminalne grupe, već neretko i obične domaćice.

Nafta zavila u crno većinu stanovništva

Razlog je ogromno siromaštvo u zemlji u kojoj, i pored toga što leži na nafti, privreda raste daleko sporije od broja stanovnika. Nigerija je sa 220 miliona građana u 36 saveznih država najmnogoljudnija zemlja u Africi, koja raspolaže sa oko 35 milijardi barela nafte, najviše u delti reke Niger u južnom delu zemlje. Eksploatacija nafte je počela 1956. godine, a od tada tržištem dominiraju strane kompanije kao što su Shell, BP, Mobil, Chevron, Total, Agip… Nafta je zavila u crno većinu stanovništva, jer zahvaljujući korumpiranoj vlasti pravila za poslovanje naftaša su vrlo prilagodljiva, što je, između ostalog, dovelo i do čestog izlivanja nafte na nalazištima.

Prema podacima Međunarodnog udruženja za očuvanje prirode (IUCN), tokom poslednjih pola veka u Nigeriji se izlivalo oko 250.000 barela nafte godišnje, što je najviše zatrovalo zemljište i vodu u delti reke Niger, na površini od oko 70.000 kvadratnih kilometara. To je za 30 miliona ljudi koji tu žive značilo da više ne mogu da se bave poljoprivredom i ribolovom, glavnim privrednim aktivnostima u tom regionu. Uprkos ogromnom nezadovoljstvu stanovništva, savezna vlada nije preduzimala ništa protiv ovakvog ponašanja naftnih kompanija, pa su tužbe bile retke, a presude u korist oštećenih još ređe.

Poslednji primer je presuda iz 2021. godine, prema kojoj Shell mora da plati odštetu od 111,6 miliona dolara poljoprivrednicima u južnoj Nigeriji zbog izlivanja sirove nafte koja se dogodila pre više od četiri decenije. Zato ne čudi informacija da neki od oštećenih nisu ni dočekali taj novac, jer su u međuvremenu preminuli.

Kada država ne funkcioniše, onda ulica preuzima stvar u svoje ruke, pa se nezadovoljstvo naroda prelilo u pokret otpora prema naftnim kompanijama, koji je vremenom postajao sve radikalniji, dok se nije pretvorio u oružane pljačke na Atlantskom okeanu. Pobunjenici, koje su ranije uglavnom predvodili studenti, prerasli su u organizovane kriminalne klanove sa najmodernijim oružjem i tehnologijom za komunikaciju.

Moderni pirati „made in Nigeria“ su toliko razgranali posao da su mnogo pre korone poremetili globalne lance snabdevanja naftom i primorali pojedine proizvođače da zatvore neke od svojih platformi. Prema podacima Međunarodne pomorske kancelarije (IMB), Gvinejski zaliv je u 2020. godini bio mesto gde je sprovedeno 95% svih otmica na moru i najopasnije morsko područje na svetu.

Ilegala kao porodični posao

Jačanje međunarodne kontrole koja sve uspešnije sprečava napade na tankere, ali i poremećaji na tržištu nafte i u pomorskom saobraćaju zbog korone i ukrajinske krize, podstakli su i kradljivce da se od „globalizacije“ više okrenu ka „lokalizaciji“ i operacijama unutar zemlje. Bunkerisanje, skladištenje, zanatska rafinerija, samo su neki od naziva za preradu nafte u neformalnim objektima, koja je postala paradržavni posao zahvaljujući predusretljivosti javnih službenika na visokim pozicijama.

Lokalne rafinerije „na crno“ proizvode benzin, dizel i kerozin. Benzin je najprofitabilniji ali i najteži za proizvodnju, pa su ovakve rafinerije pod kontrolom militantnih grupa koje ga dalje prodaju na regionalnom i međunarodnom tržištu. Dizel i kerozin su porodični posao u koji su uključena čak i deca, a trgovina se uglavnom odvija na lokalnom tržištu. Procenjuje se da izgradnja ilegalne rafinerije srednje veličine košta oko 19.000 evra, a da prihodi mogu premašiti 12.000 evra dnevno.

Proizvodni lanac angažuje veliki broj učesnika. Investitori obezbeđuju novac za izgradnju rafinerije, inženjeri su zaduženi za infrastrukturu, „kuvari“ za proces prerade, magacioneri za pakovanje i raspoređivanje zaliha, trgovci za dalju prodaju, a pošto svi moraju nešto i da jedu, u posao su uključeni i proizvođači hrane.

Ovakvo rešavanje problema siromaštva na ulici uvodi državu, koja 95% prihoda u izvozu obezbeđuje od nafte u još dublji krug siromaštva. Zbog masovnih krađa iz domaćih i stranih naftnih postrojenja i stalnih tenzija u delti Nigera, kompanije nerado ulažu u istraživanja i nove licence, pa čak i u osnovne popravke na postojećim objektima. Prošle godine, tri najveća naftna terminala u Nigeriji bila su zatvorena na nekoliko meseci, što je prepolovilo godišnju proizvodnju nafte.

U takvoj situaciji ne čudi da je i statistika krajnje nepouzdana, pa pretpostavke o ukradenim količinama nafte variraju od 200.000 do čak 700.000 barela dnevno, ili između 10% i jedne trećine ukupne proizvodnje nafte u Nigeriji. Gubici se procenjuju na najmanje 2,8 milijardi dolara, pa sve do 7,8 milijardi dolara godišnje, što je oko 2,7 puta više od ukupnih sredstava koje država izdvaja po osnovu subvencija za benzin namenjen stanovništvu.

Tako je Nigerija, koja ima 40% naftnih rezervi celog afričkog kontinenta, ušla u ovu godinu sa 133 miliona stanovnika koji žive u siromaštvu i sa svega oko 17% zaposlenih na bolje plaćenim poslovima. Stoga ne čudi da je na predsedničkim izborima u februaru ove godine glasalo samo 29% od ukupno 87 miliona ljudi koji su evidentirani na biračkom spisku.

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: Ayoola Salako, Unsplash

Чланак Ilegalno tržište nafte u Nigeriji: Pirate na okeanu zamenio rad od kuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobrovoljni rezovi počeće od maja do kraja 2023. godine, objavila je Saudijska Arabija, navodeći da je to „mera predostrožnosti“ usmerena ka stabilizaciji tržišta nafte.

Taj potez dolazi na osnovu odluke Rusije da smanji proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno do kraja 2023. godine, rekao je zamenik premijera zemlje Aleksandar Novak.

Ostale zemlje članice takođe su obećale odgovarajuća smanjenja, pri čemu je OPEC Kingpin Saudijska Arabija smanjio 500.000 barela dnevno, a UAE smanjio za 144.000 barela dnevno, između ostalih smanjenja iz Kuvajta, Omana, Iraka, Alžira i Kazahstana.

„Odabrana uključenost najvećih članica OPEK+ ukazuje na to da bi pridržavanje smanjenja proizvodnje moglo biti jače nego što je to bio slučaj u prošlosti“, rekao je Vivek Dhar iz Commonvealth banke Australije.

Nafta ide na 100 dolara?

„Plan OPEK+ za dalje smanjenje proizvodnje mogao bi ponovo da gurne cene nafte ka granici od 100 dolara, uzimajući u obzir ponovno otvaranje Kine i smanjenje proizvodnje u Rusiji kao potez odmazde protiv zapadnih sankcija“, rekla je za CNBC analitičarka CMC Marketsa Tina Teng.

Teng je, međutim, primetio da bi smanjenje takođe moglo da preokrene pad inflacije, što bi „komplikovalo odluke centralnih banaka o stopama“.

U martu su cene nafte pale na najniži nivo od decembra 2021. godine, pošto su se trgovci plašili da bi bankrot mogao da ugrozi globalni ekonomski rast.

Naftni kartel i njegovi saveznici nastoje da izbegnu ponavljanje kraha iz 2008, rekao je jedan analitičar.

„Oni gledaju u drugu polovinu ove godine i odlučuju da ne žele da ponovo prožive 2008.“, rekao je Bob Mekneli, predsednik Rapidan Energi Group, navodeći da su cene nafte pale sa 140 na 35 dolara za šest meseci te godine.

MekNali je dodao da, iako to nije njegov osnovni slučaj, cene nafte bi mogle „naletiti na 100 dolara … ako se kineska potražnja vrati na 16 miliona barela dnevno u drugoj polovini ove godine [i] ako ruska ponuda počne da opada zbog sankcija i tako dalje,“ „Onda će ovi rezovi, ako ih ostanu, super zaoštriti tržište“, rekao je on.

Prema Vood Mackenzieju, Kina bi mogla činiti 40% oporavka svjetske potražnje 2023.

U oktobru je naftni kartel objavio svoju odluku da smanji proizvodnju za dva miliona barela dnevno.
Bela kuća je tada saopštila da je predsednik Džo Bajden „razočaran kratkovidom odlukom OPEK+“ da smanji proizvodne kvote dok se svet još bori sa ratom u Ukrajini. Značajno, ali nije „uklesano“ .

Ko podiže cenu

Međutim, neki analitičari kažu da će najnovije smanjenje imati značajniji uticaj od onog postavljenog prošle godine. „Većinu rezova će napraviti zemlje koje proizvode na ili iznad kvota, što implicira da će veći udeo najavljenih rezova pretočiti u stvarno smanjenje ponude nego u oktobru 2022. godine“, rekla je osnivačica Energi Aspects-a Amrita Sen, koja takođe očekuje cene dostići 100 dolara po barelu.

Međutim, Sen smatra da bi smanjenje proizvodnje potencijalno moglo biti preokrenuto, zavisno od ublažavanja pritisaka na globalnom tržištu. „Verujem da će ako se tržište preterano zaoštri, egzogeni problemi ili šokovi izblede, oni će preokrenuti ovu liniju tako da ovo neće biti uklesano do kraja godine – ali vrlo jasno brani donji prag [cena]“, Ona je rekla.

Izvor: Blic/CNBC
Foto: Pixabay

Чланак Izneneađenje od jutros, OPEK podigao cenu nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.