Za sejanje krompira treba spremiti po hektaru čak 8.000 evra, za šargarepu i crni luk oko 10.000 evra, lubenice oko 5.000 evra, pasulja oko 2.500 evra… S druge strane, u solidnim godinama i prinosi ovoga povrća kod profesionalnih povrtara mogu, na primer, kod krompira i luka da budu 40 do 50 tona po hektaru, šargarepe 60 tona po hektaru, pasulja do tri tone po hektaru piše Dnevnik.rs.

Tako za hektar šargarepe treba uložiti oko 10.000 evra – 1.180 000 dinara. Kilogram šargarepe od, na primer, 50 dinara naveliko i prinos od 50 tona po hektaru donosi 2,5 miliona dinara, duplo od uloženih 1.180.000 dinara, odnosno po hektaru zarada je oko 1.320.000 dinara.

Seje se više od 40 različitih povrtarskih vrsta

Dr Đorđe Vojnović sa Poljoprovrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je za „Dnevnik“ da se kod nas seje više od 40 različitih povrtarskih vrsta, ali da je oko 30 ekonomski značajno.

– Tokom protekle godine, najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka i standardno kod paprike i paradajza. Pošto na domaćem tržištu nemamo dovoljno pasulja i krompira te dve povrtne vrste mogle bi biti perspektivne za domaće povrtarstvo – kaže Vojnović.

Kilogram crnog luka prodaje sa 45 dinara, dok je u junu išao i do 80 dinara. Kod nekih profesionalnih povrtara rod je bio svega 30 tona po hektaru, a u dobrim godinama mogu da budu i 80 do stotinu tona.

Ukoliko se pomnoži 30 tona po hektaru sa 45 dinara dobije se 1.350.000 dinara ili 2.250.000 dinara kada je luk vredeo naveliko 75 dinara. Zarada u oba slučaja postoji jer setva po hektaru od oko 10.000 evra – 1.180.000 dinara je isplaćena.

Molski mali povrtari koji su sejali peršun zadovoljni su cenom kilograma peršuna koji na pijacama prodaju za 300 dinara po kilogramu, a naveliko pet do deset kilograma za 250 dinara kilogram.

Kažu da zarade ima i da je najbolje da se seje više povrtnih vrsta, jer se onda prihodi i gubici prelivaju i mogu pokrivati troškovi onog povrća koje je podbacilo.

Po hektaru se, napominju, kod profesionalnih proizvođača može dobiti 20 tona peršuna.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Чланак Najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle zime najjeftinije je bilo grejanje na prirodni gas. Za grejanje stana od 60 kvadrata na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno, 180 dana za grejanje na gas trebalo je u proseku potrošiti 42.100 dinara.

Najskuplje je  grejanje na električni kotao

Najskuplje je bilo grejanje na električni kotao, što je koštalo 141.500 dinara.

U međuvremenu svet je pogodila energetska kriza što se odrazilo i na cene grejanja.

Na bazi kalkulacije AERS-a, Danas je napravio računicu troškova grejanja naredne zime prema trenutno važećim cenama ogreva i računajući najavljena poskupljenja nekih energenata.

Sudeći prema rezultatima oko 100.000 domaćinstava koji se greju na pelet nalazi se u neobranom grožđu pošto je ono ubedljivo najviše poskupelo, a s druge strane pokazalo se po ko zna koji put da je najjeftinije se grejati tamo gde država subvencioniše.

Grejanje stana iz primera na drveni pelet je prošle godine koštalo 71.800 dinara i recimo bilo je jeftinije od grejanja sa TA peći koja se dopunjava danju.

Po sadašnjim cenama od 380 evra za tonu pelet se katapultirao skoro na vrh liste najsupljih energenata.
Za grejanje stana od 60 kvadrata ako se sada kupi ovaj ogrev biće potrebno čak 112.000 dinara ili 56 odsto više nego prošle zime.

Treba dodati da je i prošle zime u odnosu na prethodnu pelet već poskupeo 22 odsto u proseku.

Tako su domaćinstva koja su progutala priču o tome kako država ima ogromne količine biomase i kako je prelazak na pelet kao obnovljivi izvor energije jedan od energetskih ciljeva debelo udarena po novčaniku.

U međuvrenu cena struje se nije menjala, a čak i ako uzmemo u obzir da bi mogla da poskupi do 10 odsto, kako je najavio predsednik Srbije, to znači da bi grejanje sa TA peći koja se puni samo noću koštalo oko 61.500 dinara, dok bi grejanje sa TA peći uz dopunjivanje danju koštalo 86.130 dinara.

Cene grejanja

Nedavno je odobreno povećanje cene prirodnog gasa za devet odsto, što znači da bi naredne zimske sezone grejanje na plavi energent moglo da košta 45.900 dinara.

Treba reći da je cena proizvodnje električne energije, a posebno uvozna cena daleko od one po kojoj se prodaje građanima i da će to na ovaj ili na onaj način biti nadoknađeno iz budžeta. Slično je i sa gasom, za koji je država prošle zimske sezone platila skoro pola milijarde evra da pokrije gubitak Srbijagasa i nadoknadi razliku između uvozne i prodajne cene.

Značajan rast cena zabeležilo je ogrevno drvo. Sada se cene kubika skupljeg drveta kreću oko 80 evra ili oko 9.500 dinara dok je prošle godine cena bila oko 7.000 dinara. Tako je i trošak za grejanje našeg hipotetičnog stana skočio sa prošlogodišnjih 68.600 dinara na više od 92.000 dinara ove zime.

I ugalj kao i druga čvrsta goriva je značajno poskupeo. Sirova Kolubara je prošlog oktobra koštala 8.100 dinara za tonu, a danas je preko 11.000 dinara. Isto važi i za kvalitetnije vrste uglja, na primer mrki ugalj Banovići je u oktobru 2021. koštao 15.200 dinara a sada oko 24.000 dinara.

Tako će grejanje ove zime ako se sada nađe i kupi sirova Kolubara koštati 72.000 u odnosu na 52.000 dinara prošle zime, a u slučaju Banovića grejanje ove zime će poskupeti sa 49.200 na 76.800 dinara, na našem primeru.

S druge strane, pariteti cena ogreva u Austriji su prilično različiti od onog što važi u Srbiji.

Za grejanje stana u Austriji najskuplje je koristiti struju. Kilovatsat košta 22,67 evrocenti, prema podacima s početka jula.

Iza struje je lož ulje sa 15,76 evrocenti po kilovatčasu, pa zatim prirodni gas koji košta devet evrocenti po kilovatčasu i na kraju pelet sa 8,99 evrocenti po kilovatčasu.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koja vrsta grejanja će biti najisplativija ove zime? се појављује прво на Biznis i Finansije.