Rangiranje je napravljeno na osnovu hiljada indikatora koje su temeljno razvili istraživači, a koji se direktno odnose na kvalitet života i osećaj sreće njegovih stanovnika. Položaj grada na rang listi rezultat je stvarnog blagostanja stanovnika.

Istraživači su gradove ocenili prema 24 različite oblasti aktivnosti, podeljene u 5 ključnih kategorija, a to su građani, upravljanje, životna sredina, ekonomija i mobilnost. Pošto je gradove teško precizno kategorisati, oni su podeljeni u tri grupe – zlatne, srebrne i bronzane.

Analizirajući funkcionisanje grada, pošli smo od pretpostavke da njegovu aktivnost u oblasti izgradnje najsrećnijeg mesta za život treba analizirati kroz 24 različite oblasti delovanja, kao što su sistem obrazovanja, socijalna uključenost stanovnika, BDP i produktivnost, uključenost stanovnika u procese donošenja odluka, dostupnost javnog e-servisa, pristup zelenim površinama itd.

Tako su prvih pet najsrećnijih gradova u 2023. koji nose zlatnu kategoriju danski Arhus, Njujork, Vankuver, Cirih i Ženeva. Ostali „zlatni“ gradovi su zapadnoevropski, američki i australijski gradovi.

Od hrvatskih gradova Zagreb je u bronzanu kategoriju ušao na 138. mestu, a Koprivnica, koja ima svega 30.000 stanovnika, nalazi se na 164. mestu.

Od ostalih gradova iz regiona, Beč je zajedno sa još 13 austrijskih gradova završio na „srebrnom“ 49. mestu, dok su ostali gradovi u bronzanoj kategoriji – Ljubljana na 122. mestu, Budimpešta na 162. mestu, a Podgorica na pretposlednjem, 199. mestu, navodi Poslovni.hr.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Napravljena lista najsrećnijih gradova u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U maloj državi na severu Evrope, koja izgledom podseća na poluostrvo, živi oko 5.8 miliona stanovnika, a prijavljeno je otprilike 200.000 letnjikovaca.

Razlog tome želi u državnoj inicijativi još od pre 400 godina, kada je danska vlada odlučila da ponudi povoljne parcele industrijskim radnicima koji su živeli u prenaseljenim četvrtima velikih gradova.

Ideja iza inicijative je bila da se svakom danskom državljaninu pruži mogućnost boravka u prirodi i na svežem vazduhu.

Letnjikovci su ostajali u porodičnom vlasništvu generacijama, a prava renesansa se dogodila tokom ekonomskog rasta 60-ih i 70-ih godina prošlog veka.

Danci imaju dugu tradiciju odlaska u letnjikovce (dan. sommerhus) kada žele da pobegnu od gradske gužve. Tradicionalni danski letnjikovci su pravi komad raja, uređeni po principima skandinavkog dekora, u skladu s prirodom i potpuno stress-free, prenosi Poslovni dnevnik

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Danci su najsrećniji ljudi na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.