Prosečna neto plata u junu u Srbiji je iznosila 85.539 dinara.

Razlike u primanjima po delatnostima su takve da su programeri, koji su najplaćeniji, u proseku primili po 263.246 dinara dok su zaposleni u uslugama smeštaja i ishrane, gde je prosek najmanji, dobili 51.274 dinara.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku o primanjima po delatnostima, pokazuju da je cela prerađivačka industrija ostvarila prosek od 75.656 dinara.

Ko najviše zarađuje

U okviru ove industrije zabeležene su velike razlike, pa je u najplaćenijoj, duvanskoj industriji junski neto prosek iznosio 179.008 dinara, dok su zaposleni u preradi drveta u proseku primili samo po 50.473 dinara a u proizvodnji odeće oko 3.000 dinara više.

Prosekom većim od 100.000 dinara mogli su se pohvaliti zaposleni u rudarstvu, gde je prosek iznosio 114.008 dinara, u finansijskim i delatnostima osiguranja, 127.015 dinara, stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, 113.651 dinar, u snabdevanju strujom i gasom, 110.376 dinara.

Ko najmanje zarađuje

Za razliku od njih, zaposleni u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, umetnosti, zabavi i rekreaciji, poljoprivredi, trgovini, građevinarstvu, saobraćaju, i oni koji posluju s nekretninama – nisu dobacili ni do proseka.

Prosek u obrazovanju iznosio je 76.897 dinara, zdravstvu i socijalnoj zaštiti 84. 616, u umetnosti, zabavi i rekreaciji 70.250, poljoprivredi 69.202, trgovini 71.326, građevinarstvu 72.410, saobraćaju 74.027, poslovanju nekretninama 78.413 dinara.

Među onima sa najnižim primanjima našli su se i zaposleni u turističkim agencijama i tur-operatorima, pošto je njihov junski prosek iznosio 54.464 dinara kao i angažovani na popravkama računara i drugih predmeta za ličnu i upotrebu u domaćinstvu sa prosekom od 51.804 dinara.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ko najmanje a ko najviše zarađuje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Spajanje je stupilo na snagu 1. jula, nakon odobrenja akcionara i regulatora. Spojeni entitet biće četvrta najveća svetska banka po tržišnoj kapitalizaciji – iza JPMorgan Chase, Industrijske i komercijalne banke Kine i Banke Amerike, rekao je Soumia Rajan, izvršni direktor i osnivač kompanije Waterfield Advisors sa sedištem u Mumbaju.

– Ovo je odlučujući događaj na našem putu i ​​uveren sam da će nam naša kombinovana snaga omogućiti da stvorimo holistički ekosistem finansijskih usluga – rekao je u petak Saši Jagdishan, izvršni direktor HDFC banke o spajanju kompanija i dodao:

– Dok se krećemo putem koji je pred nama, prihvatićemo izazove kao prilike, učiti iz našeg iskustva i nastojati da budemo merilo uspeha i integriteta u industriji finansijskih usluga, rekao je on u saopštenju za javnost.

Detalji spajanja: Ugovor vredan 40 milijardi dolara

Spajanje je obavljeno u subotu, oko 15 meseci nakon što je ugovor prvi put objavljen.

HDFC banka je u aprilu prošle godine objavila da će kupiti svoju matičnu kompaniju Housing Development Finance Corporation, najvećeg zajmodavca za stambeno finansiranje u Indiji, u ugovoru o svim akcijama vrednim 40 milijardi dolara.

Spajanje je sprovedeno efikasno zbog „zajedničke kulture“ koju obe kompanije imaju, rekao je Nilesh Shah, ​​generalni direktor Kotak Mahindra Asset Management.

Akcionari HDFC će dobiti 42 akcije HDFC banke na svakih 25 akcija koje poseduju, a HDFC će prestati sa radom na indijskom tržištu akcija 13. jula.

Novi entitet sada ima tržišnu kapitalizaciju od približno 172 milijarde dolara, rekao je Rajan, dodajući da će postati druga najcenjenija kompanija u Indiji po tržišnoj kapitalizaciji nakon Reliance Industries.
Cij spajanja kompanija rast i širenje klijenata

Ove dve moćne kompanije koje se spajaju trebalo bi da imaju materijalni uticaj na rast i širenje baze klijenata u danima koji dolaze, rekao je Shah za CNBC.

– Dakle, za njih jedan plus jedan treba da bude 11, a ne dva ili tri. Oni moraju da iskoriste ove sinergije kako bi stvorili još bolju organizaciju od one koja je već stvorena – rekao je on.

U prezentaciji HDFC investitorima, hipotekarni zajmodavac je istakao sinergije uključujući pristup nižim troškovima finansiranja, operativnu efikasnost i širu distributivnu mrežu HDFC-a.

Takođe će postojati prilike za unakrsnu prodaju jer 70% klijenata HDFC-a nema bankovni račun u HDFC banci, navodi se u prezentaciji. Pored toga, od 71 miliona klijenata HDFC Banke, „samo 5% ima hipoteku od drugih provajdera hipoteke, a samo 2% ima hipoteku od HDFC-a“.

Pre spajanja dva entiteta, HDFC je bila „organizacija koja je većini ljudi davala hipoteke i stambene kredite u Indiji, koje nikada nisu mogli da imaju u prošlosti“, rekao je Rajan iz Waterfield Advisors-a.

Spajanje je bilo „neizbežno“ i sada korisnicima daje pristup paketu usluga i većoj distributivnoj mreži, dodala je ona.

„Još će biti spajanja kompanija“

Oba analitičara su se složila da se više takvih spajanja kompanija može videti u Indiji.

– U ovom slučaju, imali ste slučaj hipotekarnog zajmodavca, a imali ste slučaj čiste banke i mogli ste da pronađete sinergiju. Isto tako, ako postoje drugi samostalni subjekti koji su specijalizovani za određene usluge – koje bi mogle biti komplementarne većoj banci – mislim da će i oni početi da se igraju u spajanju – tvrde.

Shah je rekao da HDFC banka nije deo MSCI indeksa tržišta u razvoju, ali sada može biti uključena.

Spajanje daje novom entitetu „brzo rastuću priliku“ za globalne investitore koji žele da kupe indijski bankarski sektor, istakao je Shah.

– To je uvek bila opklada bez indeksa, ali uprkos tome investitori su se osećali prijatno da je poseduju. Biti deo indeksa će sada zaista pozitivno dovesti mnogo više novih investitora u HDFC banku – kaže on.

Akcije HDFC banke su porasle za 4,5% od početka godine, dok su akcije HDFC-a porasle za 7% u istom periodu, prema podacima FactSet-a.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Indijci prave četvrtu najveću banku na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još 123 milijarde dolara je protraćeno ili pogrešno potrošeno.

Ukupni gubitak predstavlja 10 odsto od 4,2 biliona dolara koliko je američka vlada do sada isplatila kao pandemijsku pomoć. Taj će broj sigurno rasti kako istražioci budu dublje kopali po hiljadama potencijalnih slučajeva zloupotrebe.
Veliki deo krađe sredstava bio je drzak, čak i jednostavan. Prevaranti su koristili brojeve socijalnog osiguranja mrtvih ljudi i federalnih zatvorenika kako bi dobili naknade za nezaposlene. Varalice su skupljale te beneficije u više država, a podnosioci zahteva za federalnu pomoć nisu bili unakrsno proveravani u bazi podataka ministarstva finansija.

Kriminalci i bande „zgrabili“ su novac. Ali isto su učinili i američki vojnik u Džordžiji, pastori nepostojeće crkve u Teksasu, bivši parlamentarni poslanik u Misuriju i krovopokrivač u Montani.

Sve je to dovelo do najveće prevare u istoriji SAD-a. Lopovi su opljačkali milijarde dolara savezne pomoći za borbu protiv ekonomskih posledica najgore pandemije u poslednjih 100 godina i stabilizaciji ekonomije koja je bila u slobodnom padu.

Kako su uspeli da ukradu toliko novca?

Istražioci i spoljni stručnjaci kažu da je američka vlada, u nastojanju da brzo potroši bilione dolara humanitarne pomoći, sprovela premalo nadzora tokom ranih faza pandemije i uvela premalo ograničenja za podnosioce zahteva.

Ukratko, kažu, prevara je bila previše laka.

„Bila je to beskrajna gomila novca kojoj je svako mogao da pristupi. Ljudi su se zavaravali misleći da je to društveno prihvatljiva stvar, iako nije bila legalna“, rekao je Den Frušter, šef Odeljenja za prevare i kriminal u državnom tužilaštvu u istočnom okrugu Vašingtona.

Američka vlada optužila je više od 2.230 osumnjičenih za prevare povezane sa pandemijom i sprovodi hiljade istraga.

Većina opljačkanog novca ukradena je iz tri velike inicijative za pandemijsku pomoć pokrenute tokom administracije Donalda Trampa, a nasledio ih je predsednik Džozef Bajden. Ti programi su osmišljeni kako bi pomogli malim preduzećima i nezaposlenim radnicima da prežive ekonomski pad izazvan pandemijom.

Sve te krađe, velike i male, ilustruju epidemiju prevara i mutnih transakcija u vreme kada se Amerika borila s prenatrpanim bolnicama, zatvaranjem škola i zatvorenim preduzećima.

Od početka pandemije početkom 2020. godine više od 1,13 miliona ljudi u SAD-u umrlo je od kovida19, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Istraga će trajati godinama

Mihael Horovic, glavni inspektor ministarstva pravosuđa SAD-a koji predsedava saveznim Odborom za odgovornu reakciju na pandemiju, rekao je Kongresu da se „očito radi o desetinama milijardi dolara“ i da bi prevara na kraju mogla premašiti 100 milijardi dolara.

On je za AP rekao da ostaje pri toj proceni, ali neće biti siguran u precizniju cifru dok ne dobije konkretnije podatke.

„Oklevam da idem predaleko u proceni, ali jasno je da se radi o ogromnom iznosu i da će konačno svođenje stanja trajati godinama“, rekao je on.

Pre odlaska s dužnosti bivši američki predsednik Donald Tramp odobrio je hitne mere pomoći u ukupnom iznosu od 3,2 biliona dolara.

Nikada nije tako brzo ubrizgano toliko federalne hitne pomoći u ekonomiju SAD-a.

Izvor: Index.ba/021.rs

Foto; Pixabay

Чланак Na koji način su prevaranti u SAD ukrali 280 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vojvođanski prosek bio je manji od republičkog i iznosio je 62.709 dinara, dok je prosek u regionu Istočne i Južne Srbije bio manji od vojvođanskog za više od 5.000 dinara i iznosio je 57.298 dinara.

Od beogradskih, pa i od svih opština u Srbiji, najveći prosek je zabeležio Vračar 110.869 dinara, a prosekom većim od 100.000 mogle su se pohvaliti i opštine Novi Beograd, Savski venac, Stari grad.

Najniža primanja imali su stanovnici Bojnika 44.125 dinara i Vlasotinca 44.745 dinara.

Izvor Bankar.rs

Foto Pixabay

Чланак Najveća primanja u Beogradu a najmanja u Bojniku i Vlasotincima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njima, najveću prosečnu zaradu u Srbiji imaju zaposleni u IT industriji (informisanje i komunikacije), a za njima idu oni iz oblasti finansija, snabdevanja energijom, rudarstva…

Najnižu platu u proseku beleže zaposleni u ugostiteljstvu, a ona je u junu ove godine iznosila 39.379 dinara.Prosečne plate radnika (izražene u dinarima) u ostalim delatnostima, prema najnovijim podacima, stoje ovako:

– Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – 55.830;

– Rudarstvo – 95.419;

– Prerađivačka industrija – 57.965;

– Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – 96.649;

– Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti – 58.527;

– Građevinarstvo – 56.811;

– Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala – 53.521;

– Saobraćaj i skladištenje – 55.013;

– Usluge smeštaja i ishrane – 39.379;

– Informisanje i komunikacije – 134.622;

– Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja – 107.085;

– Poslovanje nekretninama – 60.676;

– Stručne, naučne i tehničke delatnosti – 82.452;

– Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti – 60.216;

– Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje – 74.734;

– Obrazovanje – 63.974;

– Zdravstvena i socijalna zaštita – 71.103;

– Umetnost; zabava i rekreacija – 52.893;

– Ostale uslužne delatnosti – 47.410.

Inače, prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2021. godine iznosila je na državnom nivou 89.793 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 65.070 dinara.

Kako navode na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto zarada u periodu januar–jun 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,4% nominalno, odnosno 6,0% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,6% nominalno i za 6,2% realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2021. godine nominalno je veća za 8,7%, a realno za 5,2%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 8,9%, odnosno za 5,4% realno.

Medijalna neto zarada za jun 2021. godine iznosila je 49.999 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Grubišic: Beograđani rade u dobrim firmama

Kako je B92.net već pisao, najnižu prosečnu zaradu u glavnom gradu beleže meštani Sopota, dok su „najbogatiji“ oni na Vračaru. Kako se drže Beograđani u drugim krajevima prestonice saznajte u posebnom tekstu.

To što je prosečna plata u Beogradu za jul iznosila 80.000 dinara ili oko 700 evra, što je više od republičkog proseka, prema oceni profesora Beogradske bankarske akademije – fakulteta za bankarstvo osiguranje i finansije Zorana Grubišića, znači da glavni grad ima najveću ekonomsku aktivnosti i da najveći broj Beograđana radi u dobrim firmama.

Grubišić za Tanjug televiziju navodi da ove činjenice utiču na prosek plata i doprinose tome da prosečna primanja ljudi u Beogradu budu veća u odnosu na republički prosek.

Iznos prosečne republičke julske plate se još ne zna, a prema poslednjem zvaničnom podatku Republičkog zavoda za statistiku, prosečna junska plata iznosila je oko 65.000 dinara, dakle oko 15.000 manje od beogradskog julskog proseka.

Grubišić ističe da bi razlika između Beograda i republičkog proseka bila i veća, kada bi se gledale samo neke opštine u Beogradu, kao što su, primera radi, Stari Grad, Vračar ili Novi Beograd.

Prema njegovim rečima, kada se posmatra kretanje potrošačke korpe i kretanje plata u Srbiji, vidi se da je rast plata brži.

„Rast potrošačke korpe je ono što se u statističkom zavodu meri kao inflacija, znači rast cena na malo i iznosi po nekih par procenata godišnje. Za razliku od korpe, dinamika rasta plata, nominalno gledano je dosta brža, što znači da realne plate ipak rastu brže“, rekao je Grubišć, dodajući da se ovo odnosi na prosečne plate.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Ko najviše a ko najmanje zarađuje? се појављује прво на Biznis i Finansije.