Amazon je povratio svoju poziciju najvrednijeg svetskog brenda uprkos padu vrednosti od 15% ove godine, prema godišnjoj rang-listi Brand Finance Global 500, koja obuhvata 48 tehnoloških kompanija.

Prema proceni, iako je Amazon povratio prvo mesto, njegova vrednost brenda je ove godine pala za više od 50 milijardi dolara, sa 350,3 milijarde dolara na 299,3 milijarde dolara. Ocena je otišla sa AAA+ na AAA pošto je potrošači „strože procenjuju posle pandemije“.

Percepcija korisničke usluge kompanije opala je kako su vreme isporuke postajalo sve duže i manje je verovatno da će potrošači preporučiti Amazon drugima, pokazalo je istraživanje.

„Uporedo sa ukidanjem ograničenja pandemije, ljudi se vraćaju ličnoj kupovini, malo ublažavajući potrebu za maloprodajom na mreži“, navodi se u izveštaju.

Gugl kao treći

Epl je pao na drugo mesto, sa vrednošću brenda koja je pala za 16% sa 355,1 milijarde dolara na 297,9 milijardi dolara. Ovogodišnji pad nastao je zbog niže prognoze prihoda jer se očekuje da će prekidi lanca snabdevanja i ograničeno tržište rada ograničiti snabdevanje hardverskim proizvodima, navodi Brand Finance.

Međutim, Epl ostaje najvrednija kompanija na svetu u smislu tržišne kapitalizacije koja od 18. januara iznosi 2,163 biliona dolara, dok Amazon ima tržišnu kapitalizaciju od 979,8 milijardi dolara.

Gugl je rangiran kao treći najvredniji brend na svetu sa povećanjem vrednosti od 7% na 281,4 milijarde dolara.

Neki od drugih velikih dobitnika u vrednosti brenda su proizvođači električnih automobila Tesla, čija je vrednost porasla za 44% na 66,2 milijarde dolara, i BID, čija je vrednost brenda porasla za 57% na 10,1 milijardu dolara, kako potražnja za električnim automobilima raste na globalnom nivou.

Među najvećim gubitnicima bili su Samsung, sa padom od 7% na 99,7 milijardi dolara, Alibaba, sa padom od 56% na 10 milijardi dolara, i Fejsbuk, koji je pao za 42% na 59 milijardi dolara.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак EPL više nije najvredniji brend na svetu, zamenio ga Amazon се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim investiranja u zlato i srebro, poslednjih nekoliko godina u svetu veliko je interesovanje za ulaganje u osmijum, koji nastaje iz platine, a zatim specifičnom preradom postaje nalik dijamantu. U Srbiji je trenutno u fazi osnivanja Institut za osmijum, koji će se baviti plasiranjem ovog plemenitog metala na srpsko tržište.

Prema rečima Ljube Jakića, koji je pionir u trgovini ovim dragocenostima, zbog nestašice investicionog zlata, krize na tržištu i sve težeg snabdevanja, pojavila se nova opcija sa istom funkcijom.

– To je novi plemeniti metal iz iste osme grupe periodnog sistema, o njemu se malo zna, na svetskom tržištu je nepunih osam godina, a prodaja je u Evropi skočila 500%. Zalihe na planeti su izuzetno male, 2.500 puta manje od zlata. Inače, sirovi osmijum nastaje u procesu prerade platine, koji je u obliku praha. Proces kristalizacije se radi u laboratoriji, mesecima, na temperaturi od 3.600 stepeni – kaže Jakšić.

Trenutno se sirovi osmijum prerađuje u jedinoj laboratoriji na svetu, u Švajcarskoj, a autor koncepta osmijuma kao investicionog sredstva je kompanija iz Nemačke. Samo se u Institutu u Nemačkoj formira jedinstvena cena, prave se komadi proizvoda u obliku diskova, kvadrata, pravougaonika, ili nakita koji otkupljuju predstavnici 30 instituta širom sveta. Svaki komad ima svoju unikatnu težinu i dimenziju i svi su registrovani u Nemačkoj.

Rude od koje nastaje osmijum, platine, najviše ima u Latinskoj Americi i Rusiji

Disk od osmijuma od 17,5 grama, sada vredi više od 30.000, a prošle godine cena je bila 26.000 EUR. Oblik krsta je zbog komplikovanije proizvodnje skuplji, pa 0,609 grama košta oko 3.300 EUR. Oktagon od 1,2 grama košta oko 3.000 EUR.

– Ovaj posao u Srbiji je u začetku, ali je svakako stvar budućnosti. Za devet godina, zlato je poraslo za 96%, odnosno cena je skakala u proseku 12% godišnje. U istom periodu osmijum je poskupeo tri puta više. Dakle vrednost mu je veća gotovo 300%. Osim toga, zlata nema dovoljno, sve ga je manje na svetu. Po mesec dana se čekaju isporuke zlata iz Austrije, gde su čuvene livnice. Na svetu ima ukupno oko 60 sertifikovanih livnica investicionog zlata, dvostruko više nego pre dve decenije. Sve to svedoči o ekspanziji ovog metala kao sredstva u koje se investira – objašnjava on.

Prema njegovim rečima sve više ljudi uviđa da novac gubi vrednost i da treba štedeti u plemenitom metalu, a ne u papiru. Poručuje da je isplativo štedeti u osmijumu, čija vrednost za razliku od zlata ili kriptovaluta nijednom nije padala.

– Gde god se pravi platina, kao nusprodukt se pojavljuje sirovi osmijum. Kada je sirov, izgleda kao pesak, neinteresantan potpuno, ali kada se kristalizuje u laboratoriji, na izuzetno visokoj temperaturi, iz sunđeraste strukture postaju kristali, sitniji ili krupniji, plavičaste boje. Prelepog, ekskluzivnog izgleda – objašnjava on.

Cena zlata u petak je na berzi iznosila 58,6 EUR za gram, dok je srebro koštalo oko 70 puta manje, odnosno 76,8 EUR po kilogramu. Od početka ukrajinske krize, plemeniti metali beleže vrtoglavi rast. Zlato godišnje poskupljuje za oko 12%, srebro je međutim samo za šest meseci otišlo nagore za 17%. Stručnjaci smatraju da su za to odgovorni špekulanti koji predviđaju rast tražnje zbog povećane upotrebe srebra u IT industriji, za proizvodnju laptopa, računara, telefona.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Najvredniji plemeniti metal na planeti je osmijum, 30 puta skuplji od zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takozvani Henli indeks zasnovan je na podacima Međunarodne asocijacije avio-saobraćaja (IATA), koja od 2006. godine redovno prati najbolje svetske pasoše, preneo je CNN.

Ranigiranje jačine pasoša meri na osnovu toga u koliko zemalja sveta se može otputovati bez vize sa određenim pasošom.

S obzirom da prilikom kreiranja nove liste nisu uzete u obzir privremene restrikcije, vlasnici najmoćnijih pasoša – Japana i Singapura mogu da putuju bez viza u 192 zemlje sveta.
To je 166 destinacija više nego što mogu Avganistanici, koji su na samom dnu liste i koji mogu da uđu samo u 26 zemalja bez vize.

Srpski pasoš je na 39. mestu liste, s obzirom da građani Srbije mogu da putuju bez vize u 135 zemalja, Hrvatski pasoš je na 18. mestu, slovenački na 11. crnogorski na 48. bosanski na 54. a makedonski na 47. mestu liste.

Najnoviji izveštaj Henlija je pokazatelj da globalni jaz u slobodi putovanja nikada nije bio veći.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Spisak „najmoćnijih“ pasoša na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Katalonski div je s trona skinuo najvećeg rivala Real Madrid. Vrijednost Barselone procenjena je na 3.46 milijardi funti, dok je Real procenjen na 3.45 milijardi funti.

Na trećem mestu je Bayern (3.07 milijardi funti), a slede Manchester United (3.06 milijardi funti), Liverpool (2.98 milijardi funti), Manchester City (2.91 milijarda funti), Chelsea (2.33 milijarde funti) Arsenal (2.04 milijarde funti), Paris Saint-Germain (1.82 milijarde funti) i Tottenham (1.67 milijardi funti).
Neverovatno je da čak šest engleskih klubova i ove godine spada među 10 najvrjednijih klubova sveta, a to dovoljno govori o snazi Premiershipa.

Forbes je objavio da je vrednost Liverpoola porasla za čak 88 posto tokom protekle dve godine u kojima je momčad s Anfielda osvojila Ligu prvaka i Premiership.

Zanimljivo je da Juventus nije u društvu 10 najvrednijih klubova. Izbacio ga je PSG pa je italijanski gigant sad na 11. mestu.

Englezi imaju još tri kluba među prvih 20, a to su Everton (479 miliona funti), West Ham (369 miliona funti) i Leicester (331 miliona funti).

Preostali klubovi iz društva najvrednijih 20 su Borussia Dortmund, Atletico Madrid, Inter, Milan, Roma i Ajax.

Izvor: Index.hr

Foto: Pixabay

Чланак Barselona najvredniji klub na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.