U odnosu na poslednji kvartal prošle godine, javni dug je smanjen i u evrozoni i u EU, pošto je tada iznosio 91,4 odsto, odnosno 83,8 odsto BDP-a. Javni dug smanjen je i u odnosu na isti kvartal prošle godine, kada je u evrozoni iznosio 95 odsto, a u Evropskoj uniji 87,4 odsto BDP-a.

Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. godine su bile Grčka – 168,3 odsto BDP-a, Italija – 143,5 BDP-a, Portugalija – 113,8 odsto BDP-a, Španija – 112,8 odsto BDP-a i Belgija – 107,4 odsto BDP-a.

Najmanje zadužene zemlje su Estonija, čiji je državni dug iznosio 17,2 odsto BDP-a, Bugarska sa 22,5 odsto BDP-a, Luksemburg – 28,0 odsto BDP-a i Danska – 29,4 odsto BDP-a. U odnosu na poslednji kvartal 2022. godine, u 11 zemalja EU je zabeležen porast državnog duga, pre svega u Luksemburgu za 3,4 odsto, Belgiji za 2,2 odsto, Austriji i Letoniji za po 2,1 odsto, u Rumuniji za 1,7 odsto i u Mađarskoj za 1,5 odsto.
Kvartalni pad javnog duga je zabeležen u 16 zemalja EU, pre svega u Grčkoj za tri odsto, na Kipru za 2,5 odsto, u Holandiji 1,8 odsto, Estoniji 1,2 odsto, Švedskoj 1,1 odsto, Poljskoj jedan odsto i u Irskoj i Italiji za po 0,9 odsto.

Na međugodišnjem nivou, javni dug u odnosu na BDP je porastao u šest zemalja EU, a to su Luksemburg za 5,4 odsto, Češka za 1,7 odsto, Letonija 1,1 odsto, Rumunija 0,7 odsto, Bugarska 0,5 odsto, i Finska 0,2 odsto. Javni dug je međugodišnje pao u 21 zemlii EU, najviše u Grčkoj za 21,2 odsto, na Kipru za 18,0 odsto i u Portugaliji za 10,8 odsto.

Izvor:Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. Grčka, Italija i Portugalija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Javni dug Srbije na kraju 2022. godine iznosio je 33.325,6 miliona evra. U odnosu na novembar 2022. povećan je za 1.039,2 miliona evra. U odnosu na decembar 2021. povećan je za 3.191,8 miliona evra.

Prosečan dnevni rast javnog duga tokom 2022. iznosio je 8.744.659 evra. Kada podelimo dnevni rast duga sa 86.400 sekundi, dolazimo do povećanja javnog duga u proseku po 101,21 evra u svakoj sekundi tokom 2022. godine.

Od početka jula 2012. javni dug je povećan za 17.855,9 miliona evra. Podeljeno sa oko 3.800 dana, dolazimo do prosečnog dnevnog rasta duga od 4,7 miliona evra, što predstavlja prosečan mesečni rast od 54,39 evra po sekundi.

Izvor: makroekonomija.org

Foto: Pixabay

Чланак Srbija se zadužuje 101 evro po sekundi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Smanjenje je to sa 90 odsto vrednosti BDP-a iz 2020. godine.

Ova brojka ipak skriva velike razlike među članicama.

Dok je javni dug Grčke iznosio velikih 193 posto BDP-a, Estonija je na dnu liste s javnim dugom od 18 posto iznosa BDP-a države.

Iako je veliki javni dug Grčke dobro poznat, ona nije jedina država čiji je javni dug veći od BDP-a države.

Javni dug Italije je značajan i iznosi 151 posto BDP-a.
Portugal je treći u EU, s javnim dugom koji iznosi 127 posto BDP-a.

Ove tri države (Grčka, Italija, Portugal) su imale još veći javni dug u prethodnim godinama, ali su ga uspjele smanjiti uprkos pandemiji korona virusa.

U regionu najveći dug ima Crna Gora

U zemljama regije najveći javni dug ima Crna Gora – iznosi 83,27 posto BDP-a.

EU članice Hrvatska i Slovenija su na drugom i trećem mjestu; u Hrvatskoj javni dug je 2021. godine iznosio 79,8 posto, a u Sloveniji 74,7 posto.

Javni dug Srbije je 2021. godine iznosio 56,9 posto BDP-a, a Severne Makedonije 53,2 posto.

Javni dug Bosne i Hercegovine iznosio je 36,01 posto BDP-a, dok je javni dug Kosova bio najniži – 23.34 posto BDP-a.

Izvor: Al Jazeera/Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje u Evropi i regionu imaju najveći javni dug? се појављује прво на Biznis i Finansije.