naknada Архиве - Biznis i Finansije

U kojim slučajevima se gubi pravo na isplatu bolovanja?

bifadmin — Tue, 08 Nov 2022 11:00:16 +0000

Kada se povede priča o gubitku prava na isplatu bolovanja, prva asocijacija većini nas je zloupotreba ovog prava, ne bez razloga.

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) veoma je važno pravo iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja. Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra, akcenat se stavlja na dijametralno suprotne vrste problema, piše pravnik Milan Predojević na sajtu Infostud.

S jedne strane predstavnici sindikata smatraju da zloupotreba bolovanja ne dolazi od zaposlenih, već da poslodavci vrše pritisak na radnike da dolaze na posao čak i kad su bolesni. Usled toga, zaposleni umesto bolovanja otvaraju godišnji odmor da bi se lečili. S druge strane, poslodavci se žale da se bolovanja često otvaraju bez medicinskih razloga, i to u vreme kada u poljoprivrednim krajevima na njivama ima najviše posla. Slično se dešava i u gradskim sredinama, kada zaposleni otvore bolovanje da bi radili i zaradili van radnog mesta.

Sindikati će opet reći da je navedeno posledica činjenice da zaposleni od plate na radnom mestu obično ne mogu da žive, pa im je potrebna dodatna zarada. Podaci ipak pokazuju da u nekim fabrikama tokom sezonskih radova ostane samo 30 odsto radnika. Uglavnom, pozicija sa koje se problem posmatra u mnogome utiče na percepciju stvari.

Ali šta kaže zakon? U kojim slučajevima, prema zakonu, zaposleni gubi pravo da mu se isplati naknada zarade? Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Kada zaposlenom i preduzetniku ne pripada pravo na isplatu bolovanja?

Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da osiguraniku zaposlenom (i preduzetniku) privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira da li bolovanje plaća poslodavac ili Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno ne plaća mu se bolovanje, u sledećim slučajevima:

1) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad;

2) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci (što se utvrđuje testiranjem ili na osnovu medicinske dokumentacije);

3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju. Ovo pravilo, naravno, ne važi za slučajeve lečenja kod kojih je potreban pristanak pacijenta predviđen zakonom;

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi:

izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad. Izabrani lekar može da utvrdi bolovanje najviše tri dana unazad. Ukoliko treba ceniti više od tri dana unazad, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO će utvrdititi da li je postojala sprečenost za rad toliko dana unazad i da li je bilo opravdano kašnjenje sa javljanjem lekaru. Ako je kašnjenje neopravdano, za taj period nejavljanja ne plaća se bolovanje.
prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara-lekar utvrđuje bolovanje prvih 60 dana, a ako ima potrebe za produženjem, mora dati uput za prostrepenu lekarsku komisiju filijale RFZO. U slučaju nejavljanja lekarskoj komisiji u roku koji je odredio lekar, nema isplate bolovanja.
bilo kom stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode. Ako poslodavac utvrdi (obrazovanjem komisije ili na bilo koji drugi način) da zaposleni tokom bolovanja radi privatno, ukinuće mu se isplata naknade zarade.

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa RZO otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje. Prema tome, neophodno je tražiti dozvolu lekara ili lekarske komisije (onog organa koji u tom momentu ocenjuje bolovanje) da se napušta mesto prebivanja tokom bolovanja.

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način;

10) ako je na izdržavanju kazne zatvora;

11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi;

12) ako u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, ne podnese zahtev za invalidsku penziju Republičkim fondu za penzijsko osiguranje i o tome ne obavesti pismenim putem RFZO u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Kod bolovanja koje traje neprekidno 6 meseci, ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 12 meseci, lice koje je na bolovanju mora podneti zahtev za invalidsku penziju. Ako to ne učini, obustavlja se isplata bolovanja.

Milan Predojević

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Brittany Colette, Unsplash

Чланак U kojim slučajevima se gubi pravo na isplatu bolovanja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kontrola revizora: Ko plaća i koliko naknadu za odvodnjavanje

bifadmin — Wed, 01 Jun 2022 07:37:19 +0000

Javna vodoprivredna preduzeća Srbijavode i Vode Vojvodine nisu naplatila minimum deset milijardi dinara naknade za odvodnjavanje od 2017. do 2020, utvrdili su državni revizori. Utvrđeno je, takođe, da su rešenja stizala i na adrese onih koji ne treba da plaćaju ovu naknadu pošto imaju atmosfersku kanalizaciju, o čemu ni Srbijavode, a ni Vode Vojvodine – nemaju podatke.

Tokom pomenute četiri godine, inače, firme su na ime ove naknade platile 4,6 milijardi dinara – a trebalo je 4,8 po rešenjima, dok su građani platili 5,7 milijardi dinara, a u dostavljeniim rešenjima im piše – 8,5 milijardi dinara. Kada je, međutim, reč o sistemima za odvodnjavanje, revizori su utvrdili da nema

Javna vodoprivredna preduzeća (JVP „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“), u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, utvrđuju naknadu za dvodnjavanje rešenjem na godišnjem nivou u skladu sa Zakonom o naknadama od januara 2019. godine.

Najveći broj obveznika naknade nalazi se na teritoriji AP Vojvodine

Ova preduzeća su, od januara 2017. godine, preuzela nadležnost obračuna i zaduženja za 1,1 milion građana – obveznika plaćanja naknade od Ministarstva finansija – Poreske uprave, kada se naknada za odvodnjavanje utvrđivala u skladu sa Zakonom o vodama i Uredbom o visini naknada za vodu.

Počev od 2017. godine, pa do kraja 2020, ova javna preduzeća su obračunala naknadu za odvodnjavanje pravnim licima u iznosu 4,8 milijarde dinara i fizičkim licima u iznosu 8,5 milijardi dinara, stoji u izveštaju DRI.

„U istom periodu, naplaćena je naknada za odvodnjavanje pravnim licima u iznosu 4,6 milijardi dinara i fizičkim licima u iznosu 5,7 milijardi dinara. Na osnovu dostavljenih podataka JVP, potraživanja po osnovu naknade iznose 10,9 milijardi dinara na dan 31. decembar 2020. godine. Primetan je porast potraživanja za 43 odsto u odnosu na isti dan 2017. godine. Primera radi, samo potraživanja od jedinica lokalne samouprave iznose 1,6 milijardi dinara od čega su 42 odsto kamate“, ukazuju državni revizori.

Revizori ističu da se najveći broj obveznika naknade (čak 69 odsto) nalazi – na teritoriji AP Vojvodine.

Nedovoljno efikasna naplata naknade za odvodnjavanje

Konstataciju da ova javna preduzeća imaju nedovoljno efikasnu naplatu naknade za odvodnjavanje, državni revizori zasnivaju na nekoliko nalaza kontrole i zaključaka.

„Javna vodoprivredna preduzeća dužna su da od nadležnih organa prikupe podatke o obvezniku naknade za odvodnjavanje – o vlasniku, odnosno korisniku zemljišta i objekata na melioracionom području – a radi utvrđivanja obaveza plaćanja naknade. Internim aktom JVP Srbijavode predviđeno je da se za potrebe donošenja rešenja kojim se utvrđuje naknada za odvodnjavanje za sledeću godinu zahtev za podacima nadležnim organima podnosi najkasnije do 31. decembra tekuće godine. Međutim, navedeni zahtevi nadležnim organima su (u periodu za koji je vršena revizija) podneti godinu dana kasnije odnosno uopšte nisu podnošeni. S druge strane, JVP Vode Vojvodine je podnosilo zahteve početkom godine za potrebe donošenja rešenja u toj godini, ali ne i svim nadležnim organima (iako u ovom slučaju za razliku od Srbijavoda to nije uređeno internim aktom)“, navodi DRI.

Nepotpuna evidencija RGZ

Podaci o obveznicima naknade za odvodnjavanje koja su JVP preuzela od Republičkog geodetskog zavoda radi utvrđivanja naknade su jednim delom nepotpuni.

„To najpre ima za posledicu da podaci nisu bili upotrebljivi kako bi se donela rešenja. Na primer, na osnovu preuzetih podatka u 2020. godini procenjujemo da JVP Srbijavode nije donelo rešenja kojim bi utvrdilo naknadu u iznosu 304 miliona dinara (32 odsto ukupnog iznosa naknade), a JVP Vode Vojvodine u iznosu 460 miliona dinara (15 odsto ukupnog iznosa naknade)“, navode državni revizori.

Žalba na rešenje 480 dinara

DRI upozorava da javna vodoprivredna preduzeća utvrđuju naknadu za odvodnjavanje i obveznicima sa područja na kojima je odvođenje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije za koje ne postoji obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje.

„Kako JVP nemaju podatke o ovim područjima, obveznici naknade se jedino mogu izuzeti od plaćanja naknade ulaganjem žalbe na navedena rešenja“, upozoravaju revizori.

Žalbe obveznika naknade se taksiraju sa 480 dinara administrativne takse (u 2019. i 2020. godini).

„U velikom broju slučajeva obveznik naknade dobije rešenje da plati naknadu koja mu je obračunata za parcelu na kojoj postoji uređen sistem atmosferske kanalizacije, a utvrđen iznos naknade je niži od administrativne takse koja se plaća za podnošenje žalbe“, ukazuju revizori.

Oni navode i konkretan primer kada je obvezniku naknade iz gradskog naselja Futog obračunata naknada za odvodnjavanje za period januar–decembar 2019. godine u ukupnom iznosu od 304,08 dinara. U žalbenom postupku rešenje o naplati naknade je poništeno, ali je firma imala veće troškove žalbe od iznosa naknade.

Kad se piše rešenje

Revizori su, takođe, naveli bi blagovremeno utvrđivanje naknade za odvodnjavanje i odlučivanje o žalbama obveznika doprinelo efikasnijoj naplati naknade.

„Od 2015. godine zaposlena lica u Službi za naknade su primenjivala interni akt koji nije ažuriran u skladu sa Zakonom o naknadama koji je počeo da se primenjuje od 2019. godine. JVP Vode Vojvodine nije donelo interna akta kojim bi uredilo postupak utvrđivanja i naplate naknade za odvodnjavanje. To dovodi do toga da zaposleni koji obavljaju poverene poslove nemaju unapred uređeno u kom trenutku se utvrđuje naknada za odvodnjavanje, kada i kako se kontrolišu rešenja, kada se dostavljaju rešenja obveznicima naknade, kako postupati u situacijama dospele a nenaplaćene naknade, kako postupati po žalbama izjavljenim protiv rešenja i drugo“, navodi DRI.

Kasni dostava rešenja

Javna vodoprivredna preduzeća u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, utvrđuje naknadu za odvodnjavanje rešenjem na godišnjem nivou.

„Za period revizije, JVP Srbijavode je utvrdilo naknadu obveznicima osam meseci nakon pribavljanja podataka od strane nadležnih organa, iako je internim aktom predviđen rok od 30 dana. Nadalje, oko 380 hiljada rešenja, kojim je utvrđena naknada za odvodnjavanje istovremeno za dve godine (2019. i 2020. godinu), poslato je obveznicima naknade krajem 2020. godine ili početkom 2021. godine, od kojih je čak 24 odsto ostalo neuručeno građanima. To za posledicu ima da utvrđivanje naknade i zaduženje obveznika nije vršeno u tekućoj godini kada je dug i nastao, a sve u cilju blagovremene naplate naknade“, navode revizori.

Sudski troškovi – 20 miliona dinara

Protiv rešenja JVP („Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“) kojima je utvrđena naknada za odvodnjavanje može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja i to Republičkoj direkciji za vode (za teritoriju Srbije koja ne uključuje pokrajinu) i Pokrajinskom sekretarijatu (za teritoriju AP).

„Najveći broj izjavljenih žalbi na rešenja JVP odnosi se na tvrdnju žalioca da su pre donošenja prvostepenog rešenja otuđili nepokretnost, kao i da nisu obveznik naknade za odvodnjavanje iz drugih razloga. Kako JVP (kao prvostepeni organ) i Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat (kao drugostepeni organ) nisu odlučili po žalbi stranke u zakonom predviđenom roku, obveznici naknade podnosili su tužbe Upravnom sudu

zbog nedonošenja zahtevanog akta, što za posledicu najčešće ima gubitak ovih sporova od strane organa koji su nadležni za donošenje akata i samim tim obavezu plaćanja sudskih troškova za izgubljeni spor (20 miliona dinara za 2019. i 2020. godinu), kao i izostanak plaćanja naknade“, ističe DRI.

Izostanak slanja opomena dužnicima kao i izostanak pokretanja postupaka za prinudnu naplatu potraživanja, uticale su, navodi se, na povećanje iznosa nenaplaćenih potraživanja i rizika od apsolutne zastarelosti potraživanja i nemogućnosti naplate sudskim postupkom.

Nema novca za održavanje sistema za odvodnjavanje

JVP upravljaju vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava na vodama prvog reda i vodnim objektima za odvodnjavanje, koji su u javnoj svojini.

Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji Srbije – bez teritorije APV, koje održava JVP Srbijavode, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su dve milijarde dinara godišnje (za 100 odsto redovnog i investicionog održavanja).

„Realizovana sredstva za ove namene su bila 27 odsto normiranih u 2019. godini i 22 odsto normiranih sredstva u 2020. godini. Naplaćena sredstva od naknade za odvodnjavanje su 449.000 dinara u 2019. godini i 221.000 dinara u 2020.godini, što je manje od realizovanih sredstva za održavanje sistema za odvodnjavanje“, navodi DRI.

Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji AP Vojvodine, koje održava JVP Vode Vojvodine, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su četiri milijarde dinara godišnje (za 100 odsto održavanja). Sa ovim sredstvima trebalo bi da se obezbedio zakonski propisan minimum radova koji obezbeđuje održavanje i zaštitu područja od poplava od unutrašnjih voda (odvodnjavanje).

„Realizovano je 42 odsto sredstava od potrebnog obima redovnog i investicionog održavanja sistema za odvodnjavanje. Međutim, u 2020. godini situacija se malo poboljšala pa je uloženo 47 odsto potrebnih sredstva po normativu za održavanje sistema za odvodnjavanje. Ukupna naplaćena sredstva od naknade za odvodnjavanje u 2019. godini su 2,1 milijarda dinara, a u 2020. godini 2,5 milijardi dinara“, ističe DRI.

Izvor: N1.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kontrola revizora: Ko plaća i koliko naknadu za odvodnjavanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke najavile novi veći tarifnik

bifadmin — Mon, 27 Dec 2021 07:45:14 +0000

Mnoge banke su i ove godine podizale naknade, a sada najavljuju nove, veće troškove i za narednu godinu. Neki su već poskupeli održavanje računa, a neki i najavili da će naplaćivati ono što do sada nikada nisu.

Neće sve banke postupati isto, ali je sigurno da će mnoge poskupeti održavanje računa, SMS obaveštenja, te korišćenja bankomata i isplate gotovine. Neke usluge biće skuplje 10 do 20 odsto, ali biće i banaka koje će ići i na veće cehove.

Jedna banka je nedavno obavestila klijente da diže cenu održavanja računa sa 370 dinara mesečno na skoro 500. Druga je pak iznenadila novim troškom.

Kako je navela u obaveštenju od naredne godine naplaćivaće se održavanje deviznog računa. Biće to nešto više od 100 dinara mesečno, a naknadu će skidati upravo sa deviznog računa, odnosno štednje.

To je poruka i svima onima koji imaju i po nekoliko deviznih računa da razmisle šta im je činiti. A, mnogi imaju jedan za decu, jedan za ne daj bože, jedan da se podigne malo češće kad plata ne izdrži do 1. u mesecu…
U nekim bankama će biti skuplja i SMS obaveštenja koja su samo u ovoj godini poskupela sa 70 na 100 dinara mesečno. Isto tako treba računati i na mogućnost poskupljenja naknade za isplatu keša na bankomatu druge banke, a koja je ove godine u jednoj banci poskupela sa 150 na 200 dinara.

Na listi je i usluga zamene kartice ako je ukradena ili izgubljena, koja ove godine prosečno košta oko 450 dinara.

Izmene tarifa i korekciju pojedinih cena usluga banke lagano najavljuju ovih dana. Pojedini bankari kažu i da su cene za određene usluge snižene, a za druge neznatno uvećane.

Banke samostalne u određivanju tarifa

Iz Narodne banke Srbije više puta su podsetili da banke nisu u obavezi da unapred dostavljaju izmene tarifa za usluge koje pružaju. U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, jedino moraju da informišu svoje korisnike pismenim putem – najmanje dva meseca ranije.
„Korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati povećanje naknada za platne usluge koje banka pruža i može raskinuti okvirni ugovor s bankom bez plaćanja naknade i drugih troškova“, objašnjavaju u NBS i dodaju da je svaka banka samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali „s obzirom na to da u Srbiji trenutno posluje više od 20 banaka, svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu“.

14 naknada

Od marta 2020. godine, sve banke su u obavezi da Narodnoj banci Srbije dostavljaju cenu 14 naknada koje naplaćuju klijentima, radi javnog objavljivanja na sajtu centralne banke.

Tako, na primer, mesečno održavanje računa košta klijente od 150 do 350 dinara, za osnovne pakete računa, mada pojedine banke ne naplaćuju ovu naknadu.
Izdavanje čekova naplaćuje se do 20 dinara po čeku, a dozvoljeni minus je i dalje ubedljivo najskuplja stavka koju zaračunavaju bankari u Srbiji i kreće se između 30 i 40 odsto.

Banke imaju posebne provizije i za prijem novca iz inostranstva na devizni račun u Srbiji, zatim za usluge mobilnog i elektronskog bankarstva, debitne i kreditne kartice, ali i podizanje keša karticama. Tu su i naknade za izdavanje raznih potvrda, za promenu kreditnog limita i za slanje opomena ukoliko kasnite sa uplatom rate kredita…

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Banke najavile novi veći tarifnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država umanjila plate porodiljama jer su poslodavci koristili mere države tokom pandemije

bifadmin — Sat, 23 Jan 2021 10:00:26 +0000

Roditeljski portal Bebac (Bebac.com) saopštio je danas da je država ponovo umanjila plate porodiljama zbog toga što su poslodavci koristili mere države tokom pandemije, pa će porodiljama i trudnicama biti umanjena naknada zarade na porodiljskom bolovanju.

Uredba koja ima za cilj ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled bolesti kovid-19 u velikoj meri će ugroziti egzistenciju trudnica i porodilja, čiji su poslodavci koristili ovu meru države, naveo je portal Bebac.

Kako bi se ublažile ekonomske posledice vanrednog stanja i korona krize u Srbiji, država je omogućila poslodavcima da odlože plaćanje poreza i doprinosa za svoje zaposlene.

„Koliko god da je ovakva mera pomogla poslodavcima, nedopustivo je da zbog iste mere ispaštaju zaposleni — u ovom slučaju trudnice i porodilje, kojima se u obračunu naknade zarade neće obračunavati meseci za koje poslodavac nije platio poreze i doprinose. To u praksi znači da će sve porodilje, čiji su poslodavci koristili ovo pravo, biti oštećene“, piše Bebac.
Poslodavci su imali pravo da odlože plaćanje poreza i doprinosa za ukupno četiri meseca: mart, april, maj i avgust, ili april, maj, jun i avgust 2020. godine.

„Sve trudnice i porodilje kojima ovi meseci ulaze ili će ulaziti u poslednjih 18 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja, odnosno 18 meseci od otpočinjanja porodiljskog bolovanja, biće u velikoj meri oštećene, jer će im se u obračunu naknade zarade ovi meseci računati sa nula dinara“, navodi Bebac.

Dodaje se da će porodilje razliku u naknadi zarade moći da dobiju tek 2023. godine.
Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Država umanjila plate porodiljama jer su poslodavci koristili mere države tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Računi potrošaća za struju od Nove godine će biti veći, zbog uvećane naknade za pet puta

bifadmin — Tue, 22 Dec 2020 12:16:44 +0000

Vlada Srbije donela je uredbu kojom je predviđeno uvećanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora za 2021. Ona će umesto dosadašnjih 0,093 dinara po potrošenom kilovat-satu (kWh) biti 0,437 dinara po kWh.

Tu uredbu je Vlada Srbije donela 18. decembra, objavljeno je u Službenom glasniku.
Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koju plaćaju građani i privreda, uvećana je za oko pet puta.

Naime, ta naknada je poslednji put povećana 2015. godine sa 0,081 dinar po kWh na 0,093 dinara po kWh.

Uvedena je 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Sve navedeno praktično znači da će zbog skoka ove naknade, računi potrošaća od Nove godine biti veći, iako je poskupljenje struje za domaćinstva i male kupce od 3,4 odsto najavljeno za 1. februar, čime će račun za struju već biti uvećan u proseku za oko 150 dinara.

Tako će se u obračunu za januar, osim stare cene za utrošene kilovate, naći i novi iznos naknade kojim će se podmirivati proizvođači obnovljivih izvora energije.

Чланак Računi potrošaća za struju od Nove godine će biti veći, zbog uvećane naknade za pet puta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za 2019. i 2020. godinu

bifadmin — Sun, 19 Jul 2020 07:00:03 +0000

Na Portalu LPA (lpa.gov.rs) omogućeno je elektronsko podnošenje prijava sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (EКO taksa) na Obrascu 1 za 2019. i 2020. godinu.

Obaveštavaju se obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine – preduzetnici i pravna lica koji obavljaju određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, da 31. jula 2020. godine ističe rok za podnošenje prijave za 2020. godinu.

Napomene u vezi unosa podataka u prijavu – Obrazac 1:

– potrebno je u prijavi navesti period i godinu na koje se prijava odnosi (pošto podatak o periodu nije sastavni deo obrasca),
– unosi se tačan iznos godišnjeg prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara),
– u polje „jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost“ unosi se ukupan broj jedinica lokalnih samouprave, odnosno gradskih opština u kojima obveznik naknade obavlja pretežnu delatnost,
– prijave za prethodnu 2019. godinu, podnose se za period od 07. do 31. decembra.

Чланак Naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za 2019. i 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mišljenje pogrešno protumačeno zaposleni će i dalje morati da pravdaju troškove prevoza

bifadmin — Thu, 25 Jun 2020 07:40:18 +0000

Zaposleni će i dalje morati poslodavcima da dostavljaju račune ukoliko žele da im bude isplaćena naknada za prevoz, kažu u Ministarstvu finansija. Prethodnih dana, mediji su preneli tumačenja Saveza samostalnih sindikata Beograda, Sindikata pravosuđa i Računovodstvene komore, koji su se pozivali na mišljenje resornog ministarstva od 3. juna iz koga, kako su naveli, proizilazi da poslodavci više neće morati od zaposlenih da traže račune za gorivo ili za karte u javnom prevozu.

To mišljenje je, kako sada navodi ministarstvo protumačeno jer se kako kažu praktično ništa nije promenilo, odnosno zaposleni će i dalje morati da pravdaju troškove prevoza.

– Odredbom člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.988 dinara mesečno – kažu za Tanjug u Ministarstvu.

Shodno tome, navedeno poresko oslobođenje do visine propisanog neoporezivog iznosa može se primeniti u slučaju kada se takve isplate dokumentuju odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom (npr. račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i slično).

Mora biti dokumentovano

Po osnovu naknade troškova koji nisu dokumentovani odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, obračunava se i plaća porez na zaradu po stopi od 10%.

Prema zakonu, ako se naknada za dolazak i odlazak sa rada ne dokumentuje verodostojnom računovodstvenom ispravom, isplate zaposlenima na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada smatraju se nedokumentovanim troškovima.

Prema članu 9. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se do iznosa propisanog tim zakonom ne plaća porez na zarade, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena, odnosno realizovana.

To podrazumeva da ukoliko zaposleni ne dostavi poslodavcu račune za plaćanje prevoza za dolazak i odlazak sa rada, a poslodavac predmetnu naknadu isplati zaposlenom i obračuna i plati porez na zarade po stopi od 10% (saglasno zakonu koji uređuje oporezivanje dohotka građana), isplaćena naknada priznaje se kao rashod u poreskom bilansu obveznika.

Izvor:Tanjug

Чланак Mišljenje pogrešno protumačeno zaposleni će i dalje morati da pravdaju troškove prevoza се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova stavka na računu – kovid naknada

bifadmin — Fri, 12 Jun 2020 06:17:05 +0000

Otvaranje malih preduzeća u Kanadi pre dve nedelje pratilo je i jedno neprijatno iznenađenje. Poseta frizeru, odlazak u restoran ili kod zubara, uključuje i novu stavku na računu – kovid naknadu.

Takozvana “kovid naknada” osmišljena je da pomogne u pokrivanju troškova lične zaštitne opreme za zaposlene, povećanih sanitarnih mera ili prihoda izgubljenog zbog smanjenja broja klijenata koje biznis može da usluži uz nove mere, prenosi Tanjug.

Stomatolozi u kanadskoj provinciji Kvebek naplaćuju naknadu za dodatne troškove prouzrokovane pandemijom virusa kovid-19, a njihove kolege u drugim pokrajinama razmatraju da li da slede isti model, izvestava Glob end Mejl.

Ovog meseca stomatolozi su nastavili sa redovnim pregledima i počeli da naplaćuju i do 30 dolara (20 evra) po poseti samo za ličnu zaštitnu opremu poput respiratornih maski i mera potrebnih da bi se ispunili novi zdravstveni standardi u toj provinciji.

Pol Alison, stručnjak za javno stomatološko zdravlje, koji predaje na Univerzitetu Mek Gil, rekao je da će ti troškovi “značajno uticati” na sposobnost Kanađana da dobiju stomatološku negu u vreme kovida-19.

A s druge strane, stomatolozi će imati sve manje pacijenata zbog dodatnih mera predostrožnosti .

“Zbog trenutne krize, mnogi ljudi su izgubili posao, tako da više neće imati osiguranje, a povrh toga neće imati ni novca”, rekao je dr Alison.

“Ukoliko ih ne boli, zubna nega neće biti na vrhu njihove liste prioriteta. Na prvom mestu to će biti plaćanje stanarine i nabavka hrane, pa sve ostalo”, naveo je Alison.

Nešto više od trećine Kanađana nema osiguranje koje pokriva usluge stomatologa plaća ih iz svog džepa, pokazuju poslednji podaci ankete kanadske Statistike. Velika je verovatnoća da će oni bez osiguranja izbeći odlazak kod zubara, jer je preskupo, pokazuju istraživanja.

Izvor: Bankar.rs

Чланак Nova stavka na računu – kovid naknada се појављује прво на Biznis i Finansije.