„Sve kompanije koje se bave istraživanjem onda kada potvrde svoje rezerve te podatke podnose Zavodu i on ima pravi uvid što se tiče raspoloživog stanja u toj oblasti“, rekao je Rabrenović za Insajder TV.

On je naveo da se čekaju najnovija istraživanja sa područja Žagubice, ali da se prema prvim preliminarnim rezultatima tu nalaze dva-tri ležišta.

„Ako bi napravili grubu procenu, radi se o tri do četiri milijarde dolara samo za zlato“, kazao je Rabrenović.

Direktor Geološkog zavoda je naveo da rudna renta trenutno iznosi pet odsto.

„Uzmite grubo da obračunamo na godišnjem nivou da na proizvodnji zlata u Boru, godišnja renta bi trebalo da bude 200 miliona dolara, 40 odsto od toga ide lokalnoj samoupravi, 60 odsto državi“, naveo je on.

Govoreći o ekološkim posledicama iskopavanja zlata, Rabrenović je kazao su geološka istraživanja u celini bezbedna, dok rudarenje i eksploatacije zavise od vrste mineralne sirovine, ali da je „više od 90 odsto tog procesa bezbedno“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Mineralno blago Srbije vredi oko 200 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre neku godinu iz topionice u ovom gradiću je izlazilo dve tone zlata po sezoni, ali pronalaskom ležišta Čukari Peku i otvaranjem novog rudnika stvari se bitno menjaju. Nedavno je u blizini Žagubice otkriveno još jedno bogato nalazište, pa nije nemoguće da Srbija nadmaši Bugarsku, sa 5,6 tona godišnje produkcije evropskog lidera u proizvodnji dragocenog metala.

Srbija nema veće pojedinačno bogatstvo od borskog kompleksa. Dva najvažnija resursa kojima raspolaže zemlja na brdovitom Balkanu su opšteg tipa, ljudi i poljoprivredno zemljište. Doduše, možda će ubuduće neko od ležišta litijuma biti skuplje, ali tek valja da se vidi šta će biti od ekološki sporne eksploatacije i prerade ovog lakog metala. Za sada, borsko nalazište bakra, u kome se kao nusprozvodi eksploatišu još i zlato, srebro, selen, platinasti metali je naša najveća pojedinačna vrednost.

Stoga je razumljiva zainteresovanost javnosti za sve novine u Borskom basenu, naravno, i za otkriće novog nalazišta na lokaciji Čoka Potaj, nadomak obližnje Žagubice. Dosadađnja istraživanja su potvdila da u ovom ležištu ima više od 80 tona zlata, pri čemu bi efikasnost pridobijanja bila čak 93 odsto. Kao i ostala nalazišta zlatonosnih rezervi u Srbiji i ovo je u sklopu potencijalnog rudnika bakra najizdašnije rudne sirovine u području.
Na 80 lokacija

Manje je poznato da je Srbija zapravo satkana od zlatonosnih ležišta. Do sada je pronađeno više od 80 lokacija sa rezervama „žutog metala“, daleko najviše u okolini Bora. U svim slučajevima, metal, zajedno sa srebrom, platinom, paladijumom, jeste sadržaj ležišta bakra. Za sada u Srbiji nema rudnika čija bi primarna sirovina bila zlato, kao što je u Južnoj Africi, Nevadi, Uzbekistanu, Gani, Peruu ili Rusiji. Geologija na našim prostorima je drugačija, „čistih“ rudnika zlata zapravo nema ni u Evropi.

Najviše nalažišta je u istočnoj Srbiji, ali ih ima podosta i na jugu i u zapadnom delu republike. Međutim, retko koje je isplativo za eksploataciju. Za sada to su samo nalazišta po istočnoj Srbiji, pre svega u pojasu od Majdanpeka do Bora, gde je 1903. godine i započeta eksploatacija. Trenutno Ziđin Kuper, srpska podružnica kineskog Ziđina je kupovinom nekadašnjeg RTB Bor nastavila da vadi zlato iz četiri nasleđena rudnika. Zatečene bilansne rezerve su 153 tone zlata, što garantuje još dugu eksploataciju. Trenutno se uz oko 73.000 tone bakra vade i dve, a cilj je dostići tri tone žutog metala.

Evropski lider

Na osnovu dugogodišnjih geoloških istraživanja jugoslovenskih naučnika, pre desetak godina je jedna kanadska kompanija pronašla, i kasnije prodala prava Ziđinu, nalazište Čukari Peku, izuzetno velikog potencijala. Samo u gornjem sloju za koji je kineski proizvođač, preko druge ovdašnje podružnice Ziđin Majning, stekao eksploataciona prava, ima 1,25 miliona tona bakra i 81 tona zlata.

Prikriveni dragulj

Osim istočne Srbije zlato se vadi još samo u rudniku Lesce na jugoistoku, primarno nalazištu olova i bakra. Računa se da i u zapadnoj Srbiji ima oko 12 tona zlata čija bi eksploatacija mogla biti isplativa u slučaju da cena zlata duže vreme bude u još snažnijem uzlaznom trendu.

Ipak, najveći je potencijal u donjem sloju nalazišta Čukari Peku, gde su procenjene rezerve 345 kilograma zlata. Zanimljivo je da „žutog metala“, i to 27 tona, ima u nanosima reka i potoka u ovoj regiji, prvensveno u Peku. Nekdašnje geološke utvrde oko 300 tona bilansnih rezervi sada su povećane na najmanje 600 tona. Pravo bogatstvo za malu i relativno siromašnu zajednicu.

Prihod nije samo u pet odsto rudne rente. Tu su i razvoj rudnika, prerađivačkih kapaciteta, uvođenje i upoznavanje najmodernijih tehnologija, izrada ukrasnih predmeta, razmah tehnologija u kojima je bakar osnovni input, kao što su izrada kablova i proizvodnja municije. Računa se da se u pratećim delatnostima zaposli i pet puta više radnika nego u samom rudniku. Uz ovakav privredni kompleks ide i razvoj saobraćajne mreže, i to kako drumske, još više pružne i lučke. Uostalom, RTB Bor je razvio i najveći je korisnik luke u Kladovu ili pruga Zaječar-Niš.

Zrak nade

Svaki rudnik, pogotovo ako, kao što je u slučaju Bora, razvija i pojedine faze prerade, veoma je snažna kompanija. Tako je 2020. godine Ziđin Kuper prihodovao 698 miliona dolara, od čega je prodajom 70.600 tona bakra pristiglo 441,3 miliona.

Izvozom 15,4 tona srebra zarađeno je deset miliona, dok su sedam miliona iskeširali Švajcarci kupujući 11 kilograma platine i 100 kilograma paladijuma. Prodajom 2.054 kilograma zlata Narodnoj banci Srbije, Ziđin Kuper je zaradio blizu 116 milona dolara.

Kada se zna i ima širi pristup poslu rudnik je kolosalan privredni resurs, razvojna lokomotiva lokalne zajednice. Zato je vest novom nalazišu bakra i zlata nešto najugodnije što se u poslednje vreme desilo žiteljima Srbije, pogotovo onima iz istočnih krajeva kojima je borska kompanija daleko najveći oslonac.

Plan je da se godišnje vadi tri tone zlata i 50.000 tona bakra, čime bi se kapacitet borske topionice zadovoljavao samo iz domaćih rudnika. Upravo je potreba da se godišnjom kupovinom na tržištu oko 55.000 tona koncentrisanog bakra dopunjuje sirovina za rad topionice bila najslabija tačka u poslovanju RTB Bor.

Borski rudnik je od starta bio značajan i u evropskim razmerama, a Srbija među najvećim evropskim proizvođačima kako crvenog metala, tako i zlata. Poslednjih godina samo Poljska proizvodi više bakra, a Bugarska, sa 5,3 tone godišnje, više zlata. No, kada se ustali proizvodnja u Čukari Peku, Srbija lako može prestići suseda, pogotovo ako se aktivira i novootkriveno ležište kod Žagubice. Moguće je da se po sezoni u Srbiji ubuduće proizvede i 10 tona najčvršćeg monetarnog sidrišta.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Srbija satkana od zlatonosnih ležišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mobilni telefoni i električni automobili funkcionišu sa litijumskim baterijama, a pošto giganti poput Tesle, Gugla i Epla planiraju značajna ulaganja u sektor električnih vozila, to bi moglo da dovede do dodatnog rasta tražnje. „Blumberg“ je nedavno izneo procenu da će se do 2030. godine potrošnja baterija s litijumom povećati osam puta.

Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija. Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugalija i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se u Srbiji.

U Zapadnoj Srbiji 136 miliona tona jadarita

Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.

Smatra se da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.

Kako pokazuju dostupni podaci, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.Pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija mnogo očekuje od nalazišta litijuma, ali da efekte eksploatacije nećemo moći da imamo najmanje još godinu, godinu i po dana. Napomenuo je i da je ekstrahovanje litijuma komplikovano i pozvao kompanije koje se bave istraživanjima da ubrzaju posao kako bi pokrenule proizvodnju.

Takođe je dodao da je doneta odluka da se litijum ne izvozi slobodno.

„Kada napravimo ovde fabrike, kontrolisano ćemo izvoziti“, rekao je Vučić napominjući da su u pitanju fabrike električnih autobusa i automobila koje smo do sada već mogli da imamo.

Nova radna mesta

Upravo u tom pravcu se kreću i očekivanja meštana Loznice i okoline. Naime, lokalni stanovnici se nadaju da bi uz eksploataciju i preradu rude u njihovom kraju mogli da se izgrade i proizvodni pogoni, a to bi značilo i nova zapošljavanja. Trenutno najviše koristi imaju lokalni ugostitelji i oni koji pružaju smeštaj sve brojnijim istraživačima.

„Nadam se da ćemo, i na tome radimo sa ‘Rio Tintom’, ovde preseliti njihov razvojni centar koji je trenutno u Australiji da ovde budu sve naučne i istraživačke delatnosti i sva laboratorijska ispitivanja i to će biti prvi veliki uspeh. A onda zajedno radimo i na tome da lociramo trećeg važnog partnera u celoj ovoj priči, a to je partner koji će koristiti taj litijum da ovde razvija da li baterije, da li električne automobile“, rekla je krajem februara ove godine premijerka Ana Brnabić i najavila da se početak izgradnje hemijskog postrojenja za preradu minerala jadarita očekuje krajem 2021. godine.

Više od 200 nalazišta širom Srbije

Najviše rudnih nalazišta nalazi se u Istočnoj Srbiji, u okolini Bora, mada se ispitivanja, kako tvrde iz Geološkog zavoda Srbije, vrše širom cele Srbije. Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, plus mesta koja su već u eksploataciji.

Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugljem, najviše lignitom. Od nemetaličnih sirovina, tu je glina, kao i tehničko-građevinski kamen za puteve.

Većinu nalazišta otkrili su srpski geolozi, osim litijuma, a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.

Izvor:Blic

Чланак Srbija bogata litijumom koga nazivaju zlatom 21.veka се појављује прво на Biznis i Finansije.