Aktuelni Zakon o radu omogućava radnicima da godišnji odmor koriste jednokratno ili u više delova, s tim što bi prvi deo mora da traje kontinuirano 10 radnih dana i da bude „potrošen“ u istoj kalendarskoj godini za koju je stečeno pravo na odmor dok se ostatak može preneti i iskoristiti do 30.06. naredne godine.

Kako se odmori koriste, a kako bi trebalo da se koriste?

“Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla to bude i kraće od obaveznih 10 dana, najčešće pet dana, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora”, kaže šef Jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak.

Prema njegovim rečima, namera zakonodavca prilikom uvođenja ove odredbe bila je da se radniku omogući duži odmor u kontinuitetu, ali baš zbog različitih potreba radnika i različite vrste posla trebalo bi im obezbediti veću mogućnost izbora.

“Naša preporuka je da se prvi deo odmora iskoristi u trajanju od dve nedelje, ali da to ne mora da bude u kontinuitetu. Istovremeno, postoji neopravdano ograničenje utvrđivanjem roka do kada taj prvi deo mora da se iskoristi, a to je kraj kalendarske godine. Naime, celokupan godišnji odmor za prethodnu godinu je moguće iskoristiti do 30. juna naredne. Neretko se taj rok nezvanično prekorači”, dodaje Radak.

Ostale preporuke NALED-a

Siva knjiga 15, osim ove, donosi niz unapređenih i novih preporuka za poboljšanje položaja radnika u Srbiji. Među 15 preporuka koje su izdvojene kao prioritetne našli su se i predlozi da se dokumentacija iz radno-pravnih odnosa može digitalizovati tako da osim rešenja za godišnji odmor i platnog lista, zaposleni ubuduće u elektronskoj formi mogu da dobiju i rešenje o porodiljskom odsustvu, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, pravilnik o sistematizaciji i druge dokumente.

Takođe, među prioritetnim preporukama je i dugogodišnja inicijativa da se nakon uspešne primene elektronske procedure za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, ona proširi na druge sektore u kojima je prisutan visok nivo rada na crno na privremenim, povremenim i sezonskim poslovima, kao što su građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, poslovi pomoći u kući.

Među inicijativama za unapređenje položaja i standarda radnika, kao i njihovo administrativno rasterećenje je i preporuka za smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje i to poresko opterećenje doprinosi većem nivou rada na crno.

Predloženo je i ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza, procedure koja je jednako opteretila i radnike i poslodavce, a smanjenju potrebe da radnici prikupljaju i donose dokumentaciju doprinela bi i realizacija preporuke za uvođenje sistema eBolovanja. U resoru rada, Siva knjiga 15 preporučuje i uređenje rada van prostorija poslodavca, uređenje instituta probnog rada i dr.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Christin Hume, Unsplash

Чланак Zašto “stari” godišnji odmor ne može da se prenese u drugu polovinu godine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što ChatBot čini jedinstvenim u odnosu na druge kanale komunikacije jeste raspoloživost virtualnog asistenta 24 sata dnevno, sa većim mogućnostima obrade zahteva jer na upite odgovara kompjuterski program, a ne osoba. Praksa je pokazala da građani postavljaju identična pitanja u čak 72% slučajeva što oduzima puno vremena službenicima koji će uvođenjem ChatBot-a moći da budu preusmereni na druge poslove.

– Zajednički interes građana i državne uprave je da unaprede međusobnu komunikaciju i učine je otvorenijom i bržom. Dostupna i pravovremena informacija podiže nivo obostranog poverenja i time osnažuje uverenje da država stoji kao garant sigurnosti građana i razvoja društva – rekao je Milan Jevtić, direktor divizije Softverska rešenja u kompaniji Saga Beograd, koja je zadužena za izradu softverskog rešenja.

Aplikacija će početi s radom naredne godine, nakon uspešne implementacije i obuke opštinskih službenika. Do 2022. očekuje se proširenje mreže i na druge gradove i opštine.

– Svi gradovi i opštine uključeni u projekat su uspešno prošli proces sertifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem i u rad administracije uvele najviše međunarodne standarde. To znači da strateški pristupaju lokalnom razvoju i sada idu korak dalje uvodeći interaktivan sistem iz kojeg će učiti šta je to što građane najviše zanima i šta ih muči u kontaktu sa lokalnim službama – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Amira Omanović, predstavnica Nemačke razvojne saradnje i menadžer na projektu, istakla je da uvođenjem novih, digitalnih i inovativnih rešenja, opštine i gradovi unapređuju svoje usluge što doprinosi povećanju zadovoljstva korisnika. „Nove generacije zahtevaju usluge prilagođene modernom vremenu, tako da opštine moraju uskladiti svoje poslovanje sa novim potrebama“, kazala je Omanović.

Sporazum o saradnji na uvođenju ChatBot tehnologije na današnjoj konferenciji potpisali su predstavnici Sombora, Šapca, Bijeljine, Laktaša, kao i organizacije koje realizuju projekat – SAGA, NALED, Privredna komora Republike Srpske i GIZ. Projekat Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i Bosni i Hercegovini uvođenjem ChatBot aplikacije je podržan kroz develoPPP.de program, koji sprovodi GIZ po nalogu Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Чланак Opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem uvode virtualnog asistenta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zajedno sa poreskim rešenjem, u sandučetu su dobili i primere popunjenih uplatnica. Rok za izmirenje obaveze za januar ističe 15. februara. Prvi korak za one koji još nisu preuzeli rešenja, jeste instalacija aplikacije sa sajta Poreske uprave i pribavljanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Rešenje u ime preduzetnika može da preuzme knjigovođa ili druga osoba sa sertifikatom koju ovlaste putem PEP obrasca koji će predati u nekoj od filijala PU.

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković istakla je da je donošenje rešenja za preduzetnike paušalce u elektronskom obliku nastavak unapređenja elektronskih servisa Poreske uprave. Uvođenjem novog sistema paušalnog oporezivanja znatno je pojednostavljena procedura i uneta dodatna vrednost u odnos između Poreske uprave i poreskih obveznika.

Predsednik Nadzornog odbora NALED-a i direktor PwC Srbija Vladislav Cvetković ukazao je na inovativnost novog sistema jer se sve obavlja elektronski i nema više izrade i dostavljanja rešenja na papiru i mogućih kašnjenja. Prvi put je uvedena objektivna formula za obračun poreza i paušalci na portalu www.jpd.rs, mogu na indikativnom kalkulatoru, koji je razvio NALED u saradnji sa Poreskom upravom, da izračunaju poreske obaveze za četiri godine unapred. Ograničen je i mogući rast poreza na najviše 10% godišnje do 2023.

Automatizacija paušalnog oporezivanja podržana je u okviru Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED i Republički sekretarijat za javne politike.

Uz smanjenje poreza za početnike u biznisu, mlađe od 30 i starije od 55, kao i za porodilje, trudnice, lica sa invaliditetom i stare zanate, reforma predviđa i manje birokratije pri registraciji. Novoosnovani paušalci neće morati da podnose poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje, a poresko rešenje dobiće u roku od 48 sati.

Чланак Elektronska poreska rešenja preuzelo već 24.000 paušalaca се појављује прво на Biznis i Finansije.