Na osnovu faktora kao što su količina vojne opreme i vojnika svake zemlje, ali i njihova finansijska situacija, logistički kapaciteti i geografski uslovi, između ostalog, generiše se ocena „Pauer indeksa“, pri čemu niža ocena ukazuje na snažniju vojsku, objašnjava „Biznis insajder“.

Od zemalja regiona Srbija na listi zauzima najbolju, 58. poziciju, dok su iza nje, Hrvatska na 69, Slovenija je 86, Albanija je na 91 mestu, Severna Makedonija je 108, Crna Gora 128, a BiH se nalazi na 133. poziciji. Ispod Srbije, na 59. mestu je Bugarska.

– SAD su zauzele prvo mesto jer pokazuju najbolje brojke u ključnim materijalnim, finansijskim i resursnim kategorijama – saopštio je „Global fajerpauer“.

U saopštenju se ističe da je Americi dodeljena ocena 0,0712 „Pauer indeks“.

Sa 92 razarača, 11 nosača aviona, 13.300 aviona i 983 borbena helikoptera, prema podacima iz aprila 2023. godine, ta zemlja se rangirala prva u mnogim područjima, uključujući veličinu svoje flote aviona, broja ratnih brodova i snage svoje transportne flote. Takođe, SAD ima znatno najveći odbrambeni budžet od 761,7 milijardi dolara, što je skoro trostruko više od Kine, koja je na drugom mestu sa budžetom za odbranu od 230 milijardi dolara, piše „Biznis insajder“ za vojsku SAD.
U pregledu za 2023. godinu „Global fajerpauer“ je uzimao u razmatranje 145 svetskih sila.

Izvor:Novosti/N1

Foto: Pixabay

Чланак Koje su najjače nacionalne oružane snage, i koje mesto zauzima Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narudžba Poljske za 980 tenkova, 648 samohodnih haubica, 48 lakih borbenih aviona, 288 višecjevnih bacača raketa (VBR) ostvarenje je sna svakog proizvođača oružja. Sa početkom rata u Ukrajini, NATO članice i njihove partnere širom svijeta uhvatila je potrošačka groznica, na veliku radost najvećih svjetskih proizvođača oružja, prvenstveno američkih.

Ono što je neuobičajeno je da je ova poljska narudžba iz snova otišla južno-korejskim proizvođačima oružja a ne američkim, jer se radi o ozbiljnim parama.

Prvih 180 tenkova koštaće 3,26 milijardi dolara i isporuka ove tranše trebala bi biti okončana do 2025. godine. Prva tranša od 212 haubica koje bi trebale biti isporučene do 2026. godine koštaće 2,32 milijarde dolara, dok preostali dio paketa od 800 tenkova i 600 haubica trebao bi biti proizveden u Poljskoj. Procjena je da će čitav paket koji je Poljska naručila od Južne Koreje koštati od 10 do 12 milijardi dolara.

Glavni razlog zbog kojeg je ova gigantska narudžba otišla južno-korejskim proizvođačima oružja a ne američkim je što se Poljacima jako žurilo, a na američko oružje čeka se puno duže.

Proizvodi malo, ali skupo

Poslovna filozofija američkih proizvođača oružja zasniva se na maksimizaciji profita, što znači da se u proizvodne kapacitete, ulaže minimalno ali se ide na njihovi potpunu iskorištenost, pa se rokovi za isporuku mjere godinama. Američki proizvođači oružja sporost u proizvodnji zato kompenziraju astronomskim cijenama, na zadovoljstvo njihovih dioničara.

Sa druge strane, Južna Koreja koja je prvenstveno razvila proizvodnju oružja za vlastite potrebe, ima naoružanje koje je po kvalitetu možda malo ispod najnovijih američkih i evropskih modela, ali je zato jeftinije i još važnije, isporuka je puno brža.

Kako već pristoji, Poljaci su prethodno obavili ritualno žrtvovanje da bi odobrovoljili bogove rata. Naručili su prošle godine i od SAD za 4,9 milijardi eura, 250 tenkova „Abrams M2“, čija bi isporuka, ako se zvijezde poklope i ništa se ne iskomplikuje, trebala početi u 2025. godini.

Ali su Poljaci još dobro prošli. Tajvan je još 2019. naručio 180 „Abrams“ tenkova i njihova bi isporuka trebala početi već 2024. godine. Tradicionalno, kapaciteti jedine američke fabrike tenkova, u Ohaju, rasprodani su barem za narednih pet godina, dok je mjesečna proizvodnja 12 tenkova.

Poljska je inicijalno odobrovoljila SAD i sa narudžbom u 2020. godini za 32 borbena aviona F-35, vrijednih 4,6 milijardi dolara, čija bi isporuka trebala početi u 2024. godini

Poljaci imaju velike ambicije kada se radi o vojsci, jer plan je da se broj vojnika udvostruči sa sadašnjih 150.000 na 300.000 do 2035. godine kao i podizanje godišnjeg budžeta za vojsku sa sadašnjih 2,4 posto na pet posto BDP-a.

Očigledno je da Poljacima ne nedostaje volje i želje da postanu najveća vojna sila u Evropi, ali da li će ekonomija i budžet moći podnijeti da to dugoročno finansiraju drugo je pitanje.

Vatreni govori ali ništa od para za vojsku

Sa druge strane, Njemačka ima para ali joj izgleda nedostaje volje. Nikako sastaviti dva dobra. Vjerovatno ponešen euforijom i već videći sebe kako vireći iz kupole „leoparda“ prolazi kroz kapije Kremlja, njemački kancelar Scholz je 27. februara 2022. godine, tri dana nakon početak ruske invazije na Ukrajinu, najavio formiranje specijalnog fonda od 100 milijardi eura za propisno naoružavanje Njemačke, uz ovacije članova njemačkog parlamenta.

Istovremeno je najavljeno i povećanje redovnih izdvajanja za vojsku, te konačno dostizanje davno obećane potrošnje za odbranu na nivou od dva posto BDP-a.

Time je zvanično trebala biti okončana višedecenijska budalaština poznata kao njemački pacifizam i povratak svijetlim tradicijama njemačkog militarizma.

Doba ubiranja mirovnih dividendi, koje je počelo sa završetkom Hladnog rata, završeno je i sada je došao red da se ubiru ratne dividende.

Stotinu milijardi eura je puno para i mada Njemačka spada u vodeće svjetske proizvođače oružja, ne ide da se sve te pare potroše samo u Njemačkoj.

Vlada Njemačke je za uspješan početak posla takođe obavila ritualno žrtvovanje bogovima rata, donoseći odluku 14. marta 2022 o kupovini 35 američka aviona F-35 za bagatelnih osam milijardi dolara, gdje bi se prvih osam aviona trebalo pojaviti u Njemačkoj 2028. godine, a ostatak u narednim godinama.

Inicijalni plan na kome se radilo zadnjih desetak godina da se nabavljaju novi modernizovani avioni „Eurofighter“, koje bi proizveo „Airbus“, naprasno je odbačen kao glup. Nema logike da evropske NATO članice kupuju evropske avione pored živih Amerikanaca.

Izgleda da Njemački entuzijazam za povratak militarizmu nije dugo trajao i kad je mamurluk prošao pokazalo se da uprkos busanju u prsa, vatreni govori kancelara Scholza su jedno, a surova stvarnost nešto sasvim drugo. Obećanje o izdvajanju dva posto BDP za odbranu, „odmah“ ostaje samo obećanje, te će Njemačka ovaj cilj, „možda“, „vjerovatno“, „moguće“ ostvariti 2025. godine. Njemački budžet za odbranu u 2023. godini, od oko 50 milijardi eura, ustvari je manji za nekih 300 miliona eura od budžeta za 2022. godinu.

Od onih obećanih 100 milijardi ekstra za vojsku, još uvijek je neizvjesno kada će biti potrošeno i za šta, izuzimajući narudžbu za američke borbene avione F-35. Na radost njemačkih poreznih obveznika, njemačka vlada je u decembru prošle godine upozorila parlamentarce, da bi isporuka američkih aviona mogla kasniti a da bi cijena mogla porasti.

I menadžeri njemačkih kompanija za proizvodnju naoružanja izgleda su pohađali istu školu kao i njihove američke kolege, gdje su ovladali principom, „sporo i skupo“.

Tako je njemački proizvođač tenkova „Rheinmetall“ najavio da bi im za generalni remont 22 tenka „leopard 2“ i 88 tenkova „leopard 1“, trebalo „oko godinu dana“, kako bi tenkovi bili spremni za upotrebu, a cijena je „nekoliko stotina miliona eura“. Srećom, niko od njih nije još zatražio predračun i rok za proizvodnju novih tenkova.

Sve je isto, samo Hirohita nema

I dok se Evropljani dijele na one koji imaju pare i one koji imaju volju za naoružavanjem, na drugom kraju svijeta, u Japanu, takođe se vraćaju izvornim načelima militarizma, ali za razliku od Evropljana, oni imaju i pare i volju.

Cilj Japana je da do 2027. podigne izdvajanja za vojsku na dva posto BDP, čime bi japanski vojni budžet po veličini postao treći u svijetu, iza SAD i Kine.

Tokom narednih pet godina Japan je planirao da potroši 313 milijardi dolara na američke „tomahawk“ krstareće rakete, modernizaciju PVO radara, razvoj hipersoničnih projektila, modernizaciju postojećih raketnih sistema i posebno za stvaranje velikih rezervi municije i goriva. Naravno, i Japan je platio svoj danak u vidu narudžbe od 42 aviona F-35, čime su odobrovoljeni bogovi.

Iako Japan ima snažnu vlastitu vojnu industriju i njima se žuri, pa su spremni i za saradnju sa Evropom. U decembru prošle godine Japan je najavio da će zajedno sa Velikom Britanijom i Italijom raditi na razvoju novog borbenog aviona, koji bi mogao biti spreman za 15-20 godina, uz cijenu od nekoliko desetina milijardi dolara.

Amerikanci rade na razvoju vlastitog aviona, kao i Francuska, Njemačka i Španija. Čiji će avion na kraju biti bolji ne zna se, ali se zna da će svi oni kupovati američki.

Kao rezultat istorijskih „nesporazuma“ u periodu 1941 – 1945. godine, japanska ratna mornarica zvanično je tu samo u striktno odbrambene svrhe. Tako je formalno Japan imao i dva nosača helikoptera, ali sada se oni dograđuju kako bi i formalno postali nosači aviona, što kod stanovnika Perl Harbura budi tople uspomene. Samo, ovog puta Japan se naoružava uz blagoslov i podršku SAD, za rat protiv Kine a možda i Rusije, pa ih niko ne može optužiti za militarizam.

Dražen Simić

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: flutie8211, Pixabay

Чланак Svijet pod oružjem: Kad generale uhvati potrošačka groznica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre sukoba na Starom kontinentu trgovina oružjem je na globalnom nivou bila u padu. U poslednjih pet godina njen obim je smanjen za 4,6 odsto. Ali ne svuda. Tražnja za oružjem jeste pala širom sveta ali je na jednom tržištu rasla. Stari kontinent je, poučen iskustvom sa prisvajanjem Krima, počeo masovno da se naoružava mnogo ranije nego što je rat u Ukrajini mogao i da se nazre. Od 2017. do 2021. godine uvoz oružja u Evropu je porastao za neverovatnih 19 odsto.

A onda se desio i rat. Zato se očekuje dalji rast naoružavanja. Mnoge evropske zemlje koje se nalaze blizu Rusije počele su značajno da ulažu u osnaživanje svojih odbrambenih kapaciteta. Čak i nešto udaljenije države opredeljuju velike sume novca za naoružavanje. Primera radi, Nemačka će izdvojiti 100 milijardi evra za jačanje svoje vojske.

Očekuje se da će ovo podići prosek globalne tražnje za naoružanjem, budući da su evropske zemlje bogate i da mogu da biraju kvalitetnu robu. Ali od koga će je kupovati?

Pojedine članice EU i same proizvode oružje, ali po obimu proizvodnje ne mogu da pariraju svojim najvećim konkurentima – SAD i Rusiji. Od ukupne trgovine oružjem u poslednjih 10 godina čak 57 odsto dolazi iz ove dve zemlje. Prema podacima Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Amerika je i dalje najveći svetski izvoznik oružja sa udelom od 35 odsto u globalnoj trgovini naoružanjem. Rusija je na drugom mestu sa udelom od 22 odsto.

Kome SAD izvoze oružje?

SAD svoje naoružanje izvoze u čak 130 zemalja sveta. Najviše američkog oružja završi na Bliskom Istoku, a među konkretnim državama najveći uvoznik je Saudijska Arabija. Ta zemlja je u poslednjoj deceniji kupila 24 odsto od ukupne količine američkog oružja namenjene izvozu. Slede je Australija, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Japan, Indija, Velika Britanija, Katar, Tajvan, Turska…

Amerika je i dalje najveći proizvođač oružja na svetu, ali trendovi joj ne idu na ruku. Naime, prošle godine je prodala manje oružja i vojne opreme u odnosu na 2020. za čak 21 odsto. U brojkama to izgleda ovako – pretprošle godine je prodala oružje u vrednosti od 175 milijardi dolara a prošle u vrednosti od 138 milijardi.

Jedino što bi moglo da preokrene ovaj trend je pomama za oružjem u Evropi, koja će u narednom periodu sigurno izbegavati ruske dobavljače, jer se zbog ove zemlje u principu Stari kontinent i naoružava.

Ko su najveći kupci ruskog oružja?

Najveći deo ruskog oružja odlazi u mnogoljudnu Indiju iz više razloga. Jedan od njih je narastajuća vojna moć prvog suseda Kine, a drugi su konstantni sukobi na granici sa Pakistanom. Međutim, otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Indija je počela da traži i druge dobavljače oružja po svetu.

I dok Indusima prodaju oružje zbog Kine, Rusi i Kini prodaju naoružanje. Šta više, ona je odmah iza Indije na listi najvećih uvoznika ruskog naoružanja. Slede je Alžir, Vijetnam, Egipat, Irak, Azerbejdžan, Kazahstan, Venecuela i Sirija.

Rusija je verovatno računala s tim da će zbog napada na Ukrajinu izgubiti deo klijenata, pa je počela da traži kupce na drugim tržištima. Kao jedno od obećavajućeg trenutno se čini afričko, gde Rusija prodaje sve veću količinu svog naoružanja, ali i ostvaruje druge vidove vojne saradnje. Ta afrička naklonost ka Rusiji ima korene u prošlosti, kada su zapadne države bile kolonijalne sile koje su opustošile kontinent, a potom se pojavio Sojvetski savez koji je podržavao mnoge pokrete za nezavisnost i pružao finansijsku pomoć u izgradnji infrastrukture i bolnica.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Pixabay

Чланак U Evropi raste tražnja za oružjem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Global Firepower je svakoj od 139 zemalja na rang-listi izračunao specifični „Power Index“, indeks koji se računa na osnovu više od 50 faktora koji ne obuhvataju samo strogu vojnu moć, već i finansijsku situaciju, logističke kapacitete i geografske uslove, između ostalog.

Očekivano, SAD su i dalje na prvom mestu, s Power Indexom od 0.0718 (što je indeks bliži nuli, to je vojna snaga veća). Zanimljivo je, međutim, koliko malo drugoplasirana Rusija u stvari zaostaje za Amerikom. Power Index Rusije je, naime, 0.0791. Ta je razlika, međutim, postojana u odnosu na ranije godine.

SAD su sa svojim gigantskim, iako delimično prenaduvanim vojnim budžetom, opsežnom infrastrukturom, ogromnim ljudstvom u vojsci, mornarici, vazduhoplovstvu i marincima, te velikim bazenom potencijalnih regruta, uspešno zadovoljile kriterijume moderne vojne sile, piše američki list „National Interest“.

Američka nadmoć u vazduhu

SAD ubedljivo vode u vazdušnim snagama, s ukupno 12.233 vojne letelice naspram 4.144 ruske – više nego trostruko. SAD imaju i prednost u borbenim lovcima – 1.956 prema 789 ruskih, kao i u vojnim helikopterima – 5.436 prema 1.540 ruskih, prenosi portal Indeks.

Međutim, ruski nevidljivi lovac pete generacije Su-57 predstavlja vrlo konkretno sredstvo odvraćanja za eventualne američke vazdušne akcije, dok SAD i dalje imaju ozbiljnih problema sa svojim (pre)skupim nevidljivim lovcem pete generacije F-35, za koji je načelnik američkog vazduhoplovstva general Čarls Braun indirektno priznao da je bio neuspeli projekat te da će biti potrebno razviti novog, jeftinijeg lovca koji bi zamenio zastarele F-16, lovce četvrte generacije. F-35 ima visoko sofisticirane senzore i oružje, ali košta oko 100 miliona dolara po komadu, sklon je kvarovima i nepouzdan. Štaviše, 2018. je čitava američka flota F-35 bila prizemljena zbog pada jednog takvog lovca u Južnoj Karolini.
Rusija ima više tenkova i brodova od SAD

Rusija i dalje ima veliku prednost u broju tenkova

Ipak, SAD, koje imaju više nego dvostruko više stanovnika nego Ruska Federacija, nema ni približno toliku prednost u ukupnom broju aktivnih pripadnika oružanih snaga – 1,4 miliona u odnosu na milion ruskih. Štaviše, Rusija je u prednosti u pogledu broja rezervista – 2 miliona u odnosu na samo 845 hiljada američkih. Rusija uz to ima i pola miliona paravojnih snaga, a SAD nula, iako ova evidencija ne računa privatne kooperante, odnosno plaćenike iz firmi poput kontroverznog Blackwatera koji često deluju uz američke vojnike u vojnim konfliktima.

Nadalje, Rusija i dalje ima veliku prednost u broju tenkova – 13 hiljada naspram 6.100 američkih. U ukupnom broju oklopnih vozila SAD ipak stoje bolje, s 40 hiljada naspram 27.100 ruskih. Iako Rusija ima veći ukupni broj ratnih brodova – 603 prema 490 američkih, SAD imaju čak 11 nosača aviona, što je krucijalni element njene mornarice, dok Rusija ima samo jedan – koji je trenutno neaktivan jer je na popravci.

Rusija se oporavila od svog post-sovjetskog ekonomskog i vojnog kolapsa i pokrenula niz projekata modernizacijeu svojim oružanim snagama, prvenstveno u vazduhoplovstvu i mornarici, ali i balističkim projektilima s nuklearnim kapacitetom. Nova generacija ruskih podmornica sa strateškim (dakle, nuklearnim) i krstarećim projektilima dodatno smanjuje kvalitativnu prednost koju SAD ima na tom polju. Takođe, rastući broj ruskih modernizovanih korveta i drugih manjih brodova odražava njihov fokus na obalne obrambene snage.

SAD i dalje imaju daleko veći vojni budžet od Rusije i Kine

U svakom slučaju, najveća razlika između SAD i Rusije i dalje je vidljiva u možda i najvažnijoj stavci – budžetu za odbranu, koji u SAD-u iznosi 740,5 milijardi dolara, a u Rusiji samo 42 milijarde dolara.

Treća najjača vojna sila na svetu, Kina, ima Power Index od 0.0854, koji ne zaostaje previše za Amerikom i Rusijom. Njen je vojni budžet, u iznosu od 178 milijardi dolara, manji od američkog, ali znatno veći od ruskog. Takođe, s čak 2,185 milijuna aktivnih pripadnika oružanih snaga, ova ogromna zemlja ima prednost i nad SAD i nad Rusijom, s kojom je u mnogo prijateljskijem odnosu nego s Amerikom, ali s kojom deli golemu kopnenu granicu.

Borbena snaga kineske mornarice utrostručila

Kina ima i 3.260 vojnih letjelica, od čega 1.200 borbenih lovaca, zatim 35 hiljde oklopnih vozila, od čega 3.205 tenkova te 777 ratnih brodova, od čega dva nosača aviona. Kina, piše National Interest, nastavlja sa znatnim, dugoročnim ulaganjima u sve svoje vojne grane, a odlikuje je potencijal za eksplozivni rast vojnih kapaciteta u relativno kratkom roku. Osim sopstvenih borbenih grupa s nosačima aviona, Kina razvija i šestu generaciju bombardera i lovaca, a CNN je ovih dana objavio veliku analizu sa zaključkom da je ova zemlja izgradila najveću mornaricu na svetu.

„Borbena snaga kineske mornarice utrostručila se u samo 20 godina. Iako već ima najveću svetsku ratnu mornaricu, Kina alarmantnom brzinom gradi moderne površinske brodove, podmornice, nosače aviona, borbene avione, amfibijska plovila, podmornice s balističkim nuklearnim raketama, velike brodove obalne straže i ledolomce“, stoji u izveštaju američke mornarice iz decembra prošle godine. Poseban razlog za zabrinutost Pentagona je činjenica da će neki od tih brodova biti jednaki ili bolji od svega što SAD ili druge pomorske sile mogu poslati u akciju.

Iduće zemlje na ovoj rang-listi poprilično zaostaju za najvećim vojnim silama svijeta. Na četvrtom mestu je Indija (Power Index 0.1207), a slede Japan (0.1599), Južna Koreja (0.1612), Francuska (0.1681), Velika Britanija (0.1997), Brazil (0.2026). Na deseto mjesto se popeo Pakistan (0.2073). Nemačka je, s druge strane, pala na 15. mesto, s Power Indexom od 0.2519.

Hrvatska se popela, ali je Srbija ispred nje

Hrvatska se međutim popela na 63. mesto s Power Indexom od 1.0331 dok je 2017. bila na 68. mestu, a 2019. na 70. mjestu. Tako se nalazi ispred Slovenije (88. mesto, 2.0782) ili Bosne i Hercegovine (121. mesto, 4.0474), ali iza Srbije (61. mesto, 1.0063) i Mađarske (55. mesto, 0.9187). Srbija je postigla ozbiljan napredak od 2017, kad je bila na 89. mestu.

Oružane snage Hrvatske i Srbije često su tema poređenja i nadmetanja, a evo kako to izgleda prema Global Firepoweru.

Srbija ima dvostruko više aktivnih pripadnika oružanih snaga (30.000) od Hrvatske (15.500) i više nego dvostruko veći broj rezervista – 50.000 prema samo 20.000 u Hrvatskoj.

Takođe, srpski vojni budžet veći je od hrvatskog – 1,14 milijarde dolara prema 880 miliona dolara. Dok Hrvatska ima 75 vojnih letelica, od čega samo 12 borbenih lovaca i 37 helikoptera, Srbija ima 113 vojnih letjelica, samo 6 borbenih lovaca, ali 51 vojni helikopter.

Dok Srbija ima čak 304 tenka, Hrvatska ih ima 72. Srbija ima ukupno 1.200 oklopnih vozila, a Hrvatska 650. Hrvatska, logično, ima jaču mornaricu, s 28 brodova prema 19 srpskih.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Rang-lista nacionalnih oružanih snaga, od najjačih do najslabijih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki Kongres je u okviru državnog paketa pomoći za ublažavanje posledica pandemije, odobrio i milijardu dolara Pentagonu kako bi preduzeo odgovarajuće zdravstvene mere u borbi sa korona virusom.

Pentagon je taj novac, međutim, utrošio na vojnu proizvodnju, presumerivši ga na 30 kompanija koje za njega proizvode vojnu opremu, objavio je „Vašington Post“.

U tekstu se tvrdi da je oko 183 miliona dolara završilo u firmama kao što su „Rolls-Royce“ i „ArcelorMittal“, kako bi se održala industrija brodogradnje, a milioni su preusmereni i u satelitske, dron i svemirske tehnologije.

Umiljato jagnje dve majke sisa

Oko 80 miliona dolara potrošeno je na proizvodnju avionskih delova, dok je još dva miliona dolara preusmereno na domaćeg proizvođača tkanine za vojne uniforme.

Prema istom izvoru, najmanje 10 firmi koje su dobile taj novac od Pentagona, dobile su i državnu pomoć kroz program za održavanje poslovanja i prihoda. Ovaj program je odobren kompanijama kojima su značajno pali prihodi, s ciljem da zadrže radnike i ne umanjuju njihove plate.

Amerika je ratna mašinerija kojoj je država samo prilepak

Novinari „Vašington Posta“ ističu da je Pentagon ovakvim presumeravanjem sredstava prekršio ne samo zakon koji reguliše uslove dobijanja državne pomoći, već i Ustav SAD.

Dodaju da su u sedištu američkog Ministarstva odbrane to mogli da urade jer ih niko nije zaustavio.

„Neverovatno je da Kongres nije preduzeo ništa da zaustavi i sankcioniše kršenje zakona koje pritom čini jedno od najviših državnih tela. To je samo još jedan dokaz da Pentagon uvek ima prednost nad svima drugima, ne samo u pogledu budžeta koji mu se odobrava, već i da tim novcem raspolaže po sopstvenoj volji i da nikome za to ne odgovara. Očigledno je da se Amerika pretvorila u ratnu mašineriju, kojoj je država samo prilepak“, komentariše se u tekstu.

A za zdravstvo i dalje ništa

„Vašington post“ podseća da u međuvremenu zdravstveni radnici još uvek nisu dobili obećana sredstva za borbu protiv Kovida-19, uključujući i šest milijardi dolara za distribuciju buduće vakcine.

U odgovoru na ove optužbe, koje je američko Ministarstvo odbrane dostavilo „Vašington postu“, kratko se kaže da su zdravstvena i ekonomska stabilnost direktno povezane sa nacionalnom bezbednošću, te da se zato zahvaljuju Kongresu na dodeljenom novcu za borbu protiv pandemije.

Foto: Pixabay

Чланак Pentagon potrošio državnu pomoć za koronu na vojnu opremu   се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među državama Zapadnog Balkana, Srbija je tokom 2019. godine najviše izdvajala za vojsku, pokazuju najnoviji podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Stockholm International Peace Research Institute – SIPRI), koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od ovog istraživačkog centra. U Srbiji je vojna potrošnja tokom prošle godine, procenjuje SIPRI, iznosila 1,14 milijardi dolara što je u odnosu na 2018. uvećanje za 326 miliona dolara, odnosno za 43 odsto.

Tim skokom, Srbija je tokom prošle godine prestigla Hrvatsku koja je 2018. bila na prvom mestu po vojnoj potrošnji. Takođe, na listi organizacije SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u finansiranju u odnosu na 2018. godinu, Srbija se našla na petom mestu.

Sve države u odnosu na 2018. godinu beleže rast u vojnoj potrošnji s tim da, u količini sredstava koja izdvajaju, Srbija i Hrvatska prednjače, svaka sa oko milijardu dolara u 2019. Ostale države u susedstvu imaju znatno manje vojne investicije – Albanija 198 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 183, Severna Makedonija, koja je od ove godine i članica NATO – 151 million, Crna Gora 89,3 dok je Kosovo u 2019. imalo najmanje vojne rashode – 65,7 miliona dolara. Ipak, osim Srbije, nijedna od država nije imala procentualno toliko veliki skok u odnosu na 2018. godinu.

Netransparentna ulaganja Srbije i saradnja sa Rusijom

Srbija se, podsetimo, intenzivno naoružavala poslednjih godina. U nabavci se najviše oslanja na Rusiju. Između ostalog, kako je RSE već pisao , u prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je od Rusije pet helikoptera Mi-17V-5 i četiri borbena helikoptera Mi-35M. Uložila je, takođe, i u remont ruskih lovaca MiG-29, a na osnovu Sporazuma sa tom državom, u 2019. kupljen je i raketni sistem PVO „Pancir S1“.

Za vojna ulaganja Srbije poslednjih godina karakteristična je netransparentnost finansiranja. RSE do sada nije dobio odgovor od Ministarstva odbrane ni na jedno pitanje koje se ticalo cene nabavke naoružanja i vojne opreme koju Srbija kupuje od Rusije.

Ono što se zna jesu sredstva namenjena vojsci iz budžeta Srbije koja su se takođe uvećavala. U 2019. Ministarstvo odbrane bilo je jedino od svih resora u Vladi Srbije koje je dobilo dodatnih 23,5 milijardi dinara (199 miliona evra). Ipak, i u ovom segmentu nije bilo moguće utvrditi u šta je tačno budžet vojske, od oko 796 miliona evra, uložen jer su prikazi Ministarstva odbrane bili netransparentni.

Hrvatska – trend rasta

Hrvatska takođe poslednjih godina jača svoju vojsku. Iako ni približno kao Srbija, i ona je, u odnosu na 2018. godinu, uvećala troškove (za oko 43 miliona dolara) i u 2019. iznosili su jednu milijardu dolara.
Početkom ove godine najavljeno je da će svoju vazduhoplovnu odbranu obogatiti nabavkom novih borbenih aviona ali je zbog krize nastale, usled pandemije virusa korona, ta kupovina privremeno odložena.

Pored toga što prednjače po sredstvima koje izdvajaju za vojsku u odnosu na druge države Balkana, podaci Stokholmskog instituta govore da Hrvatska i Srbija u iznosima prate jedna drugu već godinama unazad. Budžet ove dve države u poslednjih deset godina nije išao ispod 800 miliona dolara na godišnjem nivou, pokazuju podaci SIPRI.

Kosovo – transformacija u oružane snage

Od 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, ulaganja u vojsku ove države linearno su rasla. Prema informacijama SIPRI, budžet odbrane 2008. bio je 0,9 miliona dolara da bi već sledeće, 2009. godine, bio tri puta veći – 27 miliona.

Od 2017. godine sredstva koja se na Kosovu izdvajaju za vojsku bila su iznad 60 miliona dolara.
Nakon rata i nezavisnosti Kosova, formirane su Kosovske snage bezbednosti (KSB) sa 2.500 aktivnih pripadnika i 800 rezervista ali bez teškog naoružanja.

Naime, misija i delokrug KSB bili su ograničeni samo na akcije humanitarnog karaktera. Transformaciju KSB u oružane snage, koja je trenutno u toku, koči Srbija. Ova tranzicija planirano je da traje deset godina a tokom nje će i budžet, kako je predviđeno, postepeno rasti.

NATO članice na Balkanu

Pored Hrvatske, Crna Gora, Albanija i, od 27. marta ove godine, i Severna Makedonija, članice su NATO među državama Balkana. Na listi SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u vojnim rashodima za godinu dana, našla se i Severna Makedonija. Sa 30 odsto većim izdvajanjima u odnosu na 2018. godinu, ona se pozicionirala na šestu poziciju, odmah iza Srbije.

Crna Gora i Albanija u svojim vojnim izdvajanjima takođe pokazuju trend rasta, ali njihovi budžeti, prema podacima SIPRI, nisu naročito oscilirali u poslednjih deset godina.

Svet – trend rasta i neizvesnost usled pandemije

Ukupna vojna ulaganja u svetu tokom 2019. godine uvećana su za 3,6 odsto u odnosu na 2018. i iznose 1.917 mlijardi dolara što je najviši nivo od 1988. godine, pokazuju najnoviji podaci SIPRI. Kada je reč o državama pojedinačno, top pet po vojnim ulaganjima su Sjedinjene Američke Države (SAD), Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija. Ovih pet država zajedno čine čak 62 odsto globalne vojne potrošnje.

SIPRI svake godine prati kretanja vojnih rashoda širom sveta. U ovom izveštaju iz Instituta napominju i da “podaci iz prethodnih globalnih ekonomskih padova nagoveštavaju da će ekonomska kriza nastala usled pandemije virusa korona verovatno poremetiti i buduće vojne izdatke”.

“SIPRI prati trenutna dešavanja kako bi procenio opseg ove krize na vojnu potrošnju”, poručuju istraživači Instituta.

Globalno gledano, vojni izdatak u 2019. godini iznosio je 2,2 procenta svetskog bruto društvenog prouzvoda (BDP-a). Vojna potrošnja po glavi stanovnika je sa 243 dolara u 2018. godini uvećana u 2019. na 249 dolara.
„Vojna potrošnja u prošloj godini bila je za 7,2 odsto veća u odnosu na 2010. godinu, ukazujući na trend rasta poslednjih godina”, ocenjuje u najnovijem izveštaju Nan Tian, istraživač SIPRI-a i dodaje da je “ovo najviši nivo ulaganja od finansijske krize 2008. i da, po svoj prilici, predstavlja vrhunac u potrošnji”.

Sjedinjene Države i Kina najveći ulagači u vojsku

Vojna potrošnja SAD čini 38 odsto ukupnih troškova odbrane u svetu. Tokom 2019. godine, SAD su, već postojeću prvu poziciju, učvrstile jer su sredstva uložena u vojsku uvećana za 5,3 procenta i ukupno iznose 732 milijarde. U SIPRI-u ističu, kao interesantan za poređenje, podatak da je godišnji rast Sjedinjenih Država jednak celokupnoj godišnjoj vojnoj potrošnji Nemačke u 2019.

„Nedavni rast američke vojne potrošnje u velikoj meri zasniva se na percipiranom povratku konkurenciji velikih sila“, ocenio je Pieter Wezeman, senior SIPRI istraživač.

Nemačka predvodi u Evropi

Iako možda u odnosu na SAD deluje malo, ipak Nemačko ulaganje u vojsku najveće je u Evropi. Tokom 2019. uvećano je za deset odsto i iznosi 49,3 milijardi dolara.

„Rast nemačke vojne potrošnje delimično se može objasniti percepcijom povećane pretnje od strane Rusije, koju dele i mnoge države članice NATO“, objašnjava Diego Lopez da Silva, istraživač SIPRI-a. ”U isto vreme, međutim, vojna potrošnja Francuske i Velike Britanije ostala je relativno stabilna”, dodaje da Silva.
Iza SAD na drugoj i trećoj poziciji država sa najvećim vojnim investicijama, našle su se dve azijske – Kina i Indija.

Azija u konstantnom porastu, Rusija najveće izdvajanje iz BDP-a

Ulaganja Kine dostigla su 261 milijardu, odnosno 5,1 odsto više u odnosu na 2018. dok je ulaganje Indije uvećano za 6,8 procenata sa 71,1 milijardu dolara izdvajanja. “Tenzije i rivalstvo Indije prema Pakistanu i Kini među glavnim uzrocima su za povećane potrošenje na vojsku”, ocenio je Siemon T. Wezeman viši istraživač SIPRI-a.

U Aziji posle Kine i Indije, znatna sredstva ulaže i Japan (47,6 milijardi dolara) i Južna Koreja (43,9 milijardi). Generalno, vojna ulaganja u ovom regionu u porastu su svake godine od 1989.

Podsetimo da je Kina ujedno i drugi, posle SAD, najveći proizvođač naoružanja u svetu. Krajem januara ove godine, Stokholmski institut objavio je podatke s tim u vezi, navodeći da je vrednost od prodaje naoružanja u Kini iznosila 54,1 milijardu dolara te da su prihodi od prodaje u periodu od 2014. do 2018. godine uvećani za 208 odsto.

Sa pete pozicije u 2018. Rusija je, vojnim ulaganjima, tokom 2019. godine, dospela na četvrtu poziciju. Sredstva je uvećala za 4,5 odsto sa ukupno 65,1 milijardi dolara potrošnje.
“Sa 3,9 odsto svog BDP-a, ruska vojna potrošnja je bila među najvišim u Evropi tokom 2019”, kaže Aleksandra Kuimova, iz SIPRI-a.

Trend rasta i u državama članicama NATO

Do naglog porasta vojnih rashoda došlo je među državama članicama NATO u Centralnoj Evropi, navodi se istraživanju Stokholmskog Instituta. SIPRI navodi primer Bugarske sa uvećanjem od 127 odsto, najpre, kako se tvrdi, zbog plaćanja novih borbenih aviona. U Rumuniji su vojni rashodi povećani za 17 procenata dok su ukupni vojni rashodi svih 29 država članica NATO u 2019. godini iznosili 1.035 milijardi dolara.

Afrika: Nestabilna vojna potrošnja

Oružani sukobi glavni su uzrok nestabilne vojne potrošnje u subsaharskoj Africi. Na primer, u oblastima Sahela i jezera Čad, gde je u toku više oružanih konflikta, vojna potrošnja u 2019. uvećana je u nekoliko država – Burkina Faso (22 odsto), Kamerun (1,4 odsto) i Mali (3,6 procenta). U nekima je, pak, opala – Čadu za 5.1 odsto, Nigeru za 20 i u Nigeriji za 8,2 odsto. Među centralnoafričkim državama koje su bile uključene u oružane konflikte, vojna potrošnja je generalno porasla tokom prošle godine, navode u SIPRI-u.

Vojni rashodi, o kojima svake godine SIPRI izveštava, odnose se na sve vladine izdatke za tekuće vojne snage i aktivnosti, uključujući i plate i naknade, operativne troškove, kupovinu oružja i opreme, vojnu izgradnju, istraživanje i razvoj i centralnu administraciju odnosno komandu i podršku.

Podaci koje SIPRI objavljuje bazirani su na zvaničnim podacima koje su objavile vlade država. Oni se, kažu u Stokholmskom institutu nalaze u zvaničnim publikacijama poput budžetskih dokumenata. Od 169 zemalja za koje je SIPRI pokušao da proceni vojne izdatke u 2019. godini, relevantni podaci evidentirani su za ukupno 150 država.

Izvor: Svetlana Božić Krainčanić, Radio Slobodna Evropa

Чланак Srbija najveći vojni ulagač na Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.