Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je krajem jula najnoviju „Crvenu listu ugroženih vrsta“, koja se smatra najmerodavnijom za utvrđivanje stanja u biljnom i životinjskom svetu širom planete. Izveštaj pokazuje da je od 147.517 vrsta za koje su vršene procene, ugrožen opstanak za 41.459 biljaka i životinja.

Kada bi tigrovi znali da čitaju izveštaje, shvatili bi da se jedna od malobrojnih dobrih vesti o oporavku odnosi upravo na njih. Zahvaljujući programima za očuvanje prirodnih staništa, populacija velikih mačaka se uvećala od 2015. godine za oko 40 odsto. Prema najnovijoj proceni, u divljini širom sveta trenutno živi između 3.800 i 5.600 tigrova, što je više nego što se do sada pretpostavljalo.

Indija je dom bar za 70 odsto ovih životinja, koje imaju veliki značaj u hinduističkoj kulturi i religiji kao simbol hrabrosti. Uprkos tome, zbog masovnog lova i uništavanja staništa, od pedesetih do početka sedamdesetih godina prošlog veka broj tigrova je opao sa oko 40.000 na jedva nešto više od 1.800 njih. Kada je indijska vlada donela Zakon o zaštiti divljih životinja 1972. godine, odlučila je da tigrove stavi pod najviši stepen zaštite. Sledeće godine je pokrenula projekat „Tigar“, kojim je obezbeđeno otvaranje devet rezervata za divlje životinje. Indija danas ima pedeset ovakvih rezervata u kojima živi oko tri hiljade tigrova.

Sada se, međutim, pojavio obrnuti problem, da ugrožena životinjska vrsta počinje da ugrožava ljude. Naime, u okolini rezervata – od kojih su mnogi postali i turističke atrakcije – živi mnoštvo seoskog stanovništva, a odnosi među životinjskim i ljudskim susedima nisu uvek miroljubivi. Crna statistika pokazuje da su u poslednjih deset godina tigrovi ubili 383 čoveka i mnoštvo stoke koja za lokalno stanovništvo ima veliku vrednost. Zato stanovnici u oblastima koje se graniče sa rezervatima sve manje tolerišu svoje divlje komšije bez obzira na važeće propise. Meštani jednog sela u indijskoj državi Utar Pradeš su 2019. pretukli na smrt tigricu kada je napala jednog od njih.

Politička korektnost za tigrove

Stručnjaci tvrde da većina tigrova ne napada ljude, odnosno ne posmatraju ih kao plen, ta da se na takve napade odlučuju samo u posebnim uslovima. Jedan od primera je kada tigar počne da stari. Bengalski tigrovi žive u proseku do 16 godina u divljini, a kako stare, gube snagu i brzinu. Zbog toga ne mogu više da se ravnopravno nadmeću za hranu sa svojim mlađim rođacima, pa se udaljavaju van šumskih granica kako bi u potrazi za plenom izbegli dominantnije suparnike. Time se povećava verovatnoća da će naići na ljude i stoku, koji su lake žrtve čak i za ostarelog tigra.

Biolozi tvrde da je ovo obrazac koji generalno važi u životinjskom svetu. Suprotno strahovima većine ljudi, divlje životinje ne napadaju čoveka bez preke potrebe. Medved, recimo, napada čoveka najviše u situaciji kada ga doživljava kao pretnju za svoje mladunce, kada je star i ne može lako da dođe do hrane, ili kada se oseća ugroženim jer ljudi osvajaju njegova staništa. Dakle, razlog za sukobe između ljudi i divljih životinja nije samo u tome što se ostarele životinje približavaju ljudima, već i u činjenici da čoveku nikad nije dovoljno zemlje, pa se sve više širi i u divljini, potiskujući odatle tradicionalne starosedeoce.

Sve navedeno, međutim, ne rešava problem stanovnika u Indiji koji dele teritoriju sa tigrovima. Zato je indijska vlada u saradnji sa stručnjacima sačinila smernice koje pomažu da se utvrdi koji tigrovi mogu biti potencijalni ljudožderi. Ovaj program se sapleo već na samom početku, jer su brojna društva za zaštitu životinja zahtevala da se kvalifikacija „ljudožderi“ zameni izrazom „tigrovi koji su potencijalno opasni po ljude“. I tako se povela dugotrajna rasprava oko toga šta je politički korektan termin koji neće sadržati krajnje negativne konotacije za ugroženu životinjsku vrstu i time ponovo opasno ugroziti opstanak tigrova.

Ovakav razvoj događaja je isprovocirao reakcije među 250 miliona ljudi koji žive u selima oko rezervata i koji su takođe dobili svoje aktiviste. Oni tvrde da dušebrižnici koji toliko strahuju za dobrobit životinja svi redom borave u gradovima „i nemaju pojma kako je to kada živiš u blizini mesoždera koji se hrani ljudima“. Seljani optužuju društva za zaštitu životinja da upravo ona vrše najveći pritisak na indijsku vladu da se ne ubijaju predatori koji neprekidno ugrožavaju ljudske živote i urnišu seoska domaćinstva jer im uništavaju stoku.

Situacija se posebno usijala kada je prošle godine, u okolini šumskih područja u indijskoj državi Tamil Nadu, jedan tigar ubio četvoro ljudi i dvadesetak goveda. Lokalni stanovnici su zahtevali od vlasti da se tigar uhvati što pre. Posle više bezuspešnih pokušaja da uhvate tigra živog, te da ga uspavaju i smeste u neko od prihvatilišta za bolesne divlje životinje, lokalne vlasti su izdale nalog da se on ubije.

Lovci su tragali za tigrom više od dve nedelje, tokom kojih je seljanima bilo zabranjeno da izlaze iz kuća i da vode stoku na ispašu. Kada je tigar ubijen, stanovnici okolnih sela su zahtevali od vlade da im nadoknadi gubitke koje su, pored svih posledica korone, sada pretrpeli i zato što su morali u karantin zbog tigra ljudoždera. S druge strane, zeleni aktivisti iz gradova, ali i deo naučne zajednice, protestovali su zbog toga što je životinja ubijena, umesto da se nastavi sa pokušajima da se ona privremeno uspava.

Problem nije u ljudima i tigrovima, već u novcu

Prema pomenutim smernicama „kako prepoznati tigra ljudoždera“, dozvoljeno je da se životinja ubije samo u slučaju krajnje nužde. Ova uputstva klasifikuju tigrove koji napadaju čoveka u dve kategorije: na one koji nenamerno ubijaju ljude i na ljudoždere. Prva kategorija se odnosi na slučajeve kada tigar napadne čoveka jer je ovaj upao u njegovo stanište. U toj situaciji, tigrovi se osećaju ugroženim, posebno strahujući za mladunce i napadaju ljude da bi se odbranili. Stoga ovakvi napadi nisu namerni, već su izazvani okolnostima.

Druga kategorija, „ljudožderi“, obuhvata tigrove koji su planski vrebali ljude, potom ih napali i pojeli. Smernice nalažu da se ovakve životinje odmah uklone iz divljine, što mogu da rade samo oni koji su kvalifikovani za taj posao, uz obavezno prisustvo veterinara. Dakle, glavni cilj je da se životinje po mogućstvu uhvate žive i da se privremeno uspavaju.

Kao i svaki dokument koji se piše u kancelarijama, i ova uputstva deluju jednostavno u teoriji, i manje jednostavno u praksi. Zlonamerni kritičari poručuju da bi državne službenike trebalo izvesti na teren, pa da u susretu sa tigrom „oči u oči“ procenjuju u koju kategoriju bi ga svrstali.

Oni konstruktivniji predlažu da se rešenje traži u takozvanim „tampon zonama“ između rezervata prirode i ljudskih naselja. Stvarni život, nažalost, nije „Knjiga o džungli“, pa je najbolje da se divlje životinje i ljudi što manje mešaju, a to jedino može da se izvede ako se ljudska staništa udalje od životinjskih.

Ali ovakav predlog zadaje drugu vrstu glavobolje u zemlji u kojoj ogroman broj siromašnih živi isključivo od malog parčeta zemlje, a deo njih i od turizma koji se razvio u nacionalnim parkovima. Iz toga je jasno da u ovoj indijskoj kvadraturi kruga glavni problem nije odnos tigrova i ljudi, već kao i svuda u svetu, odnos ljudi prema novcu koji je postao merilo svega.

Zorica Žarković

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Kartik Iyer, Unsplash

Чланак Šta raditi kad ugrožene životinje počnu da ugrožavaju ljude? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode iz Agencije, DDoS napadi imali su za cilj da dovedu do preopterećenosti veb-servera, i da tako korisnicima onemoguće pristup eServisima Agencije. Podaci nisu bili meta ovih napada, tako da baze podataka kojima rukovodi APR nisu bile ugrožene.

U saopštenju Agencije je navedeno i da su počinioci ovih napada, koji su dolazili iz mnogih zemalja širom sveta, preplavljivali sajt Agencije, što je rezulitalo povremenim slabljenjem funkcionalnosti veb-sajta, imejlova i veb- servisa.

Zbog ovog napada računovođe su zatražile da se rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja odloži pet dana, do 5. aprila, jer su bile onemogućene da ih dostave u zakonskom roku usled sajber napada. Inače, zakonski rok za predaju redovnih godišnjih finansijskih i statističkih izveštaja je 31. mart.

Foto: Philip Katzenberger, Unsplash

Чланак APR pretrpela hakerski napad, međutim podaci kompanija su bezbedni се појављује прво на Biznis i Finansije.

“U svetu se na svakih 11 sekundi desi po jedan ransomware napad, s ciljem da se zaključaju ili enkriptuju fajlovi na uređaju žrtve, koja svoje podatke obično dobije tek kada plati otkup. Napadi su toliko učestali da više nije pitanje da li će nam se oni desiti, već kada će se desiti. Ipak, i dalje se više ulaže u prevenciju napada nego u osposobljavanje za oporavak od njih. To je slično kao da imate sef prepun dragocenosti. Ako ste svesni da lopovi danas raspolažu izuzetno modernom tehnologijom i velikim znanjem iz svoje struke, možda bi bilo dobro da osim zaštite sefa, ipak i osigurate ono što se nalazi u njemu”, kaže Sajmon Tejlor (Simon Taylor), izvršni direktor kompanije HYCU (www.hycu.com) koja nudi usluge bekapovanja, zaštite i povraćaja podataka u slučaju napada.

B&F: Kako se izvode ransomware napadi i koliku štetu oni nanose preduzećima?

Sajmon Tejlor: Nekada su ovakvi napadi bili retki, jer je bilo malo onih koji su posedovali potrebno znanje da ih izvedu. Danas za 200 dolara na dark webu bilo ko može da kupi ransomware koji će mu omogućiti da upadne u nečiji kompjuter. Kada dođe u posed tuđih podataka, „haker“ može sa njima da čini šta želi, a najčešće od žrtve traži novac. Za žrtvu će, međutim, trošak tog napada biti mnogo veći od iznosa otkupnine. Kompanijama je posle ransomware napada potrebno u proseku 16 dana da povrate svoje podatke i normalizuju poslovanje. Za to vreme, one neće izgubiti samo deo svojih prihoda, već i nešto mnogo vrednije – poverenje kupaca i klijenata.

B&F: Zašto je kompanijama za povratak podataka potrebno čak 16 dana?

Sajmon Tejlor: Jedan od velikih problema u savremenom poslovanju, pored ogromne količine podataka koje je potrebno redovno čuvati, jeste i njihova raštrkanost. Nekada su se oni nalazili uglavnom u jednom centru, na primer u nekom kompjuteru ili serveru. Sada se nalaze maltene svuda. Veće kompanije u proseku čuvaju svoje podatke na oko 150 lokacija. Zato je bekapovanje postalo toliko komplikovano. Mi nudimo rešenje za taj problem – HYCU Protégé – koje može da vrati podatke za samo 16 minuta. Ono istovremeno prikuplja sve podatke sa svih lokacija na kojima ih kompanija čuva, i redovno ih bekapuje, a omogućava i da se podaci jednostavno presele, ako za tim ima potrebe. Želeli smo da bekapovanje učinimo toliko jednostavnim da svako, nezavisno od svog informatičkog znanja, može da ga realizuje sa dva klika. Testiranja koja smo sproveli pokazala su da to može uspešno da uradi i desetogodišnje dete. Insistirali smo na jednostavnoj upotrebi kako bi ovakve alate mogli da koriste i građani, koji su takođe ugroženi hakerskim napadima.

B&F: Koliko je privreda pripremljena za ovakve napade?

Sajmon Tejlor: Podaci sa američkog tržišta, koje je najrazvijenije u ovoj oblasti, pokazuju da kompanije mnogo više ulažu u prevenciju nego u saniranje posledica napada. Nedavno je sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da 86 odsto kompanija koje su učestvovale u anketi ima strategiju za slučaj da budu napadnute, ali da od njih svega 14 odsto ima i plan kako da vrate podatke posle napada. Zato je HYCU za kompanije koje žele da provere svoje kapacitete za zaštitu i povraćaj podataka napravio upitnik R-Score i ponudio ga besplatno na adresi GetRScore.org. Pomoću njega, kompanije mogu da utvrde koliko su pripremljene za napade, ali i da steknu uvid u to na koje segmente u ovoj oblasti treba da obrate pažnju.

B&F: Na šta bi svi mi trebalo da obratimo pažnju kada se radi o zaštiti podataka?

Sajmon Tejlor: Građani bi trebalo da se informišu kako da se sačuvaju – da ne odgovaraju na poruke ili mejlove nepoznatih osoba, da ne klikću na sumnjive linkove i slično. Za kompanije smo već pomenuli neka rešenja. Ali, najbitnije od svega je da kao društvo ne izbegavamo ovu temu. Nije sramota ako ste pretrpeli napad, niti ako ne umete da se zaštitite od njega. Slobodno pitajte, mnogo je onih koji žele i mogu da vam pomognu.

*Kompanija HYCU (www.hycu.com )je osnovana 2018. u Bostonu i trenutno ima 300 zaposlenih i više od 3.100 klijenata, sa ciljem da taj broj u naredne dve godine poraste na 10.000. Deo njenog poslovanja nalazi se i u Srbiji, gde ima 60 zaposlenih ali planira da taj broj u naredne dve godine poveća na 200.

Чланак Sajmon Tejlor (Simon Taylor), izvršni direktor HYCU: Bekapom podataka protiv ucena hakera се појављује прво на Biznis i Finansije.