Zakonske odredbe ne dozvoljavaju da oni ostvare pravo na ovu vrstu primanja bez obzira na to koliko dugo su toj porodici i da li su biološka deca saglasna sa tim.

Po Zakona o PIO pravo na porodičnu penziju pod određenim uslovima pripada deci koja su rođena u braku ili van njega, usvojenoj deci, pastorcima koju je osiguranik, odnosno korisnik prava već izdržavao. Takođe, mogu da je naslede i unuci, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno ona koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao.

S druge strane, svima koji su zaključili ugovor o hraniteljstvu priznaje se staž osiguranja i po tom osnovu oni ostvaruju pravo na penziju kada ispune zakonom propisane uslove. Njihov staž zavisi isključivo od visine plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Deca, porodična penzija i hranitelji

U koliko se neko hraniteljstvom bavi 15 godina neće imati isto toliko godina staža, što znači da nije bitno vreme trajanja ugovora, to jest koliko vremena se rade ugovoreni poslovi. Staž se računa tako što se iznos ugovorene naknade deli sa najnižom osnovicom za plaćanje doprinosa koja važi u momentu uplate, u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Deca koja su u hraniteljskoj porodici ne mogu da naslede porodičnu penziju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Činjenica je da berza u Srbiji nije zaživela kao u nekim drugim državama u bližem ili nešto daljem okruženju. Međutim, i pored toga akcije pojedinih preduzeća, a reč je najčešće o državnim firmama, interesuju veliki broj građana.

Drugim rečima – čak i bez razvijene berzanske aktivnosti, akcije imaju svoj život u Srbiji, a neka od najčešćih pitanja koja postavljaju čitaoci Kamatice odnose se na akcije i nasleđivanje istih.

Ko bi bolje mogao da odgovori na pitanja vezana za trgovinu akcijama od Nenada Gujaničića, glavnog brokera investicionog društva Momentum, koji je rešio glavne nedoumice o nasleđivanju akcija javnih preduzeća.

Da li se akcije mogu tretirati kao i svaki drugi oblik vlasništva i kako ih državna regulativa prepoznaje u tom, vlasničkom, smislu?

– Na domaćem finansijskom tržištu evidentiranje vlasništva nad finansijskim instrumentima obavlja državni Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV), koji takođe obavlja poslove kliringa i saldiranja finansijskih instrumenata i novca po osnovu trgovanja finansijskim instrumentima. Dakle, ova institucija čuva podatke o vlasnicima finansijskih instrumenata i osigurava proces promene vlasništva u kojem kupac dobija hartije a prodavac novac. Dakle, promena vlasništva se može registrovati kupoprodajom finansijskih instrumenata, ali i postupcima koje ne prati novčani tok (plaćanje) kao što su nasledstvo i poklon.

Da li roditelji za života mogu da prebace vlasništvo nad akcijama na svoju decu ili da li je moguć bilo kakav vid ovakog prenosa sa vlasnika na naslednika, čak iako nisu u srodstvu?

– Osim prenosa akcija putem nasledstva, akcije se mogu prenositi na drugog vlasnika putem ugovora o poklonu. Pritom, poklonoprimac ne mora biti u srodstvu sa poklonodavcem odnosno u pitanju je ugovorni odnos dve zainteresovane strane.

Kakva je procedura za ovakav prenos vlasništva?

– Za prenos akcija po osnovu nasleđivanja neophodan je pravosnažan dokument o ostavinskoj raspravi iz kojeg je moguće steći uvid ko su naslednici finansijskih instrumenata. Kada je poklon finansijskih instrumenata u pitanju, osnovi dokument je ugovor o poklonu koji je overen kod javnog beležnika i u kojem su navedeni osnovni elementi neophodni za prenos akcija.

Da li i oni na koje su prenesene akcije mogu ponovo preneti te akcije na nekog trećeg?

– Da, i takva vrsta promene vlasništva je moguća.

Da li postoji neki novčani trošak pri ovakvoj vrsti prenosa?

– Prilikom prenosa finansijskih instrumenata sa jedne na drugu stranu bez plaćanja, Centralni registar hartija od vrednosti tarifira pojedine radnje u ovom postupku: otvaranje vlasničkog računa hartija od vrednosti, prenos hartija… Takođe, berzanski posrednik (broker) koji sprovodi ovaj postupak naplaćuje svoju uslugu pa se može reći da ovi postupci koštaju u ukupnom izonsu nekoliko hiljada dinara po transakciji – zaključio je Nenad Gujaničić.

Izvor: Kamatica.com
Foto: Pixabay

Чланак Kako se nasleđuju akcije javnih preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jasno je da će nasledstvom rukovoditi milenijalci kojih je pred samu pandemiju Covid 19 bilo više od posleratnih prethodnika. I, nije samo njih više, već je više i bogatstva koje će se proslediti, tačnije naslediti.

Po uglednijim statističarima koji se generalno bave raspodelom novca u svetu, prošla 2021. se završila povećanjem sveukupnog svetskog bogatstva za 28.7 triliona dolara. Kraj godine dočekan je sa ukupno 418,3 triliona bogatstva.

Pitanje ’U čije ruke ide ovo nasleđe?’ jeste opšte, ali cela slika sveta, bogatih i njihovih naslednika, njihovog međusobnog odnosa kao i odnosa prema novcu, mnogo govori o tokovima koji će tek ovladati svetom.

Ko ostavlja bogatstvo, šta je sa njim namerio, kome ga ostavlja i kako?

Raspodela bogatstva

Aktuelna slika sveta sa raspodelom bogatstva kaže da su SAD i Kina, sa Hong Kongom i Makaom, vodeće. Njihovi bilioneri zajedno (oko 1500) zapravo su polovina svetskog broja bilionera. Ako se tome doda i podatak da je prošlu godinu završilo 56 miliona Amerikanaca kao zvanični milioneri (njihova imovina vredi više od jednog miliona), zanimljivo je ispratiti analizu jednog američkog advokata i inače eksperta za nasledstvo, porez i knjigovodstvo. Njegovo posebno interesovanje je nasleđe milenijalaca od svojih prethodnika, ekonomske sile, čuvenih ’bejbi bumersa’.

Advokata Dejvida Jorka zanima ko će naslediti ’cunami’ (kako ga je u analizi nazvao) bogatstva koje su napravili ’bejbi bumersi’? Po njegovim statistikama, radi se o 60 triliona dolara (u SAD) koje će milenijalci dobiti koji su za sada, napravili 5 triliona. Tvrdi da će ovo biti najveći transfer bogatstva u istoriji.

Stihijski

Na žalost, iskustvo sa nasleđivanjem i naslednicima, što iz lične prakse što iz analize slučajeva kolega, advokatu Jorku govori da će se ovaj ’cunami’ odigrati prilično spontano, bez plana, dobrog pravca, značenja i svrhe. Predviđa da će ovakvo stihijsko preuzimanje biti više izraženo kod najbogatijih pojedinaca.

Inspiracija Jorku bili su rezultati velikog istraživanja od pre 5 godina koje je sproveo U.S. Trust:

Više od polovine bogatih naveli su da bi njihove porodice videle mnogo benefita ako bi se ustanovio set principa koji bi naslednicima bili vodilja kroz smisao i svrhu bogatstva. A njih samo 10% sprovode u delo ustanovljenje i primenu ovakvih principa

75% veoma bogatih misle da je važno da svojoj deci ostave nasledstvo, ali samo 20% veruje da su njihova deca spremna da preuzmu toliko bogatstvo.

Svemu tome treba dodati i dragocen podatak da je trećini dece bogatih jasno i glasno rečeno šta od njih roditelji očekuju da postignu sa nasledstvom. Zanimljvo i jednako važno je da je samo 5% dece veoma bogatih obrazovano da bi se nosilo sa svim aspektima koje život sa bogatstvom nosi.
Jork je napisao u dodatku analize:

„Nije ni čudo što prosečno američko nasleđe sledeća generacija potroši za 18 meseci. A u slučaju najbogatijih, polovina njihovog imetka se potroši u proseku za samo 8 godina.“

Šta rade najbolji?

Šta je savet onima koji su očigledno znali da naprave bogatstvo, ali ne snalaze se najbolje u prosleđivanju stečenog mlađima? Sledeći staru narodnu ’Bogatstvo ne možeš sa sobom u grob poneti’, sledi zdrav nastavak da se to isto bogatstvo može ostaviti da živi kroz naslednike.

Iz iskustva advokata Jorka porodice koje opstaju kao bogate i imaju naslednike ravne sebi ili bolje od sebe, slede nekoliko važnih pravila u životu:

Jasno im je ko su, u šta veruju i šta vrednuju i sve to jasno iznose i ponavljaju svojim naslednicima. Recimo, porodice koje insistiraju na mudrosti, znanju i integritetu, insistiraju i na obrazovanju svoje dece. Drugi, kojima su pokretači darežljivost i saosećanje, rade na formiranju fondova i decu usmeravaju u istom pravcu.

Jasno definišu uloge i odgovornosti u okviru porodice i svojoj deci ostavljaju precizne odgovore na pitanja ’Šta mogu da očekujem kao deo ove porodice?’ ili ’Šta se od mene ovde očekuje?’
Naslednici se pripremaju u svakom smislu, a pre svega znanjem i veštinama iz oblasti investicija, budžetiranja i uopšte ekonomski se opismenjavaju.

Ova 2022. godina za sada kaže da je i dalje vodeća raspodela bogatstva u rukama Amerikanaca koje slede Evropljani, a za njima su stanovnici azijsko-pacifičkog dela sveta. Kinezi kao velika ekonomska sila nose veliki deo kolača bogatstva, ali njihovi naslednici će se tek pokazati. Budu li se od ’zapadnjaka’ brže i bolje ekonomski opismenjavli, povešće svetsku priču bogataša. Pokazaće se na delu, a za tim će uslediti i brojevi.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Šta će biti sa ’cunamijem bogatstva’ koji nadolazi? се појављује прво на Biznis i Finansije.