Ovakva odredba zabrinula je mnoge koji već duže vreme posluju sa rečju „Srbija“ u imenu svoje firme. Oni ipak, ne bi trebalo brinu, objašnjava za Ekapiju Ivan Nonković, samostalni advokat u saradnji sa Karanović & Partners.
„Ova odredba ne bi smela da se primeni retroaktivno. Odnosno, ko već ima u nazivu reč ‘Srbija’, neće morati da traži saglasnost“, rekao je Nonković.

Dodaje da je ta praksa primenjivana i kada se isto ograničenje uvodilo za privredna društva.

„Ovo pravilo već postoji za privredna društva. Odnosno, ne mogu imati reč ‘Srbija’ u nazivu bez prethodne saglasnosti. Pravilo za preduzetnike se sada samo usklađuje sa pravilom za privredna društva“, kaže Nonković.

Izvor: E kapija

Foto: Pixabay

Чланак Poslovno ime preduzetnika ne može više da sadrži reč Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korisnici interneta, s pravom revoltirani, žele da takvi sadržaji postanu nedostupni, pa često traže da registar domena obriše naziv domena putem kog se spornom sadržaju pristupa. Međutim, registri domena nisu adekvatna adresa za podnošenje takvih zahteva iz više razloga, pre svega priroda posla registra je tehnička i registri nemaju ovlašćenje da po svom nahođenju uklanjaju nazive domena.

Registri domena igraju važnu ulogu u funkcionisanju interneta, pa nacionalni registri domena kakav je RNIDS imaju osnovni zadatak da upravljaju DNS tehničkom infrastrukturom za domene najvišeg nivoa kojima upravljaju. Pored toga, organizuju proces registracije naziva domena, održavaju baze registra i razvijaju pravila u vezi sa registracijom naziva domena, kao i mehanizme za zaštitu prava do čijih povreda dolazi prilikom registracije naziva domena. Dakle, njihov posao je vezan za tehničku i administrativnu stranu funkcionisanja tzv. sistema naziva domena na kom je zasnovan internet kakav poznajemo i svakodnevno koristimo.

Registri ne mogu da predvide za šta će neki naziv domena biti korišćen

U njihovom delokrugu delatnosti nije kontrola sadržaja koji je korisnicima dostupan, a kom pristupaju preko nekog naziva domena koji je upisan u njihovu bazu. Ni domaća ni međunarodna praksa ne pronalaze da registri domena imaju pravo ili obavezu da reaguju povodom naziva domena na kome se sporni sadržaj nalazi bez odgovarajućeg akta nadležne institucije, kao ni da vrše prethodno odobrenje i reviziju dozvoljenosti registracije određenog naziva domena.

Pored toga što registri nemaju mogućnost da proveravaju sadržaj niti da predvide za šta će neki naziv domena biti korišćen, moraju da zaštite korisnike svojih usluga i od malicioznih i neosnovanih zahteva da se neki naziv domena obriše. Recimo, neka kompanija, da bi naškodila poslovanju konkurencije, može da podnese zahtev pod lažnim izgovorima da se brišu nazivi domena konkurenta. Zato registri rade u skladu sa jasno definisanim pravilima kada i po čijem nalogu mogu ukloniti neki naziv domena, tj. kad nazivu domena može prestati registracija.

U domaćoj praksi ta pravila su sledeća:

• kad telo za alternativno rešavanje sporova u vezi sa registracijom naziva domena svojom odlukom naloži prestanak registracije;
• kad pravnosnažnom odlukom nadležnog suda bude naložen prestanak registracije naziva domena;
• kad nadležni javni tužilac svojim aktom naloži prestanak registracije naziva domena.

Dakle, registru internet domena se ne ostavlja prostora za reakciju u drugim slučajevima pored navedenih, bez obzira na to da li je reč o povredi prava trećih lica putem sadržaja ili samim nazivom domena. Odlučivanje o ovim stvarima bi predstavljalo uspostavljanje nadležnosti koje registar nema, zato bilo kakva reakcija registra može da bude samo po nalogu nadležne institucije.

Чланак Odnos registara domena prema spornom sadržaju na internetu се појављује прво на Biznis i Finansije.