Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja međunarodne konsultantske kuće Horváth, u kojem je učestvovalo 50 finansijskih direktora kompanija iz Evrope i sveta, od kojih 43 odsto ostvaruje prihode koji premašuju milijardu evra, a trećina ima više od 5.000 zaposlenih.

Studija je potvrdila da su rastući troškovi rada, jaz između dostupnih i potrebnih veština zaposlenih, kao i nemogućnost popunjavanja radnih mesta na vreme među najvećim izazovima sa kojima će se kompanije i u narednom periodu suočavati.

Robert Ćuzela-Piljac iz konsultantske kuće Horváth objašnjava da se očekuje da će to izazvati povećanje obima posla za postojeću radnu snagu, rast cena rada, usporavanje implementacije novih poslovnih rešenja unutar kompanija, ali i veću tražnju za određenim setom veština kod zaposlenih.

Problem demografske promene

“Iako se često naglašava nedostatak zaposlenih sa određenim tehničkim veštinama, poput programera ili radnika u oblasti građevinarstva ili turizma, naše istraživanje je pokazalo da kompanijama najviše nedostaju soft skills. Reč je o veštinama koja se tiču interakcije s kolegama, kao što su komunikacija, radna etika, motivacija, dobra saradnja i pronalazak rešenja. Slede poslovne veštine, kao što su razumevanje poslovanja kompanije i primena digitalnih rešenja, a na kraju i funkcionalne veštine, poput razumevanja procesa, poznavanja IT sistema i analitičnosti”, objašnjava Ćuzela-Piljac.

Uzrok otežanog dolaska do zaposlenih čak 76 odsto menadžera vidi u oštroj globalnoj i regionalnoj konkurenciji, skoro polovina ispitanika navodi demografske promene, dok pet odsto njih smatra kako njihova kompanija plaća znatno manje od konkurencije.

“Kako bi kompanije zadržale kvalitetne kadrove i privukle nove, nužno je ponuditi jasne mogućnosti daljeg usavršavanja i napredovanja, kao i skratiti sam proces selekcije zaposlenih. Tu je vrlo važna uloga odeljenja ljudskih resursa, koje bi trebalo da promišlja i postupa strateški, kao i da uzima u obzir na koji način očekivanja novih generacija mogu biti u interakciji s ciljevima kompanije, kako bi se osigurao održiv rast poslovanja”, savetuje Robert Ćuzela-Piljac.

On dodaje da je jačanje atraktivnosti poslodavca, kroz unapređenje internih procesa i razvoj kvalitetnih digitalnih rešenja, još jedan od načina za privlačenje kvalitetnih kadrova.

Чланак Ove veštine najviše nedostaju zaposlenima širom sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slično je i u drugim zemljama Evrope, a da ovaj izazov nije zaobišao ni Srbiju možemo videti i po uvozu radne snage o kojem se sve više govori. Kako stati na put ovom negativnom trendu, koji su koreni problema i šta konkretno kompanije mogu da urade kako bi privukle i zadržale kvalifikovane kadrove, otkriva Maria Boldor iz međunarodne konsultantske kuće Horváth.

Prema njenim rečima, za dubinsko razumevanje osnovnih uzroka nedostatka radne snage, potrebna je višedimenzionalna analiza epidemije Covid-19, promene demografije i negativne reputacije proizvodne industrije među mlađom populacijom.

“Osim što su preduzeća usled pandemije bila primorana da izmene svoje načine rada, iznenadna otpuštanja i obustavljanja određenih aktivnosti uticala su i na promene očekivanja pojedinaca u pogledu karijere, visine plate, a zatim i ravnoteže između posla i privatnog života. Ujedno, pandemija je dovela i do prevremenog penzionisanja starijih radnika, dok istovremeno nije bilo dovoljno mladih kvalifikovanih ljudi koji bi mogli da ih zamene. S druge strane, veliki izazov za trenutno tržište rada je i promena veština koje se traže. Na primer, sa okretanjem ka klimatski neutralnom poslovanju, industrije sa intenzivnom emisijom ugljenika kao što su proizvodnja, građevinarstvo ili transport, sve više implementiraju rešenja za dekarbonizaciju. To zahteva novi skup veština, kao i pružanje podrške kako novim kadrovima, tako i kvalifikovanoj, stručnoj radnoj snazi”, navodi Boldor.

Kada je reč o manje razvijenim zemljama Evrope i onima koje nisu članice EU, uzrok istog problema je drugačiji. Njihovi radnici odlaze u bogatije zemlje tražeći bolji posao i višu zaradu, ostavljajući upražnjena radna mesta – baš kao što je slučaj i sa Srbijom.

Poboljšati radno okruženje

Boldor ocenjuje da trend u kojem potražnja premašuje ponudu kvalifikovanih radnika može da se nastavi ukoliko se ne sprovedu inicijative za zadržavanje talenata. Kao moguća rešenja, ona navodi da je potrebno poboljšati radno okruženje, preispitati prakse regrutovanja i sprovesti nove strategije za razvoj radne snage.

“Na primer, važan izvor budućih veština predstavljaju učenici. Aktivne inicijative za brendiranje poslodavaca i bliža saradnja sa univerzitetima su neki od metoda da se dođe do kandidata. Međutim, ako se ne osmisle i ne sprovode odgovarajuće inicijative koje bi ih zadržale nakon što završe studije, malo je verovatno da će potencijalni rizici biti ublaženi”, napominje Boldor.

Kao odgovor na izazov sa kojim se suočava i naša zemlja, ona navodi da je potrebno raditi na unapređenju i isticanju onih prednosti koje radna snaga vidi u ponudi za zapošljavanje.

“Privlačenje i zadržavanje talenata danas nije lak posao. Srbija je poznata kao izvoznica radne snage, zbog čega je za rešavanje problema ključno razvijanje strateškog pristupa. Glavni izazovi sa kojima se treba uhvatiti u koštac su neatraktivno zapošljavanje, neefikasne prakse upravljanja ljudskim resursima i neusklađene veštine”, ističe Boldor i dodaje da se uz prave instrumente mogu stvoriti dugoročne koristi za tržište rada.

Ono što uzrokuje neusklađenost veštine sa trenutnim potrebama, kako dodaje, su ekonomsko restrukturiranje i razvoj tehnologije, kao i pojedini demografski aspekti, poput starenja stanovništva i dinamike emigracije. Problem je i to što obrazovni sistem u ovom času ne može da zadovolji potrebe za zapošljavanjem.

U čemu je onda rešenje?

“Da bi se ovaj jaz zatvorio, stažiranje, obuke i inicijative za zapošljavanje bi mogle predstavljati kratkoročno rešenje. Zatim, tu su i kontinuirana usavršavanja i razvoj, treninzi na radnom mestu kao neka od rešenja u situacijama kada se pojavi potreba za novim veštinama usled razvoja tehnologije. Stručnjaci za ljudske resurse mogu i preispitati programe nagrađivanja kako bi privukli radnu snagu i talenate”, preporučuje Boldor.

Ona dodaje da je reč o trendu koji se ne može promeniti preko noći i zaključuje da je za dugoročno rešavanje problema neophodno više strateških akcija, multidisciplinarni pristup i saradnja na različitim nivoima u okviru privatnog i javnog sektora.

Чланак Nova pandemija – nedostatak radne snage hara Evropom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Manjak kvalifikovanih radnika, kako nadalje proizlazi iz ispitivanja, pogađa sve segmente tržišta rada ali je posebno izražen na polju zdravstva, socijalne pomoći, obrazovanja i građevinarstva.

Samo u sektorima zdravstva, socijalne pomoći i obrazovanja šest od deset radnih mesta nije popunjeno zbog nedostatka odgovarajuće radne snage, stoji u saopštenju IW-a. U pandemijskim godinama 2020. i 2021. je usporen priliv stručne radne snage iz inostranstva ali je trend povećanog broja nepopunjenih radnih mesta počeo mnogo ranije. Jedan od razloga je i odlazak u penziju brojčano snažne generacije iz sredine pedesetih.

U subotu je objavljena i informacija savezne vlade po kojoj poslednjih godina raste broj penzionera tj. osoba koje su navršile 67 godina a koje su još uvek aktivne na tržištu rada. Prošle godine je 1,05 milijuna stanovnika starijih od 67 bilo u nekoj formi radnog odnosa što je osetni porast u poređenju s 2010. kada je samo 685.000 penzionera još uvek dodatno uz penziju odlazilo na posao.

Manjak stručnjaka

Ovaj fenomen povezuje se s manjkom stručnjaka zbog čega poslodavci mnoge kvalifikovane radnike i nakon odlaska u penziju vraćaju na staro radno mesto. Osim pojačanog uvoza stručnjaka iz zemalja Evropske unije, Nemačka je olakšala proces stjecanja radnih i boravišnih dozvola i za stanovnike zemalja izvan EU. Tako je od 2016. na snazi program zapošljavanja radnika sa Zapadnog Balkana koji omogućava migraciju na nemačko tržište rada. Poslodavci i sindikati su odmah nakon početka rata u Ukrajini od vlasti zatražili ukidanje birokratskih prepreka kako bi se izbeglice iz Ukrajine što brže integrisale u nemačko tržište rada.

Kako piše Večernji list, potražnja za radnicima u Nemačkoj veća je nego ikad. Indeks radnih mesta BA-X njemačkog Federalnog zavoda za zapošljavanje u aprilu je bio viši nego ikad sa 138 bodova, objavio je prošlog meseca Federalni zavod za zapošljavanje.

Prema istom izvoru, kraj većine korona ograničenja i prolećno oživljavanje tržišta rada doprineli su usponu u martu. Pogođeni su gotovo svi sektori, a posebno ugostiteljstvo, javlja dpa.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Potražnja za radnicima u Nemačkoj veća je nego ikad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novo zapošljavanje u zdravstvu je bilo neophodno, ali i dalje ne rešava u potpunosti problem manjak medicinskog osoblja, piše u analizi.

Najviše radnika nedostaje u zdravstvu, a slede Poreska i Carinska uprava, kao i republičke inspekcijske službe.

Najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, Univerzitetskom kliničkom centar (UKC) Srbije je u novembru ove godine nedostalo preko 3.000 ljudi, što je skoro trećina zaposlenih koji su predviđeni sistematizacijom.
Ovaj broj je tek delimično nadoknađen angažovanjem radnika na određeno, navodi Fiskalni savet.

Ministarstvo zdravlja je objavilo i da je poslednje nedelje decembra 200 diplomaca medicinskih fakulteta i 500 diplomaca srednjih medicinskih škola dobilo ugovore o radu u okviru Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca.

Poslednji podaci o broju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Srbiji objavljeni su na sajtu Instituta za javno zdravlje „Batut“ na kraju decembra 2018. godine.

Tada je u svim ustanovama radilo ukupno 101.700 ljudi, a od tog broj 80.600 su bili zdravtsveni radinici, dok je bilo preko 21.000 administrativnog i tehničkog osoblja.

Angažovano dosta mladih lekara

U toku pandemije je u novoizgrađenim kovid bolnicama angažovano dosta mladih lekara, a kako je za Novu ekonomiju rekla Gorica Đokić iz Sindikata lekara i farmaceuta ceo sistem u kovid bolnici u Batajnici se u toku prošle godine održavao na „entuzijazmu zdravtsvenih radnika“.

Međutim, bolnice su izbegavale da medicinarima daju ugovore „za stalno“, kako je pisao BIRN.

Novoj ekonomiji je potvrđeno da se mladim lekarima stalno produžavaju ugovori na određeno. Izvor dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, čije ime je poznato našoj redakciji, objašnjava da su lekari u septembru radili i mimo propisa, nakon noćne smene imali dodatni slobodan dan, a plata i pored ovakvih uslova nije bila viša.

Iako su u pandemiji zapošljavani medicinari, sve do 2019. godine broj zaposlenih u ovom sektoru je padao. Kako je tada pokazalo istraživanje Nove ekonomije, od 2014. do 2019. broj zaposlenih u zdravstvu je bio smanjen za gotovo 10.000 ljudi. Uprkos zabrani zapošljavanja koja je tada bila aktuelna, od njenog uvođenja zaposleno je više od 3.500 nemedicinskih radnika.

Zdravstvene ustanove najviše problema imaju prilikom zapošljavanja medicinskih sestara i tehničara i lekara specijalista.

O tome svedoče i konkursi za angažovanje zdravstvenih radnika za rad u kovid bolnicama.

U septembru ove godine Univerzitetski klinički centar Srbije je zaposlio po 47 zdravstvenih radnika sa srednjom i visokom stručnom spremom za potrebe kovid bolnice u Batajnici iako je na prethodno raspisanom konkursu tražio preko 800 medicinara.

Pre toga, i Klinički centar Vojvodine je za potrebe kovid bolnice u Novom Sadu tražio 1.143 medicinskih radnika, ali je na konkursu primljeno njih tek 216, kako je objavio portal 021.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Zdravstvenim ustanovama nedostaje preko 5.000 radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo ujedno znači, barem u teoriji, da dizel motori mogu da rade i na drugim opcijama koje nisu štetne kao dizel.
Iako ovo nisu široko zastupljena rešenja, postoje određene stvari koje mogu da zamene dizel-gorivo.

Biodizel

Ovo je generički naziv za dizel-gorivo koje je napravljeno iz prirodnih izvora koji ne uključuju komponente bazirane na nafti.

U pitanju može da bude biljno ulje, pa čak i životinjske masti koje su prerađene tako da mogu da se koriste kao gorivo.

Neki od najboljih izvora su uljana repica i palmino ulje, ali može da posluži svaki prinos bogat uljem.

Ulje može da bude mešano sa regularnim dizel-gorivom ili korišćeno samostalno.

Međutim, ovo nije savršena baza jer ne može da se skladišti kao dizel i gubi svoju korisnost nakon osam meseci.

Korišćeno biljno ulje

Reciklirano ulje za kuvanje u osnovi spada pod biodizel kategoriju. Međutim, ono je drugačije jer mu nije potreban sopstveni proces proizvodnje.

Ne samo da štedi energiju da se napravi, već je i znatno ekološki prihvatljivo.

Doduše, ne možete samo da ispraznite ulje iz friteze u rezervoar.
Ulje prvo mora da prođe filtraciju kako bi se uklonile sve nečistoće i potrebno je dodati određene hemikalije za motore kako bi radili kako treba.

Zapravo, motor koji radi samo na ulju za kuvanje mora da ima ugrađen grejač goriva negde jer bi u suprotnom moglo da dođe do zagušenja sistema.

Dimetil-etar

Ovo je gas koji može da se nađe kao sastojak u spreju za kosu, ali njegova upotreba ide dalje od toga.

Dokazano je da može da bude gorivo za motore sa kompresovanim paljenjem uz minimalne modifikacije.

Pritom, poboljšava emisije dizel-motora jer eliminiše emisije štetnih čestica, a istovremeno ne smanjuje performanse motora.

Druga važna pominjanja

Gore navedena goriva najviše obećavaju, ali nisu jedina opcija za pokretanje dizel-motora.

Butanol se takođe pominje u pojedinim istraživanjima, ali ga je teško koristiti samostalno i potrebno je da bude kombinovan sa standardnim dizelom u određenim proporcijama kako bi radio.

Etanol takođe može da se koristi, ali ga je isto tako potrebno mešati sa drugim gorivom kako bi goreo i postigao potrebnu lubrikaciju. Ipak, može da čini 15% mešavine goriva.

Gorivo napravljeno iz algi se takođe nalazi na listi alternativa koje obećavaju.

Navodno, neke vrste mikroalgi su odlične u proizvodnji ulja. A ostatak procesa je u osnovi isti kao i proces za pravljenje regularnog biodizela.

Izvor: rs.sputniknews.com

Foto: Pixabay

Чланак U nedostatku dizel goriva, postoje rešenja za njegovu zamenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veliki problem je u tome što je profesija profesor izgubila društveni ugled koji je nekada imala.

Rešenje bi bilo, kažu nadležni, između ostalog u stipendiranju studenata koji se školuju za tu profesiju, kao i veće plate.

Mladi se sve ređe odlučuju da stanu za katedru. Pre pet godina, za profesora na Matematičkom fakultetu prijavilo se 110 kandidata, prošle godine – tek njih 20.

Deficitarni su i profesori jezika, pre svega nemačkog. Nacionalna katedra prošle godine nije popunila ni budžetska mesta.

Izvor:RTS-Nova ekonomija

Чланак Nedostatak profesorskog kadra u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.