On dodaje da se često dešava da iza negativne medijske kampanje protiv određene firme stoji zapravo njen konkurent.

“U isto vreme dok firma koja je optužena vodi krizni PR, trudeći se da uveri javnost i poslovne partnere u neosnovanost napada na nju, obično konkurent upada na upražnjeno mesto diskreditovane firme i preuzima deo njegovog tržišta”, objašnjava profesor.

„Unapred znati namere protivnika, to u suštini znači delovati kao Bog“, konstatovao je, podseća prof. Tomić, čuveni kineski stateg Sun Cu Vu.

„Prirodna težnja čoveka da što više sazna o svemu što ga okružuje pokreće ga na odgovarajuće aktivnosti. Reč je o uobičajenoj radoznalačkoj angažovanosti koja postaje neuobičajena u slučajevima kada čovek primeti, sazna ili proceni da neko ili nešto u njegovom okruženju predstavlja pretnju njegovoj ličnoj ili imovinskoj sigurnosti. U skladu s tim, reaguje smišljeno, odnosno ne dozvoljava da bilo čim bude iznenađen. Kada govorimo o industrijskog špijunaži, njeno polje je u fokusu kompanijskih interesa i moći da opserviraju konkurenta“; navodi Tomić.

Ponekad kompanije uspevaju da vrbuju zaposlene, posebno one koji su dobro pozicionirani u firmama koje su im interesantne, kako bi ih izveštavali o važnim pitanjima koje ih, kao konkurente, ili buduće igrače na određenom tržištu zanimaju.

Vrbovanje zaposlenih ili špijuniranje

„Pojave poput ove je pitanje za upravne strukture i službe ljudskih resursa, na koji način upravljaju poslovima bezbednosti. Složeni sistemi i svi oni koji žele uspeh na tržištu angažuju kadrove koji imaju takvu vrstu znanja i iskustva. Njihova cena angažovanja je visoka, jer su obično i očekivanja firmi visoka“, zaključuje Tomić.

Dodaje i da je za firme koje žele da sačuvaju važne informacije o sebi u okviru kompanije, primarni cilj da optimalizuju način na koji se sprovode tehnološki procesi, zatim utvrde kvalitet relacija zaposlenih u samoj kompaniji, nivoe njihove informisanosti, kao i infrastrukturu korisnika i dobavljača. Sve to čini sistem koji se preventivno adaptirao i od čijeg funkcionisanja zavisi i produktivnost same korporacije.

Ne moraju konkurenti saznavati o firmi ono što ona želi da sakrije kao poslovno osetljive informacije samo kroz vrbovanje zaposlenih ili špijuniranje.

„Nekada je mnogo toga moguće saznati i kroz analizu javno dostupnih podataka, izjave zvaničnika, posebno ukoliko oni ne poseduju potreban nivo bezbednosne kulture. Dešava se da na određenim konferencijama ili seminarima budu poslati posebno obučeni ljudi koji iz izlaganja predstavnika firme čiji su poslovni podaci konkurenciji posebno zanimljivi, čuju mnogo više nego što prezenter i želi da kaže. Zato je važno da poslovni ljudi imaju potreban nivo bezbednosne kulture. Danas se koriste višeslojni sajber napadi, od hakerisanja, preko kopiranja softvera i lagerovanja informacija, pa do profajling analiza rukovodilaca, kompletnog monitoringa i razvijanaj specijalnih ugovora sa kompanijama ili pojedincima iz oblasti bezbednosti“, objašnjava prof. Tomić.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Za negativne medijske kampanje protiv određene firme često stoje njeni konkurenti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ko ne pristane na najavljenu zateznu kamatu od 0,5 posto ili dobrovoljno ne smanji iznos na svom računu, može očekivati ​​da štedionica novac prisilno prenese na lokalni sud, gde će biti deponovan do daljnjeg.

Banke ne znaju gde će s novcem. S ograničenim načinom života koji je nametnula epidemija i svime što je povezano s njom, oni koji prošle godine zbog zatvaranja i pada ekonomije nisu ostali bez prihoda, počeli su da gomilaju novac koji ne mogu potrošiti toliko koliko smo navikli iz predpandemijskog razdoblja.Novac je tako postao trošak za banke. Od juna 2014. Evropska centralna banka insistira na negativnim kamatnim stopama, što znači da banke zapravo plaćaju kako bi zadržale novac. To im naravno ne odgovara, pa se barem deo tih troškova prenosi na njihove korisnike.

Negativna kamatna stopa iznosi oko pola posto

Od pretprošle godine negativna kamatna stopa Evropske centralne banke iznosi oko pola posto i nema izgleda da u dogledno vrijeme skoči na pozitivnu stranu.

Banke su se u početku opirale ležarinama za fizička lica – čak i povećanjem drugih bankarskih naknada, ali sada je ležarina postala stvarnost za sve.

Tako, prema podacima lokalnih udruženja potrošača, najmanje 260 nemačkih banaka naplaćuje pojedincima naknade za čuvanje novca, a granični iznosi vrlo su različiti – od prvog evra do pola miliona eura. U martu prošle godine, neposredno pre početka pandemije u Evropi, ovaj je broj bio znatno manji – 57. Ležarine se uglavnom kreću između četiri i šest desetina procenata godišnje, prenosi Indikator.ba.

List Bild ovim pvoodom zaključuje kako se završava važan period nemačke kulture koji je dono prosperitet zemlji i njenim građanima.

– Odgojeni smo da štedimo, sada smo kažnjeni zbog štednje, zaključuje list.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Pixabay

Чланак Odgojeni smo da štedimo, sada smo kažnjeni zbog štednje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina srpskih i kosovskih kompanija, njih 57 odsto, smatra da klima za poslovnu saradnju među njima nije dobra, a oko 43 odsto veruje da potencijal postoji i da saradnja može biti znatno poboljšana. To su rezultati su istraživanja o stepenu poznavanja i obaveštenosti poslovne zajednice o dijalogu Beograda i Prištine, uz posredovanje EU.

Istraživanje, sprovedeno u okviru projekta „Uključivanje poslovne zajednice Srbije i Kosova u dijalog kome posreduje EU“, obavljeno je u dva navrata tokom prošle godine, kada je na snazi bila odluka kosovske vlada o taksama od 100 odsto na robu uvezenu iz centralne Srbije i BiH.

Ta mera je, kaže tim srpskih i kosovskih istraživača, imala negativni uticaj na samu poslovnu saradnju, jer je dovela do njenog radikalnog smanjenja i visoke politizacije te teme, kao i do potpunog zamrzavanja Briselskog dijaloga.

Uticaj taksi na poslovanje

Na pitanje o uticaju taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH na poziciju kompanije na tržištu, 17,5 odsto analiziranih srpskih kompanija je odgovorilo da je dugoročna pozicija na tržištu ugrožena, 55 odsto kaže da su takse dovele do gubitka tržišta u kratkom roku, ali da dugoročna pozicija na tržištu nije ugrožena, dok je 22,5 odsto odgovorilo da ova mera nije direktno uticala na njihovo poslovanje.
Kosovske kompanije su se suočila sa teškoćama nakon uvođena taksi, narocito na početku, pa je tako, kako se navodi u istraživanju, 41 odsto kompanija imalo kratkoročne gubitke, ali su bile u stanju da se oporave i dugoročno posmatrano njihova pozicija na tržištu nije ugrožena, 8,33 odsto kompanija je izjavilo da je dugoročno njihova pozicija na tržištu ugrožena, dok 33 odsto kompanija kaže da njihovo poslovanje nije pretrpelo velike promene.

Ekonomsku korist sprečava politika

Rezultati istraživanje su pokazali da 62 odsto kosovskih kompanija smatra da im saradnja sa srpskim firmama donosi koristi, 17 odsto smatra da su efekti te saradnje negativni, a 21 odsto da ta saradnja nema nikakav uticaj na učinak njihove kompanije.
Većina anketiranih kosovskih kompanija, koji ukupan efekat saradnje sa srpskim firmama vide kao negativan, nisu mogli da navedu konkretne razloge za takvu tvrdnju.
Rezultati istraživanja, sprovedenog putem upitnika i intervjua sa predstavnicima 40 srpskih kompanija, 25 kosovskih kompanija i pet kompanija iz opština na Kosovu pretežno nastanjenih Srbima, pokazali su da kompanije smatraju da politički odnosi predstavljaju glavni problem za saradnju.

Sporazumi ne utiču na poslovanje

U publikaciji se navodi da su kompanije nedovoljno obaveštene o sporazumima zaključenim u okviru dijaloga, a većina je izjavila da sporazumi ne utiču na njihovo poslovanje, osim Sporazuma o slobodnom kretanju ljudi i roba.
Istraživanje „Stepen saradnje poslovnih zajednica iz Srbije i sa Kosova“ sprovedeno je u saradnji Foruma za etničke odnose, Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova i Instituta za razvojnu politiku, a uz podršku European External Action Service – EEAS.
Izvor: Tanjug

Чланак Koliko sarađuju srpske i kosovske kompanije? се појављује прво на Biznis i Finansije.