U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova – elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kucnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.
List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane „neprijateljske“ zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

Izvor: Tanjuf

Foto: Pixabay

Чланак Rusija zabranila izvoz neona, kao odgovor na sankcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oko 45 do 54 posto svetskog neona za poluprovodnike, koji je ključna komponenta za lasere koji se koriste u proizvodnji čipova, dolazi iz dve ukrajinske kompanije, Ingas i Krioin.

Obustava njihove proizvodnje još više pomračuje situaciju na svetskom tržištu čipova, na kojem već vlada nestašica poluprovodnika, i preti da podstakne dalji rast cene tog gasa.

Međutim, to nije prvi put da se ovako nešto dešava, i to od strane istih aktera. Naime, 2014. godine, kada je Rusija prisvojila Krim, cene neona porasle su za 600 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajinci prekinuli proizvodnju neona се појављује прво на Biznis i Finansije.