Visok je i procenat onih koji predviđaju pogoršanje u pogledu razvoja epidemiološke situacije (74%) kao i onih koji trenutnu situaciju doživljavaju kao negativnu (63%). Zaoštravanje epidemioloških mera uživa podršku kod 61% stanovništva, pokazuju rezultati poslednjeg, petnaestog talasa istraživanja agencije za marketinško savetovanje i istraživanje Valicon o reakciji građana na epidemiju korona virusa, sprovedenog od 16. do 18. oktobra na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.

Ilustracija: Valicon

Kriza poverenja u Krizni štab

Poverenje u zvanične institucije i podatke koje na dnevnom nivou objavljuju članovi Kriznog štaba, poljuljano je još od događaja u kome je iskazana sumnja u njihovu validnost. Obelodanjivanje takvih informacija kao i različita tumačenja funkcionisanja informacionog sistema koji se koristi za unos i obradu podataka u vezi sa korona virusom, uneli su visok stepen sumnje kod građana Srbije.

Neposredno nakon tog događaja, krajem juna, nepoverenje u podatke iznosilo je 65%. Slične vrednosti izmerene su i u međuvremenu, a građani Srbije najveću sumnju imali su početkom septembra kada je Srbija beležila značajno niži broj novozaraženih u odnosu na ostatak regiona i Evrope. Situacija je i četiri meseca kasnije skoro nepromenjena a trenutno nepoverenje je i dalje visokih 67%, od čega 37% ne veruje a 30% uopšte ne veruje u zvanične podatke koje saopštavaju nadležne institucije o broj zaraženih, obolelih i izlečenih.

Nasuprot njima, nalazi se 25% onih koji veruju u njih i svega 4% koji veruju u potpunosti, a isti procenat veruje drugim izvorima. Građani su izričiti i po pitanju obavezne vakcinacije protiv korona virusa, upitani da li smatraju da vakcina u Srbiji treba da bude obavezna u trenutku kada ona bude napravljena i zvanično odobrena, čak četiri od pet građana Srbije ima negativan stav. Samostalnu odluku da primi vakcinu, ukoliko ona ne bude obavezna, doneće samo 27% stanovništva u Srbiji, dok se više od polovine neće odlučiti za takav korak, a svaki peti građanin još uvek nije siguran, pokazuju rezultati kroz četiri od petnaest izmerenih talasa istraživanja agencije Valicon.

Podrška zaoštravanju mera

Uz nisko zadovoljstvo načinom, i još manje poverenje u transparentnost rada Kriznog štaba, ocena adekvatnosti mera takođe beleži pad od 12 procentnih poena u odnosu na prethodno izmeren rezultat. Trenutno, sprovedene mere u cilju zaštite stanovništva od korona virusa kao adekvatne opisuje 44% ispitanih, da su isuviše blage smatra 33%, a ostalih 23% smatra da su trenutne mere previše stroge. Pozitivan stav vlada i u odgovoru na pitanje u vezi sa podrškom dodatnom zaoštravanju epidemioloških mera usled povećanja broj novozaraženih. U danima kada Srbija beleži visoku stopu povećanja broja zaraženih, 61% građana pruža podršku zaoštravanju epidemioloških mera, dok se 39% protivi skraćenju rada ugostiteljskih objekata, nošenju maski na otvorenom i drugim preventivnim merama.

Ilustracija: Valicon

Potrošnja i finansije

Izmerena saglasnost sa ekonomskim merama slična je kao i sa zdravstvenim. Većina, 49%, smatra da su delimično odgovarajuće, a 26% da su adekvatne, i 25% smatra da su ekonomske mere neprimerene.

Međutim, uprkos podršci ekonomskim merama, najveći broj građana – 39%, kaže kako je njihova trenutna finansijska situacija već lošija u odnosu na onu pre pola godine, za 26% ona je jednaka, iako očekuje pogoršanje, dok je za 28% finansijsko stanje takođe nepromenjeno ali i ne očekuje pogoršanje, a svega 7% njih kaže kako živi bolje nego ranije.

Usled izmena u obimu potrošnje, agencija Valicon istražila je u kolikoj meri su građani promenili kupovne navike u pogledu online kupovine. Tako je 29% potrošača počelo ili povećalo obim online kupovine, 45% njih nije promenilo obim kupovine online i telefonskim putem a svaki četvrti potrošač ni u situaciji povećanog epidemiološkog rizika ne poseže za ovim tipom nabavke.

Korona virus i dalje u fokusu

Kako je skoro cela 2020. godina protekla u znaku virusa korona, i opšta zabrinutost među građanima je od početka epidemije visoka a trenutno je 73% građana zabrinuto, od čega je 53% u određenoj meri, a 20% jako zabrinuto. Naspram njih je 18% onih koji uglavnom nisu zabrinuti i svega 9% koji nisu zabrinuti uopšte.

Ilustracija: Valicon

Iako se kao jedina mogućnost za okončanje epidemije vidi pronalazak vakcine, njeno obavezno primanje ne uživa poverenje u srpskom društvu. Osim toga, nisko je i poverenje u nadležne koji rukovode i odgovorni su za primenu zdravstvenih mera koje mogu pomoći u kontroli epidemije, posledično i visoke zabrinutosti. U takvim okolnostima ne iznenađuje rezultat da kod više od polovine građana (54%) i dalje vlada visoko interesovanje za informacije u vezi sa korona virusom. Svega 14% nije zainteresovano a 29% možemo okarakterisati kao indiferentni prema razvoju epidemije koja je u glavnom fokusu kako domaćih tako i svetskih medija i jedna je od najzastupljenijih tema šireg društvenog okruženja.

Izvor: Valicon

Foto: Anestiev, Pixabay

Чланак Polovina građana nema poverenje u Krizni štab, a 80% ni u, još nepostojeću, vakcinu protiv korone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je zajedno sa Avganistanom, Azerbejdžanom, Indonezijom, Nigerijom i Pakistanom na vrhu liste zemalja u kojima raste broj protivnika vakcinisanja. Ovo su rezultati istraživanja koje je sproveo naučni časopis „The Lancet“ među više od 284.000 ljudi u 149 država širom sveta, prateći stavove globalne populacije prema vakcinisanju od 2015. do 2019. godine.
Autori studije tvrde da je ovo do sada naobimnije globalno istraživanje o ovoj problematici, sa najdetaljnijim podacima o raspoloženju javnog mnjenja prema vakcinisanju i faktorima koji najviše utiču na formiranje stavova.

Među članicama EU najnepoverljivija Poljska

Istraživači ističu da je pored šest pomenutih zemalja, skepticizam prema bezbednosti vakcina sve izraženiji i u Bosni i Hercegovini, Gruziji i Japanu, dok je poverenje u protekle četiri godine znatno opalo u Južnoj Koreji i na Filipinima. Filipini su 2015. godine bili među deset zemalja u kojima je poverenje u vakcine bilo najveće, ali je tokom četiri godine ono opalo čak za 70 odsto.
Kada je reč o državama EU, situacija najviše zabrinjava u Poljskoj, gde je procenat građana koji imaju poverenja u vakcine pao sa 64 na 53 odsto. Nasuprot tome, rast poverenja zabeležen je u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Finskoj i Italiji.

Pretnja globalnom zdravlju

Istraživači podsećaju da je Svetska zdravstvena organizacija ocenila kako rast nepoverenja u vakcinisanje spada u deset najvećih pretnji globalnom zdravlju, jer smanjuje imunitet i doprinosi širenju bolesti koje mogu da se spreče. Ova studija je dokazala i direktnu povezanost između stavova stanovništva prema vakcinama i broju vakcinisane dece.
Istraživači ističu da na širenje nepoverenja prema vakcinama znatno utiču lažne vesti, ali da su presudniji faktori koji oblikuju stavove građana po ovom pitanju stepen obrazovanja, politička i religijska uverenja i što je posebno značajno – stepen poverenja u domaće zdravstvene institucije.

Izvor: The Lancet

Чланак Srbija u vrhu zemalja u kojima raste nepoverenje prema vakcinama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Strah od dužine trajanja navodi svaki drugi ispitanik

Tokom trajanja završnice predizborne kampanje 54% građana Srbije nivo informisanosti o epidemiji korona virusa ocenjuje kao nezadovoljavajući, a 65% iskazuje nepoverenje u zvanične informacije nadležnih institucija. Zabrinutost za širenje virusa, iako od početka epidemije u trendu opadanja, raste i iznosi 79%, devet procentnih poena više u odnosu na period pre mesec dana. Mere prevencije za kontrolu širenja zaraze kao preblage ocenjuje čak 44% građana Srbije, dok pogoršanje u narednom periodu predviđa 74%, što je ujedno najpesimističniji stav od početka epidemije.

Strah od dužine trajanja navodi svaki drugi ispitanik, a najviši je procenat onih koji strahuju za svoje najbliže – 70%, pokazuje novi, sedmi talas istraživanje o reakciji građana Srbije na epidemiju i širenje korona virusa, koju od sredine marta kontinuirano sprovodi regionalna agencije za istraživanje tržišta Valicon na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.

VisokI  stepen zabrinutosti za širenje korona virusa

Oprečne informacije, nepoverenje u zvanične podatke i njihova nekonzistentnost kao i visok procenat nezadovoljstva građana u vezi sa informisanjem od strane medija zajedno predstavljaju razloge koji se mogu tumačiti kao uzrok visokog stepena zabrinutosti za širenje korona virusa.

Agencija Valicon, pored Srbije, prati reakciju stanovništva u još tri zemlje regiona, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj, a rezultati istraživanja pokazuju da je prosek zabrinutosti za širenje virusa kod građana Srbije u dosadašnjim merenjima najviša u poređenju sa regionom i od početka epidemije variraKada je u pitanju doživljaj i briga građana sa aspekte koji se tiču lično njih, zabrinutost za porodicu trenutno iznosi 70%, odnosno 77% u proseku dosadašnjih merenja ujedno i u kontinuitetu predstavlja najizraženiju brigu većine.

Zabrinutost za zdravlje trenutno iskazuje svega 41% ispitanika što je neznatno niže od prosečne vrednosti, dok je strah od dužine trajanja epidemije prisutan kod svakog drugog ispitanika i tek sada pozicionira se kao druga najveća briga građana. Zabrinutost za radno mesto i dalje se nalazi na začelju srpskog društva, a opštu zabrinutost u proseku oseća svaki treći ispitanik.Trenutnu situacija kao neugodnu, odnosno umarajuću, opisalo je 41% građana ujedno pet procentnih poenta više u odnosu na početku epidemije, time iskazujući svoj negativan lični doživljaj, dok je podnošljivom smatra tek svaki četvrti.

Nakon kratkotrajno trenda težnje ka normalizaciji usled zvanično stabilne situacije, pravac kretanja okreće smer suprotno od normalnosti. Pesimistični deo skale ličnog doživljaja uvećao je svoju vrednost i smanjio optimističan za čitavih 17 procentnih poena od poslednje izmerene vrednosti.

Posledice oštrih zaokreta

Promene smera ovog indikatora prate zabrinutost i percepcija daljeg kretanja, ali pod pitanjem su posledice oštrih zaokreta, kao i dinamika relaksacije, odnosno zaoštravanja mera, a samim tim i jačina reakcije na buduće oscilacije epidemiološke krive.A kada su mere u pitanju, odnosno preporuke Kriznog štaba za prevenciju i kontrolu daljeg širenja epidemije zarazne bolesti Covid-19, uprkos visokom nepoverenju u zvanične informacije, kako pokazuju nalazi istraživanja preblagim ih trenutno smatra čak 58% stanovnika glavnog grada koji je obeležen kao žarište, 32% ih smatra primerenim a tek 10% previše strogim.

Rezultati na celokupnom uzorku daju drugačiju situaciju, tako 44% smatra da su mere previše blage ujedno i pad od 20 procentnih poena u odnosu na april. Mere su primerene situaciji za 42% ispitanika, a 14% ih doživljava kao previše stroge.Pojedini privredni subjekti i udruženja nedavno su izrazili zahteve za dodatni paket mera za pomoć privredi, odnosno isplatu još tri minimalne zarade za zaposlene od strane države i produženje moratorijuma na kredite za dodatna tri meseca.

Nasuprot tome, tek svaki treći građanin iskazuje brigu za ekonomske posledice nastale usled epidemije, a dosadašnji paket ekonomskih mera za oporavak privrede petina ispitanika ocenjuje kao neprimeren, dok ih više od polovine ocenjuje kao delimično adekvatan – 52%. Poredeći sa periodom nakon objavljivanja paketa mera vrednog 5,1 milijarde evra od strane predstavnika države, kada je od skoro polovine građana ocenjen kao adekvatan, podrška je s vremenom opala za 20 procentnih poena, tako sada svega 28% njih smatra da su one adekvatne.

(Ne)poverenje građana Srbije

Primetan je i uzlazni trend kod onih kojima su mere eksplicitno neadekvatne, odnosno svaki peti ispitanik ih trenutno tako doživljava u poređenju sa 5% njih s početka epidemije. S druge strane briga o ekonomiji beleži pad i kontinuirana niska zabrinutost za radno mesto, istraživanje je pokazalo i da je svega 5% ispitanika u proseku dosadašnjih merenja kazalo da je izgubilo posao usled epidemije. S druge strane 43% svoju finansijsku situaciju opisuje kao lošiju nego pre pola godine. Zajedno sa njima, 33% kaže da je u proteklih 6 meseci promenilo obim potrošnje.

Navike potrošača reflektuju se na kupovnu moć društva što se ogleda u promeni strukture potrošačkih segmenata.

Negativan lični doživljaj prati i pesimističan stav i pogled na pravac daljeg razvoja epidemiološke situacije, koji je takođe najlošije ocenjen do sada i raste za visoka 43 procentna poena od proseka te trenutno iznosi 74%. Što je ujedno i najpesimističniji stav od početka merenja. Izuzetno je značajan taj porast od 64 poena za svega mesec dana, te je dalje praćenje ovog indikatora važno s aspekta intenziteta takve reakcije na rast, odnosno smanjenje broja zaraženih a u perspektivi olakšava razumevanje ponašanja građana u novoj normalnosti.

Usledranijeg ograničenja kretanja, a kako su indikatori prethodnih talasa ovog istraživanja pokazali, kod velikog broja značajno raste nivo informisanja na temu korona virusa iz različitih izvora, najviše sa televizije i web portala. Prateći poslednje informacije u medijima u kojima se u sumnju dovodi istinitost i verodostojnost zvaničnih podataka o broju zaraženih i preminulih od zarazne bolesti Covid-19, prouzrokovalo je smanjeno poverenje u zvanične informacije, uputstva i preporuke koje objavljujunadležne institucije.

Strah od dužine trajanja epidemije

Održavanje izbora uprkos negativnom stavu o njihovom sprovođenju, koji je kako je pokazalo istraživanje Valicon-a iskazala većina građana Srbije , činioci su koji nepovoljno utiču kako na lični doživljaj tako i na percepciju o pravcu kretanja epidemije, stvarajući opštu konfuziju i pored visoke zabrinutosti, usled neizvesnosti i visok stepen pesimizma.

Nedovoljno jasne i konzistentne poruke i oprečne informacije u delovima javnog prostora, nepovoljno se reflektuju na zabrinutost, zbunjuje građane i proizvode sumnju i strah. Reakcija stanovništva usled smanjenja, odnosno naglog porasta zvaničnog broja zaraženih očekivana je, ali oscilatorna kretanja indikatora istraživanja kao i povećanje za 24 procentna poena stepena pesimizma u odnosu na sam početak epidemije i čak duplo u odnosu na prethodni talas merenja, zabrinjavajući su.

Pravac kretanja epidemije, po rečima zvaničnika, zavisi od više faktora, tako i stav javnog menja i klima u društvu zavise od celokupne situacije u kojoj se građani nalaze. A da li smo dostigli vrhunac pesimizma ili će on dalje rasti, u kom trenutku će briga za ekonomiju preuzeti primat, i da li će se strah od dužine trajanja epidemije obistiniti pitanja su na koja ćemo odgovore moći da dobijemo u nastupajućem periodu.

Izvor: Valicon – Istraživanje javnog mnjenja u Srbiji, mart – jul 2020. godine

Чланак Građani Srbije nemaju poverenje u zvanične informacije u vezi sa korona virusom се појављује прво на Biznis i Finansije.