Američki Kongres usvojio je federalni program vredan 52 mlrd USD za jačanje domaćih kapaciteta za proizvodnju čipova, a zakon sada ide u Belu kuću, gde se očekuje da će ga predsednik Džo Bajden potpisati početkom sledeće nedelje, prenosi RTS.

Program sadrži odredbu koja obavezuje kompanije koje dobiju finansijska sredstva da neće povećavati svoju proizvodnju čipova u Kini.

Kina je upozorila da bi američki zakon o čip tehnologiji trebalo da se sprovodi u skladu sa relevantnim pravilima Svetske trgovinske organizacije i principima otvorenosti, transparentnosti i nediskriminacije.

– Stabilnost industrijskih lanaca snabdevanja je globalno pitanje koje sve zabrinjava. Kina veruje da bilo koji doneti zakon trebao da bude otvoren, a ne diskriminatoran i isključiv, kao i da joj cilj bude promovisanje stabilnosti globalne industrije i lanaca snabdevanja, a ne da destabilizuje globalno tržište – istakla je Šu Jueting, portparolka Ministarstva trgovine Kine.

Kao lider u proizvodnji naprednih mikročipova izdvojio se Tajvan. Procene su da se u toj zemlji proizvede oko 90% najnaprednijih čipova, pa su supersile duboko zavisne od tog malog ostrva.

Da li Srbija ima svoju šansu?

– Činjenica je da se nekoliko decenija sva proizvodnja koja je zahtevala veliki broj radnika i velike investicije pomerala u Aziju – rekao je za RTS Nebojša Bjelotomić, iz Inicijative Digitalna Srbija.

– Kao neko ko još uvek kupuje sa svih tržišta, podizanje opštih kapaciteta nama bi trebalo da pogoduje, kako u rokovima isporuke, tako moguće i u ceni – smatra Bjelotomić.

Jovan Stojanović iz startapa Anari AI, ocenio je da geopolitička situacija i tenzije između Kine i Amerike u velikoj meri utiču na taj proces gde su investitori veoma zabrinuti u kom smeru će taj ceo proces ići.

Stručnjaci sada aktivno razvijaju sisteme kako bi premostili globalnu nestašicu poluprovodnika. Jedno od najinovativnijih rešenja ponudio je ovaj novosadski startap koji razvija platformu za personalizovane čipove za veštačku inteligenciju.

– Naš startap donosi revoluciju u tome da, zapravo, u klaudu, kroz softver, mi omogućavamo razvoj veoma robusnih sistema za veštačku inteligenciju, gde to možemo da uradimo za nekoliko nedelja a ne godinâ, koliko je trenutno potrebno da biste okupili sve neophodne resurse – istakao je Stojanović.

Poluprovodnici su osnova modernih tehnologija i neizostavni faktor u svetskom lancu proizvodnje automobila, računara, mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja. Kako je navedeno, ulaganjem u domaće startapove i naša zemlja ima otvorene šanse na tom tržištu.

Izvor: Ekapija/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Nestašica mikročipova vraća proizvodnju u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plašim se da će nestašica žitarica, prouzrokovana ratom u Ukrajini, dovesti do zastrašujuće situacije širom sveta“, rekla je Okonjo Iveala.

Ona je navela da Ukrajina zadovoljava 42 odsto svetske potražnje za suncokretovim uljem, 16 odsto svetskih potreba za kukuruzom, 10 odsto za ječmom i devet procenata svetske potrošnje pšenice.

Ukoliko sada ne obezbedimo izvoz ukrajinskog žita i skladišta ostanu puna, žetva koja dolazi u julu takođe će propasti, a onda će nestašice trajati godinama i to će biti stvarna katastrofa za neke delove sveta, kazala je direktorka Svetske trgovinske organizacije.

Prema njenim rečima, najteže posledice biće u Africi, jer mnoge države sa tog kontinenta hranu i veštačko đubrivo uvoze isključivo iz crnomorskog regiona.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак STO: Nestašica hrane mogla bi da traje godinama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Galetin je na televiziji „Insajder“ istakao da je potrebno verovati struci i ne podleći psihozi straha, te da je „iznenađen paničnim tonom kojim se saopštavaju vesti“.

„Srbija ne može da hrani pola Evrope, ali je ozbiljan izvoznik pšenice, ozbiljan izvoznik kukuruza… Sve je u našim rukama. Jednostavno ne znam koji scenario bi mogao da se desi da Srbija ostane bez hrane. Kolika će cena biti, to je sada već druga priča“, rekao je Galetin.
Dodao je da će građani očigledno osetiti krizu, ali da je lično ubeđen da neće biti praznih rafova i nestašica.

Galetin je dodao da ipak nije održivo da cene budu zamrznute na neki duži rok, jer ako država tera nekoga da proizvodi gubitak, taj će nestati sa tržišta.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Srbija ima dovoljno hrane, neće biti praznih rafova i nestašica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, supermarketi širom kontinenta, od Španije do Rusije, su zbog praznih rafova (isto kao i na početku pandemije) počeli da uvode ograničenja prodaje, kako ulja tako i drugih namirnica. Ipak, i ove mere prema saopštenjima nadležnih institucija mogu da se ispostave kontraproduktivnim.

Pre nešto manje od dve nedelje, tj. 09. marta, na sastanku eksperata povodom prehrambene sigurnosti u Evropskoj komisiji bilo je reči i o ovakvim merama. Izvršna vlast EU je upozorila na takve poteze (ograničenje količine koja može da se kupi), jer se plaše da bi to moglo da „pošalje signal“ potrošačima da nema dovoljno proizvoda, što bi izazvalo paničnu kupovinu. Tokom sastanka je više puta povlačena paralela između trenutne situacije i pometnje za toalet papirom s’ početka pandemije, prenosi Euractiv.

Nemačka

Od izbijanja sukoba sve više snimaka i fotografija nemačkih supermarketa koje kruže društvenim mrežama koji pokazuju prazne rafove. Uveliko je grupa stručnjaka upozorila na probleme u snabdevanju pojedinom robom u Nemačkoj, a iz supermarketa i trgovinskih lanaca su saopštili da je primećeno povećana potražnja za uljem i brašnom.

Veliki broj supermarketa koji su prijavili povećanu potražnju su uveli ograničenja u prodaji.
– U našim prodavnicama trenutno primećujemo povećanu potražnju posebno za suncokretovo ulje, kao i repičino i maslinovo ulje”, rekli su iz jednog nemačkog trgovinskog lanca, te da su ograničili prodaju na jednu ili dve boce.
Portparol Saveznog udruženja nemačke maloprodaje „Trgovina prehrambenim proizvodima“ Krsitijan Bočer, pozvala je ljude da ne gomilaju zalihe, već da „kao na početku korona krize“ pokažu solidarnost prema drugim kupcima.

Ona je dodala i da ne postoje nikakve informacije o opštim nestašicama širom nacije.

Austrija

Austrija uveliko ima oformljen krizni štab koji analizira stanje snabdevenosti u zemlji, i u 8 od 11 oblasti je izdato upozorenje.

Prema poverljivom dokumentu, kako piše list „Hojte“, za određene oblasti je na skali od šest nivoa izdato upozorenje, a eksperti ističu da postoji potreba za obazrivošću zbog problema u snabdevanju gasom, naftom, sirovinama i mikročipovima.

Krizni štab je naveo da je došlo do utrostručenja cene đubriva, te su ukazali i na problem visokog nivoa cena žitarica.
Posebno je zanimljiva i vest da je jedini proizvođač konzerviranog hleba takođe izložen ogromnoj potražnji.
– Svaki dan dobijamo oko 300 narudžbenica građana, a uz to imamo i sporazume o snabdevanju prodavnica za preživljavanje. Svakog dana naši pogoni rade 16 sati, navodi pekara „Dajzer“ iz Badena, prenosi Tanjug.

Hrvatska

Prema pisanju „Jutarnjeg lista“, porodice u hrvatskoj masovno kupuje ulje, te bi trgovci mogli, u slučaju da potražnja ne padne, da uvedu restrikcije.

List je preneo i izjave velikih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj koji su rekli da su dobro snabdeveni i da ne nameravaju da uvedu restrikcije još uvek.

Belgija

Veliki trgovinski lanci u Belgiji su ograničili prodaju brašna, ulja i konzerviranog povrća zbog povećane potražnje.

Iz nekoliko kompanija su napomenuli da je u pitanju „preventivna mera“, te da nestašica u suštini nema. Kupci u Belgiji trenutno mogu da kupe u pojedinim radnjama samo dva pakovanja ulja, brašna ili konzerviranog povrća.

Pored snabdevanja i cene hrane u belgijskim prodavnicama su ostale stabilne uprkos astronimskom rastu energenata i grejanja u zemlji. Litar sunokretovog ulja u Belgiji se može naći za 2,40 evra, belo brašno je od 0,55 evra po kilogramu, a litar mleka od 1, 30 evra.

Italija

Situacija sa snabdevanjem hranom u Italiji je u krajnju ruku nezavidna, i u ovoj zemlji su se oglasili trgovinski lanci koji su naveli da počinju sa „racionalizacijom zaliha“ u Toskani, venetu i drugim pokrajinama.

Na primer, supermarketi u Trevisu i Belunu su ograničili prodaju ulja na dva pakovanja po kupcu, dok na drugim mestima ograničena je prodaja ulja na 5 pakovanja od po litar.

– Situacija oko snabdevanja se razvija, ali ne u meri u kojoj bi ljudi trebali da se preterano brinu, saopšteno je iz jednog italijanskog trgovinskog lanca.
Španija
U Španiji se već danima beleži navala na brašno. Ova zemlja je do sada uvozila čak 62 odsto ulja iz Ukrajine, te ga je i pored panike sve manje.

– Naručili smo nove količine ulja, ali već danima nema isporuka, rekla je prodavačica u jednom supermarketu u Barseloni.

Pojedini supermarketi ograničili su prodaju suncokretovog ulja na pet litara po osobi, a ista mera važi i za brašno.

Udruženje supermarketa i drugih velikih trgovinskih lanaca „Asedas“ je pre par dana ukazao na neuobičajeno ponašanje potrošača i saopštilo da je snabdevanje ovim proizvodima u Španiji osigurano.

Ipak,prema pisanju tamošnjih medija, do problema može doći na leto, i dodaju da zbog zaustavljanja izvoza kukuruza iz Ukrajine može da dođe i do nestašica stočne hrane.

Rusija

Kremljin je već nekoliko puta upozorio narod da ne paniče i masovno kupuju namirnice kao što su šećer i pšenica. Cene hrane su u Rusiji drastično porasle, a i sa svih strana te države stižu informacije o nestašicama.
– Rusi nemaju nikakvu potrebu da jure u prodavnice i otkupljuju šećer, brašno i toalet papir u velikim količinama, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov u petak.

Iako se radi o zemlji koja je veliki izvoznik šećera, cene su u poslednje dve nedelje prema zvaničnim podacima tamošnjeg zavoda za statistiku porasle 15 odsto.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Evropljani panično kupuju namirnice, vlada nestašica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasti ove države sprovode politiku zatvaranja čitavih gradova i masovnog testiranja svaki put kada negde počne da raste broj zaraženih. Trenutno se u Kini beleži rast broja novozaraženih, kojih sada ima oko 1.800.

Zato će u Šenženu, u kojem više svetskih fabrika pravi tehnološku robu, biti ukinut noćni prevoz i zabranjen rad onih kompanija koje ne proizvode esencijalnu robu. Zabrana će trajati do 20. marta. Sve ovo dešava se zbog 66 novih slučajeva zabeleženih u subotu.

Ovaj grad je inače sedište proizvodnje Hjuaveija, Opoa i TCL-a, ali i stranih preduzeća poput Fokskona, koji snabdeva velike klijente poput Epla, Gugla i Amazona.

Šenžen je takođe i trgovinsko čvorište budući da ima nekoliko luka i da se iz njega odvija najveći deo spoljnotrgovinske razmene između SAD i Kine.

I prošle godine u junu jedna od većih luka u Šenženu je iz istih razloga bila zatvorena, što je izazvalo probleme u snabdevanju robom u celom svetu. Prema rečima rukovodilaca transportnih kompanija poput Maerska, to je globalnoj trgovini nanelo veću štetu nego zaglavljivanje broga Ever Given u Sueckom kanalu.

Izvor: Nikkei

Foto: Pixabay

Чланак Zatvaranje Šenžena će intenzivirati nestašice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrednost pojedinih žitarica na tržištu je zabeležila veliki skok. Pšenica je juče poskupela za 7,6%, pirinač za 0,7%, ovas za 0,5% dok je cena kukuruza pala za 0,3% a soja za 1,7%.

Pšenica je izgleda najproblematičnija, zato što 29% njene količine na svetskom nivou dolazi iz Rusije i Ukrajine koje su sada u ratu, ali i zbog suše u SAD koja takođe proizvodi velike količine ove žitarice. Na primer, u Teksasu je tri četvrtine zasada pšenice veoma loše rodilo, a slična je situacija i u Kanzasu i Oklahomi.

Zalihe velikih izvoznika pšenice – EU, Rusije, SAD, Kanade, Ukrajine, Argentine, Australije i Kazahstana – pašće na devetogodišnji minimum od 57 miliona tona do kraja sezone 2021/22, prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC).

Oni sada učestvuju sa samo jednom petinom u globalnim zalihama, što je u odnosu na procenjenu svetsku potrošnju od 781 milion tona, dovoljno da se svet hrani samo 27 dana.

Takođe, postoji zabrinutost da bi aktuelna kriza mogla da spreči poljoprivrednike u Rusiji i Ukrajini da poseju žitarice ovog proleća, što bi dodatno izvršilo pritisak na globalno snabdevanje.

S druge strane, u Srbiji je prošle godine zasejano više žitarica nego u ranijim godinama.

Izvor: Tanjug, Drovers

Foto: Pixabay

Чланак Pšenica u svetu najskuplja u poslednjih 14 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rusija je juče zabranila avio-prevoznicima iz 36 zemalja, između ostalog i svim članicama EU, da lete preko njene teritorije. Evropske avio-kompanije bez pristupa ruskom vazdušnom prostoru moraju letove da preusmeravaju južno, ali da istovremeno izbegavaju zone tenzija na Bliskom istoku. To poskupljuje i komplikuje putovanja, a u nekim slučajevima ih čak čini i nemogućim.

Ulje na vatru dolivaju i izjave koje medijima daju anonimni izvori bliski američkoj administraciji da ovaj potez razmatraju i SAD.

Posledice zabrane preleta

Aktuelna blokada neba najviše će ugroziti letove između Evrope i azijskih zemalja kao što su Japan, Južna Koreja i Kina, zato što se oni obavljaju uglavnom iznad Rusije.

Kako piše Rojters, avio-kompanije se za sada snalaze kako znaju i umeju, jer putnike koji su kupili karte moraju da prevezu, ali to ne važi i za robu. Zato one u sve većem broju otkazuju kargo letove, što bi moglo samo da produbi nestašice koje je izazvala pandemija, a posledično i da poveća inflaciju.

Treba imati u vidu da se Evropa snabdeva raznovrsnom robom iz država severne Azije uglavnom morskim putem, ali nije zanemariv ni udeo avio-transporta u spoljnoj trgovini. A ove zabrane preleta će pogoditi 20 odsto globalnih kargo letova.

Foto: Pixabay

Чланак Blokada neba i njene ekonomske posledice: Očekuju nas nove nestašice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako će prvih 18.000 ljudi koji kupe neki drugi slatkiš umesto pomenutog dezerta, u prodavnici ili restoranu, dobiti 20 dolara, ma koliko da je taj dezert koštao.

Cilj kompanije je da, pošto već ne može da proizvede dovoljnu količinu krem sira za potrebe potrošača, omogući najvećim ljubiteljima čizkejka da uživaju u svom omiljenom kolaču tokom praznika tako što će druge odgovoriti od njega.

“Do sada neviđena potražnja za krem sirom izazvala je velike nestašice u prodavnicama. Zato će Filadelfija nagrađivati kupce koji 17. i 18. decembra umesto čizkejka kupe bilo koji drugi dezert”, piše u saopštenju ove kompanije.

Ona je takođe najavila da će investirati milione dolara u povećanje kapaciteta za proizvodnju krem sira kako bi prevenirala njegove buduće nestašice.

Foto: Pixabay

Чланак SAD: Usled nestašice sira za čizkejk, kompanija Filadelfija plaća potrošačima da kupuju druge dezerte се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju su analizirani strategije i planovi 38 velikih proizvođača hrane i pića. Od mogućih 100 poena za pripremljenost za suočavanje sa ovim problemom, one su u proseku imale 45 poena.

Samo nekoliko kompanija se dobro kotiralo na ovoj listi. Najviši skor među njima imala je Koka-Kola (90 poena), a slede je Unilever i proizvođač pića AB InBev, sa po 83 poena.

Za ovakav rezultat Koka-Kola može da zahvali konstantnom radu na smanjenju potrošnje vode kroz njenu ponovnu upotrebu ali i ulaganje u unapređenje njenih izvora.

S druge strane, među onima koji su najmanje pripremljeni za nestašice vode nalazi se nekoliko proizvođača mesa, koji svi imaju ispod 12 poena. Ovo ne čudi, budući da proizvodnja mesnih i drugih životinjskih proizvoda u totalnoj potrošnji vode na planeti učestvuje sa 27% i čini se da se neće smanjivati.

Istraživači Ceresa su takođe došli do podatka da se ukupno 71% kompanija kroz svoje poslovne planove i investicije bavi rizicima povezanim sa nestašicom vode, ali mnogima od njih ovo pitanje nije prioritetno.

U izveštaju se zaključuje da su u ovoj oblasti najkritičniji poljoprivredni proizvođači, koji troše najviše sveže vode za negu biljaka i prehranu stoke.

Foto: Pixabay

Чланак Istraživanje pokazalo da je industrija hrane nespremna za buduće nestašice vode се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se ističe u analizi ekonomiste Ivana Nikolića, urednika MAT-a, značajan rast cena domaćih proizvođača sirovog gvožđa, čelika i ferolegura kao i cele oblasti „proizvodnja osnovnih metala“, te cena elemenata i materijala za ugradnju u građevinarstvu neminovno dovodi do rasta cena u građevinskom sektoru.

Zašto rastu cene građevinskog materijala?

Jedan od uzroka ovog poskupljenja je optimizam vezan za oporavak globalnog privrednog rasta, ali ne treba zanemariti ni privremene poremećaje na tržištu kao što su otežano snabdevanje sirovinama i prekidi u radu rudarskih kompanija zbog širenja zaraze, ali i špekulacije poput nepotrebnog skladištenja. Među razlozima za poskupljenje sirovina u građevinskoj industriji nalaze se i nerealna očekivanja o ubrzanom tempu tranzicije ka zelenoj ekonomiji i infrastrukturnim programima koji bi drastično uvećali tražnju za metalima. Dodatno, popuštanje restriktivnih zdravstvenih mera u martu i aprilu ove godine odrazilo se na rast tražnje koji je značajno premašio rast ponude.

Države su kao izlaz iz krize prouzrokovane pandemijom opredelile značajna finansijska sredstva za kapitalne projekte i razvoj infrastrukture. Ovi projekti se najvećim delom odnose na građevinski sektor. To je, kako se ocenjuje u analiti MAT, uticalo na porast tražnje za elementima i materijalima za ugradnju u građevinarstvu, te je i na globalnom nivou stvoren veliki disbalans između ponude i tražnje.

Za vreme pandemije zabeležena je, navodi Nikolić, još jedna interesantna pojava.

„Diskrecioni dohodak prvobitno planiran za godišnji odmor preusmerava se u adaptaciju životnog prostora te raste potražnja za građevinskim materijalom, ali i građevinskim mašinama sa značajnim učešćem čelika u proizvodnji“, ukazuje on.

Zato, ističe, imamo više cene ovih proizvoda koje se prenose u određenoj meri i na troškovne pritiske u domaćoj industrijskoj proizvodnji.

Plastika najviše poskupela

„Čini se da su problemi oko nabavke sirovina i pepromaterijala bili najizrazitiji u proizvodnji plastičnih masa. Primera radi, proletos, polietilena i polipropilena neophodnih za proizvodnju plastike gotovo da nigde nije bilo. Istovremeno, poskupela je sirova nafta na svetskom tržištu (koja je takođe bitna za ovu proizvodnju), uz zastoj u radu velikih petrohemijskih kapaciteta u Americi i Kini“, ukazuje Nikolić.

Ovo su, ističe, ključni faktori zašto je unutar grupe elementi i materijal za ugrađivanje u građevinarstvu baš cena proizvođača plastičnih masa tj. proizvođača ploča, listova, cevi i profila od plastike imali najveći rast.

Tako su u aprilu cene u proizvodnji ovih proizvoda, kako se navodi, uzletele za čak 33 odsto.

„Jasno je bilo da je posredi jednokratan šok. Narednog meseca se rast cena sveo na 2,1 odsto, da bi tokom juna i jula već imali i redukciju cena od 0,9 odsto i 0,7 odsto. Dakle, izvesno je da su ovde prethodno opisani problemi prebrođeni. To je dobro. Loše je što je nivo cena u proizvodnji ploča, listova, cevi i profila od plastike podignut, i trenutno je za preko 40 odsto veći nego u istom periodu lane“, ističe Nikolić.

Šta nas čeka?

Najveći uticaj na izabranu grupu elementi i materijal za ugrađivanje u građevinarstvu ima „evro bitumen“ za puteve. I „evro bitumen“ za puteve je, ukazuje se, proizvod iz prerade derivata nafte te se njegova cena takođe formira prema kretanju cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu. Iz tog razloga ovde je u julu zabeležen značajan tekući rast cena od oko 4,6 odsto.

Deluje da je trend rasta cena građevinskog materijala dostigao maksimum sredinom ove godine, ocenjuje se u analizi.

„Slabi uticaj privremenih faktora i očekuje se postepena stabilizacija cena. Rizici u pogledu ostvarenja ovakvog scenarija potiču dominantno iz međunarodnog okruženja. Što se tiče domaćeg tržišta, manji rizici su skopčani sa ambicioznim državnim programom subvencija za zamenu stolarije, kotlova za grejanje i izolaciju. Ukoliko bi usled izuzetne zainteresovanosti građana tražnja za ovim proizvodima jednokratno eskalirala u meri da bitno premaši domaće proizvodne kapacitete ishod bi neminovno bila viša cena ovih proizvoda. Zato je dobro da se program sprovodi na srednji rok, nikako jednokratno“, ocenjuje Nikolić.

Dugoročno posmatrano, cena gvožđa, čelika i ferolegura će verovatno rasti i nakon 2021. godine. Na to bitno utiče odluka Kine da smanji proizvodnju sirovog čelika korišćenjem zastarelih kapaciteta, a u cilju redukovanja emisije štetnih gasova. Vlada Kine je najavila ublažavanje uvoznih tarifa na čelik, ali i povećanje izvoznih barijera. Na smanjenje ponude na evropskom tržištu čelika može uticati i uvođenje privremenih anti-damping carina od strane Evropske komisije na hladno valjane proizvode od nerđajućeg čelika poreklom iz Indije i Indonezije, ističe Nikolić u analizi.

Stiže era bakra

„Što se tiče bakra, tražnja i cene će takođe rasti u dugom roku. Dve teme se ističu – ulaganja u digitalizaciju i zelene tehnologije. I Kina i EU uspostavile su planove za oporavak koji podržavaju 5G telekomunikacione mreže, analizu velikih skupova podataka i veštačku inteligenciju. Sem toga, EU je posvećena oporavku kroz tranziciju regiona ka ugljeničnoj neutralnosti do 2050. podržavajući masovnu ekspanziju elektromobila i prateće infrastrukture. Očekuje se da će ovi pokretači tražnje ubrzati dolazak ere bakra, s obzirom na to da je ovaj crveni metal dobar provodnik toplote i električne energije i ključni je input u proizvodnji električne opreme, industrijskih mašina i u građevinarstvu“, navodi Nikolić.

Kineski oporavak se, ističe se u analizi, odrazio kroz viši nivo porudžbina. Već tokom juna 2020. Kina je zabeležila najveći mesečni uvoz bakra ikada. Solarni paneli i vetro-turbine zahtevaju 12 puta veću količinu bakra u odnosu na proizvođače struje prethodne generacije, dok elektromobili koriste četiri puta veću količinu bakra u odnosu na onu koja se koristi u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак MAT: Cene materijala za građevinarstvo na istorijskom maksimumu се појављује прво на Biznis i Finansije.