U prvi mah može se pomisliti da je u pitanju suficit. Sasvim neobično, tim pre što borba sa pandemijom iznuđuje ne male troškove na koje do pre dvadeset meseci niko nije ni pomišljao. Jeste da poreski obveznici pune kasu i više nego što je planirano, ipak, bilo bi pravo čudo da Srbija na dve nedelje do nove godine ima 2,3 milijarde evra viška prihoda.

Po poslednjem rebalansu, plan je da država na kraju godine ima deficit u iznosu 4,9 odsto BDP, oko 2,65 milijardi evra, a sada na pola meseca do isteka poslednjeg dana kalendarske sezone ima višak u gotovo istom iznosu.

Šest milijardi u minusu

Naravno da nije došlo do senzacionalnog preokreta u ekonomskoj i finansijskoj poziciji Srbije. Višak je nastao pozajmljivanjem novca. Istina, gotovo je izvesno da će budžetski deficit biti manji od planiranog bar za procenat BDP, možda i nešto više. Kretaće se oko 3,8 odsto BDP, toliko su ovdašnji poreski obveznici uplatili u budžet manje nego što je država potrošila.

Iz tog razloga je Srbija pozajmljivala novac tokom cele godine, što na domaćem, što na inostranom tržištu kapitala u zbirnom iznosu od 2,65 milijarde evra. Otuda i slobodan novac na državnim računima. Upotrebiće se u prvom kvartalu naredne godine, pa Srbija bar prva dva meseca neće morati da izlazi na tržište kapitala radi novih pozajmica.

Uzgred, i sa državnim proračunom stvari su uočljivo povoljnije nego što se predviđalo; tokom prvih deset meseci minus je samo 98 milijardi dinara, 184 milijarde manje od ranije kalkulacije.

Ipak, ministar Mali ne može da bude sasvim zadovoljan. Razlog za nespokoj je u spoljnoj trgovini. U prethodne dve godine u razmeni sa svetom beležili smo minus od po šest milijardi evra. Izvozimo u vrednosti od 17, a uvozimo za 23 milijarde evra.

Poljoprivreda i digitalizacija

Poboljšanje izvoza je ostvareno pre svega zahvaljujući poljoprivredi i digitalnom segmentu srpske ekonomije. Međutim, minus ni ove godine neće biti ozbiljnije umanjen. Deficit pokrivamo sa 3,2 milijarde evra deviznih doznaka naših gastarbajtera i inostranim investicijama koje su 2019. dostigle čak 4,6 milijarde evra, dok se sada, u pandemijskim uslovima, kreću oko 3,2 milijarde evra po sezoni.

Tokom perioda istorijski najnižih kamata na finansijkim tržištima, logično je zaduživati se – Srbija je siromašna i kapitala nema dovoljno. Naravno, uvek je dobro da imamo u vidu kapacitet ove sredine. Na kamate trenutno izdvajamo oko 870 miliona evra, više od polovine je u dinarskim obveznicama. To je tek 1,7 odsto nacionalnog bruto dohotka, dok su do pre šest-sedam godina kamate činile između 3,2 i 3,7 odsto BDP.

Uvećan nespokoj

Nespokoj  početkom poslednjih meseci uvećan naznakom promena trendova na inostranim finansijskm tržištima, čiji će epilog biti kraj istorijski nezabeleženog perioda ekstremno niskih, pa i negativnih kamata. Američke Federalne rezerve su u novembru za 15 milijardi evra umanjile kupovinu obveznica privatnih kompanija započetih početkom pandemije, a kao pomoć opstanku potražnje. Za decembar je predviđen otkup umanjen za 30 milijardi, koji će se dodatno smanjivati kako bi se, najkasnije u drugom kvartalu, potpuno okončao.

Potom bi se, radi smanjivanja inflacije, koja se poslednjih meseci vrti oko 6,2 odsto na američkom, a 5,2 odsto na evropskom tržištu, započelo sa povećanjem referentne kamatne stope. Procurile su vesti da bi već prve godine kamate u SAD mogle da budu i tri puta uvećavane. Emisionu ustanovu najmoćnije države slediće i ostale najveće centralne banke. Tačnije, u Londonu je Prva banka početkom decembra svoju kamatu već uvećala za 0,1 odsto.

Izvor: 021.rs, autor, Živan Lazić

Foto; Pixabay

Чланак Otkud državi tolika svota neupotrebljenog novca се појављује прво на Biznis i Finansije.