„Na domaćem tržištu meso nema kome da se proda, ponuda je velika jer nema izvoza, cene su pale i proizvođači su u velikom problemu“, rekao je Matijević.

Tovljene svinje se, po njegovim rečima, prodaju po cenama 10-15 odsto nižim nego prošle godine i kilogram žive vage košta od 130 do 150 dinara.

Dodao je da je sa junećim mesom već dve godine problem jer, posle najave ministra za poljoprivredu, Branislava Nedimovića u maju 2018. godine, da će u Tursku moći da se bez carine izveze 5.000 tona junetine, proizvođači su povećali tov, a tursko tržište ne pokazuje interesovanje za sve te količine.

On je rekao da je sa Turskom o izvozu junetine sklopljen „politički aranžman“, a da takav dogovor zbog politike i propada i da je „nepouzdan za proizvođače“.

„Junetina sada u Srbiji košta od 150 do 180 dinara žive vage, a prošle godine se prodavala i po 250 dinara po kilogramu“, rekao je Matijević.

Dodao je zbog smanjene potrošnje u kompaniji „ne mogu da se reše bifteka, kao najkvalitetnijeg junećeg mesa“.

Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva

Matijević je rekao da je piletina pre godinu i po dana koštala oko 260 dinara po kilogramu, a danas se nudi po 160 do 180 dinara, što je oko 20 odsto ispod rentabilne cene.

Jedan od razloga što je cena mesa opala je, kako je rekao, i veliki uvoz mesa za prerađevine iz inostranstva bez carine ili prelevmana, zbog čega su dve velike industrije mesa u Srbiji zatvorila klanice i uvoze ga.

„Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva, a evropske zemlje subvencionišu tu proizvodnju na razne načine. Hrvatska planira povećanje te proizvodnje za 40 odsto kao prioritetni plan“, rekao je Matijević.

Hrvatska je, kako je rekao, nedavno obezbedila 90 odsto bespovratnih sredstava EU za otvaranje pogona za preradu mesa.

Izvoz preradjevina u Bosnu i Hercegovinu je, po njegovim rečima, posle zabrane zbog afričke kuge svinja otežan jer su to tržište u medjuvremenu zaposeli proizvodjači iz drugih zemalja.

Vlasnik klanice „Đurđević“, Milenko Đurđević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu zbog pandemije.

„Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Đurđević.

Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da ih sada zbog izostanka dolaska turista slabo ko traži.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Industrija mesa u problemu, meso nema kome da se proda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Virus korona, u jednom trenutku, u potpunosti je preselio prodavce poljoprivrednih proizvoda u onlajn svet. Pijace su se zatvorile, potražnja za domaćim proizvodima u cilju zdrave ishrane i jačanja imuniteta počela je da raste, te je jedini put od poljoprivrednika do potrošača postao internet. O tome da li sajtovi i društvene mreže mogu da zamene tezgu, kao i sama Elektronska pijaca (ePijaca Srbije) Ministarstva poljoprivrede, mišljenja su podeljena.

U početku, prepušteni sami sebi, mnogi su prvi put ušli u internet marketing i prepustili se fejsbuk i instagram prodaji. Vremenom su tržnice pojedinih gradova otvorile onlajn pijace na sajtovima da bi 10. aprila počela da radi Elektronska pijaca Srbije. Cilj je bio objediniti sve proizvođače hrane u Srbiji i pružiti mogućnost kupcu da na jednom mestu obavi nabavku povrća, voća, mesnih i mlečnih i drugih domaćih proizvoda.

ePijace nisu mnogo povećale prodaju

Aleksandar Kumbarić iz Alibunara kaže da je zadovoljan prodajom putem ovog sajta navodeći da se jednostavno registrovao i dobro snašao. U njegovoj ponudi našli su se jaja, povrće, proizvodi od povrća, brašno, pekarski proizvodi, testenine, ulje, proizvodi od ulja, cveće i drugi biljni proizvodi.

„Javljali su se ljudi, ali isključivo iz Beograda. Najviše su tražili jaja, povrće, voće i brašno. Sami smo im dostavljali porudžbine. Sajt je dobra stvar, a mi smo i ranije prodavali putem interneta, tako da nam to nije nepoznanica. Ipak, marketing ‘od usta do usta’ je najbolji“, ocenjuje Aleksandar.

Iako je zadovoljan radom sajta i prodajom putem istog, dodaje, takav način prodaje nije povećao potražnju.

„Ovaj sajt mi nije mnogo povećao prodaju, jer su me ljudi putem ePijace zvali dan, dva pred Uskrs kad sam već prodao sve. Generalni utisak je da smatram da je dobra stvar i da treba da se radi na razvijanju onlajn prodaje u poljoprivredi.

Dragan Pećanac iz Pančeva takođe je u onlajn prodaji prisutan od ranije. Ima iskustva u distribuciji putem fejsbuka. Registrovao se na ePijaci kako bi proširio svoju bazu kupaca.

„Sajt je jednostavan. Bilo je potrebno samo da unesem osnovne podatke o firmi i moje lične podatke. Dobio sam odgovor na mejlu i to je to. Manja je prodaja bila svakako u odnosu na redovno stanje, te mi ovaj sajt nije drastično podigao prodaju, ali je to prilika da se povežem sa novim potrošačima“ objašnjava Dragan za Agroklub.

Prodaje isključivo integralno brašno koje proizvodi na vodeničnom kamenu od celog zrna pšenice, raži, heljde, spelte, belog i žutog kukuruza. Na dnevnom nivou proizvede 20 do 40 kilograma brašna, a zahvaljujući ePijaci slao ga je u najvećoj meri u Beograd, Novi Sad i Zrenjanin. „Nisam imao direktne kupce, pozivali su me samo preprodavci“, kaže on.

Prodaja veća preko društvenih mreža, nego preko sajtova

Iako su se mnogi nadali da će sajt izgledati u vidu veb prodavnice sa detaljnim uvidom u proizvode sa fotografijama i opisom ponude, sajt je predstavljen kao mapa sa mogućnošću ukucavanja regiona i tipa proizvoda u pretragu.

Neki od proizvođača, koji su ponudu svojih proizvoda predstavili na ePijaci, smatraju da je izgled i pretraga sajta trebalo da bude podignuta na viši nivo.

„Dobra je ideja, ali mislim da to nema perspektivu za ubuduće, iako sam planirao da proširim svoju distribuciju i na ePijaci. Sam pregled sajta je 10-20 godina u zakašnjenju. Ljudi nemaju jasnu pretragu. Niko mi se nije javio od kupaca. Mislim da je razlog tome nedovoljna promocija sajta, kao i neadekvatna uređenost istog“, ocenjuje poljoprivrednik iz Vitoševca u opštini Ražanj Dragan Marić, dodajući da se i sam bavi internet marketingom i da uvek gleda iz ugla korisnika i kupca.

„Kad kupac uđe na taj sajt hoće da vidi fotografije i ponudu koju može da izlista u dva klika, a ePijaca to ne omogućava. Ono je previše zbunjujuće za prosečnog korisnika“,  objašnjava on.

Breskve, kajsije i kruške pokušao je da proda putem još nekoliko sajtova, ali, nije uspeo. Smatra da nijedan od tih sajtova nije imao perspektivu da zaživi i funkcioniše. S toga se, dodaje, fokusirao na fejsbuk i instagram na kojima je i ranije prodavao.

„Putem društvenih mreža radio sam promociju mog sajta i na taj način ‘dovlačio’ kupce tamo. Tako sam za mesec dana prodao sve što sam imao“, navodi Dragan.

„Onlajn tezga“ ne može da zameni pijacu

Još nekoliko poljoprivrednika, koje smo kontaktirali, nisu imali uspeha u prodaji na ePijaci Srbija. Jedan od njih je Dragan Vujanović iz Aranđelovca.

Više od 100 različitih proizvoda koje ima, među kojima su 24 vrste slatka od voća, 16 vrsta džemova, 18 vrsta sirupa, ajvar, pinđur, različite ljutenice, paprika sa medom, paprika sa renom, kantarionovo ulje, sirće od divlje jagode, maline i kupine, likeri, nisu našli kupca putem ovog sajta.

„Sajt je dobar, jednostavan, ali nisam imao pozive preko ovog sajta. Ne znam koji je razlog tome. JKP Bukulja je napravilo sajt za prodavce na pijaci u Aranđelovcu pa sam tamo prodavao. Tamo su mi se javljali ljudi i ovako su me zvali stalni kupci koji imaju moj broj telefona“, kaže Dragan.

Navodi da je u znatno manjoj meri prodao putem interneta ocenjujući da je to nedovoljno. Zaključuje da pijacu, kako kaže, ne može da zameni onlajn tezga.

Izvor: Agroklub

Чланак Većina proizvođača nezadovoljna sajtom ePijaca Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.