Na Кonkursu je za podršku izabrano čak 54 projekata osnovnih i srednjih škola u domenu osavremenjivanja nastavnog procesa i infrastrukture objekata, kao i naučno-istraživačkih organizacija i naučno-tehnoloških parkova, čiji projekti za cilj imaju unapređenje infrastrukturnih i inovacionih kapaciteta naučnih ustanova.

U godini jubileja, u projekte koji će biti realizovani u 13 partnerskih gradova i opština, kompanija NIS ulaže rekordnih 144,5 miliona dinara u želji da sa jedne strane pruži doprinos unapređenju uslova za obrazovanje mladih u skladu sa savremenim modelima učenja, i ujedno, sa druge strane doprinese unapređenju uslova za rad naučnih ustanova, kako bi naučnici i naučnice razvijali svoje naučne potencijale. Reč je ujedno i o najvećem godišnjem iznosu sredstava koje će NIS izdvojiti za podršku lokalnim zajednicama u okviru programa „Zajednici zajedno“, od njegovog osnivanja, 2009. godine. Na ovaj način kompanija NIS želi da obeleži 15 godina postojanja svog najznačajnijeg društveno odgovornog Programa.

Ovogodišnji ciklus programa „Zajednici zajedno“ kompanija NIS realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.

Širokim obuhvatom aktivnosti koje su definisane ovogodišnjim Кonkursom, brojne su mogućnosti stavljene na raspolaganje obrazovanju i nauci u izgradnji kapaciteta i veština kod mladih i odraslih, ali i samog infrastrukturnog unapređenja ovih ustanova, uključujući i uslove za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Projekti će biti realizovani u gradovima i opštinama obuhvaćenim Programom: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Кikindi, Pančevu, Zrenjaninu, Požarevacu, Кanjiži, Srbobranu, Novom Bečeju, Žitištu i Velikom Gradištu, a više informacija o odabranim projektima u okviru ovogodišnjeg konkursa programa „Zajednici zajedno“, možete pronaći na veb stranici https://www.nis.rs/rezultati-zajednici-zajedno-2023/ , kao i na sajtovima gradova i opština učesnica u Programu.

Чланак NIS ulaže 144,5 miliona dinara u obrazovanje i nauku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Кonkurs programa „NIS Energy“ je otvoren od 11. septembra do 1. oktobra, a prijava se može podneti slanjem biografije putem linka na sajtu kompanije NIS. Na konkursu mogu učestvovati master studenti ili diplomci Fakulteta organizacionih nauka, Ekonomskog, Mašinskog, Rudarsko-geološkog, Saobraćajnog, Elektrotehničkog, Tehnološkog, Tehnološko-metalurškog, Tehničkog i drugih srodnih fakulteta. Nakon selekcije biće izabrano 25 kandidata koji će potpisati jednogodišnji ugovor o radu sa kompanijom NIS.

Program će trajati od 15. januara 2024. do 15. januara 2025. godine, a nakon njegovog završetka polaznicima se otvara i mogućnost stalnog zaposlenja u NIS-u, ukoliko za to postoji obostrani interes.

„NIS Energy“ obuhvata širok spektar oblasti uključujući finansije i analitiku, digitalne inovacije, prodaju i logistiku, oblast ljudskih resursa. Pored rada sa mentorima, polaznike programa očekuju i praktična obuka, poseta sektorima kompanije NIS, teorijska predavanja od strane vodećih stručnjaka iz industrije, ali i trening „mekih“ veština uz posete važnim aktivama kompanije, među kojima su rafinerija u Pančevu i benzinske stanice.

Кroz individualne projekte polaznici mogu da iskažu svoju kreativnost, a nakon šest meseci programa dobiće zadatak da pripreme projekat iz odabrane oblasti, koji će kasnije prezentovati menadžmentu svog sektora. Na ovaj način NIS nastavlja da pruža šansu mladim stručnjacima da se pridruže timu od više od 11.000 zaposlenih. Do sada je program „NIS Energy“ završilo 37 polaznika i svi su ostali da rade u NIS-u i nakon završetka programa. Кao jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, NIS veruje da su mladi stručnjaci nova energija koja će doprineti razvoju kompanije.

Чланак NIS otvara vrata mladim talentima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među nabavljenom opremom su ginekološka stolica prilagođena pregledu osoba sa invaliditetom, dva maternal i fetal monitora, dva ultrazvučna aparata, kao i CTG aparat. Projekat je realizovan u okviru društveno odgovornog programa „Zajednici zajedno“ koji je kompanija NIS prošle godine sprovela pod sloganom „Da se nove nade rode“, želeći da doprinese nacionalnom prioritetu – unapređenju reproduktivnog zdravlja i povećanju nataliteta.

Zahvaljujući novoj opremi omogućeno je unapređenje ginekološko-akušerske dijagnostike, kao i pružanje efikasnije podrške ženama sa invaliditetom, što je od velikog značaja imajući u vidu da se u ginekološkim ambulantama Doma zdravlja Novi Sad godišnje obavi oko 22.000 pregleda, među kojima su i primarni pregledi u procesu vantelesne oplodnje. Na ovaj način je dodatno smanjena opterećenost ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, pregledima koji se inače obavljaju u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.

Povodom nabavke nove opreme Dom zdravlja Novi Sad obišli su Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada, i Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a, u pratnji prim. dr Veselina Bojata, direktora Doma zdravlja.

Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada, rekao je da je izuzetno značajna sinergija koju ostvaruju Grad Novi Sad i kompanija NIS.

„Danas svi treba da budemo ponosni na ono što smo videli u Domu zdravlja na Limanu. Drago mi je što u razgovorima sa zaposlenima koji će raditi na novoj opremi i u novim ordinacijama vidim da su zadovoljni, jer je to ključno – ako imamo zadovoljne zaposlene, sigurno će i krajnji korisnici biti zadovoljni onim što imaju u svom gradu i svom Domu zdravlja. Mislim da je program „Zajednici zajedno“ fantastičan program koji se u Novom Sadu realizuje od 2010. godine. Grad je od NIS-a dobio više od 220 miliona dinara za sport, kulturu, obrazovanje, nauku, zaštitu životne sredine i zdravstvo. Sada nastavljamo dalje, tu smo da zajedno radimo i napredujemo“, rekao je Đurić.

Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a, istakao je značaj saradnje Novog Sada i kompanije.

„Кao što je zdravlje nešto najvažnije za svakog od nas, tako je i Grad Novi Sad jedan od najvažnijih gradova za naše poslovanje. Zato bih želeo da vam zahvalim što nas doživljavate kao partnere, kao prave prijatelje, i to smo pokazali tokom naše dugogodišnje saradnje. Mnogo projekata je iza nas i oni vode ka poboljšanju života građana Novog Sada. Danas smo pričali i o novim pravcima saradnje i NIS će u narednom periodu podržati obrazovanje i nauku i uložiti u osnovne i srednje škole, naučne institucije. Pored projekta „Zajednici zajedno“ NIS će pokušati da pomogne Novom Sadu da se izbori sa posledicama vremenskih nepogoda“, rekao je Smirnov.

Veselin Bojat, direktor Doma zdravlja Novi Sad, zahvalio je kompaniji NIS na podršci ovoj ustanovi.
„NIS će na taj način pomoći daljem razvoju primarne zdravstvene zaštite i dostupnosti te zaštite svima onima kojima je ona neophodna. Ovo nije prvi put da kompanija NIS pokazuje svoju društvenu odgovornost, mi smo već jednom dobili podršku putem projekta ove kompanije, kada smo napravili edukativni centar u kome se bavimo edukacijom naših najmlađih u smislu njihovog reproduktivnog zdravlja. Projekat koji smo realizovali u Domu zdravlja Novi Sad sa vrhunskom opremom je samo korak više i, pored edukacije, sada imamo i preventivne preglede naših sugrađanki“, rekao je Bojat.

Чланак Кompanija NIS podržala nabavku opreme za medicinske ustanove u Novom Sadu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija razmatra potez da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om, glavnom naftnom kompanijom, od ruskog Gaspromnjefta, jer žuri da se zaštiti od uticaja sankcija Moskvi, rekao je Aleksandar Vučić za FT.

Srpski predsednik je dodao da Beograd priprema još nekoliko projekata za diversifikaciju izvora energije u zemlji, uključujući bližu saradnju sa Mađarskom, u pokušaju da smanji svoju zavisnost od Rusije.

„Ludo je što ranije nismo razmišljali o povezivanju i izgradnji ove infrastrukturne mreže. Nismo imali naviku da ratujemo u Evropi, ali sada je drugačije. Gotovo se sve promenilo. Zato nam se žuri“, rekao je Vučić.

NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije

Zbog sankcija Rusiji uvedenih zbog njene invazije na Ukrajinu, od decembra će Hrvatskoj biti zabranjeno da prevozi pošiljke ruske nafte u Srbiju, dok NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije.

Prema poznavaocima situacije, nekoliko grupa, uključujući Vladu Srbije i mađarsku energetsku kompaniju MOL, razmatralo je kupovinu kontrolnog paketa od većinskog vlasnika Gaspromnjefta, iako su pregovori o prodaji zaustavljeni, preneo je britanski list i dodao da je mađarski MOL odbio da komentariše tu vest.

Za sada NIS može normalno da radi jer su njegove rafinerije opremljene i za transport nafte iz Iraka i drugih zemalja, kao i zbog izuzeća Beograda od sankcija EU ruskim kompanijama.

Međutim, Vučić je rekao da Srbija, kandidat za članstvo u EU, treba da razmotri „sve mogućnosti“, uključujući preuzimanje NIS-a i nabavku alternativnih snabdevanja“.

„Ako bi bilo drugih sankcija protiv preduzeća u ruskom vlasništvu, to bi za nas bio veliki problem. A ionako moramo da reagujemo i obezbedimo dovoljno nafte i gasa našim ljudima“, rekao je Vučić za Fajnenšel tajms.

Britanski list je dodao da Vučić planira da potroši oko dve milijarde evra godišnje na unapređenje energetske infrastrukture, uključujući nove naftne i gasne veze sa Bugarskom, Rumunijom, Severnom Makedonijom i verovatno Crnom Gorom.

Izvor: Beta

Foto: Bing

Чланак Vučić: Srbija razmatra da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om се појављује прво на Biznis i Finansije.

Glavna i odgovorna urednica magazina „Energija Balkana“ Jelica Putniković smatra da je pre po sredi gepolitička, nego špijunska afera.

„Svaka kompanija kada dođe da istražuje bogatsvata u nekoj zemlji, posebno u EU, a NIS je u Rumuniji od 2011-12, tamo su već nađene određene količine nafte, počela je eksploatacija, NIS tamo ima pumpe pod brendom Gasprom. Imamo tu neku priču koja se razvija, a čim je krenula intervencija Rusije u Ukrajini, Rumuni su bili najglasniji da će nacionalizovati NIS Petrol, u medijima je pisalo da su tada u filijale ulazile razne inspekcije i kako su meni nezavisni izvori rekli plaćena je neka mala kazna, da ne bude nismo džabe bili. I onda zatišite i sada u vreme novih političkih dešavanja između Moske i Kijeva, Severnog toka. Krenula je priča opet u nekim zemljama EU da će nacionalizovati svoja energetska preduzeća“, priča Putniković, za N1.

Podseća da je bilo najava i u Srbiji da bi trebalo da se nacionalizuje.

„Onda je NIS, da bi izbegao sanckije EU i Amerike, promenjena je struktura vlasništva u NIS-u, Gaspromnjeft je vlasnik 50 odsto, 6 15 je vlasnik Gasprom koji ne podleže sankcijama, jer im treba ruski gas. NIS ne potpada pod sankcije EU i sada ovaj šesti paket sankcija ne brani NIS-u da kupuje naftu, samo da nije ruska, jer neće biti transportovana kroz Jadranski naftovod“, dodala je.

Pritisak vrši  Brisel i Vašington

Nemačka je pod pritiskom Brisela i Vašingtona, kao i Srbija, kaže Putniković.

„I da se nacionalizuje NIS, svakog dana su pritisci na Srbiju da se uvedu sankcije, bio NIS nacionalizovan ili pola-pola, milsim da je NIS tu kolateralna šteta i svi mi građani koji imamo naftu jer rafinerija u Pančevu radi. Neprikosnoveno je pravo vlasništva, kad se ova priča završi, moraće svi oni koji su nacionalizovali da vrate ili debelo plate jer će sve to završiti na sudu. Možda Rumunija hoće da pokaže da nije proruski orijentisana. Zanimljivo je da se rumunski političari nisu oglasili“, rekla je Putniković.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Gepolitička ili špijunska afera u NIS-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

U saopštenju Evropske komisije se objašnjava da je „HIPP“ petrohemijska kompanija aktivna u proizvodnji i distribuciji proizvoda kao što su etilen, polietilen i sintetička guma, a da je „NIS“ energetska kompanija.

Evropska komisija je zaključila da predloženo spajanje ne bi izazvalo probleme u vezi konkurentnosti tržišta s obzirom na umerenu kombinovanu tržišnu poziciju kompanija koja je rezultat predložene transakcije.

Namera je analizirana u okviru pojednostavljenog postupka revizije spajanja, dodaje se u saopštenju.

„NIS“ se jedini zainteresovao, uz veliko insistiranje iz državnog vrha Srbije, za preuzimanje „Petrohemije“ koja iako pravi tražene i danas veoma skupe proizvode ima velikih finansijskih problema zaostalih iz ranijih decenija.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Odobreno pripajanje „Petrohemije Pančevo“ Naftnoj industriji Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Pojedini posrednici i trgovci ‘kirkuk’ iračke nafte ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima. Do sada smo taj problem rešavali, gledaćmo i ubuduće i da razgovaramo sa Rusima ako zatreba da napravimo ugovor da dok traju sankcije da preuzmemo NIS i vratimo kad prođu“, rekao je Vučić, gostujući na TV Pink.Istakao je da će se takav čvrst ugovor napraviti samo ako bude neophodno i da država neće da „otima“.

On je rekao da će se zabrana izvoza dizela i benzina produžiti danas za još sedam dana jer se ostalim uvoznicima tog goriva zbog ograničene cene ne isplati da ga uvoze, pa je potrebno da se snabde domaće tržište tim gorivom.

„Kada se kontroliše cena niko neće da uvozi i gubi novac i svi čekaju da to gorivo nabave u NIS-ovoj rafineriji“, rekao je Vučić.

Drugi mogući problem, prema njegovim rečima, je to što je pitanje da li će rafinerija moći da dođe do rezervnih delova jer je pod sankcijama.

„Ogromna su ulaganja neophodna za energente za zimu, ludilo tek počinje i nema garancija za nabavku“, rekao je Vučić i istakao da je dve trećine gasa za zimu već obezbeđeno i da će se dva miliona tona uglja kupiti od Kineza.

Dodao je da u robnim rezervama ima dizela za 77 dana i benzina za 65 dana, a da se gas Rusima prema ugovoru plaća po ceni od 355 do 420 evra u zavisnosti od cene nafte.

„Mi smo već uveli vanredno stanje, samo ga nismo proglasili“, rekao je Vučić, objašnjavajući da se svakog dana radi na rešavanju pitanja, jer će predstoji teška zima.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Aleksandar Vučić: Država će preuzeti NIS od Gasproma i vratiti kada prođu sankcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

To jest 25 odsto neto dobiti društva za 2021. godinu koja je iznosila 23,13 milijardi dinara, saopštila je Naftna industrija Srbije.

Odbor direktora NIS-a je 27. maja doneo odluku o sazivu 14. redovne sednice Skupštine akcionara i utvrdio predlog odluke o isplati dividendi.

Odbor je održao 27. maja pisane sednice na kojima je, izmedju ostalog, doneo odluku da se 14. redovna sednica Skupštine akcionara saziva za 29. jun u Poslovnom centru NIS-a u Beogradu.

Odbor direktora je razmotrio i odobrio Godišnji izveštaj NIS a.d. Novi Sad za 2021. sa izveštajem nezavisnog revizora „PricewaterhouseCoopers d.o.o“ Beograd.

Takođe, utvrdio je predlog odluke Skupštine akcionara o usvajanju Godišnjeg izveštaja NIS a.d. Novi Sad za 2021. godinu sa izveštajem istog nezavisnog revizora.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак NIS isplaćuje dividende, akcionarima 25 odsto dobiti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jorgić je kazao da je razlika u ceni od gotovo 100 dinara po akciji NIS-a od početka rata u Ukrajini prava slika berze i prokomentarisao neizvesnu budućnost vlasničke strukture te kompanije.

„Ovih dana se pojavila informacija da bi Gaspromnjeft moga da proda svoj udeo u NIS-u azerbejdžanskoj naftnoj kompaniji i to je odmah povećalo raspoloženje kod investitora i cena je krenula na gore i došla je do cene od 580 dinara po akciji, što daje ukupnu vrednost kompanije negde oko 900 miliona evra“, rekao je Jorgić

Izvor: N1

Foto; Pixabay

Чланак Pala cena akcija NIS-a zbog rata u Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ako EU uvede totalnu blokadu trgovine naftom sa Rusima, nas će i to da ‘zakači’. Zašto bi tek onda nacionalizovali NIS, opet je problem odakle nabaviti tu naftu. Ni to ne znači da NIS mora da bude nacionalizovan“, kaže Petrović za Novu ekonomiju.

Nacionalizacija NIS-a značila bi dva velika problema

Petrović dodaje da bi nacionalizacija NIS-a značila dva velika problema.

On podseća da je država ranije, dok je bila većinski vlasnik, pokazala kako ne zna da upravlja NIS-om, kao i da bi ponovo, ako bi sama upravljala tim preduzećem, rizikovala da napravi nove gubitke.

„NIS je trenutno deo velike naftne kompanije i za eventualne promašaje imaju pokriće od matice, tako da naša država ne snosi potencijalne gubitke. Dok se ne vidi konkretan i nedvosmislen razlog za nacionalizaciju, o tome ne treba raspravljati“, dodaje naš sagovornik.

Ipak, u Nemačkoj se pre nekoliko nedelja desila situacija u kojoj je nacionalizovano rusko preduzeće Gasprom Germania. Petrović kaže da je glavna razlika u odnosu na NIS to što Rusija u Nemačkoj nema postrojenja za preradu i prodajnu mrežu, kao što je to slučaj u Srbiji.

„U Nemačkoj gde postoji velika konkurencija raznih privatnih kompanija sektor, Gasprom posluje samo u delu gasne infrastrukture i skladišta, i nije jedini ozbiljni igrač. U Srbiji, NIS je jedini ozbiljni igrač na naftnom tržištu i ima jedinu rafineriju; sve ovo ostalo su trgovci, oni nemaju preradu nafte“, podseća sagovornik našeg portala.

Kako ocenjuje, ako se NIS-u uvedu neke sankcije od strane Zapada, naša država tek tada treba da preduzme neke korake, u zavisnosti od toga kakve će te sankcije biti.

Za sada, kako podseća, otpala je mogućnost da se Srbiji uskrati dovod nafte iz Jadranskog naftovoda JANAF, iako je postojala opasnost da će od 15. maja biti prekinuto snabdevanje rafinerije u Pančevu.

U vezi sa nekom drugom opcijom za NIS, portal Demostat je pre izvesnog vremena preneo vest kako je Azerbejdžan spreman da preuzme tu kompaniju.

Kompanija možda bude paravan kako bi se izbeglo dejstvo sankcija

„Možda će Rusi, ako ocene da to ne ide na dobro, odlučiti da kompaniju prodaju nekome; ta kompanija možda bude paravan kako bi se izbeglo dejstvo sankcija, od koga će kasnije možda da reotkupe tu kompaniju“, dodaje naš sagovornik.

To kako objašnjava Petrović znači da Rusi možda imaju nekog „igrača“ koji će im omogućiti da se oni privremeno „povuku“ iz Srbije, posle čega bi se oni, eventualno, ponovo vratili kada prođe dejstvo sankcija.

Nacionalizacija NIS-a može da se plati samo po cenu povećanja javnog duga

„Naša država nacionalizaciju NIS-a može da plati samo po cenu povećanja javnog duga. Za otkup NIS-a Gaspromu treba platiti bar jednu milijardu, a verovatno i znatno više, pri tome imamo visok nivo javnog duga. Pored toga, to znači i veliki odliv deviza iz zemlje u situaciji kada imamo ogroman problem održanja kursa dinara“, dodaje Petrović.

Pored toga, nasilna promena vlasništva nad NIS-om povlači potencijalne probleme sa snabdevanjem gasom. Gasprom trenutno Srbiji prodaje šest miliona kubika gasa koje plaća po povlašćenoj ceni od 270 dolara za 1.000 kubika, a ostatak po tržišnoj ceni koja je četiri do pet puta veća. To bi mogao da bude dodatni problem u slučaju da se NIS nacionalizuje, jer bi Rusi mogli da traže veću cenu gasa.

„Trenutno nas Rusi časte oko bar tri miliona dolara dnevno, odnosno mesečno sa više od 100 miliona (u zavisnosti od toga kolika je cena na berzi). Znači, za šest meseci uštedeli smo preko 600 miliona dolara u odnosu na cenu gasa na spot tržištu“, podseća Petrović.

Zato je tema jako složena, a nacionalizacija NIS-a bi bila izvodljiva samo ako Rusi to zatraže od Srbije, inače nas očekuju veliki problemi.

Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) nedavno glasala za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava. Nakon toga, objavljeno je da će NIS od 15. maja ipak moći da dobija naftu iz naftovoda JANAF.
EU i dalje kupuje naftu i gas od Rusije, ali se sve češće čuju najave kako će naći zamenu za energente koje uvozi iz najveće zemlje na svetu.

Ruski državni gigant Gaspromnjeft poseduje 51 odsto akcija NIS-a

Ruski državni gigant Gaspromnjeft poseduje 51 odsto akcija NIS-a, a manjinski paket je u rukama Vlade Srbije.

Kako je naveo Demostat, prelazak NIS-a u vlasništvo Azerbejdžanske državne naftne kompanije SOKAR zadovoljilo bi i planove Moskve ali i Vašingtona.

„Ako bi Gaspromnjeft prodao NIS azerbejdžanskoj kompaniji to bi na drugoj strani mogao da kompenzuje kroz poslovne aranžmane koje ostvaruje sa SOKAR-om“, objasnio je tada sagovornik Demostata.

Sa druge strane, to bi odgovaralo SAD jer je Azerbejdžan, kako se navodi, njen saveznik.

SOKAR poseduje dve naftne rafinerije i gasno postrojenje u matičnoj zemlji, lanac benzinskih pumpi u Azerbejdžanu, Gruziji, Ukrajini, Rumuniji i Švajcarskoj i zapošljava oko 61.000 radnika.

SOKAR je najveći deoničar sa udelom od 58 odsto u Transanadolijskom gasovodu (TANAP) i ima 20 odsto vlasništva u Transjadranskom naftovodu.

Ako bi moralo da dođe do menjanja svojinskih odnosa u NIS-u najbolja varijanta po Vladu Srbije je da neka druga strana kompanija većinski paket preuzme od Gaspromnjefta, preneo je Demostat.

Njegov izvor rekao je kako je Azerbejdžan već u kontaktu sa Vladom Srbije u vezi sa aktuelnim pitanjima koja se odnose na NIS.

Izvor: Nova ekonomija,Čedomir Savković
Foto: Pixabay

Чланак Nacionalizacija NIS-a „nije realna opcija“ се појављује прво на Biznis i Finansije.