Nakon što joj je Ekvilip institut iz Slovenije dodelio osnovni Family Friendly Enterprise sertifikat, pravo na potpuni sertifikat steći će nakon pune tri godine realizacije benefita koji podrazumevaju beskamatne pozajmice, dodatno slobodno vreme za inovacije i razmišljanje, slobodne sate, stipendije za decu zaposlenih, godišnje sistematske preglede, brojne popuste za kvalitetnije slobodno vreme, korporativno volontiranje i mnoge druge koji utiču na balans između privatnog i poslovnog života.

„Mi znamo da iza izuzetnih rezultata koje postižemo ne stoje brojke, već trud i posvećenost naših zaposlenih. Znamo da, zahvaljujući njihovoj spremnosti da svakoga dana iskorače van zone komfora i neprekidno rastu, naše poslovanje raste sa njima. Mi smo banka u kojoj ljudi rade za ljude, i razumemo da je ravnoteža ključ za sreću, ali i uspeh. Važno nam je da se naši zaposleni osećaju dobro na radnom mestu i izvan njega, kao i da znaju da naša podrška i briga ne prestaju na kraju radnog dana. Naš strateški cilj je da opravdamo ogromno poverenje koje nam je ukazano, a samim tim i poziciju banke prvog izbora za zaposlene i klijente. Izuzetno smo ponosni što je naš aktivan i vredan rad na ovu temu prepoznat kroz ovu prestižnu sertifikaciju“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Zahvaljujući procesu transformacije kulture, zaposleni NLB Komercijalne banke imaju priliku da učestvuju u brojnim inicijativama za povezivanje i unapređenje zadovoljstva. Takođe, kroz struktuirane projekte u svakom trenutku mogu da saznaju nove načine da unaprede svoje fizičko, mentalno i duhovno zdravlje, brinu o životnoj sredini, prikupljaju donacije i biraju kome će novčane donacije biti pružene.

Unapređenju njihovog zadovoljstva doprineće i nova, pametna i energetski efikasna poslovna zgrada. Kompletna rekonstrukcija pet spratova i 10.000 kvadrata radnog prostora, podrazumevala je više od 750 dana rada, uključivanje tima od skoro 150 profesionalaca i investiciju NLB Grupe, u vrednosti od oko 10 miliona evra. Prva zgrada u NLB Grupi, rekonstruisana je u potpunosti sa strogim ESG standardima, poseduje i zelenu oazu, kafić, zonu zabave i edukacije, i kao takva biće najbolji vetar u leđa za ostvarenje strateškog cilja NLB Komercijalne banke – da ostane banka prvog izbora za zaposlene i klijente.

Чланак NLB Komercijalna banka – prva Family Friendly sertifikovana banka u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

NLB Grupa u Beogradu gradi centar kompetencija za razvoj zajedničkih platformi za banke u regionu. Pošto su one srce budućeg poslovnog modela banaka kao tehnoloških firmi, to znači, da Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe, kaže u razgovoru za Tanjug Blaž Brodnjak, predsednik uprave NLB koja je krajem prošle godine kupila Komercijalnu banku.

Time se, kaže on, otvaraju dobra radna mesta, ne samo za ljude iz sveta finansija, nego i za IT entuzijaste.

Na pitanje da li će zbog samog preuzimanja, ali i digitalizacije biti otpuštanja zaposlenih u Komercijalnoj banci, Brodnjak navodi da je NLB banka pre deset godina imala 4.200 zaposlenih, a da će u narednih nekoliko godina, kako kaže, pretežno sa blagim odlascima imati 2.100, dakle duplo manje.

Neminovno smanjivanje broja zaposlenih

Objašnjava da je to posledica unapređenja tehnologija i ponašanja klijenata, koji sve manje idu u poslovnice banaka, pa je i bankarskih poslova manje, a s druge strane se potreba za osobljem sa IT profilima veštim u upravljanju podacima, znatno povećava.

„I za Komercijalnu banku u pripremi je plan racionalizacije organizacije i broja zaposlenih, u okviru koga ćemo, kao odgovoran poslodavac, izuzetno veliku pažnju posvetiti odnosu prema zaposlenima. Tačne brojke koliko će nas biti u banci za pet godina sada ne mogu dati, jer još radimo analize, ali sve će biti pošteno i transparentno“, ističe sagovornik Tanjuga.

Dodaje da očekuje da će NLB Komercijalna banka biti magnet za kvalitetna radna mesta preko spomenutog centra kompetencija za razvoj strateških platformi za članice Grupe.

Partnerstvo sa javnim sektorom

Brodnjak navodi da je ambicija grupe na čijem je čelu da postane vodeća bankarska institucija na srpskom tržištu a to je, objašnjava, moguće samo ako se ponude cenovno i iskustveno konkurentna rešenja.

„Buduća NLB Komercijalna banka će biti distributer univerzalnih finansijskih usluga, pored klasičnih bankarskih i osiguranja, kao i upravljanja imovinom. Trudićemo sa da nudimo relevantna rešenja u pravo vreme i na pravom mestu za privredu, poljoprivredu i građane“, ističe on.

Veruje da u ostvarenju tih planova ima dosta mogućnosti i za partnerstvo sa javnim sektorom.

„Zanimaju nas pre svega projekti poboljšanja energetske efikasnosti i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Vidimo i veliku potrebu za dogradnjom produktivne infrastrukture, auto-puteva i železnice, dobro povezanim sa industrijskim zonama sa pristupom održivim izvorima energije“.

Program vakcinisanja u Srbiji jedan od najefikasnijih

Za dobro poslovanje važna je i ekonomska situacija u zemlji, a nju u Srbiji kao i u svetu poslednjih godinu dana uveliko kroji pandemija i način na koji se države nose sa njom.

Tim povodom Brodnjak kaže da se lično divi načinu na koji je Srbija upravljala epidemijom.

„Program vakcinisanja jedan je od najefikasnijih, a pad bruto domaćeg proizvoda jedan od najnižih na svetu. Ekonomski pragmatizam sa otvorenim odnosima sa ključnim svetskim igračima se pokazao kao najprimereniji pristup“, ocenio je predsednik uprave NLB.

Dodaje da neizvesnosti oko epidemije još ima, ali da je nezavisno od toga, Srbija poslednjih godina svojom otvorenošću i veoma ambicioznim razvojnim programom uspela da privuče mnoge ugledne investitore iz celog sveta, a u pojedinim godinama čak da dobije najveći iznos stranih investicija po stanovniku na svetu.

U pandemiji se više štedi

Kada je reč o štednji u uslovima pandemije korona virusa, Blaž Brodnjak ocenjuje da je tačno da u ovoj, kao i u svakoj drugoj krizi, ljudi štede više nego inače.

Ovo zato što sa većom nesigurnošću ide i veća opreznost. Osim toga ljudi se zbog epidemije manje druže, a uslužne delatnosti nisu i ne rade punim kapacitetom i radnim vremenom, pa se i manje troši.

„Mere vlada za zaštitu radnih mesta su dodale likvidnost u sistem i taj novac je uglavnom ostao na računima banaka. Nakon vakcinisanja i vraćanja u normalan život ipak očekujem da će ljudi taj povratak slaviti kao veliku pobedu“, kaže sagovornik Tanjuga.

„Postratni sindrom“ će vratiti potrošnju

Ukazuje da će ta, neka vrsta „postratnog sindroma“ u ponašanju podići ugostiteljstvo i hotelijerstvo i da ćemo svi veoma emotivno ponovo posećivati i doživljavati kulturne, sportske i poslovne događaje uživo.

„Jedva čekam pravi rasprodati koncert Zorana Predina u Beogradu, Bajage u Ljubljani, beogradski fudbalski derbi na punom stadionu ili košarkaški u dvorani“, ističe Brodnjak.

A to znači, da će ipak značajan deo štednje naći put ka potrošnji i time snažno podržati rast čitave ekonomije.

Izvor: Tanjug

Foto: stevanaksentijevic, Pixabay

Чланак Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Izuzetno mi je drago što projekat kakav je NLB Organic živi već punih devet godina I što se približavamo verlikom jubileju – punoj deceniji od pokretanja projekta. U proteklim godinama, broj poljoprivrednika koji su se opredelili za zdravu proizvodnju raste, površine pod organskom poljoprivredom, iako su još uvek daleko od proseka u Evropi i ni približno dovoljno zastupljjene u ukupnom poljoprivrednom zemljištu Srbije, ipak rastu I nadam se da će se taj rast nastaviti.

Na primer, 2012. Godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, organskom proizvodnjom se bavilo tek 1.073 poljoprivrednika na 6.335 hektara, a ukupan izvoz organskih proizvoda vredeo je 3,74 miliona evra. Prema poslednjim podacima I 2019.godine, 6.261 proizvođač se na 21.265 hektara bavi organskom proizvodnjom, a ukupna vrednost izvoza organskih proizvoda prošle godine iznosila je 29,75 miliona evra, što organsku proizvodnju čini sve zanimljivijom u ekonomskom smislu.

Najznačajnije tržište za organske proizvode iz Srbije su zemlje EU, pre svega Nemačka, a slede u Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke.
“ Među kandidatima na našem konkursu sve je više novih proizvođača, ljudi koji su tek krenuli organskim putem i to nas izuzetno raduje jer je podrška održivom poslovanju, a organska proizvodnja to svakako jeste, jedna od važnih smernica našeg poslovanja, ne samo na nivou Srbije, već cele NLB Grupe.

U tom smislu, pomenuo bih još jedan projekat koji smo upravo realizovali na nivou grupe– Okvir podrške. U ovom projektu smo malim privrednicima iz celog regiona obezbedili značajan medijski prostor za oglašavanje njihovih proizvoda i usluga, kako bismo im pomogli da dođu do svojih kupaca i korisnika i time lakše prevaziđu posledice aktuelne situacije zbog koje su trpeli svi, a mala privreda i više nego drugi segmenti” dodao je Greganović. ,

Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “ Na ovogodišnji konkurs pristiglo je ukupno 73 projekata iz raznih delova Srbije, čime je ukupan broj projekata od pokretanja konkursa dostigao brojku od 501. Ovoga puta, najviše projekata je stiglo iz centralne Srbije, čak 30 projekata, 13 iz Vojvodine, 12 iz Južne Srbije, 10 iz regiona Beograda, 5 iz Zapadne Srbije i 3 iz Istočne. 36 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 29 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom i pčelarstvom, dok su 8 projekata podnela gazdinstva koja se bave mešovitom proizvodnjom, dakle biljnom i stočarskom.

Kao što je gospodin Greganović već pomenuo, primetan je rast broja mladih ljudi, novih proizvođača koji ulaze u organskuu proizvodnju, ali, što me posebno raduje, i već postojeći proizvođači pokazuju tendenciju ka razvoju svog posla, investiraju u edukaciju, uvođenje novih tehnologija, inovacije, preradu i proizvodnju gotovih proizvoda, kako bi njihovo poslovanje raslo i postalo ekonomski isplativije.

Moram da naglasim da su projekti izuzetno kvalitetni, da je bilo puno projekata koji zaslužuju nagradu i da posao ove komisije nije bio nimalo lak. Želim da iskoristim I ovu priliku da se zahvalim NLB Banci koja ne samo što podržava konkretne proizvođače ovim projektom, već i aktivno doprinosi promociji organske proizvodnje i vrednosti na kojima je ona zasnovana, a to je zaista od velikog značaja dalji rast udela organske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
I ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara

Nagrađeni projekti:

Projekat: “Uvođenje savremenih tehnologija i digitalizacija organske proizvodnje povrća na Poljoprivrednom gazdinstvu Kuzmanović”, Svetozar Kuzmanović

Poljoprivredno gazdinstvo Kuzmanović bavi se organskom proizvodnjom povrća na 1,15 ha. Proizvodnja je organizovana na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru (7 plastenika, dimenzija 8m x 40m). Godišnje se proizvode 15 tona povrća. Jedan od velikih izazova je zaštita povrća od različitih bolesti i štetočina tokom proizvodnje, zbog čega je neophodno praćenje ekoloških uslova u mikrosredini gde se proizvodnja odvija. Upravo zbog toga neophodna je nabavka meteostanice pomoću koje se mogu pratiti određeni parametri koji utiču na proizvodnju i na osnovu kojih će biti moguće reagovati na vreme u cilju zaštite useva od različitih prouzrokovača biljnih bolesti, kao i od prenamnožavanja štetnih insekata.

Takođe, osim praćenja uslova na otvorenom polju neophodno je praćenje temperature i vlage vazduha u plastenicima, temperature i vlage zemljišta u plastenicima, kao i brzine vetra što značajno utiče na ceo proces upravljanja plastenicima. Biće omogućeno da se u svakom trenutku preko telefona ili računara prate i proveravaju bitni parametri i status sistema koji su implementirani u gazdinstvu.

Ovaj projekat ima za cilj uvođenje digitalnih tehnologija u organsku proizvodnju što će za posledicu imati smanjenje proizvodnih troškova, povećanje kvaliteta proizvoda i smanjenje rizika od štete na plastenicima.

Projekat “Unapređenje organske proizvodnje tj. prerada mleka”, Nikolaj Hristov
Gazdinstvo Hristov se nalazi u Donjem Tlaminu pored Bosilegrada, a čini ga porodica od 5 članova sa tri sina, od kojih je jedan Nikolaj Hristov star svega 20 godina.Poljoprivredno gazdinstvo se pretežno bavi , stočarstvom, uzgojem ovaca, jer u kraju gde žive, udaljeni od gradova, ali i drugih stanovnika, ima dosta netaknutih prostora za ispašu koji omogućavaju bavljenje organskim stočarstvom. Njihov projekat je usmeren na obezbeđivanje objekta za preradu mleka. Nnjihovo porodično gazdinstvo ima stado od 80 ovaca, uz ideju daljeg širenja stada, te će im objekat za proizvidnju sira i preradu mleka omogućiti da i te proizvode sertifikuju i izađu na tržište gotovih proizvoda organskog porekla.

Projekat “Unapređenje linije za proizvodnju i pakovanje brašna” Jekoslav Purić
Gazinstvo Purić nalazi se pored Nove Varoši, nedaleko od parka prirode “Uvac”. Jekoslav Purić je jedan od pionira u ponovnom uvođenju heljde i spelte na poljoprivrednu mapu Srbije, a od samog početka je uzgoj ovih žitarica radio po organskim principima u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom. Gazdinstvo poseduje 8,5 ha, od čega je 7,5 ha u organskom statusu. Kao jedan od najvećih proizvođača plemenitih žita u zapadnoj Srbiji mnogo snage I znanja polaže u razvijanje i održavanje biodiverziteta na planinama tog kraja. U budućnosti vide svoje gazdinstvo kao veći I još više razrađen posao koji će pored brašna moći da ponudi i druge poluproizvode i proizvode. Teže da zaokruže sve procese, da otpad iz nekih procesa iskoriste na drugi način i nađu mu svrhu po prinicipima cirkularne ekonomije, dajući primer drugima kako da plasiraju proizvode sa planina jugozapadne Srbije. Pored brašna od heljde koju proizvode više od 20 godina i brašna od spelte, proizvode i jastuke od ljuspica heljde koje proizvode i pakuju, a od nedavno i stočnu hranu čija je hranljiva vrednost ispitana i potvrđena u laboratorijama Poljoprivrednog fakulteta.

Чланак Milion i petsto hiljada dinara za zdrave ideje се појављује прво на Biznis i Finansije.